Кључни сведок открива тајну Дражиног гроба

[Зоран]

Кључни сведок открива тајну Дражиног гроба

Државна комисија на трагу записника са стрељања команданта ЈВуО. – Бивши безбедњак имао списе који недостају у судском предмету

Наредних дана важан сведок под заклетвом даће изјаву државној комисији за утврђивање околности погубљења генерала Драгољуба Драже Михаиловића, команданта Југословенске војске у отаџбини (ЈВуО), који је стрељан 1946. године али до данас се не зна где се налазе његови посмртни остаци. Ово сведочење требало би директно да укаже на то шта се дешавало са делом списа из архива који су везани за погубљење генерала Михаиловића међу којима је највероватније и документација са извршења смртне казне а коју комисија још није успела да пронађе, изјавио је за „Политику” Слободан Радовановић, републички јавни тужилац и председник комисије.

Он из професионалних разлога не жели да именује тог сведока, истичући да чланови комисије тренутно у Војном архиву покушавају да дођу до документације која је везана за извршење смртне казне, а која недостаје у списима судског предмета. Она је, извесно је, уклоњена да би се прикрила локација на којој је тело закопано.

– Очигледно је да су они, који су тада радили на томе, добро одрадили тај посао. Наш сведок је својевремено радио на сређивању тог дела архиве која је ажурирана, и ту су одложени списи који су директно везани за егзекуцију и за место погубљења. Он нам је до сада дао највише детаља, које ћемо све проверити. Према његовим наводима, све постоји педантно евидентирано, где је урађено то што је урађено, ко је то урадио, али тај део архива још нисмо успели да нађемо. На основу онога што је он изјавио, мислим да ћемо у скорије време покушати да извршимо нека истраживања која се тичу сондирања терена и да евентуално дођемо до неких посмртних остатака, како бисмо узели узорке за ДНК анализу – каже тужилац Радовановић и додаје да има наговештаје да би комисија могла да дође до још сведока.

Републички тужилац наводи да има сазнања да је један човек из домаћих структура безбедности из периода 1980-их година можда дошао до поменутих списа, односно дела предмета који се везује за извршење смртне казне.

– Желео бих с тим човеком што пре да остварим контакт и да евентуално добијем податке шта се десило са тим делом списа. Он је жив, у Србији је – подвлачи тужилац Радовановић.

Један од закључака са седнице комисије, која је одржана пре око месец дана, био је да се њени чланови поново обрате државним органима, на првом месту службама безбедности, што је и урађено. Тако је комисија утврдила имена људи који су учествовали у његовом хапшењу, каже наш саговорник.

– Ипак, желимо да дођемо до лица која су учествовала у погубљењу. Очекивао сам више резултата јавног позива који је својевремено упућен – да ће се одазвати људи који су директни сведоци или учесници погубљења или одлагања посмртних остатака, али нажалост то се није десило. Претпостављам да има још живих чланова стрељачког вода. Много би нам помогло да нам се неко јави – каже Радовановић.

Што се тиче времена евентуалне ексхумације, тужилац Радовановић истиче да је незахвално давати процене, али да ће се потрудити да она буде обављена што пре, у што повољнијим метеоролошким условима. Ако се пронађу посмртни остаци, скелети, за непобитно утврђивање директног сродства потребни су подударајући узорци ДНК најмање два директна члана породице.

– Иако њихов ДНК узорак још није узет, очекујем да ће се Михаиловићев унук и ћерка одазвати позиву и помоћи у том смислу – каже Радовановић.

-----------------------------------------------------------

Хомен: Проверићемо архиве страних обавештајних служби

Слободан Хомен, државни секретар у Министарству правде и члан комисије, каже да је извесно да је за трагичну судбину команданта ЈВуО постојало интересовање и страних обавештајних служби.

„Сигурно је да извор података могу бити и обавештајне службе највећих сила тадашњег времена, пре свега Русије – односно тадашњег СССР-а, САД и Велике Британије. Ознаке поверљивости су скинуте са докумената из тог периода, протекло је 50 година”, каже Хомен наговештавајући могућност да се комисија обрати и амбасадама тих држава за одговарајуће провере у архивама.

По његовим речима круг могућих локација погубљења и „сахране” је сужен. „Са вероватноћом од 90 одсто можемо да кажемо да су у питању две локације у Београду: ружичњак на улазу у Аду Циганлију и Лисичји поток”, каже Хомен.

Тереза Бојковић

[објављено: 03/09/2009]

ИЗВОР

[Зоран]

Draža počiva

u ružičnjaku!

VOJNObezbednosna agencija Srbije dostavila je Komisiji za utvrđivanje istine o ubistvu generala Dragoljuba Mihailovića informaciju, da je on sahranjen na Adi ciganliji, kraj ograde nekadašnje zgrade zatvora - ekskluzivno saznaju „Novosti“.

Prema informacijama koje smo dobili od članova Komisije, to će biti i prva lokacija na kojoj će uskoro započeti iskopavanje i potraga za posmrtnim ostacima đenerala Draže, načelnika Glavnog štaba Jugoslovenske vojske u otadžbini.

- Ovo je prvi put da je bilo koji državni organ dostavio konkretna saznanja o likvidaciji i sahranjivanju generala Mihailovića. Tako su se stvorili uslovi da započne i otkopavanje na toj lokaciji - preneo je „Novostima“ član državne komisije za istinu o Draži.

U Komisiji su nam rekli da sve dosadašnje informacije koje su dobijali iz BIA, MUP, Vojnih arhiva i Arhiva Jugoslavije nisu predstavljale

opipljiv trag do Mihailovićevog groba i da je posle informacije iz VBA došlo do velikog preokreta u potrazi.

- Postalo je izvesno da će vrlo skoro doći do kopanja ružičnjaka na ulazu u Adu ciganliju i do dostojanstvenog sahranjivanja posmrtnih ostataka Dragoljuba Mihailovića - potvrdilo je „Novostima“ više članova Komisije .

Mesto na kome se sada, i dokumentovano tvrdi da je zakopan Mihailović, nalazi se odmah uz spomenik koji obeležava mesto gde je pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata bio zatvor za političke zatvorenike.

Na poljani (pored punkta gde se iznajmljuju bicikli za rekreaciju), sada je zasađeno polje sa crvenim ružama i na tom mestu je na osnovu i nekih ranijih svedočenja, 17. jula 1946. godine, sa još sedmoricom osuđenika, pogubljen i pokopan general Mihailović.

Prema informacijama koje imamo, posle rata se tik uz zatvorsku ogradu, gde se navodi da su tela bačena, nalazila krečana što bi moglo da ugrozi pronalaženje posmrtnih ostataka.

U slučaju da dođe do pronalaženja i ekshumacije zakopanih tela, poređenjem DNK preostalih Mihailovićevih krvnih srodnika sa nađenim ostacima, došlo bi se do konačne istine.

U Komisiji nam kažu da su sada već svi optimisti i da je pitanje dana kada će duboka tajna, zakopana pre više od šest decenija, izaći na svetlost dana.

CRKVA BRINE O SAHRANI

SRPSKA pravoslavna crkva obavestila je Komisiju za otkrivanje istine o likvidaciji Dragoljuba Mihailovića da bi učestvovala u organizaciji generalove sahrane.

- Velikodostojnici SPC iskazali su interesovanje da se brinu o sahranjivanju generala Mihailovića i svih nevinih žrtava posleratnog komunističkog režima. Ideja je da se u Beogradu podigne jedno spomen-obeležje za sve stradalnike, a da na tom mestu bude sahranjen i general Mihailović - rečeno nam je u Komisiji.

IZVOR

[мирођија]

Не слажем се са идејом да Ђенерал треба да буде сахрањен у Београду...Његово је место на Опленцу. smej.gif

[Guest Alefshin]

Кључни сведок открива тајну Дражиног гроба

Државна комисија на трагу записника са стрељања команданта ЈВуО. – Бивши безбедњак имао списе који недостају у судском предмету

Коначно да се и то деси после деценија и деценија извртања историјске истине!

[firius]

Krcun mi je predložio da izdam Dražu

General Kraljevske vojske Jugoslavije (KVJ) Draža Mihailović uhapšen je uz pomoć Nikole Kalabića, komandanta garde KVJ, na osnovu saradnje i po instrukcijama Slobodana Penezića Krcuna. Ovaj podatak postaće deo zvanične srpske istorije ukoliko se potvrdi autentičnost Kalabićevog pisma koje je Bezbednosno-informativna agencija (BIA) predala Komisiji za istinu o streljanju Draže Mihailovića, a čiji sadržaj „Blic” ekskluzivno objavljuje.

Ne navodeći kome se obraća, decembra 1945. Kalabić u jednom od tri pisma, čijim fotokopijama raspolažemo, između ostalog piše „partizanskim vlastima”:

- Pukovnik Penezić i potpukovnik Milatović predložili su mi da kažem kako sam ja uhvaćen, ostali likvidirani u šumi, dajući mi časnu reč da neće biti streljani. Pristao sam radi naroda, bolje je da privedu nas 10-20 nego nove hiljade nevinih, ali tvrdim da je to položaj da se izvede samo još dva-tri puta i stvar otkrivena, a u pitanju je pokret sa dubokim korenom u Srbiji, a ne na tri-četiri mesta - piše Kalabić.

U pismu koje ni stilom ni rečnikom ne podseća na preostala dva, Kalabić ispisuje:

- Oko 8. 12. ‘45. potpukovnik Mile Milatović rekao mi je: „Briši ti, Nikola, ova Ravna Gora je prošlost. Mi hoćemo pomoću tebe političkim putem da rešimo četničko pitanje u Srbiji, ako si zaista rad da pomogneš svome narodu, to učini sad, jer možeš. Mi stojimo čvrsto na nogama, ali hoćemo da stojimo još čvršće. Razmisli i daj nam predlog” - piše.

Posle dugog razmišljanja, pozivajući se na poznavanje tačnog stanja organizacije Draže Mihailovića, Kalabić odgovara da Ravna Gora nije prošlost, i da to neće biti još dugo godina. Ipak, iznosi svoj predlog, za koji smatra da će rukovodioce NOB-a nasmejati, naljutiti, a nekog i naterati na ozbiljno razmišljanje. Reč je o pomirenju partizanskih i četničkih snaga.

- Nijedan Ravnogorac nije pravio greške iz osvete ili korstoljublja, greška je do Dragiše Vasića koji je sve više grešio, padao iz jedne krvi u drugu jer im se ne da prilika da se poprave, a treba im dati i tu mogućnost kao vašem majoru Miloju Milojeviću da se popravi i krenu putem sreće i napretka - objašnjava Kalabić, a zatim pod stavkom „moj predlog” navodi:

- Pružite ruku bratstvu mira, praštanje svega što je bilo, bez obzira ma kakvi bili ti grehovi: veliki - bezgranično praštanje. Rezultat bi bio za Vas zaprepašćujući i to brz.

Kalabić dalje navodi da garantuje svojom čašću, svom svojom porodicom i celim svojim bićem da će praštanjem biti prekinute borbe, ubijanja „D. M. ljudi” (p.a. Kalabić kadgod piše o Draži Mihailoviću navodi samo njegove inicijale), hapšenja...

- Ja lično u tu svrhu žrtvujem sebe i porodicu, samo da narodu bude bolje i da jedanput prestane bratoubilačka borba kojoj se za sada ne vidi kraj. Kao najodgovorniji komandant i čovek mogu uraditi u samom narodu mnogo, i to mnogo više nego Vaše desetine i desetine hiljada vojnika - piše on.

Kalabić predlaže da se pojavljuje uz članove NOB-a na zborovima, konferencijama, mitinzima i garantuje da bi „stvar skrenuo za 180 stepeni”. Ubeđen je da bi ga narod poslušao.

- Razume se, ovome bi prethodila opšta amnestija, amnestija za sve Ravnogorce. Problem je, razume se, složen. Ali nema stvari koju ljudi ne mogu svršiti ako imaju imalo dobre volje za to. Godine bi rane zalečile, smirile i stišale.

Partija Vaša, pokret, front, ne gubi tu, već naprotiv, dobijate, a ne verujemo da Vam je cilj osveta.

Ako bi mi se dala garancija za živote ljudi koji su u šumi, garantujem da bih do jeseni apsolutno do poslednjeg čoveka povukao iz šume bez borbe, potresa, bez ratova. Pa zar to nije idealno, zar i Vama nije isti cilj - garantujem da je u ovom slučaju istovetno sve - pa kad je tako, na posao, dajte mi mogućnost, a vi kontrolišite.

Kalabić je „tvrdo ubeđen” da je baš Maršalu Titu stalo do toga da narodu bude bolje u svakom pogledu, „pa i on je čovek od krvi i mesa”.

Mesecima sam ja o tome sebe mučio, zašto da ovako završim u šumi kao hajduk, a otišao sam 1941. godine u šumu iz najidealnijih pobuda. Pa i da odem u šumu, dokle? Hajdukovanje možda još godinu, dve, četiri i pet, i deset opet završiti život u najvećoj večitoj strepnji - ako već postoji mogućnost pomoći svome narodu i prijateljima na drugi način.

Molim da ovo pročitaju Đilas, Ranković i Penezić radi njihove uloge u pokretu. Moja glava uvek ima vremena da se skine. Bog mi je svedok da želim dobro svome narodu.

19. 20. XII 1945.

Kalabićevo pismo ministru policije Slobodanu Peneziću (29. 4. 1946.)

„Tajna o zarobljavanju će sa mnom u grob“

Dva i po meseca po streljanju Draže Mihailovića, Nikola Kalabić, skrivajući se iza pseudonima Slobodan Ranković, poslao je pismo Slobodanu Peneziću Krcunu. Pismo, koje je Komisiji dostavila BIA, a „Blic” ga objavljuje u celosti, predstavlja, ako je autentično, svojevrsno priznanje Kalabića da je učestvovao u hapšenju đenerala.

Članovi Komisije za otkrivanje posmrtnih ostataka đenerala Mihailovića su oprezni kada je u pitanju Kalabićevo pismo jer, kako kažu, ne bi bilo neobično da je Udba namerno ostavila falsifikat zbog prikrivanja tragova. Ukoliko ga je pisao Kalabić, nije poznato ni pod kojim okolnostima je to radio. U pismu datiranom 29. 4. 1946. u 16 časova on Krcuna poziva na slavu i piše:

„Dragi Krcune,

Danas je dvadeset i dva dana kako si bio. Apsolutno je red da dođeš. Znam i uveren sam da si zauzet poslom, ali što je red, red je. Imam veliku molbu, radi se i o mojoj slavi Sv. Đurđu. Slavio sam slavu i u ropstvu, na položaju i kod kuće, pa te molim bratski da mi izađeš u susret te da proslavim i sada. Znam, ti ćeš reći - pa slavi. Tako je. Ali bez tebe ne mogu. Radi se o ovome, u tome se i sastoji moja molba: da na Đurđevdan sa Markom budeš mi gost na slavi - na večeri. Ovo je moja bratska molba i držim za sigurno da je Marko (pretpostavlja se Aleksandar Ranković - prim. aut.) odbiti neće. To je prvi deo molbe, drugi deo tiče se para i spremanja pečenja, praseta, kolača, žita, sveće i dr. To bih ja sa Bojanićem svršio. Spremanje bi preuzela brice našega žena, koja nema pojma ko sam ja.

Ukoliko Marko ne bi slučajno mogao doći (posao je posao) ja bih te molio da ti obavezno budeš sa tvojima (Milatović - Vladan - Mandić - Učo - Jeremić - Aco i drugi za koga ti nađeš za shodno). Smatram da sam od tebe lično toliko zaslužio.

Hvala ti mnogo što si odobrio da mogu izaći autom i u bioskop. Bio sam u nedelju sa Josipom na grobu Neznanog Junaka, bio sam prosto opijen da li vazduhom, srećom ili blizinom slobode - đavo će ga znati, odavno tako nisam sretan bio.

Ovih dana Mile je bio kod mene, pa mi reče da bi za Marka i tebe bilo strašno da se stvari sa D. M. hvatanjem kompromituje.

Dragi Krcune, iz novina sam jasno video kakav je obrt uzelo D. M. način hvatanja po izjavi Markovoj. Molim te kao brata veruj mi, a i reci Marku sledeće: Sa moje strane, iz mojih usta neće izaći tajna o toj stvari - pa ako treba i život svoga, ni mojoj drugarici – ženi, nikad o tome ni reči, tajna će sa mnom u grob otići. Za gornje reči dajem vam moju časnu reč, a vi ste se uverili šta znači moja reč.

Mile mi dalje reče da je Uglješa javljao se po mojoj stvari. Da moj dragi pobratim (nečitko) i ti, a za konspirativnost prepustite to meni, ne može biti teži (nečitko) zadatak od uručenja živa D. M. pa sam ga izveo sa 100 % sigurnošću. Po navedenoj molbi za slavu molim te za odgovor… (nečitko) treba mi 3-4 dana da znam ranije radi spremanja.

29. 04. ’46. u 16 časova.

Pozdrav pobratim Slobodan Ranković”                                          

Izvor: "Blic"

[firius]

Kalabić je napisao oba pisma

Sudski veštak Jovan M. Krstić, grafolog i psiholog, tvrdi da je Nikola Kalabić zaista autor dva pisma koja je u četvrtak objavio „Blic“ – jednog, od 29. aprila 1946. adresiranog na Slobodana Penezića Krcuna, ministra unutrašnjih poslova Srbije, i drugog, iz decembra 1945, upućenog partizanskim vlastima, u kojem Kalabić navodi da mu je Krcun lično predložio da izda Dražu Mihailovića i u kojem objašnjava zašto je to prihvatio.

Grafolog Krstić je takav zaključak izveo nakon što je rukopis iz oba pisma uporedio sa potpisom Kalabića, na katastarskom dokumentu od 26. oktobra 1932.

- Isti su potpis Nikole Kalabića na pismu i katastarskom dokumentu. To je posebno uočljivo kod slova K. Takođe, isti čovek je pisac oba pisma - isti je rukopis na onom iz decembra 1945. i aprila 1946. godine. To se posebno vidi po dijakritičkim znakovima. Neka slova su zajedno pisana na originalan način, kao na primer „pr“ - objašnjava grafolog Krstić.

Na naše pitanje da li je moguće da je neko falsifikovao rukopis Krstić odgovara odrečno.

- Rukopis je precizan, a Kalabić je bio geometar i obično ljudi koji su tehnički obrazovani imaju takav rukopis - navodi Krstić.

Na naše pitanje da li se iz rukopisa može videti da li je pisan pod prisilom, Krstić navodi da se u pismima vidi da je pisanje spontano sa sopstvenim pobudama.

- Kada se piše pod prisilom, u rukopisu se vidi emocionalni naboj. Takav rukopis je obično isprekidan, drhtav, a ovde toga nema, redovi su pravilni i jednako nakošeni - objašnjava grafolog Krstić.

Izvor: "Blic"

[konstantin]

Zar je moguce da neko veruje da su sad iskreni 0705_read 0203_cool

Nema sanse, to sto su sklonili petokraku ne znaci da nisu komunisti(satanisti).Prica pustena da se zadovolji vec ionako depresivno-oglupljeno stanovnistvo.Da bi se zapevalo u nekoj kafani"ziv je Draza"...

Naravno tu pricu nisu odmah posle raspada SFRJ da proture jer su svi znali da su i dalje tu, samo u novom ruhu.Sad je vec druga prica, mnogi misle da su sklonjeni(politicka, vojna struktura i dalje visoko ranigirani studenti komunistickog vremena)al, nisu.Samo se igraju sa papanima...Ocekujem da uskoro, veoma uskoro  urade nesto sto ce biti protivno Srpstvu

[firius]

Iskreno, i meni je tesko da poverujem u ovo, pogotovo bas sada kada se navodno doslo do nekih dokumenata, koja su se i ranije nalazila u arhivama, zasto se to ranije nije pojavilo, zasto se toliko cekalo... ?

[Дејан]

Крцун,бивши генерал удбе,је признао да је већина Срба било на страни четника и да је Црква и монархија имала дубоке корене у српаком народу.

[konstantin]

Iskreno, i meni je tesko da poverujem u ovo, pogotovo bas sada kada se navodno doslo do nekih dokumenata, koja su se i ranije nalazila u arhivama, zasto se to ranije nije pojavilo, zasto se toliko cekalo... ?

Cuce se uskoro...Citam pre neki dan Ahtisari otvoreno rekao nema EU bez priznanja Kim.Da se razumemo,simbolika je jako bitna stvar u svemu, a pogotovo u politici .Imajuci u Vidu zastave Bih i Kim koje su jasno asocirane kao kolonijalne jedinice van EU.Evo malopre Kostunjavi izjavio da smo priznali Kim, pa tu je i ovo premestanje raketnog stita na Balkan,otpisan  kosovski dug Srbiji posle koga smo ubrzo nagradjeni sa bezbroj miliona, ima li to logike????Nsta to nije slucajno.Znaju da Srbin vezan za Drazu, znaju da je Srbin vezan za kiM pa da naprave balans tihi dezerteri.Drazine kosti iskreno tesko da cemo otkriti skoro.Mislim da upravo iz toga tazloga forsiraju tu pricu o Drazi, da bi skrenili oci javnosti...eto, neki moj stav na brzinu..Daj Boze da gresim, al Prodanovici nas vode...

[konstantin]

Dokument SDB: 1969. uništena sva dokumenta o streljanju Draže!

Press je došao u posed dokumenta Službe državne bezbednosti od 19. maja 1969. godine, koji dokazuje da je Služba uništila kompletnu dokumentaciju o streljanju četničkog generala Dragoljuba Mihailovića, ali i više od 80.000 drugih ljudi, koje je komunistička vlast nazivala narodnim neprijateljima i saradnicima okupatora!

U Belešci sa sednice SDB-a SR Srbije kaže se da je „na osnovu usmenog zaključka užeg kolegijuma SDB-a" doneta odluka da se unište sva dokumenta iz arhivskog fonda Službe, koja su „u datom političkom trenutku predstavljala balast za Službu"!

U dokumentu, koji je zaveden pod službenim brojem 2025/i, navodi se da su uništeni:

1. Celokupna dokumentacija, sa izveštajima, raznim informacijama i podacima za lica kojima se služba bavila.

2. Materijal koji je bio akumuliran u republičkoj DB u vezi sa raznim akcijama Službe, kao što su „Jugoslavija", „Goran", „Niš„, „Globus", „Robert"...

3. Veći broj skripti namenjenih za kurseve SDB.

4. Kartoteka o neprijateljskim i na smrt osuđenim kolaboracionistima okupatora, primljena od SDB-a SSUP-a.

U Belešci se dalje navodi da nije isključeno da je tom prilikom uništeno još poverljive dokumentacije, i objašnjava da je to urađeno zbog brzine ili nestručnosti onih koji su dokumenta uništavali. Službenu belešku potpisao je izvesni Miodrag Teodosijević.

Sagovornik Pressa iz Republičkog javnog tužilaštva kaže da se ovaj dokument nalazi u arhivi koju je BIA nedavno predala Tužilaštvu.

- Postoje indicije da je tom prilikom uništen i veći deo dokumentacije koji se odnosi na likvidaciju Draže Mihailovića, ali i mesta gde je streljan i sahranjen. Upravo zbog toga Tužilaštvo ovih dana traga za Miodragom Teodosijevićem, koji je kao potpisnik ovog dokumenta morao da zna šta je sve tom prilikom uništeno. Isto tako, postoji osnovana sumnja da su, pored Teodosijevića, u uništavanju dokumentacije učestvovali još Milan Jelovac, Franc Paseta i Dane Vukmirović. Njihov zadatak je bio da iz zgrade SIV-a 14. jula 1966. godine uzmu određenu dokumentaciju, i to tako što su kasu otpečatili, a zatim je, pošto su uzeli dokumenta, ponovo zapečatili voskom, za šta postoji i zvaničan zapisnik, do kojeg smo preko BIA takođe došli - kaže naš sagovornik iz Tužilaštva.

http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=80152&sectionId=37

[Guest ага пије млеко]

Да ли ћемо добити новог светог мученика ратника !?

Ја бих искрено желео... 0202_238 0110_hahaha 319.gif

[konstantin]

?? ?? ???? ?????? ????? ?????? ???????? ??????? !?

?? ??? ??????? ?????... 319.gif 319.gif 319.gif

Ne znam...jel mu se neko molio pa se ovaj javio ili iscelio nekog???

Mislim kad vec nismo u stanju da pronadjemo "netrulsezne mosti".

[Guest ага пије млеко]

?? ?? ???? ?????? ????? ?????? ???????? ??????? !?

?? ??? ??????? ?????... 319.gif 319.gif 319.gif

Ne znam...jel mu se neko molio pa se ovaj javio ili iscelio nekog???

Mislim kad vec nismo u stanju da pronadjemo "netrulsezne mosti".

?? ?????, ?????????? ????? ???? ????? ????????????....

[konstantin]

?? ?? ???? ?????? ????? ?????? ???????? ??????? !?

?? ??? ??????? ?????... 319.gif 319.gif 319.gif

Ne znam...jel mu se neko molio pa se ovaj javio ili iscelio nekog???

Mislim kad vec nismo u stanju da pronadjemo "netrulsezne mosti".

?? ?????, ?????????? ????? ???? ????? ????????????....

Uh sad i ti ga pretera....Zar to nije jedan od tri kljucna argumenta za kanonizaciju,kult u narodu, cudo, i netrulezne mosti???

Ne znam na osnovu cega bi Draza mogao biti sveti ratnik???Sto je bio patriota..svasta.Da ne dodje do zabune volim Drazu kao istorijsku patriotsku licnost, al ne prihvatam ideju za kanonizaciju