Slavistika - sve o Slovenima

[Zayron]

Ponovo postavljam ovaj video jer taj koji smo imali je u međuvremenu odstranjen a napravljen je novi:

Museumsdorf Düppel-Berlin - rekonstrukcija naseobine, sela starih Slovena

Museumsdorf Düppel, Slawisches Dorf: http://www.dueppel.de

[Zayron]

Primjer iz Istre kako se čuvaju ugroženi jezici/dijalekti

Jezici: Istromanski (predmletački romanski jezik Istre) i Istrorumunjski (vlaški jezik Istre)

Ista metoda bi se mogla primijeniti na lužičkosrpske jezike i rusinski, na primjer....

Ili na neke druge slovenske dijalekte koji zaniču i prijeti im nestanak.

http://www.panphonia.net/

[Zayron]

Hellich Vojtěch (český maliar): Osobnosti Slovanského zjazdu v Prahe (detail),

medzi nimi Ľ. Štúr (Zľava: Štúr, Lubomirski, Zap, Dančič, Karadžič,

Presl, Palacký, Dvořáček, Šafárik), litografia 1848.

[Zayron]

CHRISTIAN

ru = христианин | христианка

be = хрысціянін | хрысціяняка

uk = християнин | християнка

pl = chrześcijanin | chrześcijanka

cs = křesťan | křesťanka

sk = kresťan | kresťana

sl = kristjan | kristjanka

hr = kršćanin | kršćanka

tamo u rječniku (link) je kod hr pogrešno uvedeno hrišćanin kao u sr

sr = хришћанин | хришћанска

mk = христијанин | христијанка

bg = християнин | християнка

sx = Kristnik

ns = hristian | hristianica

sj = hristijan(in)

Rjećnik riječi vezanih sa hrišćanstvom i hrišćanima u međuslovenskom jeziku - interslavic language:

English Interslavic Explanation T L C Christian hristijanski a 1 Christian kristijanski a 1 Christian hristijanin nm 1 Christian hristijanka nf 1 Christian hristijan nm 3 christian kristijan nm 3 Christianity hristijanstvo nn 1 Christianity kristijanstvo nn 1 Interslavic English Explanation T L C Nothing found

Types Levels Comment/Code n noun 1 Common Slavic j Južny – Southern Slavic v verb 2 Regional Slavic v Vistočny/Voshodny – Eastern Slavic a adjective 3 Local/Unique Slavic z Zapadny – Western Slavic adv adverb 4 Archaic Slavic l Legal Word/Term prn pronoun 5 Artificial Word conj conjunction 6 Foreign Word

http://dict.sloviosk...n&type=contains

Najzanimljiviji komentari:

ΙΧΘΥΣ = рыба, ера рыб = астрологично 2000 лѣт Христијанства.

Ισους = Иесос

Χριστος = Христос

Θευ = божиј

Υος = сын

Σοτυρ = спасител

Bliže originalu jest Hristijan. Grečsky Χριστος = маслом pomazany na kralja/cesara.

Kristian jest italska fonetika. Itali ne znajut zvuk H.

Věčej jezykov imaje korěn slova ot imena CHRIST, menšej ot aktu KRST- vnurjanije do vody.

Etimologija je zelo zanimiva. v sanskrtu pomeni kara - roka, krsthati pa pomeni dotakniti (touch). v tem smilsu imamo krst (baptizm) vezan na sanskrt in ne na ime kristusa. poleg tega imamo tudi krsta (coffin) in sinonim rakev, kar očitno nakazuje, da je bila krsta v grobu (grabiti < kara) simbol božje roke. poleg tega imamo zelo star izraz krščenica, kar ni pomenilo kristijanka ampak dekla (maid), podobno kot hlapec (house servant), torej 'roka' v smislu pomoč. še danes v kraškem narečju uporabljajo 'dati roko' = pomagati. potemtakem je prej ime Kristusa vezano na sanskrtski koren - krstiti - dotakniti, saj tudi v grščini pomeni christos - maziljeni...

[Zayron]

Danas 05.07.2012. povodom proslave svetih Ćirila i Metodija na Moravi,

supatrona Evrope, jedan lijep prigodan video naše kolegice iz panslavizma:

SLAV EPIC - Magnum Opus of Alphonse Mucha

Slav Epic ( Slovanská epopej ) is the masterpiece (magnum opus) of the genius artist Alphonse (Alfons) Mucha.

This video is just brief overview including only few of the great pieces from this cycle. Those are the paintings depicted:

1. Poster

2. Slavs in their Original Homeland

3. The Celebration of Svantovit

4. The Introduction of the Slavonic Liturgy

5.The Bulgarian Tsar Simeon

6. The coronation of the Serbian Tsar Stepan Dusan as East Roman Emperor

7. The Hussite King Jiri of Podebrad

8. The Abolition of Serfdom in Russia

9. Apotheosis of the Slavs

I dva predavanja, jedno na češkom i jedno na slovačkom,

postavljam to slovenskim filolozima i muzikolozima ukoliko

slučajno "zalutaju" na ovaj naš krasni Portal i Forum ŽRU:

Uměl kníže Václav latinsky, staroslověnsky a řecky?

(pri tom se misli se na gramotnost staroslovenštine i znanje latinskog i grčkog)

Příspěvek z cyklu přednášek pro veřejnost věnovala Národní knihovna ČR 27. června staroslověnské etapě nejstarších českých kulturních dějin. Jaká byla, mohli zájemci zjistit i díky přímému přenosu, případně záznamu, který je k dispozici v tomto článku.

Možda ga prevedem, otekstujem barem na srpski, može biti od velike koristi bogoslovima, vjeroučiteljima i budućim sveštenicima.

Predavanje je ovdje na videu: http://www.ceskatele...vensky-a-recky/

Anotace: Pro koho byl do staroslověnštiny 11. století přeložen penitenciál? Byl slovanský Sázavský klášter pouze výjimečným centrem staroslověnské vzdělanosti, nebo našla staroslověnština uplatnění v širším spektru společnosti?

Přednáší: doc. Miroslav Vepřek, Ph.D., z katedry bohemistiky Filozofické fakulty Univerzity Palackého.

Kde: Galerie Klementinum, Národní knihovna, Klementinum 190, Praha 1. Vstup zdarma.

Franz Liszt a Cyril a Metod - prednáška prof. Miroslava Demka 1. časť

Franz Liszt a Cyril a Metod - prednáška prof. Miroslava Demka 1. časť

Franz Liszt a Cyril a Metod - prednáška prof. Miroslava Demka 2. časť

Franz Liszt a Cyril a Metod - prednáška prof. Miroslava Demka 2. časť

[Zayron]

Goticka glagolica pražského typu (obd. Karla IV - klášter Emauzy, Na Slovanech)

Text je Otče náš (starosloviensky - Zografsky kodex)

Gotička glagoljica pražskoga tipa (razdoblje Karla IV - manastir Emauzy, Na Slovanech)

Tekst je Oče naš (staroslovenski - Zografski kodex)

[Zayron]

Glagoljica - obla

Brojevi

Uglata glagoljica

Ćirilica

Rekapitulacija i uporedna tablica

[Zayron]

Biblija Češka - Vyšebrodska iz doba oko 1300. g.

[Zayron]

Zapisnik sa sjednica konšela, predstavnike pražske gradske samouprave iz 1310. god.

(izgleda da je u pitanju kurzivna - brzopisna glagoljica, najvjerovatnije, nisam sasvim siguran)

[Zayron]

Tipik - Regula svetog Benedikta na glagoljici, Benediktinski samostan sv. Kuzme i Damjana na Ćokovcu kod Tkona na otoku Pašmanu posjeduje glagoljičke natpise klesane u kamenu iz 1517., 1523., 1531., te još nekoliko manjih natpisa - iz 1584., 16. st., 1612., 1618., i dva glagoljička grafitija.

Kao osnova glagoljice kojom je ispisana Česká Bible Hlaholská - Vyšbrodská

poslužila gotički krasnopisno, kaligrafski modificirana glagoljica benediktina glagoljaša

sa otoka Krka koji su u XIV vijeku tu glagoljsku Bibliju češku, Višebrodsku i napisali.

Goticka glagolica pražského typu (obd. Karla IV - klášter Emauzy, Na Slovanech)

Text je Otče náš (starosloviensky - Zografsky kodex)

Gotička glagoljica pražskoga tipa (razdoblje Karla IV - manastir Emauzy, Na Slovanech)

Tekst je Oče naš (staroslovenski - Zografski kodex)

[Zayron]

Internetovi kurs crkvenoslovenskog jezika

Ruski pravoslavni sajt (RPC - Moskovski Patrijarhat) od 5.9.

2012. počeo s kursom crkvenoslovenskog jezika na internetu:

http://tv-soyuz.ru/p...culture/at28599

http://tv-soyuz.ru/p...v/culture/ct228

Церковнославянский язык. Введение

Изучаем церковнославянский язык вместе с Сергеем Анатольевичем Наумовым,

кандидатом филологических наук, координатором Церковнославянского семинара (Санкт-Петербург).

[Zayron]

Путевима словенске духовности

У сусрет јубилеју 1150 година од отпочињања мисије Св. Кирила и Методија међу Словенима

Проблем превођења богослужбених књига у периоду од неколико месеци, што такође изгледа као несавладив или врло тешко савладив задатак у сразмерно кратком времену, не постоји ако се има у виду да је морало бити преведено само оно што је било неопходно за прва богослужења на словенском језику, тј. ако је од почетка постојала идеја да процес превођења богослужбених књига почне у Византији, а да се заврши у Великој Моравској.

Ако су Константин и Методије планирали да Свету Литургију (у почетку) служе само суботом и недељом, односно празником, онда је било довољно да преведу празнично Јеванђеље, уз могућност да су превели само најнеопходније делове празничног Јеванђеља, остављајући да превођење заврше у Великој Моравској. Ако су пак планирали да Литургију служе сваког дана од Васкрса до Педесетнице, а касније суботом и недељом, односно празником, онда им је било најхитније да преведу само оне делове кратког Апракосног Јеванђеља који се читају у те дане, опет остављајући да превођење целог Јеванђеља заврше у Великој Моравској. У ЖК XV и ЖМ XV саопштава се да је процес превођења богослужбених књига настављен у Великој Моравској. Другим речима, неколико месеци преводилачког рада није био сувише кратак рок да се преведу само они делови Јеванђеља који ће бити читани на Светој Литургији на Васкрс и првих недеља или месеци по Васкрсу. Слично је морало бити и са превођењем других богослужбених књига.

Мисија коју је цар Михаило III поверио Константину и Методију налагала је да се све добро испланира, а да се импровизације сведу на минимум. Тај план је морао обухватити избор књига које ће бити преведене пре поласка у Велику Моравску, начин на који ће бити превођене, словенски говор на који ће бити преведене, време поласка на пут, избор пута, начина и трајања путовања, избор књига које ће бити преведене у путу или, вероватније, пошто се стигне на одредиште, а поред осталог, и свакако не на последњем месту, део тога плана морало је бити одређивање дана када ће први пут у богослужењу бити употребљен словенски језик. Тај је чин, било је свима јасно, био од посебне важности, тај дан није могао бити било који дан, па је зато природно претпоставити да се планирало да то буде дан који је иначе за Цркву од посебне важности. Као што је у културној, тачније духовној историји Словена увођење словенског језика у богослужење догађај од посебног, ако не и највећег значаја, чега је Константин несумњиво био свестан, тако је у годишњем циклусу дана и празника који се у хришћанској Цркви празнују Васкрс највећи празник. Планирање да се та два догађаја повежу чини се врло логичним, утолико пре што су Браћа са сарадницима путовала у Велику Моравску током Великог поста и стигла на одредиште по свој прилици уочи Васкрса 864. године.

Иако је великоморавски кнез Растислав тражио од Византије епископа (фактички – поглавара Цркве у Великој Моравској који не би био потчињен Архиепископији у Салцбургу), том делу његове молбе није удовољено. Тешко да се у Византији нису могли наћи епископи који бар донекле знају словенски језик. Пре ће бити да је на византијском двору процењено да би слање епископа из Византије на подручје Источнофраначке краљевине, у којем је на ширењу хришћанства, али и политичког утицаја те краљевине, увелико радило свештенство које је било под црквеном управом Рима (одн. епископије у граду Пасау и Архиепископије у Салцбургу), врло вероватно било схваћено као политички изазов, и да је могло довести до унутарцрквених и међудржавних проблема, које је упутније било избећи. Зато се изашло у сусрет оном делу молбе кнеза Растислава којим се тражи учитељ који би помогао да се Словенима у Великој Моравској хришћанство приближи на словенском језику. То је био гест добре воље византијског цара у односу на молбу великоморавског кнеза. Тај гест је ишао у прилог изградњи добрих политичких односа између Византије и Велике Моравске, а отварао је могућност трајнијег византијског присуства у Великој Моравској у облику и обиму који не би био отворено изазован за Рим и за немачке феудалце и свештенство у суседству Велике Моравске. Било је основано претпоставити да ће Словени из Велике Моравске, пошто добију теолошко и филолошко образовање потребно за свештеничку службу, лакше добити од Рима рукоположење и право да богослуже (и) на словенском језику.

Ту претпоставку потврђује даљи развој догађаја: Словенска браћа одлазе у Рим, своје поштовање папи исказују и моштима Св. Климента које му дарују, убедљиво образлажу папи, а и својим опонентима, потребу ширења и учвршћивања хришћанства и на словенском језику, Методије је рукоположен за свештеника, а касније и хиротонисан за архиепископа панонског, а неки њихови ученици добијају статус свештеника и ђакона. Добро започето формирање црквене организације са словенским кадром у Великој Моравској прекинули су познати политички догађаји неповољни за потпуно остварење тог дела великоморавске мисије Солунске браће.

Премда према житијима у којима се тај догађај помиње кнез Растислав није експлицитно тражио помоћ ради увођења богослужења на словенском језику, сасвим је јасно да богослужење има, поред других, и едукативну функцију, што је морало бити чврсто ослоњено на канонски текст, тј. на богослужбене књиге, које је могло превести само за тај задатак врло меродавно лице, а Константин је то сасвим сигурно био. Просвећивање неписмених верника о хришћанској вери се најделотворније остварује кроз богослужење (укључујући проповед) на њима разумљивом језику; богослужење се ослања на богослужбене књиге, а њима је основ у писму, које је, дакле, требало створити. Према томе, увођење словенског језика у богослужење било је у потпуности у функцији главног циља великоморавске мисије Солунске браће. Добро је познато да су Солунска браћа тај циљ у Великој Моравској за неко време и остварила, уз знатне тешкоће, а да ће семе које су они посејали у Великој Моравској дати обилне плодове широм словенског света. Познато је такође како се и када мисија Солунске браће завршила после Методијеве смрти и после прогона њихових ученика, након чега се у Великој Моравској опет за дуго времена богослужило само на латинском језику.

Аутор: Ксенија Кончаревић, Број 1093, Рубрика Култура

Преузето са:

https://www.pouke.org...духовности-r627

[Zayron]

У сусрет јубилеју 1150 година од отпочињања мисије Св. Кирила и Методија међу Словенима

Путевима словенске духовности (други део)

Аутор: Ксенија Кончаревић, Број 1093, Рубрика Култура Проблем превођења богослужбених књига у периоду од неколико месеци, што такође изгледа као несавладив или врло тешко савладив задатак у сразмерно кратком времену, не постоји ако се има у виду да је морало бити преведено само оно што је било неопходно за прва богослужења на словенском језику, тј. ако је од почетка постојала идеја да процес превођења богослужбених књига почне у Византији, а да се заврши у Великој Моравској.
Ако су Константин и Методије планирали да Свету Литургију (у почетку) служе само суботом и недељом, односно празником, онда је било довољно да преведу празнично Јеванђеље, уз могућност да су превели само најнеопходније делове празничног Јеванђеља, остављајући да превођење заврше у Великој Моравској. Ако су пак планирали да Литургију служе сваког дана од Васкрса до Педесетнице, а касније суботом и недељом, односно празником, онда им је било најхитније да преведу само оне делове кратког Апракосног Јеванђеља који се читају у те дане, опет остављајући да превођење целог Јеванђеља заврше у Великој Моравској. У ЖК XV и ЖМ XV саопштава се да је процес превођења богослужбених књига настављен у Великој Моравској. Другим речима, неколико месеци преводилачког рада није био сувише кратак рок да се преведу само они делови Јеванђеља који ће бити читани на Светој Литургији на Васкрс и првих недеља или месеци по Васкрсу. Слично је морало бити и са превођењем других богослужбених књига.
Мисија коју је цар Михаило III поверио Константину и Методију налагала је да се све добро испланира, а да се импровизације сведу на минимум. Тај план је морао обухватити избор књига које ће бити преведене пре поласка у Велику Моравску, начин на који ће бити превођене, словенски говор на који ће бити преведене, време поласка на пут, избор пута, начина и трајања путовања, избор књига које ће бити преведене у путу или, вероватније, пошто се стигне на одредиште, а поред осталог, и свакако не на последњем месту, део тога плана морало је бити одређивање дана када ће први пут у богослужењу бити употребљен словенски језик. Тај је чин, било је свима јасно, био од посебне важности, тај дан није могао бити било који дан, па је зато природно претпоставити да се планирало да то буде дан који је иначе за Цркву од посебне важности. Као што је у културној, тачније духовној историји Словена увођење словенског језика у богослужење догађај од посебног, ако не и највећег значаја, чега је Константин несумњиво био свестан, тако је у годишњем циклусу дана и празника који се у хришћанској Цркви празнују Васкрс највећи празник. Планирање да се та два догађаја повежу чини се врло логичним, утолико пре што су Браћа са сарадницима путовала у Велику Моравску током Великог поста и стигла на одредиште по свој прилици уочи Васкрса 864. године.
Иако је великоморавски кнез Растислав тражио од Византије епископа (фактички – поглавара Цркве у Великој Моравској који не би био потчињен Архиепископији у Салцбургу), том делу његове молбе није удовољено. Тешко да се у Византији нису могли наћи епископи који бар донекле знају словенски језик. Пре ће бити да је на византијском двору процењено да би слање епископа из Византије на подручје Источнофраначке краљевине, у којем је на ширењу хришћанства, али и политичког утицаја те краљевине, увелико радило свештенство које је било под црквеном управом Рима (одн. епископије у граду Пасау и Архиепископије у Салцбургу), врло вероватно било схваћено као политички изазов, и да је могло довести до унутарцрквених и међудржавних проблема, које је упутније било избећи. Зато се изашло у сусрет оном делу молбе кнеза Растислава којим се тражи учитељ који би помогао да се Словенима у Великој Моравској хришћанство приближи на словенском језику. То је био гест добре воље византијског цара у односу на молбу великоморавског кнеза. Тај гест је ишао у прилог изградњи добрих политичких односа између Византије и Велике Моравске, а отварао је могућност трајнијег византијског присуства у Великој Моравској у облику и обиму који не би био отворено изазован за Рим и за немачке феудалце и свештенство у суседству Велике Моравске. Било је основано претпоставити да ће Словени из Велике Моравске, пошто добију теолошко и филолошко образовање потребно за свештеничку службу, лакше добити од Рима рукоположење и право да богослуже (и) на словенском језику. 
Ту претпоставку потврђује даљи развој догађаја: Словенска браћа одлазе у Рим, своје поштовање папи исказују и моштима Св. Климента које му дарују, убедљиво образлажу папи, а и својим опонентима, потребу ширења и учвршћивања хришћанства и на словенском језику, Методије је рукоположен за свештеника, а касније и хиротонисан за архиепископа панонског, а неки њихови ученици добијају статус свештеника и ђакона. Добро започето формирање црквене организације са словенским кадром у Великој Моравској прекинули су познати политички догађаји неповољни за потпуно остварење тог дела великоморавске мисије Солунске браће.
Премда према житијима у којима се тај догађај помиње кнез Растислав није експлицитно тражио помоћ ради увођења богослужења на словенском језику, сасвим је јасно да богослужење има, поред других, и едукативну функцију, што је морало бити чврсто ослоњено на канонски текст, тј. на богослужбене књиге, које је могло превести само за тај задатак врло меродавно лице, а Константин је то сасвим сигурно био. Просвећивање неписмених верника о хришћанској вери се најделотворније остварује кроз богослужење (укључујући проповед) на њима разумљивом језику; богослужење се ослања на богослужбене књиге, а њима је основ у писму, које је, дакле, требало створити. Према томе, увођење словенског језика у богослужење било је у потпуности у функцији главног циља великоморавске мисије Солунске браће. Добро је познато да су Солунска браћа тај циљ у Великој Моравској за неко време и остварила, уз знатне тешкоће, а да ће семе које су они посејали у Великој Моравској дати обилне плодове широм словенског света. Познато је такође како се и када мисија Солунске браће завршила после Методијеве смрти и после прогона њихових ученика, након чега се у Великој Моравској опет за дуго времена богослужило само на латинском језику.

(наставак у следећем броју)

This post has been promoted to an article

[Zayron]

У сусрет јубилеју мисије Св. Кирила и Методија међу Словенима (трећи део)

Путевима словенске духовности

Аутор: Ксенија Кончаревић, Број 1094, Рубрика Култура 

Одговор на питање када је први пут словенски језик употребљен на Литургији требало би да садржи и годину и дан тог за словенску духовност и културу великог догађаја. О години доласка Константина и Методија у Велику Моравску постоје различита мишљења, а о дану када је први пут одржана Литургија (и) на словенском језику тешко да се може наћи икакво мишљење. Према неким мишљењима моравско посланство је стигло у Константинопољ у јесен 862. године, а Константин и Методије су са сарадницима кренули у Велику Моравску у пролеће 863. Према другим славистима, моравско посланство је стигло у Константинопољ у пролеће 863, а Константин и Методије су се упутили у Велику Моравску у јесен исте године. Према трећима, моравско посланство је стигло у Константинопољ у јесен 863, а Константин и Методије са сарадницима започели су своју мисију у пролеће 864. године.


 

 

У тражењу одговора на тако постављено питање упутно је поћи од чињенице, коју данас нико не оспорава, да је прво словенско писмо створено 863. године. Сматра се да је те године Константин саставио писмо за словенски језик (или завршио састављање тог писма, ако га је започео раније) и да је започео превођење Новог Завета првом реченицом Јеванђеља по Јовану „У почетку беше Реч“, што је почетак Апракосног Јеванђеља. Та реченица, односно њен изворни облик искони бе слово и слово бе оу Бога и Богъ бе слово [...] (Житије Кирилово, гл. XIV), написан глагољицом, била је прва реченица написана на словенском језику (са изузетком могућег ранијег повременог писања словенских речи грчким или латинским словима „без устројенија“, како је рекао Црноризац Храбар). У том случају прво слово у том преводу било је глагољско И, односно, као што је познато, симболички врло знаковит спој троугла (Света Тројица) и круга (бесконачност, пуноћа), а друго С – спој круга и троугла, а та два слова су, као је општепознато, истовремено почетна слова имена Исуса Христа.

Константин и Методије су се са својим сарадницима упутили у Велику Моравску у пролеће следеће године. Разлози што на тај пут нису кренули раније су јасни, а најважнији је тај што су преводилачки рад и припреме за пут захтевали извесно време. С друге стране, то путовање било би много ризичније да је започето раније, тј. у зиму 863–864.

Не зна се поуздано којим су се путем Солунска браћа кретала према свом одредишту у пролеће 863. г. Чини се да је најубедљивија претпоставка да се путовало најкраћим путем – преко Ниша и Београда, односно преко Пловдива, Софије, Ниша, Београда. Није искључено да су кроз Бугарску Солунска браћа путовала бавећи се и мисионарским радом. Уопште, црквена и спољна политика Византије у Бугарској и Великој Моравској тих година вођена је усклађено, са извесним разликама у приступу које су диктирале околности, што објашњава узлет бугарске писмености у Х веку, будући да су ученици Ћирила и Методија, прогнани из Велике Моравске, наставили рад у Бугарској, на тлу умногоме припремљеном за такав рад.

Када се има у виду да се раздаљина између Солуна и Београда могла прећи за две недеље у околностима неповољнијим од оних који су били на располагању Константину и Методију, а према Порфирогениту чак за само осам дана, чини се донекле претераном Цибулкина процена да су Солунска браћа путовала до Велике Моравске око шест недеља.

Дакле, Солунска браћа су највероватнија стигла у Велику Моравску у пролеће 864. године, након путовања које је могло трајати око четири недеље ако се нису негде дуже задржавали, али се не зна тачно да ли је њихово коначно одредиште било место где је столовао кнез Растислав (нити где се оно тачно налазило), или неко друго место. За преводилачки и наставни рад био им је потребан мир који тешко да су могли имати у близини владара Велике Моравске, односно у политичком средишту те државе. Зато је логично претпоставити да су се са својим сарадницима и ученицима повукли на неко мирно место, које им је могло пружити услове за рад сличне онима какви постоје у манастирима.

У Житију Кириловом и Житију Методијевом се истиче да су Солунска браћа и њихови сарадници у Великој Моравској наставили са превођењем богослужбених књига. Чињеница да су се налазили на територији која је била под црквеном јурисдикцијом епископа из Пасауа и да су после четрдесет месеци кренули у Рим да од папе добију благослов за своју делатност, те да је све време њихове мисије прошло у покушајима да добију од папе одобрење да наставе с радом како су то започели, говори у прилог претпоставци да се Солунска браћа нису понашала изазивачки у односу на актуелне црквене власти већ да су настојала да убедљивим аргументима добију право богослужења (и) на словенском језику. У том светлу логично је претпоставити да њихова прва богослужења у Великој Моравској нису била у целости на словенском језику него да су само једним делом била таква. У том случају поставља се питање – на којем су богослужењу први пут користили словенски језик, и у којем делу тог богослужења.

 

 

Да би се одговорило на та питања, потребно је вратити се на оно место у Житију Кириловом у којем се каже да је Константин прво превео на словенски језик зачело Јеванђеља по Јовану. У мисији Солунске браће ништа није било случајно. Све је било промишљено укључујући и план с којим се морало приступити остварењу великог наума. То је искључивало импровизације, почев од избора места у Новом Завету које ће бити прво преведено да избора дана када ће први пут словенски језик бити употребљен на светој Литургији и избора оног дела Литургије у којем ће се први пут Реч објавити на словенском језику. Ти кључни елементи њихове мисије морали су имати исту основну идеју и морали су бити потпуно усаглашени.

У Житију Кириловом се истиче значај ширења хришћанства међу Словенима, а кнезу Растиславу се, донекле и пренаглашено, речима цара Михаила III, предочава да је кренуо путем цара Константина Великог. Богослужење (и) на словенском језику имало је, пре свега, за циљ учвршћивања хришћанства међу Словенима у Великој Моравској. У светлу те чињенице најпримереније је било увести словенски језик у богослужење речима првог зачела Јеванђеља по Јовану искони бе слово и слово бе оу Бога и Богъ бе слово [...], којима, уосталом, почиње изборно Јеванђеље. Зато није случајност што је Константин почео превођење Новог Завета управо од тог места, највероватније имајући на уму да то буду прве речи на словенском језику које ће бити изговорене на Литургији у Великој Моравској. Прва Литургија коју су служила Солунска браћа у Великој Моравској морала је бити велики догађај за тамошње Словене, како оне који су били чврсто уцрквењени тако и оне које је требало утврдити у вери. Вест о тој Литургији је вероватно ишла пред њом као и глас да ће се она служити (и) на словенском језику. Утолико су јачи одјек морале имати на словенском језику изговорене речи зачела о беспочетном Богу Логосу, кроз Кога је све постало.

Првој Литургији коју ће служити у Великој Моравској, а то је највероватније била и прва Литургија која је служена (и) на словенском језику, претходили су сасвим сигурно молитва и пост Солунске браће, али не само зато да би се духовно припремили за тако значајну Литургију него и зато што је то било време Великог поста, после којег се, на Васкрс, на васкршњој Литургији чита зачело Јеванђеља по Јовану. Другим речима, може се с највећом извесношћу закључити да је Константин Философ још у Константинопољу прво превео зачело Јеванђеља по Јовану имајући на уму да ће то место из Новог Завета бити међу првим речима на словенском језику које ће бити изговорене на васкршњој Литургији у Великој Моравској. Иако не знамо цркву у којој је та Литургија служена (а археолошка истраживања говоре о неколико десетина камених цркава на територији тадашње Велике Моравске), ни место у којем се та црква налазила, сва је прилика да је то било у највећој цркви града у којем је тада столовао кнез Растислав, и да је тој Литургији и због великог празника и због гостију из Византије присуствовао и сам кнез Растислав, његова властела и много народа. Претпоставља се да је служио Константин као свештеник, угледан гост, творац писма за словенски језик и превода зачела које је читано. Иако се за Константина у изворима каже да је био свештеник, то се не слаже с податком да су хартофилакси на византијском двору били ђакони. Додуше, Константин је могао бити рукоположен за свештеника непосредно пре путовања у Велику Моравску. Методије је, како се у житију изричито каже, био монах. Био је и игуман манастира Полихрон. Није искључено да је чтец био неко од њихових словенских сарадника које су повели из Византије јер је због присутних Словена морало бити важно да у богослужењу прве речи на словенском језику изговори неко коме је словенски језик матерњи. То, наравно, не искључује могућност да су неки делови Свете Литургије служени на словенском, а неки на латинском језику.

Уколико је тачна овде изнета и образложена претпоставка да је словенски језик први пут употребљен на васкршњој Литургији 864. године у стоном граду Велике Моравске, о чему се у изворима не говори изричито, али на шта извори доста јасно упућују посредно, онда, имајући у виду чињеницу да се Васкрс, као покретан празник, празнује у прву недељу по пролећној равнодневници након пуног месеца и јеврејске Пасхе, не би било немогуће тачно утврдити дан и месец када је 864. године служена прва словенска Литургија.

Примена три метода израчунавања датума покретних празника (Гаусов, Џонсов и таблични метод) води истом резултату – да је 864. године први дан Васкрса био 2. априла, по јулијанском календару, што би, дакле, био датум када је, највероватније, новозаветни текст на словенском језику први пут употребљен на Светој Литургији. Од тога доба траје непрекинуто заједничарење Словена у молитви Богу и славословљењу Његове славе, љубави, доброте и лепоте – у непрекидном молитвено-литургијском општењу и сутелесништву у телу Цркве Христове.

This post has been promoted to an article

• Like This

Мученик Твој Господе, Валерије , у страдању своме је примио непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победи, а разори и немоћну дрскост демона: Његовим молитвама спаси душе наше.

 

[Zayron]

Историја Славеносрбскего језыка

Istorija Slavenosrbskego jezyka

http://izviestija.info/index.php/istorija/255-slavenosrbsky41

 

Историја Славеносрбскего језыка    

• Informacija o članke.
•  
• Publikirano: nediela, 2. December 2012.
• Autor: Jan Vít
• Kategorija: Istorija
• Izobrazenija: 91
• 

• Aktualizirano: nediela, 2. December 2012

 

Славеносрбскы језык је был школским и литерарним језыком (никогда не јест служил како говорьены језык) србскеј интелигенције в концу 18. и на почетку 19.вѣка

Slavenosrbsky jezyk je byl školskim i literarnim jezykom (nikogda ne jest služil kako govorjeny jezyk) srbskej inteligencije v koncu 18. i na početku 19.věka

 

Из лингвистичскего погледа, славеносрбскы језык је был комбинација црквенословѣнскего језыка русcкеј редакције и в тѣх врѣменах говорьенего србскего језыка.
Славеносрбскы језык је имал флексибилних граматичских правил. Чланкы в ньем написаны сут былы овплывньены едукацијеју и интерпретацијеју јих авторов, но сут былы достаточно разумивы за других читатѣлов.
Из модернего погледа можемо сказати, же славеносрбскы језык је был предтеченьиком днешних модерних словѣнских меджујeзыков.

Iz lingvističskego pogleda, slavenosrbsky jezyk je byl kombinacija crkvenoslověnskego jezyka russkej redakcije i v těh vrěmenah govorjenego srbskego jezyka.
Slavenosrbsky jezyk je imal flexibilnih gramatičskih pravil. Članky v njem napisany sut byly ovplyvnjeny edukacijeju i interpretacijeju jih avtorov, no sut byly dostatočno razumivy za drugih čitatělov.
Iz modernego pogleda možemo skazati, že slavenosrbsky jezyk je byl predtečenjikom dnešnih modernih slověnskih medžujezykov.

 

Политичско је славеносрбскы језык служил како литерарны  штит против политичским тенденцијам Хабсбурскеј монархије, кторe сут овплывньовали Cрбов жијевших на јеј територијах. Постепне развитије слав. језыка кулминовало в реформах Вука Караджича, автора модернего србскего језыка.

Političsko je slavenosrbsky jezyk služil kako literarny štit protiv političskim tendencijam Habsburskej monarhije, ktore sut ovplyvnjovali Srbov žijevših na jej teritorijah. Postepne razvitije slav. jezyka kulminovalo v reformah Vuka Karadžiča, avtora modernego srbskego jezyka.

 

Часопис "Сербски народни лист" је публиковал научно-просвѣтителски чланкы писане на Славеносрпским језыку. Сдѣ јест можно прочитати оригиналны текст.  Časopis "Serbski narodni list" je publikoval naučno-prosvětitelski članky pisane na Slavenosrpskim jezyku. Sdě jest možno pročitati originalny text. http://publications.aob.rs/56/pdf/043-049.pdf

 

http://sh.wikipedia.org/wiki/Slavenosrpski_jezik

• Nasledny >