Оправданост смртне казне и евентуално увођење исте у вашу државу???

[Милан Меденица :)]

Ако осудимо убицу на смрт, по чему смо онда бољи од њега?

Полицајци имају пиштоље, криминалци имају пиштоље. Полицајци = криминалци.

Бољи смо од убице по томе што следимо Божије заповести а он не. Људски живот има сврху и вредност док представља Божију слику у овом свету. Када човек учини нешто што ту слику неповратно поквари, његов живот губи смисао и сврху постојања.

како је лако пресуди људском животу само за једно дело, а остала потпуно занемарити, пресуђујући му слепо и нечовечно.

е, у томе је разлика јер полицајац нема право да суди, а није ни извршилац Правде већ спроводитељ, а само један може да суди - Судија.

Тачно, не можемо ни ти ни ја да то одређујемо. Али може Бог који је дао јасна упутства како да судимо.

тачно, хришћанин зна како да се понаша:

А кад Га једнако питаху, исправи се и рече им: Који је међу вама без греха нека најпре баци камен на њу.

свето Јеванђеље по Јовану, глава 8, стих 7

за разлику од оних који су хтели да је каменују.

Хришћани, с друге стране, дају себи за право да праштају неопростиво и на тај начин бивају сурови према невинима. Као што сам поменуо у првом посту на овој теми, судија је себи дао за право да пусти двоструког убицу на слободу и на тај начин лишио живота невиног полицајца, оца једногодишњег дечака.

Али док је твоја савест мирна, добро је.

моја савест је мирна, није нико у моје име судио тако.

и то није хришћански суд, нити хришћанска пресуда, тако да престанеш да манипулишеш.

[Милан Меденица :)]

ја би !људе звјери! (кољаче, канибале, силоватеље дјеце и сваки други вид монструма) у собу 2x2, небо да виде пет минута седмично и то кроз мрежу, у мраку са упаљеним свјетлом само приликом ручка, а хранио би их добро квалитетно...

овакав вид изолације подуго се примјењује по америчким затворима и то као казна за оне који преступају затворска правила, да видиш како изађу ко беле лале, послије мјесец дана...

само монструме ја не би никада пустио из такве собе.. па да видим које би онда дијете успио да дохвати и да ли би му уопште на ум пало...   319.gif

чист садизам, без имало рехабилитације и ослобођења од греха која је сваком грешном понуђена од Бога.

[Natasa.]

[quote author=Милан Меденица ака Меда Брутал link=topic=15890.msg489722#msg489722 date=1311628104]

3. Ta lica treba hospitalizovati i nikad ih ne pustiti. Ne budimo naivni, nema tu pomoci, samo ih treba kontrolisati.

оно што је човеку недостижно, Богу није.

Gledala sam neku emisiju o serijskim ubicama, uoste tim najgorim predatorima, i njihovoj eventualnoj rehabilitaciji. Na grupnoj terapiji su pokusali dr da im iyayovu neki osecaj pokajanja, ljudskosti i samislosti. Rezultati-naucili su jos bolje da manipulisu  winter.

Lep stav imas Medo, ali ako Bog ima neku nameru sa njima i ako ima nade za njih, neka se pokaju, ali sto dalje od sveta, u odgovarajucoj medicinskoj ustanovi.

[Милан Меденица :)]

3. Ta lica treba hospitalizovati i nikad ih ne pustiti. Ne budimo naivni, nema tu pomoci, samo ih treba kontrolisati.

оно што је човеку недостижно, Богу није.

Gledala sam neku emisiju o serijskim ubicama, uoste tim najgorim predatorima, i njihovoj eventualnoj rehabilitaciji. Na grupnoj terapiji su pokusali dr da im iyayovu neki osecaj pokajanja, ljudskosti i samislosti. Rezultati-naucili su jos bolje da manipulisu  winter.

Lep stav imas Medo, ali ako Bog ima neku nameru sa njima i ako ima nade za njih, neka se pokaju, ali sto dalje od sveta, u odgovarajucoj medicinskoj ustanovi.

о томе ти и причам, једина установа, институција и заједница која њима може да помогне је Црква  smej.gif

иначе, Бог кад не може преко људи, Он дође сам, или пошаље неког свог. 

[Natasa.]

Како коме, нисам баш сигурна у ову тврдњу  prst ka dole

[Милан Меденица :)]

Како коме, нисам баш сигурна у ову тврдњу  :cheesy:

и на крају смо дошли до апсолутне истине:

prst ka dole

а ко ће, ако неће Црква?

[Natasa.]

Медицина може контролисати, али помоћи  prst ka dole...мислим на баш екстремне случајеве, не знам. Можда црква може бити превентива, врло сам сумљичава за такве тврдње  :cheesy:

[Милан Меденица :)]

Медицина може контролисати, али помоћи  prst ka dole...мислим на баш екстремне случајеве, не знам. Можда црква може бити превентива, врло сам сумљичава за такве тврдње  :cheesy:

вероватно из разлога што никад ниси видела дело вере  winter

[Natasa.]

Мислим да нисам  prst ka dole

[Лидија Миленковић]

Овај текст је, већ био обављен на форуму, али не могу да га пронађем  0110_hahaha

Сигурна сам да га,итекако, вреди прочитати.

http://dodjividi.informe.com/forum/forum-f45/ba-t2243.html

http://dodjividi.informe.com/forum/forum-f45/ba-t2243-10.html

http://dodjividi.informe.com/forum/forum-f45/ba-t2243-20.html

[игорсима]

Смртна казна је добар начин да се уведе ред у земљи. Она је неопходно средство озбиљне државе.

Она се изриче и спроводи због више разлога:

1. Утеривање страха људима који желе или намеравају да изврше злочин.

Казна затвора, ма колико била дуга и непријатна, свакако да није исто што и смрт. Извесност смрти је нешто што свако разуме а многи нису у стању да појме затворску казну (зато се не тако ретко, нарочито ако је неко млад, дешава да неко "одробија" некога размишљајући: "убићу га, па нека трунем у затвору". Наравно, после се годинама каје што је то урадио, али тада није могао да замисли како изгледа 10 година затвора).

Човек у затвору може да дочека другачију власт, која ће га помиловати. Могу у будућности неким моћницима затребати његове "услуге" на слободи (као Милошевићу 91'). Може се из затвора и побећи или барем гајити нада о бекству. На крају крајева, и у затвору се живи. Чак може понекад неко и да се убије, или силује.

А, смрт је коначна. Крај. То свако разуме - био монструм или невин човек.

2. Смиривање обичних људи који се уплаше и разбесне сваки пут кад се деси неки од таквих злочина за који се треба изрећи смртна казна.

Када се "уништи" онај ко изазива немир и хаос, људи су мирнији јер осећају да неко брине о њима. Људи се, осим тога осећају безбедније кад знају да монструма више нема. Не може онај ко је погубљен да напрасно добије преиначење пресуде и уместо 20 година - одједном се на улици појави после 6.

Убијање оних који разарају наше друштво јасно показује намеру власти да стану иза оног што причају (а причају увек исто). Ако држава никад не користи најтежу казну коју има на располагању, онда људи сматрају да се држава не труди довољно.

Када народ не верује властодршцима да ће да одржавају ред и мир у земљи онда сваком од нас лакше "пуца филм" и свако се лакше одлучује на ситне или крупне неморалне, незаконите или криминалне радње. Размишљање иде у два правца: 1. ако могу они да прођу некажњено што и ја да се не "омрсим", 2. зашто да будем поштен кад је данас поштен човек у ствари - овца.

3. Смиривање оних који су спремни да узму правду у своје руке и само чекају разлог.

Када држава, која има званичан али и стваран монопол над силом, користи своју моћ и елиминише своје противнике - она тиме показује више ствари. Прво, да са њом нема шале и да је се треба плашити. Друго, да нешто предузима против злочина (колико нас имамо осећај да држава ЗАИСТА предузима нешто против злочина а не само да нам замазује очи разноразним хапшењима оних који се после пусте на слободу и издавањем потерница за оним који су већ побегли тамо где их не могу ухватити?).

Када људи постају уверени да држава ништа озбиљно не предузима - онда понеко узме правду у своје руке. Као рецимо, овај Норвежанин.

Сада бих одговорио на неке примедбе оних који су против смртне казне:

Protiv, jer se može desiti da nevina osoba bude osuđena (dešavalo se više puta u praksi), a posle nema povratka.

Свакако да се грешке дешавају. Дешаваће се и даље. Ко ради тај и греши.

Али, могућност да се направи грешка није разлог да се нешто не ради. Ако је потребно, онда се то ради, а са грешкама се живи.

Постоје људи који владају и њихов посао је да доносе такве одлуке.

Nisam za smrtnu kaznu. Doživotna robija je dovoljna za zločince prst ka dole

Огроман број људи (свакако УБЕДЉИВА већина становништва ове земље) сматра да ако неко отме њихову ћеркицу на путу од школе ка кући, затим је силује и иживљава се над њом више дана а потом је убије да би сакрио трагове ка себи - да такав не сме да настави да живи међу нама.

Подсетимо се да су затвореници само један зид далеко од нашег комшилука.

Ако држава каже да НИКО не заслужује смрт за оно што чини, већ само затвор и то до 40 година највише - онда она поручује да су сви злочини квалитативно исти, а да се само квантитативно разликују. Дакле, лопов иде у затвор а вишеструки убица такође, само мало дуже.

Узмимо рецимо пример серијског убице - он убије прву жртву и не ухвате га. Зна да ће ако га ухвате, одлежати 40 година. Свако следеће убиство само повећава могућност да буде ухваћен и кажњен али не повећава и саму казну. Такво стање ствари само доводи до тога да он буде опрезнији приликом нових злочина да не би био ухваћен али уопште га не одвраћа од тога. Напротив, он је практично намамљен да чини нове злочине с обзиром да у суштини за друго, треће и сва остала убиства - нема казне. Она су бесплатна.

При том, он сеје страх и прави од нас стадо за клање. Тако нас он види а тако се и ми осећамо.

Кад га коначно ухватимо - желимо у најмању руку да елиминишемо претњу по сопствени живот.

Не убијањем, држава у очима свих нас показује слабост, немоћ.

У кривичном праву постоји једна изрека, а то је да је боље и да 10 кривих буду пуштени на слободу, него да један невин буде осуђен. Па у том светлу смртна казна свакако не долази у обзир. И ја сам раније, док нисам дубље ушао у ту проблематику мислио да је оправдано за најтежа дела изрицати смртну казну, али питање је много компликованије него што се чини. Ту постоје бројни фактори, типа где повући границу, јер са субјективног аспекта свако кривично дело је најтеже, али објективно постоји проблем. Онда нпр. да сам ја судија, не знам како бих се осећао, и да ли бих могао некога да осудим на смрт. Постоји и податак да људи који припремају извршење смртне казне, временом у већем броју оболе од различитих психичких обољења... Тако да ми се данас чини да је казна затвора ипак довољно оштра и за најтежа дела.

А што не пробаш да пођеш од супротног размишљања? Да ли би могао као судија да ослободиш кривца? Не би? А што? Ево рецимо, овде има мишљења да треба укинути затворе и кажњавање уопште.

Заиста је питање где повући границу. Зашто рецимо уопште кажњавати људе? Учинио злочин - Боже мој, шта да се ради. Идемо даље...

Осим тога, зашто је смртна казна неприхватљива а казна затвором пожељна?

Осудиш човека на 40 година затвора, он одлежи казну и после 50 година се докаже да је био невин. И шта сад - извиниш му се? Надокнадиш му? Како? По чему је то боља околност од могућности да се невин човек пошаље на вешала?

Људи кад нешто пресуђују, то раде у најбољој вери да су у праву. И понашају се у складу са тиме. Иначе то и не чине јер је тачно да је боље ослободити кривца него осудити невиног.

Али, замисли усраног живота кад би се стално освртао иза себе да провериш да ниси нешто погрешио и да исправиш своју грешку. Да дрхтиш стално у страху од сопствене погрешне процене...

Онда боље да ништа ни не предузимаш.

Нисам за смртну казну, јер изрицање смртне казне никад не може да надокнади начињену штету. Са друге стране увек имаш људи који се кају за почињено злодјело, и оне који се не кају попут овог монструма из Норвешке.

За оне који почине ужасна дела, а имајући одређену дозу жаљења због почињеног, једноставно треба осудити на доживотну робију, без могућности помиловања, а за оне који су на врхунцу безумља починили неке злочине и немају ни трунку кајања, треба осим на доживотну робију ставити у неку рупу да не види светлост дана до краја живота.

Никаква казна не може да надокнади штету. То није ни смисао казне уопште. Када би био - затвореници би рмбачили у затворима да надокнаде макар материјалну штету коју су проузроковали.

У правосудном систему, изражавање покајања се мало цени јер се лако одглуми. Када би покајање доносило само годину дана мању казну, готово сви би се кајали све су шеснаест.

Сем тога, многи од нас се заиста и кајемо за многе ствари које смо урадили али би их опет урадили да се неађемо у истом положају. Посебно ако нема одговарајуће казне као претње...

Занимљиво је да си ти за мучење људи и то доживотно, али ниси за смртну казну. То је посебна тема којом се није много њих бавило овде.

нисам за убијање људи, ал нисам ни да пусте човека док се не рехабилитује ...

шта ће ми човек на улици који ће опет исто да уради, поготово ако су неки трипови у питању ... мање-више те крађе и слично, једино ако нису подразумевале физичке нападе.

пошто сам ја из фазона да затвор треба да служи за рехабилитацију, а не за кажњавање.

Ово је посебно занимљиво - треба укинути затворе и кажњавање и отворити поправне установе!

Добро, а шта ћемо рецимо са особом која грешком проузрокује смрт више особа (заспи за воланом, напије се, просто погреши...) Како то потправити? Дакле, њега треба одмах пустити назад на слободу?

Или рецимо, немар. Небрига. Оставио бебу у колима и она умрла од врућине. Како поправити такво неодговорно понашање?

Или проневера. Књиговођа у фирми проневерио милионе и потрошио на коцки. Како излечити човека од коцке и како га учинити одговорним на послу? И да ли би таквог уопште требало икад припуштати у близину туђих пара? Опет, ако га ни не пушташ да више буде на одговорном месту (где ће моћи да злоупотребљава положај) шта онда има да се "рехабилитује" уопште? Пуштај и њега одмах...

Svakom treba dati šansu da se promeni i pokaje

Наравно, али какве то везе има са казном, затвором или смртном казном?

Ако је неко осуђен на смртну казну, она неће бити извршена одмах. Постоји суђење, па жалбе,... има времена да се покаје док се не изврши вешање.

а како би регулисао са Богом ''не убиј'' ?

Бог је то сам регулисао.

Он је прво прописао свима нама "не убиј", да не убијамо јер је то грех и злочин.

А потом је за гомилу злочина написао као казну "да се погуби". Тек да се зна шта треба да се ради са онима који чине злочине.

ni ja nisam za smrtnu kaznu....

ko uvede smrtnu kaznu mora da nadje i dzelata -  a dzelat nije ubica ?

Сваки полицајац и војник који носе на свом послу сваки дан оружије спремни да запуцају кад треба нису суштински ништа различити од џелата. Спремност да се убије и одлучност да се убиство спроведе у дело нису сами по себи злочин нити грех.

По том начелу, кривљи је судија који доноси пресуду, и политичар који објављује рат.

Никако и никада један нормалан човек не би смео да у своје руке узме одлуку о туђем животу. Не сме држава, било која, која би требала да буде оличење цивилизиваности и добрих намера за све, никада да озакони убиство. (Нажалост озаконила је абортус, кад смо код тога... )Али никако човек не сме да преузме на себе да казни другог човека тако што ће порушити највећу светињу од свих, светињу људског живота, ма шта тај други урадио.

Нормални људи узимају у своју руку одлуке о туђим животима и често исте насилно скраћују. И ти људи су како злочинци и монструми тако и уважене судије, државници, политилари и полицајци. О војницима да се и не говори. Зашто човек не сме да преузме на себе одлуку о убиству друге особе? Какво је то слабићко размишљање? Од чега треба да зазире? Чега да се боји?

Држава би требала да буде оличење цивилизованости и добрих намера за све... али, она је оно што јесте а и људи су такви какви јесу. Ако ти нећеш да имаш посла са стварним људима и државама већ само са замишљен - то је твој проблем.

Ако осудимо убицу на смрт, по чему смо онда бољи од њега?

Ако утамничимо отмичара, по чему смо онда бољи од њега?

Слабо је такво размишљање...

Не морамо СВАКОГ убицу осуђивати на смрт. То није замисао готово нигде.

А и није нам циљ да се такмичимо са злочинцима у томе ко је бољи.

Сем тога, увек смо бољи од убице утолико што ми поштујемо закон а он га крши.

Kako onda da ja tražim od Boga oproštaj za moje grehe, ako ja nekome ne oprostim greh?

Шта ти имаш да убици опрашташ грехове? Ниси ни Бог ни жртва.

Опраштај ти грехове онима који су теби скривили, а пусти државу да ради свој посао.

[Милан Меденица :)]

Смртна казна је добар начин да се уведе ред у земљи. Она је неопходно средство озбиљне државе.

ово је толико поражавајуће да мислим да је просто фасцинантно да си самог себе осудио на смрт а и да ти треба озбиљна рехабилитација код неког духовног ауторитета да схватиш где грешиш.

сем тога што причаш о одузимању живота као да је комарац у питању, а не човек.

није проблем у смрти, него у колотечини живота и шта начинимо од њега, као и (не)свест да после узимања живота само психопата може мирно да живи и да је због тога неопходна рехабилитација а не смрт.

[florenntina]

Ja sam protiv uvodjenja smrtne kazne. Smatram da nemamo pravo ljudima oduzimati ono sto im je od Boga podareno i sto im ne mozemo vratiti!

[Зортодокс]

Ја бих као казну подржао ослепљивање, као некад у средњевековној Србији!

[Милан Меденица :)]

Ја бих као казну подржао ослепљивање, као некад у средњевековној Србији!

то би пожелео и себи?  0102_laugh