Preumljenje

[M.]

Pre nekog vremena, ja sam se udaljila od Boga, od vere... Uvukla se u sve to s magijom, astrologijom, u svakom slučaju na pogrešnu stranu. Nije da mi je samoj pala na pamet ideja da je to sve super, divno, bajno jer sam i verovala da nije, ali neke osobe su me ubeđivale, u jako teškim trenutcima da je to izlaz iz svega, bla bla... Priča je duga, komplikovana. U svakom slučaju te osobe su me na kraju ubedile da i ja to počnem, i na početku sve je bilo divno... Ali onda sam shvatila da nisam uopšte srećna, da nisam mirna, da samo strepim i da se u stvari plašim. Osećala sam se prazno. Nisam znala čega me tako strah, a ni šta mi fali, ali bila sam svesna da nije sve u redu.

Desile su se neke stvari i shvatila sam da je jedini način da i to loše kroz koje sam prolazila ne trebam da prolazim uz sve te gluposti već uz veru, uz Boga. Počela sam da se molim i u jednom trenutku sama sam se sebi činila kao druga osoba, kroz glavu mi je prolazilo milion pitanja a ono glavno je bilo 'Šta sam to uradila, kako sam sebi dopustila?' Ja izgleda uopšte nisam bila svesna šta radim. Cela mi je kuća puna nekih zavežljaja, amajlija što su mi te osobe uvaljivale, nekih glupavih tekstova o 'kontroli života našim vlastitim umom' i kad sam to ponovo pogledala, sve mi se činilo gomilom gluposti. Stvarno mi nije jasno kako sam uopšte pala na to. U svakom slučaju, od toga sam naravno odustala, ali nisam sigurna šta bi sad trebala da radim? Naravno da sam se pokajala za to, molila se za oproštaj ali ... Čini mi se da to možda nije dovoljno?!

Pokušavala sam da se rešim svega toga, ali gde god krenem po kući pred mene iskaču paketići, zavežljaji, amajlije, neki papiri, časopisi, narukvice, prstenje i ogrlice koji treba da donose sreću, uspeh, ovo ono... Naravno čim nađem bacam ali pojma nemam koliko ja toga imam? Uopšte ne mogu jasno da se setim šta sam sve s tim radila.

Nemojte molim vas ovde da me dodatno krivite ili napadate, sama sam svesna da sam užasno pogrešila... Nisam tad bila ni pri čistoj svesti, imala sam nekih problema koji su me izluđivali, uopšte nisam bila dobro, a neke osobe su bile tu kao 'podrška' , sa sve nekim lažnim prijatnim zubatim osmesima i gurale su sve to pred mene, što sam čak u početku odbijala ali su me uporno nagovarali, a ja popustila, nije mi ni do čega bilo i prihvatala sam bilo šta što bi moglo biti izlaz... Znam da to nije izgovor, i ne tražim ga, jer sam svesna da je sve to moja krivica, moja glupost, ne mogu nikog za to da krivim pa čak ni te osobe. Što je bilo, bilo je, završila sam s tim, ne interesuju me takve stvari više, ali ... tražim savet, šta sad da radim? :S Da li Bog ovo uopšte oprašta? Iskreno se kajem što sam se u to sve upetljala.... Ne znam šta sam tad mislila. Ma i nisam mislila!

Saveti?  :cheesy:

[Andre Williams]

Разговор са парохијским свештеником, освештење куће, бацање у ватру свих завежљаја и амајлија, исповест и коначно причешће ти никако не може нашкодити, чак...

М. Жива била!

Добро дошла.

ПС. Бог прашта све ако се човек искрено каје.

:cheesy:

[Анастасија]

Sav ljudski život sastoji se od padova i ustajanja,sav ljudski život sastoji se od grešaka ( grehova),koje pravimo,uočavamo ih,kajemo se i ispravljamo.Niko te ovde M. neće osuđivati,jer došla si takođe među grešne.Nema čoveka koji to nije.Svi smo,samo je Bog savršen.Ne postoji ljudski greh ,koji Bog ne prašta.On sve prašta,ako se kajemo i trudimo da se popravimo i budemo bolji.Pokajanje je najbitnije,a ti kako sam pročitala pokajala si se.Nemoj sebe više kriviti,nemoj sebe mučiti krivicom,jer to lako može da te odvede u očaj.Ne znam da li odlaziš na Liturgije,da li se pričešćuješ,ispovedaš,ako ne,bilo bi najbolje da kreneš. I nemoj nikad,nikad da zaboravljaš da je Bog Ljubav,da je raspet , za nas,baš za naše grehe i da nas voli mnogo više nego što mi umom ,telom i dušom možemo to da pojmimo.Dakle,samo napred,ne nabacuj osećaj krivice sebi jer ako Bog nama prašta,nemamo prava da mi sebi ne oprostimo...pokajanjem.

Evo jednog teksta možda će ti pomoći.https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,9029.msg492193.html#msg492193

Naravno i razgovor sa sveštenikom bi bio od velike pomoći.     :cheesy:

[M.]

Hvala vam puno  :cheesy:

Uh, ja sam te stvarčice samo pobacala u smeće, u WC šolju, nisam spaljivala. :/

Onda ću ostale, valjda ne smeta za ove. Nije mi palo na pamet pošto inače ne palim ništa.  dada

[Andre Williams]

ма и у канализацију је ок...  :cheesy:

[M.]

:cheesy:

[Andre Williams]

можда ће те и ово занимати?

https://www.pouke.org/audio.php?cid=135&id=306&do=view

[M.]

skidam sad, hvala  0110_hahaha

[SANJA]

Nemoj da osuđuješ sebe jer svi smo mi grešni. Ti si prestala s tom praksom, pokajala se i sada ti ostaje samo da pobacaš te stvari i da se iskreno pomoliš Bogu koji mnogo prašta. Ne bi bilo loše da odeš kod parohijskog sveštenika i ispovediš se. Ja sam to učinila zbog neke svoje potrebe i, veruj mi, bilo mi je mnogo lakše, kao da mi je ogromno breme palo sa pleća... Posle sam se pričestila i sve je krenulo nabolje. Eto, to ti je moja preporuka. whackado

[emilija]

heh, dobrodoshla, ja samo da se nadovezhem na Anastasiju

kad sam prvi put ispovedala grehe pred pricesce, rekoshe mi isto "svi smo mi greshni", na shta sam ja automatski pomislila "da, ali kad bi ti znala...."

ispalo je na kraju da su mi svi i sam Gospod oprostili , samo sam ja nastavila da se kinjim i samooptuzhujem, dok nisam spoznala sebe i druge i vechito iste padove, da je nemoguce biti savrshen ali je obavezno tezhiti tome do- toga da je ne oprostiti sebi hula..;

nekad bilo.

naoruzhaj se verom, krstom, liturgijom, pricescem, ne odustaj a nijanse kako i shta s reliktima proslosti ce se reshavati postepeno, ne brini, odgovore ces dobijati onoliko koliko budesh trazila  whackado

[M.]

Hvala ti  girl_jumping

[Милан Меденица :)]

klapklap 

:cheesy2: у теби сестро  :cheesy2: :cheesy2:

сад је готово - знаш где си била, знаш где то води и сад само на супротну страну, а иван ти је дао најбољи савет  :cheesy2: klapklap

[Дијана.]

Најбитније је да си прогледала, да си у другом свјетлу видјела све, и патњу и заблуде, и да имаш свијест о томе да си се удаљила од Животодавца, и да очуваш вољу и намјеру да то више не чиниш... А сви смо прошли кроз слично искуство, велико је олакшање кад сазнаш да ниси сам ни у патњи ни у гријеху... Себе не осуђуј, довољно је кајање и одлучност да се промијенимо, преумимо. Заповијеђено је неосуђивање и љубав, то обухвата и нас саме... Исповијест и причешће су круна тог унутарњег процеса, с њима ће ти доћи мир, потом радост...

:cheesy2:

[emilija]

Da i ne obracaj pazhnju na strahove koji ce te sigurno napadati. Nije nechastivom milo ni drago kad izgubi nekog od onih koji su slepi ishli za njim, kad chovek progleda i napushta takav zhivot iskushenja su velika, samo da znash. A ako bude tako, to je siguran znak da te Gospod vodi i posmatra s kolikom odluchnoscu napushtas ranije ..hobije  prstgore

[M.]

Dijana Magdalena, hvala 0102_laugh  prstgore

emilija, hvala i tebi...  4chsmu1 haha, hobije  4chsmu1