Нити је ново нити је на савременом српском језику Свето Писмо

[marko_13]

На сајту СПЦ је изашао текст у коме владика Атанасије пише како је из штампе изашао нови потпуни превод Светог Писма на савременом српском језику. Други део чланка је коректнији јер се односи на злоупотребе протођакона Љубомира Ранковића приликом издавања Светог Писма.

Епископ Атанасије (Јевтић): Ново потпуно издање Светог Писма на савременом српском језику

У издању Светог Архијерејског Синода наше Цркве изашло је недавно (крајем 2010, на 1458 страна) потпуно српско Свето Писмо Старог и Новог Завета – пуна Библија, која садржи све канонске и девтероканонске књиге Старог Завета, тј. свих 38 канонских и 11 девтероканонских књига (из ширег канона), и такође свих 27 канонских књига Новог Завета.

Ових 11 старозаветних девтероканонских, али такође богонадахнутих књига, сада се, заједно са првоканонских 38, појављују први пут у савременом српском преводу, као што су до сада биле заједно са осталим старозаветним књигама у грчкој и словенској Библији. (Као додатак унета је сада и 4. Књига Макавејска, пошто се она налази придодата најстаријим грчким рукописима Св. Писма Старог Завета из 4-5. века).

За превод 38 књига Старог Завета узет је, засад, већ познати превод Ђуре Даничића, а осталих 11 књига, из ширег библијског канона, преводи су Митрополита Црногорско-приморског г. Амфилохија (7 књига + превод са грчког додатака у Књизи Пророка Данила) и долепотписанога (3+1 Макавејске). Напомињемо да се израз „шири канон“ овде користи за све оне богонадахнуте књиге Старог Завета, које су несумњиво биле у јеврејском канону старозаветне Синагоге, одакле су их хришћани и примили, тј. Апостоли = прва Црква, док је каснија рабинско-талмудска традиција ограничила јеврејски канон на само 22 књиге (бројане сажето, сходно 22 слова јеврејске азбуке; иначе бројане понаособ, има их 38 књига), које су касније протестанти примили као свој „канон“ књига Старог Завета, док су римокатолици прихватили шири канон (са мањом разликом у бројању). Напомињемо да другоканонске књиге нису никакви „апокрифи“, како понекад неки из незнања, или злонамерно, говоре и пишу.

Иначе, Синодска комисија за превод Светог Писма, после завршеног рада на преводу Новог Завета (који се, у међувремену, још „дорађује“), треба ускоро да настави свој рад, а поједини њени чланове раде већ и самостално (у нашем преводу са јеврејског /МТ/ и грчког /LXX/ изашла је двостубачно Књига Постања, а ускоро следи и Књига Изласка; изашли су такође и Псалми са грчког /LXX/, а ради се превод са јеврејског /МТ/, користећи већ изашли превод Псалама са јеврејског г. Предрага Самарџића, професора нашег Теолошког факултета у Либертивилу, САД).

За превод Новог Завета је у ово издање Библије узет већ познати превод Комисије Светог Синода, плод њеног дугогодишњег рада, како је то у поговору овог издања напоменуо већ Његова Светост Патријарх Српски Г. Иринеј, који даје кратак преглед садржаја и значаја свих богонадахнутих књига у овој по превасходству КЊИЗИ оба Божија Завета, Јахвеовог-Господњег Савеза са народом Својим и свецелим Родом људским кроз свештену историју човечанства, од Адама и Авраама до Христа Спаситеља и Светих Апостола, тј. кроз богочовечанску епопеју – Пасху = Прелазак Цркве као Сабора Народа Божијег, сабираног око Месије-Христа, од стварања света и човека до есхатолошког краја-бескраја у свечаном Сабору прворођених око Јединороднога у Царству Небеском.

За Православно, Апостолско-светоотачко схватање и благодатно-животно искуство: Свето Писмо као Давар Јахве = Реч Господња, неодвојиво је, за живљење и спасоносно познање, од Христа, Ипостасног Логоса = Речи Бога Живога и Истинитога, Оваплоћенога у Цркви и као Црква. Зато је толико значајно и ово Синодско издање потпуног Светог Писма на народном језику. Наравно, издање је, по своме обиму, столно, док је Нови Завет издан више пута у џепном формату.

„Нови Завет по преводу Вука Караџића, и Св. Архијерејског Синода, по исправкама и преводима /!/ Св. Владике Николаја, илустрован иконама и фрескама из српских манастира“ – „превод ђакона Љубе“

Нестручност и неодговорност

Да напоменемо овде, ради обавештења простом народу Православном: иако су Св. Синод и Сабор, преко надлежног Епископа, опоменули протођакона Љубомира Ранковића, из Шапца, да не издаје „своја издања“ и „своје преводе“ Светог Писма, чинећи то нестручно, и притом врло приземно трговачки рекламирајући та издања на само своме радију „Глас Цркве“, он је недавно објавио Нови Завет /2009, џепни формат/, са оваквим поднасловом: „Нови Завет по преводу Вука Караџића, и Св. Архијерејског Синода, по исправкама и преводима /!/ Св. Владике Николаја, илустрован иконама и фрескама из српских манастира“. Ко и мало зна и схвата шта то значи, лако ће закључити да је по среди провидан „маркетиншки“, рекламни текст /за бољу продају/, јер такав „превод“ – трослојни! – могао је само неодговоран и нестручан издавач да подметне наивним читаоцима /читај: купцима ове Свете Књиге/, просто напросто зато што је тако нешто неоствариво, и шарлатански неозбиљно. (Синодска комисија за превод је користила и Вука и Николаја, а мој слаби студен ђакон Љуба овако је, као „супер комисија“, постао „коректор“ сва три превода, мада Св. Николај није никад урадио свој превод, него са јеромонахом Василијем Костићем само донекле исправљао Вука). Зато овај „превод“ треба пре сматрати за „превод ђакона Љубе“, како га и зову људи који слушају ђаконове дозлабога нападне саморекламе на поменутом радију. Господин ђакон је имао храбрости да и нама у Херцеговину лично пошаље неколико примерака тог „свог превода“, зато се и осврћемо овде на овакав начин. За посебну је причу то што је, на унијатски начин, потписивао иконе и фреске из наших Светих Манастира, сасвим неприхватљиво, неправославно, несрпски: именујући Бога и Спаса нашег – „Име изнад сваког имена“ – негде Христос, а негде унијатски осакаћено као Христ! – Ђакон Љуба прави недопустиву грешку, и обману, и у свом луксузно-маркетиншком издању Охридског Пролога Светог Владике Николаја /2009/ дајући датуме у Прологу „новостилским“ календаром, нпр. Божић: „7. јануар (25.XII)”; или Св. Василије и Нова Година: „14. јануар (1.I)“; Благовести: „7. април (25.IV)“, тј. тако да за Српску Цркву и њен верни Православни народ испада да је Божић првенствено „7. јануара“! – Нова Година и Св. Василије „14. јануара“! – Благовести „7. априла“! итд. Исто тако је дилетантски поступио и у Азбучнику на крају Пролога. То је увреда и Цркви, и Српском народу, и пре свега Светом Владици Николају, на коме је ђакон Љуба, нажалост не пастирски већ маркетиншки, итекако стекао глас, не Цркве, већ сопствени! И остало што уз то иде.

Недеља Св. Отаца Никејских, 2011, Светосавска Херцеговина

http://www.spc.rs/sr/sveto_pismo_u_izdanju_svetog_arhijerejskog_sinoda

[Midrash]

Svaki prevod Biblije, naravno, stručno izrađen, je velika i korisna stvar. Nažalost, izgleda da još nema volje da se prihvati činjenice da se u Srbiji ipak više ne govori kao pre 200 godina. Prevod nije original, on je u dobrom delu tumačenje sv. Pisma, i baš zato treba da bude, svakako u granicama, blisko današnjim čitaocima. Ostavljati arhaične reči koje su imale značenje pre 200 godina, a danas ne znače ništa jer se ne koriste, ili su promenila značenje, nije dobro rešenje ...u stvari, veoma je loše rešenje. Biblija ne treba da bude spomenik, već da se čita, koristi i živi. Ovo izdanje mi poprilično liči na to - okamenjen jezik od pre 200 godina, pa su čak i devtreo kanonske knjige u dobrom delu zadržale, iako su novi prevodi, zadržale jezik Daničića u dobroj meri. Plašim se da će i ovo izdanje, kao i Vuk/Daničićevo biti samo ukras na policama jer će ih biti strašno teško čitati...Da ne pričam o još nekim rešenjima koja su primenjena pri prevodu devterokanonskih knjiga.

Ipak, ima nade greengrin Pre jedno mesec dana prof. Lazar Milin jer završio prevod knjige postanja na zaista savremenom Srpskom jeziku koji odlično izgleda i sledi najbolja rešenja savremene hermeneutike, egzegeze i prevođenja. Pošto ima nameru da prevede ceo Stari zavet, mislim da ćemo napokon dobiti odličan, čitljiv i upotrebljiv tekst nakon tolikih vekova. Molitveno podržimo o. Milina da izdrži u toj svojoj nameri i da mu Bog da snage da privede kraju to svoje veliko delo!

[Баба]

А шта фали српском преводу др. Лује Бакотића ?

Мени је то убедљиво најбољи српскии превод и жао ми што даде једну Библију с тим преводом једној Маџарки која ми је никад не врати...

[draganzzz]

Svaki prevod Biblije, naravno, stručno izrađen, je velika i korisna stvar. Nažalost, izgleda da još nema volje da se prihvati činjenice da se u Srbiji ipak više ne govori kao pre 200 godina. Prevod nije original, on je u dobrom delu tumačenje sv. Pisma, i baš zato treba da bude, svakako u granicama, blisko današnjim čitaocima. Ostavljati arhaične reči koje su imale značenje pre 200 godina, a danas ne znače ništa jer se ne koriste, ili su promenila značenje, nije dobro rešenje ...u stvari, veoma je loše rešenje. Biblija ne treba da bude spomenik, već da se čita, koristi i živi. Ovo izdanje mi poprilično liči na to - okamenjen jezik od pre 200 godina, pa su čak i devtreo kanonske knjige u dobrom delu zadržale, iako su novi prevodi, zadržale jezik Daničića u dobroj meri. Plašim se da će i ovo izdanje, kao i Vuk/Daničićevo biti samo ukras na policama jer će ih biti strašno teško čitati...Da ne pričam o još nekim rešenjima koja su primenjena pri prevodu devterokanonskih knjiga.

Ipak, ima nade greengrin Pre jedno mesec dana prof. Lazar Milin jer završio prevod knjige postanja na zaista savremenom Srpskom jeziku koji odlično izgleda i sledi najbolja rešenja savremene hermeneutike, egzegeze i prevođenja. Pošto ima nameru da prevede ceo Stari zavet, mislim da ćemo napokon dobiti odličan, čitljiv i upotrebljiv tekst nakon tolikih vekova. Molitveno podržimo o. Milina da izdrži u toj svojoj nameri i da mu Bog da snage da privede kraju to svoje veliko delo!

Prof. Lazar Milin je umro pre nekoliko godina!?

Inace slazem se sa tezom o katastrofalno losim prevodima i totanim anahronizmima,

napisanim u tzv. savremenom prevodu.

Kakav je "savremeni" prevod za starozavetne adzuvane kod katolika? greengrin

[Midrash]

Ups greengrin Kad kažem Milin greengrin mislim Lazar greengrin)) Od njega sam lično dobio par knjiga one serije apologetske pa mi uvek on na pameti ...naravno, mislim na o. Dragana Milina Izvinjavam se

[Midrash]

А шта фали српском преводу др. Лује Бакотића ?

Мени је то убедљиво најбољи српскии превод и жао ми што даде једну Библију с тим преводом једној Маџарки која ми је никад не врати...

A i on je protestantskog kanona. Drugi je problem što Bakotić nije bio teolog, već advokat, diplomata i publicista - što ipak nije dovoljno da bi se uradilo kvalitetno.

[draganzzz]

Prevod psaltira od strane vladike Atanasija je generalno ok,

medjutim i u njemu ima reci i izraza koje do sada nigde nisam ni video ni cuo.

[IvanJ]

@Midrash

Шта мислиш о преводу Псалтира и Јеванђеља од Александра Бирвиша?

Узгред, ако неко има пдф верзију, замолио бих га да постави линк.

[Midrash]

Svaki prevod Biblije, naravno, stručno izrađen, je velika i korisna stvar. Nažalost, izgleda da još nema volje da se prihvati činjenice da se u Srbiji ipak više ne govori kao pre 200 godina. Prevod nije original, on je u dobrom delu tumačenje sv. Pisma, i baš zato treba da bude, svakako u granicama, blisko današnjim čitaocima. Ostavljati arhaične reči koje su imale značenje pre 200 godina, a danas ne znače ništa jer se ne koriste, ili su promenila značenje, nije dobro rešenje ...u stvari, veoma je loše rešenje. Biblija ne treba da bude spomenik, već da se čita, koristi i živi. Ovo izdanje mi poprilično liči na to - okamenjen jezik od pre 200 godina, pa su čak i devtreo kanonske knjige u dobrom delu zadržale, iako su novi prevodi, zadržale jezik Daničića u dobroj meri. Plašim se da će i ovo izdanje, kao i Vuk/Daničićevo biti samo ukras na policama jer će ih biti strašno teško čitati...Da ne pričam o još nekim rešenjima koja su primenjena pri prevodu devterokanonskih knjiga.

Ipak, ima nade greengrin Pre jedno mesec dana prof. Lazar Milin jer završio prevod knjige postanja na zaista savremenom Srpskom jeziku koji odlično izgleda i sledi najbolja rešenja savremene hermeneutike, egzegeze i prevođenja. Pošto ima nameru da prevede ceo Stari zavet, mislim da ćemo napokon dobiti odličan, čitljiv i upotrebljiv tekst nakon tolikih vekova. Molitveno podržimo o. Milina da izdrži u toj svojoj nameri i da mu Bog da snage da privede kraju to svoje veliko delo!

Prof. Lazar Milin je umro pre nekoliko godina!?

Inace slazem se sa tezom o katastrofalno losim prevodima i totanim anahronizmima,

napisanim u tzv. savremenom prevodu.

Kakav je "savremeni" prevod za starozavetne adzuvane kod katolika? greengrin

Kako gde. Kod hrvata - muuškoložnik, kod engleza homoseksualci - oni koji sebe prljaju sa muškima i sl.

[Midrash]

@Midrash

Шта мислиш о преводу Псалтира и Јеванђеља од Александра Бирвиша?

Узгред, ако неко има пдф верзију, замолио бих га да постави линк.

Nemam ga, pa nažalost ne mogu da odgovorim.

[marko_13]

Слажем се са Мидрашем. Превод Светог Писма мора постати свецрквени посао, али на то ћемо сачекати док не дође до смене генерација. Као што сам написао у уводу чланка ово нити је ново, нити је на савременом српском језику. Ово је само још једно "шминкерско" издање.

У преводу Псалтира од стране владике Атанасија налазе се неке кованице, неке су успешне, а неке су тотални промашај. Нпр. "У заповестима његовим хтеднуће веома".

[Баба]

Ајде прво нек се барем једаред прочита св.Писмо па на било ком преводу , кад тако поставимо ствари онда ће бити и више интересената за бољи превод, мени лично као што рекох највише паше превод од др.Лује Бакотића без обзира на његове недостатке у сваком случају ми је лакше испратити тај превод него Вуков или Ђурин.

Чарнићев превод Новог Завета је такође читљив и разумљив.

[marko_13]

Чарнићев је по мени најразумљивији и најприближнији савременом српском језику. Поред тога најкориснији је кад се ради граматичка анализа и упоређује са изворним новозаветним текстом пошто је Чарнић био најдоследнији и најуспешнији по том питању.

Са комисијом је проблем што долази до прегласавања, а сећам се да се на то жалио и владика Иринеј на предавањима. Не можемо ми препустити читање оваквим превода Библије и надати се да ће доћи до заинтересованости за превођењем. То мора бити институционална одлука, да се покрене Цркве, а да се ради и на бољој организованости и продуктивности Библијског друштва.

[SANJA]

Slažem se sa Željkom. Najprihvatljiviji mi je prevod dr. Luje Bakotića i iako imam više prevoda, ovaj je neprikosnoven. prstgore

[Ромејац]

Архаичне речи у преводу долазе одатле што савремени српски језик није "дорастао" грчком (а ни хебрејском) језику са којег је рађен превод. Те речи су углавном узете из црквенословенског или су то новосрпске кованице (да их тако назовем). Неке речи које постоје у црквенословенском, данас их нема у српском језику. И у опште некада се не можемо лепо изразити на српском јер уместо једне речи морамо употребљавати сијасет њих да би смо објаснили. Грчки језик је много старији од српског и има дужу традицију, па зато има много већи фонд речи него српски језик.

prstgore

Иначе разиграни броколи је ту зато што ми је занимљив.