Наша духовна слова (чланови форума пишу)

[felix]

LJUBAV JE IME TVOJE

(Stančević Sreten)

I ptice nebeske

i cveće u rosi,

mirisi opojni

što vetar nosi,

safiri, rubini

na nebu što sjaje,

od takve lepote

svima dah staje!

Smaragdno nebo

predivno platno,

srebrni oblak

i sunce zlatno,

mramorno more

i šarena duga,

takvu krasotu stvara

samo tvoja ruka!

Čitav svemir

od lepote zrači,

na svakoj stvari

si stavio boje,

takvu lepotu

samo Bog stvara,

večna ljubav

je ime tvoje!

                         

(Psalam 148.1-5)

Hvalite Gospoda na nebesima, hvalite Ga na visini.

Hvalite Ga, svi anđeli Njegovi, hvalite Ga, sve vojske Njegove!

Hvalite Ga, sunce i meseče, hvalite Ga, sve zvezde sjajne!

Hvalite Ga, nebesa nad nebesima i vodo nad nebesima!

Neka hvale ime Gospodnje, jer On zapovedi i stvoriše se.

[felix]

ZAVET

(Stančević Sreten)

PRED PREDSTOLOM BOGA ŽIVOG, PRAVOSLAVNE CRKVE NAŠE

ZAKLEO SE SVETI SAVA,  SVO PLEMSTVO I CEO ROD SRPSKI 

DA OSTAVITI NIKAD NEĆE PRAVOSLAVLJE, KRST ČASNI I SLOBODU ZLATNU

BLAGOSLOVI TO BOG ŽIVI I SAV SRPSKI NAROD KRSTI.

AL ISTORIJA NAŠA TUŽNE PRIČE PIŠE

PRIMISMO OD BOGA PUNO, AL DADOSMO JAKO MALO

TALANTE ZLATNE, PRETOPISMO U METAL ŠTO TRUNE

O’ BEZUMNOG LI DELA, TO NAS JE U PONOR SLALO.

VELIKI JE BOL, U GRUDIMA MOJIM

SRCE MI SE KIDA A BOLNA DUŠA JECA

O’ SRPSKI RODE, SAMO BOGU SE POMOLI

NEKA ČUJE VAPAJ DUŠE, DA ZNA BOG DA SMO MU JOŠ DECA.

OTPALI SMO SRAMNO, ZAVEO NAS CRNI ĐAVO

OTPADNICI SVETSKI, ZAMAGLIŠE BISTRE OČI NAŠE

ODBACIVŠI BOGA, SMO PROLILI ŽIVOTA ČAŠU

PRAZNE NAM CRKVE, KAO I RANJENE DUŠE NAŠE.

SRAMNOG LI ČINA I OGROMNOGA GREHA

ODABRASMO PATNJU I NESREĆU DA NAS PRATI

POMOZI DECI SVOJOJ, ŠTO PO MAGLI GUSTOJ LUTA

KAZNI NAS MILI BOŽE, AL NAS NA PUT PRAVI VRATI.

O’ KOSOVO RAVNO, O’ KRAJINO MILA

TEŽAK JE KRST SRPSKI, ŠTO GA NOSI I DUŠA MOJA

MOLIM TE MILI BOŽE, OPROSTI NAM GREHE NAŠE

AL AKO NEMA DRUGOG PUTA, NEKA BUDE VOLJA TVOJA!

[felix]

DOĐITE K MENI

(Stančević Sreten)

Dao sam ti život

dao sam ti sve,

i ne tražim ništa

jer sve što je moje je i tvoje,

samo poštovanje i ljubav

koju s rođenjem u srcu nosiš,

u dlanove moje

sam urezao ime tvoje!

Život svoj sam dao

pun patnje i bola,

da bih tvoje grehe

uzeo na sebe,

i oprostiću ti sve

samo pokajanje tražim,

sad klečim pred Ocem

i molim se za tebe!

Zašto ne ljubite mene

koliko ja vas ljubim,

zar ne vidite svu lepotu

koju sam stvorio zbog vas,

svi anđeli na nebu

za vas se mole,

da pronađete put

koji vas vodi u spas!

O, deco moja

koliko vas ljubim,

i želim da zauvek

budete srećni,

ne lomite mi srce

jer hoću da vas spasim,

molim vas, dođite k meni

i dobićete život večni!

[felix]

BOG LJUBAVI

(Stančević Sreten)

Ljubav je milostiva,

i utešiće onoga koji plače i moli,

ljubav je milokrvna,

i pomoći će svakom koji je u patnji i boli.

Ljubav je istina,

i nasitiće gladne i žedne pravde,

ljubav je krotka

i pomoći će svima koji mir grade.

Ljubav je izdržljiva,

nikada se ne ljuti i trpi dugo,

ljubav nije zavidna,

pomaže u nevolji i uvek misli o drugom.

Ljubav se ne uzdiže,

ne čini što ne valja i ne traži svoje,

ljubav se ne veliča,

ona je čista srca i poštuje sve što je tvoje.

Ljubav se ne ljuti,

ne misli o zlu, pokidane veze spaja,

ljubav je žrtva,

sve snosi, sve izdrži i život na kocku stavlja.

Ljubav je nada,

pravdu čeka dugo, ima veru koja nikad ne nestaje,

ljubav je večna,

ona sve dobro stvara i život nam daje.

Ljubav je od Boga,

koju svima bezuslovno pruža,

i večito traje!

Bog je ljubav

a njegova ljubav,

Nikada, nikada ne prestaje!

(1.Jovanova 4.15,16):

Koji prizna da je Isus Sin Božji, Bog u njemu stoji i on u Bogu.

I mi poznasmo i verovasmo ljubav koju Bog ima k nama.   

Bog je ljubav, i koji stoji u ljubavi,                                               

u Bogu stoji i Bog u njemu stoji.

[Рапсоди]

О ЦРКВИ

 

У мору  греха  и земног пакла 

Ти  стојиш чврсто,

и зовеш нас к себи.

Море бедних, несрећних

изгубљених, јадних,

у тебе се сјати,

и мир Свети нама

Ти поново врати.

 

И пружи  руку нама,

грехом опијеним,

и дарова светлост

која се не гаси,

крвавим и греховним

млеком задојени,

ти дарива

Свету крв и тело

да нас спаси.

 

Сa лицем ка земљи,

ми гледамо  горе

и чекамо позив

ка дому правоме,

у предворју твоме

Света мати Цркво,

испуни нас миром,

и призови, дому небескоме.   

 

  

 

 

 

 

 

 

 

 

О ЦРКВИ

 

У мору  греха  и земног пакла 

Ти  стојиш чврсто,

и зовеш нас к себи.

Море бедних, несрећних

изгубљених, јадних,

у тебе се сјати,

и мир Свети нама

Ти поново врати.

 

И пружи  руку нама,

грехом опијеним,

и дарова светлост

која се не гаси,

крвавим и греховним

млеком задојени,

ти дарива

Свету крв и тело

да нас спаси.

 

Сa лицем ка земљи,

ми гледамо  горе

и чекамо позив

ка дому правоме,

у предворју твоме

Света мати Цркво,

испуни нас миром,

и призови, дому небескоме.   

[Рапсоди]

Mожда нема много везе са темом...........можда

 

 

Улазим у градски превоз,  и седам до прозора, близу бус плус читача, ако случајно наиђу можете претпоставити шта да урадим.

Увек једна допуна на картици, па кад затреба.................

Уморна, идем   са посла треба ми мало мира,  призивам тишину.

На следећој станици улази један  човек и упадљиво гласно разговара на моб.

Буквално су сви приметили и окренули се према њему.Место до  мене је  слободно ,

и ја молим Бога да не седне баш до мене  хоћу мало мира, тишине а не да ми се неко дере

тик уз уши.

И тај господин седа баш  поред мене.

Тако сам га погледала непријатно и онако говорећи  очима  дрско

“Молим те не седај до мене“.  У мени незадовољство и  нетрпељивост не јењава.

Мислим у себи која некултура, тако гласно причати у градском превозу, па не морају баш сви да слушају нечије приватне разговоре.

А онда се дешава чудо, полако слушам шта господин прича улазим полако у тоналитет његовог гласа, у његову причу, пажљиво га гледам у наспрамном стаклу,  осећам боју његовог гласа и  видим топлину његовог погледа.

Наиме господин  је професор и прича некоме највероватније свом колеги, како ето завршна година ученика није никада ишла на екскурзију, па би он да их води.

Види  се из разговора да  се здушно залаже за то, пошто директорица није за ескурзију.

Гледа човек  да им помогне да иду,  а треба се супроставити властима школским.

Отприлике је то био разговор, све о деци и како да их одведе како да за њих измоли прву ескурзију.

Осећам истинску топлину у његовом гласу и стидим се своје нетрпељивости.

Размишљам , још један мој пораз.

Више ми тај човек није безлични странац који се дере и ремети мој мир.

Осећам доброг човека поред себе и бацам летимичне погледе према њему.

Рекла бих му али не могу , причајте колико хоћете дерите се вичите , не смета ми више.

Увредила сам Христа у њему.

Видео је моју нетрпељивост, али није видео мој стид и моје покајање.