Мирољуб Петровић и креационисти

[grigorije22]

To bi znacilo da je covek jako jako stara vrsta. Nije valjda da je H. sapiens ziveo i u vreme dinosaurusa  stadaradim? Jos nesto-ako Isus vaskrsne covecanstvo i svekoliku prirodu, jer se to odnosi i na sve izumrle vrste? Oprostite ako zamenjujem teze, ali imam malo znanja iz teologije  .

Da po Svetim ocima Bog ce da vaskrsne sve sto je ikada zivelo. Od ovoga stava odskace jedino

blazeni Avgustin koji i nije toliko bitan za nas pravoslavne. Ne to znaci da je covek mlad i da je oduvek bio covek

i nista drugo. Sto se tice dinosaurusa gledala si Flinstonse.

[grigorije22]

Izgubljena dodji na nas forum da dobijes vise informacija o ovoj temi

[Natasa.]

To bi znacilo da je covek jako jako stara vrsta. Nije valjda da je H. sapiens ziveo i u vreme dinosaurusa  stadaradim? Jos nesto-ako Isus vaskrsne covecanstvo i svekoliku prirodu, jer se to odnosi i na sve izumrle vrste? Oprostite ako zamenjujem teze, ali imam malo znanja iz teologije  .

Da po Svetim ocima Bog ce da vaskrsne sve sto je ikada zivelo. Od ovoga stava odskace jedino

blazeni Avgustin koji i nije toliko bitan za nas pravoslavne. Ne to znaci da je covek mlad i da je oduvek bio covek

i nista drugo. Sto se tice dinosaurusa gledala si Flinstonse.

Hoces da kazes da su ljudi i dinosaurusi ziveli u isto vreme? To je usled prejake kompeticije ekoloski neodrzivo. Covek tesko da bi opstao pored tolikih gmizavaca. Kad su ogromne gmize nestale, sansu za razvijanje su dobili sisari.

[grigorije22]

To bi znacilo da je covek jako jako stara vrsta. Nije valjda da je H. sapiens ziveo i u vreme dinosaurusa  stadaradim? Jos nesto-ako Isus vaskrsne covecanstvo i svekoliku prirodu, jer se to odnosi i na sve izumrle vrste? Oprostite ako zamenjujem teze, ali imam malo znanja iz teologije  .

Da po Svetim ocima Bog ce da vaskrsne sve sto je ikada zivelo. Od ovoga stava odskace jedino

blazeni Avgustin koji i nije toliko bitan za nas pravoslavne. Ne to znaci da je covek mlad i da je oduvek bio covek

i nista drugo. Sto se tice dinosaurusa gledala si Flinstonse.

Hoces da kazes da su ljudi i dinosaurusi ziveli u isto vreme? To je usled prejake kompeticije ekoloski neodrzivo. Covek tesko da bi opstao pored tolikih gmizavaca. Kad su ogromne gmize nestale, sansu za razvijanje su dobili sisari.

Imas objasnjenje na 154 strani Teorija ekoloske zonacije

http://eden.rs/odlomci%20pdf/postanje.pdf

[Natasa.]

Ovaj link ima samo 87 strana.

[grigorije22]

Teorija ekološke zonacije

sledeće objašnjenje zastupnika stvaranja zasniva se na pretpostav -

ljenom ekološkom rasporedu organizama pre potopa. razumno je pretpostaviti

da je pre potopa raspored biljaka i životinja varirao od mesta do

mesta, kao što je to danas. polarni medvedi ne žive u tropskim regionima.

takođe, lako možemo zapaziti ekološke razlike u planinskim oblastima, gde

se biljke i životinje u nižim područjima značajno razlikuju od onih u višim.

Na primer, žabe i zmije ne zauzimaju vrhove najviših planina, mada neki

sisari uspevaju tu da prežive. Jedno od objašnjenja geološkog stuba zvano

teorija ekološke zonacije pretpostavlja prepotopni ekološki raspored donekle

sličan rasporedu fosila u geološkom stubu. drugim rečima, raspored fo -

sila u geološkom stubu prikazuje visinski raspored prepotopne ekologije. po

ovom modelu dinosaurusi i ljudi su živeli u isto vreme, ali u drugačijim

ekološkim uslovima. Ljudi su zauzimali viša područja.

da bismo razmotrili kako je potop mogao uzrokovati ovaj raspored u

fosilnom zapisu, treba da napravimo razliku između poznatih, lokalnih

poplava i nepoznate globalne katastrofe. Možda zamišljamo potop kao ispiranje

sedimenata sa viših područja u niže i mešanje svega što postoji bez

ikakvog reda. Međutim, naslage potopa su često veoma sortirane i formiraju

prostrane ravne slojeve. Na globalnom nivou mešanje je čak mnogo

teže. raspored fosila je mogao nastati tako što je voda, koja se polako

podizala, postepeno uništavala različite prepotopne predele zajedno sa

organizmima karakterističnim za njih, i tako ih taložila po njihovom redosledu

u velike taložne basene po kontinentima. Ne očekujemo da je kiša sama

po sebi mogla premestiti životinje i drveće, ali veliki talasi nadolazećih voda

potopa su mogli to da urade. Ogromni podvodni tokovi mulja zvani turbidni

tokovi28 mogli su nositi sedimente i organizme u dublje delove basena.

redosled fosila u takvim sedimentnim basenima može prikazati redosled

erodiranja regiona koji su bili postepeno uništavani izdizanjem vode. Harold

klark (Harold W. clark)29 koji, suprotno od svog mentora džordža Mekridi

prajsa, prihvata kao činjenicu uređen raspored fosila u geološkom stubu,

razvio je ovu ideju zonacije. slika 10.2 prikazuje pretpostavljeni prepotopni

region. ako bi nadolazeća poplava uništila jedan takav predeo, ona bi

formirala raspored kojeg danas nalazimo u fosilnom zapisu. dakle, raspored

riba, vodozemaca, gmizavaca i sisara, o kome smo govorili, mogao je nastati

usled prvobitnog, prepotopnog rasporeda organizama.

Nekada zastupnici teorije ekološke zonacije vrše preveliko uprošćavanje

upoređujući današnju ekologiju sa prepotopnom. iako je naša današanja

ekologija povezana sa rasporedom fosila u opštem smislu, mi ne očekujemo

da su ekološki obrasci preživeli potop. samo je velika katastrofa, kao što je

biblijski potop, mogla uzrokovati promene u ekološkim obrascima Zemlje.

raspored organizama pre takve katastrofe najverovatnije je bio drugačiji

nego danas. Štaviše, veoma je složeno upoređivati nekadašnu i sadašnju

ekologiju zbog činjenice da mi očekujemo i ograničen, i obiman transport

sedimenata i organizama u bilo kojoj većoj poplavi. Ovaj transport, zajedno

sa izdizanjem ili spuštanjem ishodišta sedimenata i područja taloženja, unosi

dalje promene u redosled fosila. teorija ekološke zonacije ne pretpostavlja

tačne paralele između prepotopne i današnje ekologije. Međutim, ona ukazuje

da je opšti ekološki raspored nastao postepenim izdizanjem vode.

Neki opšti aspekti fosilnog zapisa ne mogu se lako povezati sa savremenim

ekološkim rasporedima, tako da neki pretpostavljaju modifikovan prepotopni

svet unutar okvira teorije ekološke zonacije. Na primer, današnji

morski organizmi žive skoro isključivo u nivou mora ili ispod njega. Međutim,

raspored fosila pokazuje da su morski organizmi prisutni u izobilju na nekoliko

nivoa. Već je pretpostavljeno da je pre potopa većina mora postojala na

različitim nivoima po kontinentima (slika 10.2). Ona su mogla biti izvor većeg

broja morskih fosila u geološkom stubu i verovatno su bila mnogo veća nego

današnja slana mora kao što su Mrtvo more, kaspijsko more i Veliko slano

jezero, koja danas postoje iznad ili ispod globalnog nivoa mora.30

pretpostavljeni prepotopni ekološki raspored (slike 10.1 i 10.2) počinje sa

prostim oblicima života u stenama nižih regiona. Mnoge životinjske grupe su

obitavale u nižim prepotopnim morima, dok su se “ugljonosno” drveće,

vodozemci i gmizavci nalazili u nižim, toplim i močvarnim regionima. Biljke

cvetnice i toplokrvne životinje, kao što su ptice i sisari, uključujući i ljude,

zauzimali su više i hladnije regione. Ovakav raspored se uklapa u fosilni zapis.

Problemi vezani za teoriju ekološke zonacije

glavni problem sa kojim se susreće ova teorija je povezan sa izuzetnim

sortiranjem mnogih organizama koji su nađeni u slojevima fosilnog zapisa.

današnje ekološke distribucije su bitno drugačije. Ovo delimično možemo

objasniti velikim transportom organizama sa ograničenih područja tokom

potopa, ali problem je opšte prirode i nije ograničen na pojedina područja.

Oskudnost ili potpuno odsustvo sisara, biljaka cvetnica i njihovog polena31

u gornjem paleozoiku i donjem mezozoiku verovatno je najozbiljniji

problem teorije ekološke zonacije na koji se mora odgovoriti kada se vrši

poređenje rasporeda fosila sa današnjom ekologijom. Model ekološke

zonacije zahteva mnogo uređeniji raspored po slojevima od ovog koji danas

postoji (biljke cvetnice i sisari su samo u višim područjima). koncept

stvaranja, sa mnogo uređenijom prepotopnom ekologijom, svakako nije

bez neodgovorenih pitanja. Neki mogu spekulisati sa sledećim uzrocima:

(1) toplokrvni sisari nisu živeli u nižim oblastima zbog visokih temperatura.

Činjenice u vezi sa tim će biti kasnije iznete; (2) Biljke cvetnice, takođe,

154 155

[grigorije22]

nisu bile prisutne na nižim terenima zbog obilja flore koja se adaptirala na

tom području. u donjim delovima fanerozoika nailazimo na fosile koji svedoče

o postojanju brojnih šuma sačinjenih od različitog rastinja, kao što su

likopode, semena paprat i ogromni rastavići.32 te šume su formirale neke

od najvećih rezervi karbonskog uglja (slika 9.1).

Neke stene i fosili ukazuju da je ekologija Zemljine prošlosti bila u

određenoj meri drugačija. primere nije teško naći. u sredini fanerozoika

(perm - trijas) geološki stub sadrži mnoge crvene stene, tzv. “crvene slojeve”

bogate kiseonikom.33 ispod njih i skoro na vrhu geološkog stuba nalazimo

obilje crne gline, što ukazuje na uslove sa manjom količinom kiseonika.34

Oba ova primera su neuobičajena u današnjim ekološkim uslovima. Neki fo -

sili zovani organizmi izgledaju identični sa njihovim današnjim predstavnicima,

35 ali mnogi drugi, kao što su dinosaurusi i neke vrste drveća, su sasvim

drugačiji.

dokazano je da su prosečne temperature u prošlosti bile značajno veće.

Njih možemo proceniti na osnovu fosilnih organizama koji su živeli u toploj

ili hladnoj klimi ili na osnovu količine izotopa kiseonika koja zavisi od temperature.

pri samom vrhu geološkog stuba pronalaze se fosili šumskog

drveća u regionima arktika i antarktika.36 Šume danas tu ne postoje. Blizu

severnog pola, na ostrvu elesmer37 pronađeni su fosili salamandara, zmija,

guštera i aligatora, što je dokaz za mnogo topliju klimu u prošlosti. Šume

iz srednjeg fanerozoika na antarktiku, koje su rasle na samo 5 da 10 stepeni

geografske širine od Južnog pola, takođe su rasle u toplijoj klimi. One

čak ne pokazuju da su im godovi deformisani usled hladnoće.38 dakle, či -

njenice iz većeg dela geološkog stuba govore o toplijoj klimi u prošlosti

nego danas. grube procene su da je klima bila toplija za 7 do 20oc na višim

geografskim širinama, na obe hemisfere.39 u prošlosti je bilo donekle drugačije

nego danas, ali ipak dovoljno slično da bi se omogućila egzistencija

nekim istim tipovima organizama koji sada žive na Zemlji.

Činjenice koje podupiru teoriju ekološke zonacije

iako je prošlost bila nešto drugačija od sadašnjosti, možemo smatrati

da su iste, opšte ekološke veze postojale i pre potopa. Ova pretpostavka

omogućava interesantna poređenja između prošlosti i sadašnjosti i slaže se

sa teorijom ekološke zonacije.

1. kada smo analizirali raspored organizama na Zemlji, videli smo da

prosti organizmi žive sve do velikih dubina unutar stena. Objašnjenje fosil -

nog zapisa prema teoriji ekološke zonacije je u skladu sa retkim, prostim

fosilima koji su otkriveni u donjim prekambrijumskim slojevima (slika 10.1;

zapazite raspored bakterija i algi u prekambrijumu). Fosilizacija ovih prostih

organizama mogla se desiti pre, za vreme, ili nakon potopa u dubokim stenama

u kojima su živeli. alge koje zahtevaju svetlost, ali se povremeno

pronalaze žive u dubokim stenama, verovatno su tu bile transportovane

ulaskom površinskih voda.

2. Organizmi u svetlosivom delu tabele, između punih i isprekidanih lini

ja na slici 10.1, skoro su svi morski. Oni su živeli u dubokim prepotopnim

morima, ukazujući tako na izobilan morski život. Ovo objašnjava evolucioni

problem kambrijumske eksplozije,40 gde se većina uglavnom morskih živo -

tinjskih vrsta pojavila iznenada bez evolucionih predaka. teorija ekološke

zonacije lako objašnjava kambrijumsku eksploziju predstavljajući tako

lokalitete dubokih prepotopnih mora.

3. Mnoge vrste kopnenih organizama se prvi put pojavljuju na otprilike

istom nivou geološkog stuba. to su pre svega: gljive, mnoge izumrle biljne

grupe, rastavići, paprat, semena paprat, mahovine, insekti, stonoge, pauci

i vodozemci. Zapazite organizme iznad isprekidanih linija na slici 10.1.

pojava tako različitih grupa kopnenih organizama na skoro istom nivou

izgleda neobično sa evolucionističke tačke gledišta, ali je u skladu sa onim

što bismo mogli očekivati od rastućih voda potopa, kada su uništavale

najniža kopnena područja prepotopnog sveta i sačuvale u vidu fosila ove

kopnene organizme.

4. Opšti raspored fosila je sličan današnjem rasporedu organizama:

male, jednoćelijske forme su u dubokim stenama, mnoštvo morskih organizama

je u morima, a kopnene forme su u višim predelima. prema teoriji

ekološke zonacije skakavci i krave se neće naći u donjim geološkim slojevima,

pošto nisu živeli u prepotopnim morima. u delu geološkog stuba koji

sadrži mnoštvo fosila (fanerozoik) skoro svi fosili u donjim slojevima (od

156 157

[Natasa.]

Po kreacionistima, koliko je Zemlja stara i koliko je H. sapiens kao vrsta star? Zvanicam odgovor je 6000 godina.

[grigorije22]

Po kreacionistima, koliko je Zemlja stara i koliko je H. sapiens kao vrsta star? Zvanicam odgovor je 6000 godina.

7500 godina od stvaranja sveta.

[Natasa.]

Tesko...Volela bih da mogu to da prihvatim, ali tesko...

http://www.teorijaevolucije.com/ca.html

[grigorije22]

Tesko...Volela bih da mogu to da prihvatim, ali tesko...

http://www.teorijaevolucije.com/ca.html

Taj sajt obradjujemo i tek cemo

[Natasa.]

Ima kreacionizam dosta nedostataka.

http://svetosavlje.org/biblioteka/Apologetika/Darvin.htm

[grigorije22]

Ima kreacionizam dosta nedostataka.

http://svetosavlje.org/biblioteka/Apologetika/Darvin.htm

Ima

[Zeebedee]

Zasto se dozvoljava grigoriju da ovde sponzorise i odvalci ljude ka adventistickom sajtu? stadaradim

[grigorije22]

Odgovor je vrlo jednostavan sajt nije adventistcki