Јаков. Написано Јун 25, 2011 Пријави Подели Написано Јун 25, 2011 У темама које се тичу ових теорија не учествујем. Ова порука коју пишем нека буде одступање које потврђује правило. Не сматрам ове разне процрквене теорије погрешним или саблажњавајућим али их не сматрам ни битним. Да ли је Бог ствара свет овако или онако, колико је то трајало, ко је све учествовао у стварању...да ли је Свемир немир и да ли је истина у Звездама (Универзуму)... Чини ми се да све ове поставке су прилично лепе и да и те како умеју да заголицају човеков ум. Али исто тако нису ни хришћанске, без обзира колико имале везе са Богом. Нема Христоса у тим темама и стога су ми стране. Једина истина коју желим да знам о Богу и о себи као религиозном створењу, јесте она истина у којој је Христос. Мислим да је Христос упознао нас са Богом кроз Себе и кроз друге људе. Да није нас учио о диносаурусима и гледању у Звезде, али нас је учио о милости, о жртвовању, о љубави. Јесу диносауруси прелепи били али нису учествовали нити ће учествовати у спасењу нас људи. Јесте Космос толико леп, са свим својим црвоточинама и црним рупама, са закривљењима и прашином, али неће ме ни Космос спасти. Зато и кажем...јесу ове теме занимљиве, лепе, чак шта више веома лепе, али мислим да на једном нивоу када пређу у науку саму за себе, онда постају и прилично опасне,а што да не кажем и анти-црквене. Суштина је да ја у једној Сузиној тотално нечитљивој и неразумљивој поруци препознам више љубави и лепоте него и у најузвишенијој или најтачнијој, еволуционистичкој или креационистичкој поруци. Црква да. Креационизам да. Еволуционизам да. Црква и креационизам не. Црква и еволуционизам не. Χριστὸς ἀνέστη ἐκ νεκρῶν θανάτῳ θάνατον πατήσας, καὶ τοῖς ἐν τοῖς μνήμασι ζωὴν χαρισάμενος... Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Aquilius Cratus Написано Јун 25, 2011 Пријави Подели Написано Јун 25, 2011 Црква и еволуционизам не. Čiko, a može bar Crkva i Meksvelova elektrodinamika??? Pliiiiiiiz. Bas nam onako prirasla uz srce. facenew22222222 facenew22222222 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Јаков. Написано Јун 25, 2011 Аутор Пријави Подели Написано Јун 25, 2011 Црква и еволуционизам не. Čiko, a može bar Crkva i Meksvelova elektrodinamika??? Pliiiiiiiz. Bas nam onako prirasla uz srce. facenew22222222 facenew22222222 Ако је Христос посреди Цркве и МЕ наравно. Χριστὸς ἀνέστη ἐκ νεκρῶν θανάτῳ θάνατον πατήσας, καὶ τοῖς ἐν τοῖς μνήμασι ζωὴν χαρισάμενος... Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Милан Меденица :) Написано Јун 26, 2011 Пријави Подели Написано Јун 26, 2011 јел можемо да угурамо некако и квантну механику? 4chsmu1 поготово што може да инкорпорира религију опуштено 0102_laugh клик Душекорисна књига О ЧЕСТОМ ПРИЧЕШЋИВАЊУ СВЕТИМ ТАЈНАМА ХРИСТОВИМ, свети Никодим Светогорац и свети Макарије Коринтски клик Кољивари и пракса честог причешћивања Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
jermel Написано Јун 26, 2011 Пријави Подели Написано Јун 26, 2011 ''...Него устрашени од света, и са слабом вером у Евангелије, почели су призивати у помоћ јелинску философију, азијско-афричке мистерије и западне природне науке, да доказују истинитост Христовог открића. Тако су створене разне, супротне школе у јеретичким црквама. Једне су се ослањале на Платона, друге на Аристотела, треће на Стојике, четврте на Плотина, пете на сиријске, иранске и египатске баснословне мистерије, шесте на индијску теософију и друге врсте окултизма, и тако даље; у новије пак време неке од тих школа наслањају се свецело на природне науке, које они сматрају као мање баснословне од источних верских мистерија. Тако је Велзевул позват у помоћ Христу, и тако је демонологија увучена у јеретичку хришћанску теологију као потпора и обосновање ове! Резултат је био, да се Христос у очима јеретика све више смањивао као Бог а величао као човек, док најзад није нечестиви Арије у наше доба опет дошао до тријумфа у тим јеретичким збориштима. Јеретички богослови ранијег времена надметали су се у томе ко ће јачег философа јелинског увући у своју теологију. Тако римокатолици призваше у помоћ Аристотела а лутерани Платона; друге опет групе протестантске пригрлише Платона и остале неоплатонске мислиоце. Смешаше и измешаше их са Радосном Вешћу Христовом, те ову ослабише и растужише. У новије време пак све јеретичке цркве стале су зидати потпорне зидове Евангелију од научних теорија. Као што су Пилатови војници обукли Господа Христа у јевтину скерлетну а Ирод у белу хаљину, тако су јеретички богослови обукли Спаситеља у јевтине хаљине паганске философије и лажне науке. Да га тобож лепше одену и украсе! Но у оба случаја Христос је подједнако поруган и понижен. Православна црква је једина у свету, која је одржала веру у Евангелије као једину апсолутну истину, која не потребује потпоре ни подршке ни од какве философије нити светске науке. Отуда кад читамо девети члан Вјерују: во једину свјатују соборнују и апостолскују церков - ми разумемо под једином црквом православну цркву, и то из горњег разлога. Јеретички богослови назвали су православну цркву погрдним именом "окамењена црква". (Narnack das Wesen des Christenthums.) Због чега? Због тога, како веле, што ова црква "не иде за временом" или што се "не прилагођава времену"! Међутим баш у томе је слава Православља, што оно не иде за временом, нити се прилагођава времену, сходно заповести светога апостола Павла: Не владајте се према овоме вијеку. Како би вечност ишла за временом? И како би се апсолутно прилагођавало пролазном? Како би се царство небесно мирило са царством земаљским? И како би се скупо ортачило са јевтиним? Ако сав свијет у злу лежи, као што је речено, зар ћемо вечно добро ограђивати и подржавати злом, и небесну светлост појачавати димљивим огњевима ћумура и петролеума? Има, истина, и неких богослова у Православној Цркви, који иду трагом јеретичких богослова, сматрајући да је Евангелије недовољно снажно да само себе држи и брани на бурама светским. Њима импонују јеретичке мисли и јеретички методи. Целом својом душом они су уз јеретике, но држе се споља православне цркве тек онако - издржавања ради. То су бајагање балканске и иванушке кијевске, којима све с оне стране плота изгледа боље и паметније - па чак и концесивна помешана теологија (паганохристологија). Какве су последице таквог пригибања јеретичког према свету? Пустошне. Заиста, пустошне по Евангелије, пустошне по цео живот, индивидуални и социјални, јеретичких народа. Пустошне - по веру, по културу, по економију, по политику, по морал, по брак - ај, по све и всја. Јер однос наш према Христу, Веснику Радосне Вести, одређује математички прецизно све друге наше односе према свима и свему. Основна разлика пак између источне и западне цркве од велике шизме 1053 године до данас састоји се у различном схватању Евангелија Христова. Запад је у том времену а и нешто пре тога почео схватати Евангелије као теорију, а потом и као једну од многих теорија о свету и животу, док је Исток схватио Евангелије као подвиг и праксу. Отуда је дошло, да је Догматика на Западу постала чисто теоријска наука т.ј. једна од многих философија, док је на Истоку била и остала до данашњег дана практична наука. Догматика је практична наука. То је оно што јеретички богослови или нису сазнали или су заборавили. Догматика је од самог почетка била практична наука. То су знали апостоли, светитељи и подвижници источне цркве, па су се трудили, да сваку догму остваре у себи, у своме животу...'' Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Aquilius Cratus Написано Јун 26, 2011 Пријави Подели Написано Јун 26, 2011 ''...Него устрашени од света, и са слабом вером у Евангелије, почели су призивати у помоћ јелинску философију, азијско-афричке мистерије и западне природне науке, да доказују истинитост Христовог открића. Тако су створене разне, супротне школе у јеретичким црквама. Једне су се ослањале на Платона, друге на Аристотела, треће на Стојике, четврте на Плотина, пете на сиријске, иранске и египатске баснословне мистерије, шесте на индијску теософију и друге врсте окултизма, и тако даље; у новије пак време неке од тих школа наслањају се свецело на природне науке, које они сматрају као мање баснословне од источних верских мистерија. Тако је Велзевул позват у помоћ Христу, и тако је демонологија увучена у јеретичку хришћанску теологију као потпора и обосновање ове! Резултат је био, да се Христос у очима јеретика све више смањивао као Бог а величао као човек, док најзад није нечестиви Арије у наше доба опет дошао до тријумфа у тим јеретичким збориштима. Јеретички богослови ранијег времена надметали су се у томе ко ће јачег философа јелинског увући у своју теологију. Тако римокатолици призваше у помоћ Аристотела а лутерани Платона; друге опет групе протестантске пригрлише Платона и остале неоплатонске мислиоце. Смешаше и измешаше их са Радосном Вешћу Христовом, те ову ослабише и растужише. У новије време пак све јеретичке цркве стале су зидати потпорне зидове Евангелију од научних теорија. Као што су Пилатови војници обукли Господа Христа у јевтину скерлетну а Ирод у белу хаљину, тако су јеретички богослови обукли Спаситеља у јевтине хаљине паганске философије и лажне науке. Да га тобож лепше одену и украсе! Но у оба случаја Христос је подједнако поруган и понижен. Православна црква је једина у свету, која је одржала веру у Евангелије као једину апсолутну истину, која не потребује потпоре ни подршке ни од какве философије нити светске науке. Отуда кад читамо девети члан Вјерују: во једину свјатују соборнују и апостолскују церков - ми разумемо под једином црквом православну цркву, и то из горњег разлога. Јеретички богослови назвали су православну цркву погрдним именом "окамењена црква". (Narnack das Wesen des Christenthums.) Због чега? Због тога, како веле, што ова црква "не иде за временом" или што се "не прилагођава времену"! Међутим баш у томе је слава Православља, што оно не иде за временом, нити се прилагођава времену, сходно заповести светога апостола Павла: Не владајте се према овоме вијеку. Како би вечност ишла за временом? И како би се апсолутно прилагођавало пролазном? Како би се царство небесно мирило са царством земаљским? И како би се скупо ортачило са јевтиним? Ако сав свијет у злу лежи, као што је речено, зар ћемо вечно добро ограђивати и подржавати злом, и небесну светлост појачавати димљивим огњевима ћумура и петролеума? Има, истина, и неких богослова у Православној Цркви, који иду трагом јеретичких богослова, сматрајући да је Евангелије недовољно снажно да само себе држи и брани на бурама светским. Њима импонују јеретичке мисли и јеретички методи. Целом својом душом они су уз јеретике, но држе се споља православне цркве тек онако - издржавања ради. То су бајагање балканске и иванушке кијевске, којима све с оне стране плота изгледа боље и паметније - па чак и концесивна помешана теологија (паганохристологија). Какве су последице таквог пригибања јеретичког према свету? Пустошне. Заиста, пустошне по Евангелије, пустошне по цео живот, индивидуални и социјални, јеретичких народа. Пустошне - по веру, по културу, по економију, по политику, по морал, по брак - ај, по све и всја. Јер однос наш према Христу, Веснику Радосне Вести, одређује математички прецизно све друге наше односе према свима и свему. Основна разлика пак између источне и западне цркве од велике шизме 1053 године до данас састоји се у различном схватању Евангелија Христова. Запад је у том времену а и нешто пре тога почео схватати Евангелије као теорију, а потом и као једну од многих теорија о свету и животу, док је Исток схватио Евангелије као подвиг и праксу. Отуда је дошло, да је Догматика на Западу постала чисто теоријска наука т.ј. једна од многих философија, док је на Истоку била и остала до данашњег дана практична наука. Догматика је практична наука. То је оно што јеретички богослови или нису сазнали или су заборавили. Догматика је од самог почетка била практична наука. То су знали апостоли, светитељи и подвижници источне цркве, па су се трудили, да сваку догму остваре у себи, у своме животу...'' I kakve veze ima ovo sa TE? P.S Velika shizma je bila 1054. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Јаков. Написано Јун 26, 2011 Аутор Пријави Подели Написано Јун 26, 2011 Meni je prilično blisko ovo što je jermel naveo, ali samo da nam kaže ko je autor? Χριστὸς ἀνέστη ἐκ νεκρῶν θανάτῳ θάνατον πατήσας, καὶ τοῖς ἐν τοῖς μνήμασι ζωὴν χαρισάμενος... Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Aquilius Cratus Написано Јун 26, 2011 Пријави Подели Написано Јун 26, 2011 Meni je prilično blisko ovo što je jermel naveo, ali samo da nam kaže ko je autor? Vladika Nikolaj i guess. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
jermel Написано Јун 26, 2011 Пријави Подели Написано Јун 26, 2011 Meni je prilično blisko ovo što je jermel naveo, ali samo da nam kaže ko je autor? Свети Владика Николај из: ВЕРА У ЕВАНГЕЛИЈЕ СМИСАО И ЗНАЧАЈ ТЕ ВЕРЕ ПЛОДОВИ У ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ - ОД ЦРВИ ДО БОГОВА - ''...Шта значи веровати у Евангелије? Значи веровати у Радосну Вест, коју је небесни Весник, Бог Син Божји, донео роду човечјем. Другим речима, значи веровати Господу Христу и Његовом Открићу. А Христово Откриће највеће је откриће од створења света. То Његово Откриће једино је у стању, да човека црва обрати у човека бога и сина Божјега. Зар нико пре Христа није објавио Радосну Вест? Зар баш нико од толиких мудраца, философа, учитеља, законика, царева и пророка? Нико, баш нико. Нити је ико од њих могао знати Радосну Вест нити ју пак објавити. Зашто? Зато што су били са земље и од земље и што су говорили од земље. (Јов. 3, 31.) Говорили су као синови земље а не као синови неба. О небу су говорили - уколико су говорили - гледајући земљу, и слутећи по земљи. Бити опроштен од греха и очишћен од страсти; бити одвезан од света и сав свецело узнесен к Богу; имати срце очишћено и отворено и испуњено љубављу према Богу и чежњом за непосредан додир с Богом - то значи бити припремљен за пријем Бога у себе. А када се Бог, по неизреченом промислу своме и несхватљивој љубави, усели у таквога човека, онда Бог у човеку постаје субјект а човек објект. О мрачна гносеологијо мајушних философа, како си мрачна! Јасно је, да се философија баш никако не даје крштеним људима. Којима је дато Евангелије, не даје им се философија. Отуда су пагански философи већи од крштених философа. Који презру већи дар Божји, одузима им се и мањи. Због тога крштени философи не могу никако да реше питање субјекта и објекта, као што га нису могли решити ни философи пагански. Мрак философске гносеологије, и древне и модерне, остао је увек неосветљен мрак. Решили су то питање свеци хришћански; решили су га практично у себи. Бог се уселио у њих и постао субјект. Они су себе одсебили и пустили Бога да мисли за њих, да воли за њих и да делују за њих и кроз њих. Откуда дакле у њима познање истине? Од Бога. Откуд толика сила у њима, и таква моћна дела и чудеса? Од Бога. Откуда им таква пламена реч, такав огњени језик? Од Бога. Откуда им онолика прозорљивост и видовитост? Од Бога. Све од Бога; све Божје; јер Бог је субјект а они су објект...'' Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Aquilius Cratus Написано Јун 26, 2011 Пријави Подели Написано Јун 26, 2011 Meni je prilično blisko ovo što je jermel naveo, ali samo da nam kaže ko je autor? Свети Владика Николај из: ВЕРА У ЕВАНГЕЛИЈЕ СМИСАО И ЗНАЧАЈ ТЕ ВЕРЕ ПЛОДОВИ У ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ - ОД ЦРВИ ДО БОГОВА - ''...Шта значи веровати у Евангелије? Значи веровати у Радосну Вест, коју је небесни Весник, Бог Син Божји, донео роду човечјем. Другим речима, значи веровати Господу Христу и Његовом Открићу. А Христово Откриће највеће је откриће од створења света. То Његово Откриће једино је у стању, да човека црва обрати у човека бога и сина Божјега. Зар нико пре Христа није објавио Радосну Вест? Зар баш нико од толиких мудраца, философа, учитеља, законика, царева и пророка? Нико, баш нико. Нити је ико од њих могао знати Радосну Вест нити ју пак објавити. Зашто? Зато што су били са земље и од земље и што су говорили од земље. (Јов. 3, 31.) Говорили су као синови земље а не као синови неба. О небу су говорили - уколико су говорили - гледајући земљу, и слутећи по земљи. Бити опроштен од греха и очишћен од страсти; бити одвезан од света и сав свецело узнесен к Богу; имати срце очишћено и отворено и испуњено љубављу према Богу и чежњом за непосредан додир с Богом - то значи бити припремљен за пријем Бога у себе. А када се Бог, по неизреченом промислу своме и несхватљивој љубави, усели у таквога човека, онда Бог у човеку постаје субјект а човек објект. О мрачна гносеологијо мајушних философа, како си мрачна! Јасно је, да се философија баш никако не даје крштеним људима. Којима је дато Евангелије, не даје им се философија. Отуда су пагански философи већи од крштених философа. Који презру већи дар Божји, одузима им се и мањи. Због тога крштени философи не могу никако да реше питање субјекта и објекта, као што га нису могли решити ни философи пагански. Мрак философске гносеологије, и древне и модерне, остао је увек неосветљен мрак. Решили су то питање свеци хришћански; решили су га практично у себи. Бог се уселио у њих и постао субјект. Они су себе одсебили и пустили Бога да мисли за њих, да воли за њих и да делују за њих и кроз њих. Откуда дакле у њима познање истине? Од Бога. Откуд толика сила у њима, и таква моћна дела и чудеса? Од Бога. Откуда им таква пламена реч, такав огњени језик? Од Бога. Откуда им онолика прозорљивост и видовитост? Од Бога. Све од Бога; све Божје; јер Бог је субјект а они су објект...'' Dakle opet kakv ovo ima veze sa TE ili bilo kojom naucnom teorijom? Uzgred gnoseologija je nesto piotpuno drugacije i nevezano za epistemiologiju na kojoj pocivaju SVE naucne teorije. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
jermel Написано Јун 27, 2011 Пријави Подели Написано Јун 27, 2011 Ова тема је о теорији еволуције, креационизму и осталим процрквеним теоријама из другог угла. Свети Владика из тог другог угла - угла Цркве гледа и расуђује говорећи о свим умовањима људским којa ако претендују да замене, да измене па чак и да подрже Христа и Његово учење врло лако прелазе у ИДЕОЛОГИЈУ. Говори не о самим сазнањима већ о односу према њима. Колико корисно може бити свако ново знање о материјалном толико погубно постављање истих у фундаменте духовне реалности и с друге стране онолико колико може блажено бити невино незнање са простoдушном вером толико може бити зло и наопако незнање са самозадивљеношћу без смиреног ума и Господа у срцу. и још мало од Владике: ''... Још је рекао Јеврејима славни Господ наш: Како ви можете вјеровати (у Евангелије, у Радосну Вест моју) кад примате славу један од другога, а славе која је од јединога Бога не тражите. Сасвим подесно за јеретичке богослове. И сасвим довољно објашњење њиховог става; и довољан Божји суд над њима. Кад би тражили славу која је од Бога, они би веровали у Евангелије Божје, и не би се освртали ни на лево ни на десно. Али они хоће славу и похвалу од људи; због тога теже да сведочанство Божије потврде и подупру сведочанствима људским. То је грешно и погрешно. Грешно је и погрешно чак и кад они не би тражили славу од људи за себе лично него за цркву своју. Јер се Свевишњем наноси увреда, кад се за Његово сведочанство приводе људска сведочанства као потврда. Као потврда људи онога што Бог говори! Какве су последице таквог пригибања јеретичког према свету? Пустошне. Заиста, пустошне по Евангелије, пустошне по цео живот, индивидуални и социјални, јеретичких народа. Пустошне - по веру, по културу, по економију, по политику, по морал, по брак - ај, по све и всја. Јер однос наш према Христу, Веснику Радосне Вести, одређује математички прецизно све друге наше односе према свима и свему. Заиста не зна се где је већа лудост модерног света, отпалог од Христа: да ли у личном животу појединаца, или у браку; да ли у школи или у политици; да ли у економском уређењу или у законским прописима; да ли у рату или у миру. Свуда је дошло до пуног израза ово двоје: вулгарност и бруталност. И где год је Христос више одсутан, ту је већа вулгарност и бруталност. Лаж и насиље у пуном триумфу. Нека се стиде јеретици богослови и старешине јеретичких цркава у народима, који су се помоћу Христа уздигли за господаре и вође свих народа на земљи. Имају се зашто стидети. Јер као неразумни Галати тако су они што почеше духом завршише телом. Они су главни кривци што су ти народи сишли са правога пута и почели храмати на обе ноге, клањајући се час Богу у Јерусалиму час златним јуницама у Самарији.'' Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Aquilius Cratus Написано Јун 27, 2011 Пријави Подели Написано Јун 27, 2011 Ова тема је о теорији еволуције, креационизму и осталим процрквеним теоријама из другог угла. Свети Владика из тог другог угла - угла Цркве гледа и расуђује говорећи о свим умовањима људским којa ако претендују да замене, да измене па чак и да подрже Христа и Његово учење врло лако прелазе у ИДЕОЛОГИЈУ. Говори не о самим сазнањима већ о односу према њима. Колико корисно може бити свако ново знање о материјалном толико погубно постављање истих у фундаменте духовне реалности и с друге стране онолико колико може блажено бити невино незнање са простoдушном вером толико може бити зло и наопако незнање са самозадивљеношћу без смиреног ума и Господа у срцу. и још мало од Владике: Sto niti TE niti BILO KOJA naucna teorija pokusava niti ce pokusavati. Dakle ipak ovo nema veze sa TE niti naukom iz bilo kog ugla nego sa time sta je rekao vladika Nikolaj o jeretickim bogoslovima. Ok nemam nista protiv da se pise i o tome ali ne vidim razloga zasto bas na ovoj temi?! Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препоручена порука