Проскомидија - копљем или ножем?

[Guest - . . .-]

Да ли је исправно да проскомидију вршимо ножем, значи да њиме сечемо Агнец, честице итд. α да потом само формално користимо копље, не секући одвећ с њиме, него га просто стављајући у већ постоје резове и говорећи различите свештене речи?

Одговор на претходно питање* нам је дао прилику да спорадично проговоримо ο символичком тумачењу свештених праобраза са Свете Литургије и да увидимо да символизам није само тумачио постојеће форме, него је и генетски утицао на стварање и развој литургијских радњи. Управо ово примећујемо и кад је у питању припрема хлеба предложења. Док је данас неопходна припрема Дарова првобитно вршена нашим обичним ножем, постепено је, да би символисало оно копље којим је на Крсту прободено ребро Господње (Јн. 19,34), средство којим је хлеб сечен, задобило назив и облик копља. Са њим није пробадана само десна страна Агнеца, у спомен пробадања ребра Господњег копљем, него је њиме вршено исецање и вађење Агнеца из просфоре, његово крстообразно расецање, као и претходно крстообразно осењивање просфоре. Када су касније уведене честице за Богородицу, чинове, живе и упокојене, неопходна исецања су опет вршена копљем, тако да се током вршења проскомидије није употребљавало друго оруђе.

Од дванаестог века и надаље рукописне уредбе типика, као и Филотејеве «Уредбе ο Светој Литургији», изричито говоре ο овој употреби копља, и само њега. Од Светих отаца, већ Теодор Студит говори ο «свештеном копљу» (Κατά εικονομάχων, 1). Од тумача Свете Литургије, Св. Герман Цариградски и Теодор Андидон говоре да је ово копље «уместо онога копља којим је копљарник на Крсту пробоо Христа... иако још није његово време (тј. истинске жртве)» (Γερμανού, Εκκλησιαστική ιστορία και μυστική θεωρία; Θεοδώρου Ανδίδων, Προθεωρία κεφαλαιώδης, 9). Софроније Јерусалимски говори ο хлебу који «ђакон или свештеник расецају... гвожђем оним, које се копљем назива» и њиме прави рез «да не бисмо заборављали оно, при светом страдању на Крсту, прободено Пречисто ребро, одакле одмах изиђе крв и вода» (Λόγος περιέχων τήν Εκκλησιαστικήν άπασαν ιστορίαν..., 8-9). Никола Кавасила још детаљније објашњава оно што се збива на предложењу и значај употребе копља: «Страдање Христово и смрт исписује на њему (тј. Агнецу - п.п.), као на таблици и све што по потреби чини (свештеник) нужно је подређено том значењу; а оно што се тада врши практично представља проповед страдања и смрти Његове... Тако је Господ дошао на страдање, тако је умро, тако му је прободено ребро, тако су се из прободеног ребра излили крв и вода... И забовши, много пута, гвожђе копља, потом исеца хлеб... урезујући крст на њему... а онда пробада хлеб с десне стране, изражавајући раном на хлебу ону рану на ребру. Наравно, због тога свештеник и назива копљем гвожђе којим пробада, а у виду копља је направљено како би на оно копље подсећало. Тако, у пракси приповедајући, чита и речи јеванђелске приче: један од војника...» (Ερμηνεία της Θείας Λειτουργίας, 6, 2; 6, 5; 8, 2-3). Слично пише и Симеон Солунски (Διάλογος..., гл. 84-85). Исти говори и ο вађењу честица копљем (Διάλογος..., гл. 94).

Било би лако да пред тако једногласним и непрекинутим Предањем затворимо дискусију, искључујући употребу било ког другог оруђа за сечење при вршењу проскомидије, да нам није познато да се наши свештеници, који и познају Предање и не доводе га у сумњу, у пракси сусрећу са проблемом који их приморава да изналазе начине ο којима пише аутор питања. Индустрија црквених ствари, у најновије време, је претворила свето копље у један скоро чисто украсни «детаљ» свештених сасуда, без икакве практичне вредности. Зна се да је с таквим копљем често пута немогуће сећи хљеб, нити га чак држати стабилно у руци. Стара копља, која су правили искусни мајстори, који су познавали не само његово символичко, него и практично назначење у Светом богослужењу, била су стварна «гвожђета», често и са дрвеном дршком и завидном површином сечива, за која су се свештеници старали да их оштре, како би била погодна за исецање Агнеца и честица, као што то уредбе типика налажу. Није преувеличавање рећи да Црква данас нема у својим рукама надзор над израдом свештених сасуда, него и не указује на њену правилност. Тако је копље постало «сенка копља». Ако ствари наставе да иду у правцу којим су кренуле, употреба копља ће постати чисто формална, као што је описана у питању, а у будућем нараштају млади свештеници ће се дефинитивно вратити употреби ножа, док ће у школама учити да су наши оци истрајавали у томе да проскомидију врше овим чудним оруђем (тј. копљем), јер су били велики теоретичари и символисти, али и у потпуности непрактични и неприземни људи.

-------------------------

* Ради се ο неком од питања које писац разматра по реду који стоји у његовој књизи а кога се ми не придржавамо

Одговор је дао проф. Јован Фундулис, а шта ви мислите о овоме?

[Душко Дугоушко]

The Preparation of the Gifts for the Liturgy

The above prayers for preparing the gifts are from the venerable

Ambrosian Rite:

The sacred vessels stand upon a Table of

Preparation, or at the Credence Table, prepared with bread, wine, and

water for the Divine and Holy Liturgy.

The Deacon or Priest, vested in amice, cincture, alb, maniple, and stole, and standing at The

Table of Preparation, makes the sign of the cross saying:

Glory to the Father, and to the Son, and to the Holy Spirit.

As it was in the beginning, is now and ever,  

for all ages of ages. 301.

Taking the host (prosphora) as is needed for the Liturgy, he now

lightly scores each on the underside in the form of a cross, (or cuts a Lamb

out of the bread and further cuts that into the amount of cubes needed but

just shy of separation) and places it on the paten, saying nothing, or:

Accept, most Holy Father, this bread, let it become for us the holy

Body of your only begotten Son, Jesus Christ by the power of the

Holy Spirit.

Taking the chalice, he pours into it first wine saying:

Accept, most Holy Father, this wine, let it become for us the holy

Blood of your only begotten Son, Jesus Christ by the power of the

Holy Spirit. For from his side came forth blood and water for the

forgiveness of sins.

and then a little water saying:

By the mystery of this water and wine may we come to share in the

divinity of Christ who humbled himself to share in our humanity.

Bowing, the Deacon or Priest says:

With a spirit of humility, and a contrite heart,  

let us be acceptable to you, O Lord;  

and let these gifts be so offered in your sight this day,  

that they be pleasing to you, our Lord and our God.  

If a Deacon prepared the gifts he now turns to the Priest and says:

Father (Master) Bless!

The Priest says:

Come, O Sanctifier, and bless + these gifts set apart  

for the glory of your Holy Name

Then the veils are placed upon the vessels.

[Boba]

Постоји копље  у Бесединим продвницама кошта око 3000 боље од било ког ножа.Само мало треба потражити.

[Gandalf Sivi]

Kod nas jedan seštenik isjeća agnec nožem, jer tako lakše dobije lijep oblik nego kopljem.

[Gandalf Sivi]

Постоји копље у Бесединим продвницама кошта око 3000 боље од било ког ножа.Само мало треба потражити.

Bogo mislim da je to preskupo. Koplje može vrlo lako da se i napravi, a da bude 10 puta bolje i oštrije od koplja koje je kupljeno...

[о.Небојша]

У цркви имамо старо копље, које је одлично наоштрено, па тако нема дилеме.....

[Gandalf Sivi]

Bogo mislim da je to preskupo. Koplje može vrlo lako da se i napravi, a da bude 10 puta bolje i oštrije od koplja koje je kupljeno...

Greška : Bobo oprosti