Наша духовна слова (чланови форума пишу)

[Marta]

Отворила сам прозоре свог срца само за Тебе. Предамном је лоза, лоза живота, јер Ти си онај који ме накалемио себи рекавши "Ја сам чокот а ви сте лоза". Да ја сам лоза која доноси плод само кад је уз Тебе, док сам на Твом чокоту, јер лоза која не доноси плод откида се и у ватру баца. Радосно ти отварам прозоре свог срца и пуштам у свој дом Светло живота да ме греје и чува. Јер ти си Сунце мог живота.

[Marta]

Tema; vino

Riječi; grozd, mjesec, puteljak, ( i jedna od ovih riječi; opijaš, volim, čokot )

U plamenoj zudnji i s'velikim zarom

susrest' cu se s'tobom u putiru vina

miloscu beskrajnom i bozanskim darom

uznijet' se s'tobom do tvojih visina.

Al' za takav susret moram se spremati

postom i molitvom, skrusenijem duhom

a kad grozd uzberes vino ces mi dati

slavom udostojit i bozanskim ruhom.

Odjenut' ces srce u plamenu zudnju

opijati zeljom i mislju za tobom

da u casi vina istopimo cutnju.

Puteljkom uskim povedi me sa sobom

u mjesecu posta, ljubavlju i vinom

privuci me k'sebi iscjeli milinom.

[Marta]

Zena Lotova se bese obazrela

iduci za njim i postade slan kamen.(Post.19.26)

O ti, gostoljubiva stradalnica

poslednju noc andjele ugostila

beskvasnim hlebom, ozarena lica

sluge neba u topli dom smestila.

A nisi znala da je to zadnja noc

da ces sve ostaviti i bezati

brzim korakom dolinom Sidim poc'

i da se neces smeti okretati.

Nekad' plavo nebo sad je buktalo

sumporom i ognjem, odjeknu vrisak

al' zal za svim sto je tamo ostalo

prenu i ti se okrenu na trenutak.

Na vrh brda u svitanje tog dana

posta tvoja sjena statua slana.

[Marta]

Caroban trag na nebu su ostavile sve Tvoje reci izrecene i zlatnim slovima ispisane.Te reci su svedoci da si sve stvarao kroz Rec, da si Rec bio Ti, i da sam postojala ja kojoj je Rec bila upucena, ja koja sam Te pratila u jednom delu Tvoga stvaranja. Meni si poslao Rec, otkrio mi njeno znacenje, dao si mi da cujem i da vidim tajne i da pratim taj zlatni trag na nebu. A ja ocarana Tvojom reci htela sam da se popnem na visoku kulu Vavilonsku, samo da Ti budem blize. Mozda sam mislila da se mogu odrzati na tom vrhu zahvaljujuci ljubavi koju sam za Tebe u srcu nosila. Mozda sam sve Tvoje tajne htela da znam, mozda sam htela da budem zauvek sa Tobom pre svih vremena. Odrzala se nisam. Sto sam vise zelela da Ti budem blize to sam vise klizila ka dnu i odjednom shvatila da je Tvoja Rec od mene daleko, da ne cujem vise sto mi govoris, da sam postala slepac i da ne vidim, da sam se nasla na dno tame. Svesna sam koliko si mi potreban ali ne mogu da Te zovem, nemam vise snage, gubim glas. Ali ako bi hteo samo jos jednu Rec da mi posaljes, obecavam da cu Te pratiti i da cu Ti biti dovoljno blizu samo onoliko koliko Ti mislis da treba. Praticu Te sa saznanjem da je moja ljubav potekla iz Tebe, da si Ti bio izvor svega onoga sto sam imala. To sto sam bila bogata Tvojom ljubavi to si Ti bio taj koji mi je pruzao. Posalji mi samo Rec, tu jednu iskru i ne treba mi nista vise. Zelim da Tvoja Rec ponovo zablista na mom nebu, zelim da spoznam znacenje i dubinu reci "Ja Sam Onaj Koji Jest".

[Marta]

Bozicna pjesma

U toj svijetloj i praznicnoj noci

zapjevao nebom andjeoski hor

pastiri nebu uputise oci

ugledase svijetli nebeski zbor.

Tad andjeli pastire pozdravise,

glasno: Slava Bogu na visini

i na zemlji mir, pa se poklonise;

medj' ljud'ma dobra volja u istini.

Radujte se veceras i slavite

Spasitelj vam se rodio, svijete

ustanite, idite i trazite

u jaslima naci cete dijete.

Za tren oka nebo se zasijeni

andjeli u svom sjaju istupise

a pastiri vidjenjem ohrabreni

Betlehemu radosno pozurise.

Kad tamo u istom casu sretose

na vratima stale u susret njima

mudrace sa istoka ugledase

prilaze sa bogatim darovima.

Smirna, zlato i tamjan su darovi,

dostojnog da krase; Zlato za Cara,

Smirna za Besmrtong, rekose ovi,

Tamjan za Svestenickog poglavara.

A Marija Blagoslovena Djeva

tajnu cuvala prorockim rijecima

o rođenju djetešca, Boga živa,

svjeta Spasitelj, Car nad carevima.

[Marta]

Nase grjehe uze na se,

Gospod Isus svijet spase.

Nase grjehe uze na se,

kroz stradanje svijet spase.

U stradanju i mukama

on pokaza ljubav k' nama.

Dok svaka rana boli,

za gresnike on se moli.

Dok svaka rana pece,

oprosti im Oce rece.

Milost Bozju da umnozi,

dusu svoju on polozi.

Pri oltaru za zavjese,

svoju svetu krv prinese.

Sjede s' desne strane Boga,

Vecnog, Tvorca, Svemocnoga.

Dodji k' nama vjecni hlebu,

pruzamo ti ruke k' nebu.

Ruke k' nebu pruzamo ti,

dodji Spase klicemo ti.

Ti si nasa sveta tajna,

i Danica zvezda sjajna.

Rijec Bozja, Bozje Slovo,

Amin, dodji, dodji skoro!

[Marta]

U vakuumu umornih snova

i nadanja,

lebdim,

sa dozom kajanja,

sa iskrom samopoznanja,

ocekujem novi pocetak.

Na povrsini mirnog mora,

kao santa leda,

odvaljena,

plutam cekajuci,

da me sunce mog zivota,

otkravi.

Svi pogledi uprti

i nervi zapeti,

pred borbu,

koja ce se odigrati

u meni.

21 april 2010

[Marta]

Idem tamo gde nema pocetka ni kraja,

na mesto gde se smrt sa nebom spaja,

u jednom pokretu duse osvaja,

naci cu se pred vratima cekanja,

u neugasivoj vatri srca dajuci se do kraja,

sklopicemo savez ljubavi ti i ja,

hoces li me primiti u odaje raja,

gde ljubav tece bez pocetka i kraja,

gde se um od ljubavi tvoje ne razdvaja,

molitvenu ceznju cu ti prineti,

i uz tebe cu se prilepiti,

kao sto culno oko zvezde osvaja,

privuci me svetloscu tvoga postojanja,

otvori mi vrata nadanja,

povrati mi snagu ljubavi sto spava,

otrgni od mene moc zaborava.

[Marta]

Tebi se veceras obracam

nadam se da cujes moj glas

i ja te veceras moilim

budi izmedju nas.

Bitke su izgubljene

ali nije rat,

molim te veceras pomozi

u ovaj pozni sat.

Poslusaj pricu moju

ima li za mene nade

molim te iskren budi

da srce moje znade.

Ja andjeo tvoj

slomljenih krila

molim te podigni me opet

da bih tvoja bila

od sada i zauvek

i u vekove vekova,

molim te obnovi mi krila.

[Marta]

Vreme koje stoji - tok,sapet,kaplje(terptaj,tisina Had)

Znam,

tamo negde,

daleko,

iza zelenih polja,

cekas me Ti,

posle dugog lutanja,

da ti se vratim.

Cutim,

cutis,

samo ponekad,

nemi sapat usana ti se obrati.

Molitva Tebi,

brza, vapajna, nadezna.

Tok misli zaustavljen,

tisina molebna,

obecavam,

stojim u mestu,

nepomicna,

misao sapeta,

pokusavam,

ali se ne opravdavam,

jer ti i onako sve znas.

Zovem Te,

podigni me.

U srcu nada kaplje,

kap po kap,

znam da me cujes,

ali mi se ne javljas.

Jos jedna molitva,

poslednja,

pre nego sto zaspem,

pre nego me odvedu u Had.

[Marta]

Akrostih- Na uzasno zavidnom nivou

Na uzasno zavidnom nivou ste

Ako mislite da ste sve nauke ovoga sveta izucili.

Ucitelji narodni sto to govorite

Zivotnom filozofijom nekoga ucite

A znamo da to o cemu vi zborite nije nista novo

Svet je sve to od davnina cuo i znao

Nauciti treba one prave stvari a to su

One koje ce vas odvesti u vecnost pravo.

Zavidno je vase poznavanje filozofsko

Ali pravu mudrost trebalo bi nauciti

Vidite, bilo je mudraca i pre vas

Isto to su vec govorili i porucivali

Da nisu mozda zbog toga svi u Raj otisli?

Ne poznajete li pravoga puta, trazite

Onoga koji ce vas uskom stazom voditi

Mudroscu svojoj nauciti da bi ste ziveli u vecnosti.

Nemojte se vise uzalud zanositi

Imajte na umu da zivot brzo prolazi

Vecnome treba teziti

Onoga dosegnuti koji zivi

U istini.

[Marta]

Samo sto sam te pomenula a evo pomoc Tvoja vec stize. Razmisljala sam sta bih napisala o Tebi a onda se setih mojih starih zabeleski. Znam cesto si mi govorio : Pogledaj malo ti u onu tvoju svesku sto si pisala. I tako podjoh starim tragom. Nasla sam kako u zadnjem vremenu, pre mog pada, sam imala problema sa molitvom, tuga i lenjost su me bile ophrvale. Vidim, ti si mene ucio i bio sa mnom citavo vreme a mene je svejedno tuga obarala sto preskacem molitve. Znam sad i shvatam da je to duhovna borba u kojoj se svi bore da bi dosli do jednog cilja, to jest do Tebe, a kako se boriti, doci do tebe, nego lepim secanjima, razmisljanjima o Tebi a ja sam toga imala dosta. Znaci, kad tuga napadne coveka i kad malaksa brigama ovoga zivota treba da misli na sve ono lepo sto je imao, da osvezava lepe uspomene, da cita Knjigu Zivota i volja ce brzo doci, odmah je tu. Sta raditi sa tuznim uspomenama ? Pa najradje bi ih izbrisala da ih nema ali neka ih , one moraju biti tu da bi nas podsecale gde smo pogresili. Zelim da ti se zahvalim za Tvoju uvek brzu pomoc, radujem se nasem ponovnom druzenju samo molim te ( htedoh reci budi sa mnom kao da ti to

neces, a i do sad si bio) budi sa mnom do kraja.

[Marta]

Uveo si me na glavna vrata,

svog velelepnog dvora.

Predamnom su se ukazale stepenice,

koje su vodile do tvog prestola,

dvorsko stepeniste oblozeno za mene,

skerletnim tepisima.

Ti si me cekao gore,

trebalo je ici njima,

zelja je bila prevelika,

da bih stigla do tebe,

ja sam se zurila,

preskakala sam preko rukohvata,

sa sprata na sprat,

i kad bih stigla do pola,

ja bih se opet na prvu sjurila.

Na kraju sam se umorila,

sivilom uma sam odustala,

i jednog maglovitog jutra,

iz tvog dvora nestala.

Nisam te za srebro prodala,

otisla sam za nekim drugim recima

tudjim imenom na usnama.

Od toga dana ja sam lutala,

mira nisam imala,

nisam te trazila,

niti sam te se secala,

predala sam se tvojim prijateljima i

neprijateljima.

Ponekad bih te trazila u mislima,

i ceznula za tvojim recima,

koje sam nekad slagala u srcu,

koje su bile istina.

Ja sam tebe ostavila,

da bih na kraju bila ostavljena,

i strasno ponizena.

Ako, tako mi i treba,

pravda je zadovoljena.

I sada bih te jos jedno zamolila

primi suze mog dubokog pokajanja.

[Marta]

Tema : Plamen - Gorim, gnev, briga (stub, sram, potreba)

Molim te, hajde, zapali

kandilo ljubavi neka zatreperi,

neka se u srcu toplina razgali,

umesto vode uljem radosti,

uljem milosti srce mi zaceli,

zapali iskrom vecne ljubavi,

zrakom svetlosnim me oseni,

ucini da ti od pogleda ne bezim,

gnev svoj ne iskali na meni,

lahorom miomirisnim me zaodeni,

dozvoli mi da ti pogled uhvatim,

evo, zelim pred tobom stati,

zelim da ti carsku odoru dohvatim,

i da te jos jednom zamolim,

jer ne mogu vise sa tolikim

brigama da se borim,

osuda me preteskih izbavi,

pogledom me svojim ne sazezi,

na stub srama me ne postavi,

radi mojih ludosti i slabosti,

uzarenim ugljevljem dusu mi prekali,

sagori trnje grehovne naravi,

kandilo ljubavi u meni zapali,

vatrom sinajske kupine sto se ne gasi,

siromasna i naga sam kraj tvoga skuta,

utvara koja se nigde ne skrasi,

vetrovi me vuku iz korena,

kao trska sam slaba napuknuta,

trazim u tebi spas sa istoka,

hajde, zapali vatru iskona.

[Marta]

U krilu livade, u mirnoj luci
daleko od buke i sveta,
milovana toplim zracima sunca,
u zeleni mantil obucena,
stajala je ljiljan cvet u beloj haljini leta.
Tvorac je postavio tu,
na dobrom mestu,
gde gradsku buku nije slusala,
tuga je nije uznemiravala,
pesma se njena cula do neba.
Mali pupoljak otvori oci,
sanjiv pogled uputi,
plavom nebu bez oblacka,
jutarnje crveno sunce zasija,
svaka zvezda je nestajala,
pesma treperava svuda se cula.
Orao je okolo leteo,
sirokim krilima nebom nadletao
i ljiljana ugledao, skrivenog u dolini:
Hoces li me pratiti,
upitao je primamljivim glasom?
Hvala, ali necu,
napustiti dolinu, ne zelim,
jer Tvorac me ovde postavi,
i nema tolike lepote na zemlji,
koja se moze meriti,
dolinom koju on oblaci.
Orao odlete do planinske ruze,
pa se ponovo u dolinu vrati i rece:
Mali ljiljan si ti, najlepsi ovde,
hajde, ja cu te na put povesti.
Ne, rece ljiljan,
ja ne volim kao ti,
po celom svetu 319.gif.
Orao se udalji i nasmesi:
Jednom ces na kraju pristati,
i mene ces pratiti.
Osvanu dan sledeci, sunce nebom zaiskri
orao sa ljiljanom razgovara
o lepoti i sjaju svetskog vasara,
i lepa ljiljan popusti, postade njegova.
Tvorca zaboravi, otputova sa njim,
ka vrhu brega, ka najvecoj visini,
put je bio kratak, ali i dovoljno dug,
tu, na vrhu brega, na suncevoj vrelini,
mali ljiljan uvenu, i vise niko nikad,
nije mogao cuti pesmu njenu.
A orao se ponovo vrati ka dolini,
gde rastu novi ljiljani.