Санкционисање неисплаћивања зарада

[Juan Valdez]

Svaki peti gazda "zreo" za zatvor

IZVOR: NOVOSTI

Beograd -- Inicijativa da neisplaćivanje zarada radnicima duže od tri meseca ubuduće bude tretirano kao krivično delo, zabrinula je oko 60.000 privrednika u zemlji.

Naime, najmanje toliko je poslodavaca u Srbiji koji plate isplaćuju sa više od 90 dana zakašnjenja.

Naime, najmanje toliko je poslodavaca u Srbiji koji plate isplaćuju sa više od 90 dana zakašnjenja. Konačni predlog Socijalno-ekonomskog saveta za izmenu Krivičnog zakonika biće formulisan sledeće nedelje, posle čega će biti prosleđen Vladi.

Prema podacima Unije poslodavaca Srbije, tek svaka peta firma u državi redovno namiruje svoje obaveze prema radnicima. Zbog toga je Socijalno-ekonomski savet posegao za rešenjem koje se primenjuje u Evropi - krivičnom odgovornosti poslodavaca.

TUŽBA BOLJA MERA OD DOKAZIVANJA

Veoma je loše da se Krivični zakonik menja i dopunjava prema dnevnim potrebama - stav je beogradskog advokata Milana Vujina. On kaže da je odnos između poslodavca i zaposlenog čist ugovorni odnos i da mu nije mesto na terenu krivičnog prava. "Ukoliko bude doneta takva odredba, na sudu će se dokazivati da je poslodavac namerno hteo da ošteti radnika. To će u praksi biti svedeno samo na formalno dokazivanje, od koga neće biti velike koristi. Ovakvi problemi, kako je i sada predviđeno, najefikasnije se rešavaju tužbama", kaže Vujin.

Gotovo svi članovi Saveta složno kažu da je reč samo o predlogu, koji će biti ”brušen” kroz javnu raspravu, ali i da će se pod udarom ovog propisa naći samo najbahatiji poslodavci.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović smatra da bi Vlada trebalo da prihvati ovaj predlog i da dokaže da je socijalno odgovorna. "Sebi smo dali slobodu da procenimo da radnik može tri meseca da izdrži bez plate, ali i to je dug period", kaže Orbović.

Ova sankcija odnosila bi se na srazmerno malu grupu neodgovornih poslodavaca. Njih je, prema gruboj računici, oko desetak posto.

Uskraćivanje zarade može da se tretira kao krivično delo, ali samo ukoliko privrednik namerno ošteti radnike, tvrdog je stava Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca. On ističe da ova mera ne bi važila samo za privatne preduzetnike već i za preduzeća kojima gazduje država.

"Da bismo dobili pozitivne rezultate trebalo bi prethodno rešiti lanac nelikvidnosti i dugovanja u privredi", objašnjava Atanacković.

On navodi da je "u njemu najkrupnija karika upravo država, čija su dugovanja trenutno veća od milijardu evra. Poslodavac koji nije isplatio zaposlene zato što mu država i drugi subjekti duguju novac neće biti pozivan na odgovornost".

Ideju o krivičnoj odgovornosti bahatih gazda podržava i Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, ali i napominje da je u sadašnjim uslovima ona - neprimenjiva. Po njenim rečima, ovakvoj meri trebalo bi da prethodi niz sistemskih rešenja.

"Zašto čekati tri meseca, kada se u Evropi pali alarm ako poslodavac sa uplatom plate i doprinosa zakasni svega nedelju dana", pita se Savićeva i dodaje da država uz to mora da isplati svoje dugove, ali i da rastereti privredu, jer jedino tako bi radnici mogli da od ove mere imaju koristi.

[Zayron]

Kod nas u Češkoj su si isto svašta ti privatnici dozvoljavali s tim platama da su svima došli preko glave, već par godina imamo zato pooštren zakon što se toga tiče. Nije to proglašeno krivičnim djelom jer je stvarno tu teško dokazivati umislenu namjeru. Zato je napravljena druga a mnogo pametnija stvar, ako ti poslodavac ne plati i samo jednu platu, 60 dana po isteku isplatnog dana svaki takav radnik kojem duži platu postaje automatski njegovim vjerovnikom, kao da mu je te pare posudio na mjenicu i po zakonu na njega može poslati egzekutora i zablokirati mu sve račune na firmi što ih ima, iznuditi prisilnu isplatu plate i sa pripadnim kamatama egzekucijom - sudskim izvršiteljima - egzekutorima i na koncu mu poslati firmu u bankrot ako ta nije sposobna isplatiti te obaveze. Dovoljno je da to učini i samo JEDAN jedini radnik pa da mu apsolutno zablokira dalji hod cijele firme dok to ne plati, sasvim svejedno koliko velike, taman da je ko i željezara. Ako ih je više podnosilaca zahtjeva za egzekuciju, dakle vjerovnika, radnika koji nisu dobili platu, tim opravdanije je to realizovat bez odugovlačenja i  podnijeti zahtijev što prije. Napravite to i vi pa ćete vidjet kako će plate počet letat, ko podmazane, hahahaha. A zašto i ne bi moglo tako, ovdje egzekutori ljudima utjeruju dug od par stotina eura takvim nehrišćanskim načinom tako što im izvrše egzekuciju na kuću, stan, auto. Cijelu kuću su čovjeku u stanju prodati radi tih nekoliko stotina eura i istjerati cijelu porodicu i s djecom van na ulicu i na ledinu praktično, takvih slučajeva je ovdje koliko hoćete. Pa kad niko nema milosti ni smilovanja prema običnim ljudima, radnicima što bi inače trebali toga biti poštedjeni privatnici i bogataši, to je ta ista logika. Taj ko nije sposoban da normalno preduzetniči i zaradi barem minimalno toliko sebi za svoju platu i za plate svojih radnika nek onda radije to ni ne radi. Preduzetništvo nije dječija igrica. Vas nije briga odakle nekom plata za vaš rad, ne radite bez plata, nejde to. Nije to vaš problem odakle njemu pare za vaše plate, ako ih nema onda tamo ni ne radite, nek je zatvori tu takvu firmu. Ako situacija s poslom bude svuda tako ekstremno loša onda država organizuje javne radove, a ni oni nisu bez neke vrste plate i nadoknade, bonova i slično. Zato je savim besmisleno raditi bilo kome privatniku bez plate. Samo država ima pravo na takvo nešto a i to samo ograničeno dugo vremena i sa nekom drugom nadoknadom umjesto novca. Dakle ni u tom krajnjem slučaju to ne može biti sasvim besplatno.

facenew22222222     0442_feel

[Иван]

Ovo je parcijalno resenje. Dobar korak napred, ali moze da bude kontraproduktivan ukoliko ne bude pracen merama koje omoguciti njegovu prakticnu primenu.

JEdna od mera za kojom VRISTI privreda jeste ogranicenje duzine placanja. Sva placanja preko npr 45 dana smatraju se kreditiranjem i prelaze u nadleznost banaka.

Npr. Preduzece A prodalo robu preduzecu B za 100.000 eur. Do 45-og dana preduzece B je platilo preduzecu A 30.000 eur. 45-og dana, preduzece A upucuje racun u banku X gde dobija gotovinu 65.000 na ime isplate svog potrazivanja (5.000 je diskont). Potrazivanje po osnovu robe, postaje plasman koji je banka X odobrila preduzecu B sa kamatnom stopom od npr 10%. Ovo je Win-win igra za sve:

Preduzece A dobija gotovinu, ne ugrozava mu se likvidnost.

Preduzece B dobija odlozeni rok placanja, ne ugrozava mu se likvidnost, a razumno je da za tu uslugu plati cenu kamate.

Banka X dobija diskont i kamatu, kao naknadu za prihvaceni rizik.

Bez resavanja ovog goruceg problema, problema likvidnosti u privredi, insistiranje na sankcionisanju neplacanja zarada, postaje puki POPULIZAM, DEMAGOGIJA, i PREDIZBORNA KAMPANJA.

[Grizzly Adams]

Проблем је системски, а не само "бахатост" послодаваца. Ако предузетник не може да наплати своја потраживања и по шест месеци како онда очекивати да исплати плате за три? Међутим држава не жели да решава тај проблем јер би морала да се окрене против својих тајкуна и спонзора са којима је у ванбрачној вези и којима је све дозвољено, него ће ударити на мале предузетнике који једва преживљавају и већ су затрпани ограничењима и наметима.

Резултат ове акције биће веома контрапродуктиван - многи радници биће отпуштени јер послодавци неће бити у стању да исплате зараде на време, нека предузећа биће и затворена.

[Juan Valdez]

Проблем је системски, а не само "бахатост" послодаваца. Ако предузетник не може да наплати своја потраживања и по шест месеци како онда очекивати да исплати плате за три?

Осим што знам за доста случајева где газда не плаћа раднике, али се зато фирма опуштено шири...

[Grizzly Adams]

Има и тога, наравно.

[Zayron]

Проблем је системски, а не само "бахатост" послодаваца. Ако предузетник не може да наплати своја потраживања и по шест месеци како онда очекивати да исплати плате за три?

Осим што знам за доста случајева где газда не плаћа раднике, али се зато фирма опуштемо шири...

da to su takozvane zombi žive-mrtve firme koje se paradoksno istovremeno šire i "otmjeno stilski i elegantno propadaju", svaki put kad treba predati poresko priznanje su na rubu kraha, a njihovo vodjstvo i manageri si dijele astronomske plate i imaju vozni park dostojan kuvajtskih potentata, upravo radi toga su Česi dozvolili da se protiv svake firme može podići zahtjev - přikaz za bankrot i egzekuciju imovine kako sam to gore već objasnio, čak i u slučaju izostanka samo jedne plate jednom jedinom radniku u periodu dužem 60 dana od isplatnog dana, taj je onda zakonom k tomu opravnjen, ovlašćen i više ne figurira kao radnik, zaposlenik u tom sporu već kao vjerovnik, kreditor cijele firme, svejedno koje i kako velike, privatne ili državne, ovdje smo imali slučajeve da je jedan službenik nekog ministarstva uvalio egzekuciju na to cijelo ministarstvo zbog neisplaćenih ugovorenih honorara za obavljeni posao nad normu i koje potom ni centa nije moglo poslati sa svojih računa nikome jer su im svi računi bili egzekučno zablokirani i obustavljeni, odblokirani su im bili tek pošto su podmirili taj dug njemu, takvih sličnih slučajeva je ovdje bilo dosta, a tako to i treba bit, pred zakonom su svi jednaki a ti bi imali važiti za sve isto

[Иван]

Проблем је системски, а не само "бахатост" послодаваца. Ако предузетник не може да наплати своја потраживања и по шест месеци како онда очекивати да исплати плате за три?

Осим што знам за доста случајева где газда не плаћа раднике, али се зато фирма опуштено шири...

Oво само потрђује неопходност ширег сагледавања и решавања проблема. Ако законским правилима уведеш у ред плаћања у привреди, створиш институционалне услове за обезбеђење ликвидности, тим пре избијаш из уста аргумент намерним неплатишама зарада, а поштедеће се они који би потпали под законску санкцију не својим избором већ по нужности изазваној немогућношћу наплате потраживања у износу и року. Дакле, две муве једним ударцем.

Овако, парцијално решавање проблема, намењено је да маже очи гласачима који  се не баве економијом и не раде у привреди...

[DYNABLASTER]

a kod nas tek sta se radi, robovlasnistvo moderno, znaci bitanga od gazde da oglas trazim na primer komercijalistu i onda kad dodje zrtva kaze mu sace da radis probni rad neplaceno tri meseca, i onda posle toga joj da otkaz i napravi u medjuvremenu novi konkurs i tako ima radnike za dz nonstop, jos ih usput i psihicki maltretira, jao da sam ja neki inspektor nagib sta bi bilo pa minirao* bi mu firmu facenew22222222

objasnjenje autora* - "Minne" je na staronemackom "ljubav", i to ona iskrena cista neuprljana i casna- ideal moze da se kaze

[Grizzly Adams]

Мора да се разуме једна ствар - људи на тржишту раде оно што им ситуација дозвољава. Не треба уопште губити време на моралне оцене, а посебно не покушавати да се неко "присили да поступа етички".

Значи, ако је човек једини на пијаци који продаје парадајз може да стави цену 1 еуро комад и продаје само женским особама 18 - 25 година које тачно одговоре на три питања из грчке филозофије. И ту није проблем његова моралност, него - зашто је он једини који продаје парадајз? Када испиташ ситуацију, видиш да он једини има лиценцу за парадајз коју издаје Агенција за Заштиту Квалитета Шопске Салате у којој је, сасвим случајно, главни његов венчани кум са којим има заједничку фирму за увоз и извоз беле технике.

Једино решење је да се народ побуни против тих безумних "заштита", "субвенција" и "помоћи. Политичари су обични лажови, никога они не штите и никоме не помажу осим својих кумова и пријатеља. Нажалост, народ се лако пали на празна обећања уместо да каже - хвала лепо, не треба, можемо сами да водимо рачуна о себи.

[obi-wan]

Значи, ако је човек једини на пијаци који продаје парадајз може да стави цену 1 еуро комад и продаје само женским особама 18 - 25 година које тачно одговоре на три питања из грчке филозофије.

0212_rolleyes

[Иван]

Значи, ако је човек једини на пијаци који продаје парадајз може да стави цену 1 еуро комад и продаје само женским особама 18 - 25 година које тачно одговоре на три питања из грчке филозофије.

0212_rolleyes

Добро, зарад трговине, нећемо инсистирати на грчкој философији