Књига, песма или приповетка која вас је потресла

[Srdjan]

Лаза Л. је одличан. Мало је написао, али оно што је саставио вреди више од злата.

----

Р. Тагоре:

Сећам се једнога дана из свог детињства, када сам спустио чунић од хартије у јарак да плови.

Био је влажан јулски дан; а ја сам био сам и усхићен игром својом.

Пустио сам свој чунић од хартије у јарак да плови.

Одједном су се почели гомилати бурни облаци, ветар је дувао на махове и киша је пљуштала.

Поточићи прљаве воде јурнуше, речица набуја, и мој чунић потону.

Горко сам мислио да је вихор једино дошао да разори моју срећу; сва његова пакост тицала се мене.

Облачни јулски дан траје још и данас, и ја размишљам о свима играма у свом животу у којима сам губио.

Стао сам да корим своју судбу за многе пакости, када ми на ум паде чунић од хартије што потону у јарак.

[Тавита]

Tagore  klapklap klapklap klapklap

[Hidegkuti Nándor]

???? ?. ?? ???????. ???? ?? ???????, ??? ??? ??? ?? ???????? ????? ???? ?? ?????.

???? ????????? ?? ????? ?????????!

[Тавита]

???? ?. ?? ???????. ???? ?? ???????, ??? ??? ??? ?? ???????? ????? ???? ?? ?????.

???? ????????? ?? ????? ?????????!

sta je na tebe ostavilo najveci utisak?? Kad je Lazarevic u pitanju?

[Hidegkuti Nándor]

sta je na tebe ostavilo najveci utisak?? Kad je Lazarevic u pitanju?

"?? ??????".

?? ???? "???? ??? ? ???? ?? ???????" ? "??????? ?????"...

?? ???? ? ??????...

[Тавита]

sta je na tebe ostavilo najveci utisak?? Kad je Lazarevic u pitanju?

"?? ??????".

?? ???? "???? ??? ? ???? ?? ???????" ? "??????? ?????"...

?? ???? ? ??????...

jeste, da.. nosi svoje ?ari...  klapklap

[Vizantiona]

Volela sam ranije dela Danila .Posebno su mi u secanju ostali Rani jadi i Basta pepeo.Ostavili su dubok trag u meni...:smiley:

Evo jednog odlomka iz dela PSALAM 44

Psalam 44

   ...Seća se: čovek je iz gomile što je bila doterana u dvorište opštinske zgrade izdvojio najpre jednu prsatu devojku pegava nosa i naredio joj da pođe sa njim na "naknadni pregled", kako reče, no onda se pojavi i ta treća osoba, očigledno devojčin otac i reče da će i on da pođe s njima...

   "Valjda da nam držiš sveću!" reče onaj i ritnu ga u stomak a čovek se skljoka na kolena; onda pritrčaše dva civila i svališe ga batinama u sneg. Jedan mu stade nogom na vrat, a drugi mu zavi brkove oko prsta, zatim ih jednim trzajem otrgnu s lica a krv šiknu po snegu; čovek urliknu i pokuša da oslobodi vrat ispod čizme, no čovek mu se tada osloni celim telom na vrat; onda onaj prvi izvadi kratki bajonet što ga je nosio na remenu preko debelog civilnog kaputa koji mu je dopirao jedva do bedara i odseče čoveku nos, zatim baci krvavi odrezak pred gomilu: "To je opomena da ne turate nos svuda", reče. Onaj što je pograbio devojku već ju je dovukao do stepeništa sa kojih je bio uperen u gomilu mitraljez, i još su mogli da vide kako se devojka opire i grabi sneg, pa zatim kako već naga i iscrpena klonu kao onesvešćena, zatim, dok je čovek skidao opasač sa kaputa, kako ona vrisnu i polete ka gomili, no čovek zamahnu opasačem i prebaci joj ga preko glave: "Zar se nismo još pomirili", reče, "sasvim pomirili sa sudbinom": jednom joj je rukom stezao opasač oko grla, dok joj je drugom izvijao ruku, a bose noge pritiskao cokulom. Ona pokuša da oslobodi grlo iz omče no čovek pritegnu opasač i ona pade u sneg, zatim je prevrnu na leđa i s mukom joj razdvoji kolena kao kada se golim noktima otvara školjka; - i posle: kako se čovek uspravlja i priteže opasač preko kratkog sivog kaputa i kako kleknu pored devojke i vadi bajonet, i ono što nije videla ali je shvatila: kako joj levom rukom pritiska obraze dok joj se vilica nije razjapila i kako joj onda s dva poteza razreza usta s obe strane sve do ušiju i kako udara drškom po zlatnim kutnjacima dok ih ne istrese sebi u šaku: glava je zjapila kao kakva čudovišna riba-ljudožder; shvatala je i ono što nije videla: za minđuše nije bio potreban bajonet: kada se tkivo zamrzne postaje krto i lako puca.

*

   U vitrinama logorskog muzeja bile su izložene tašne i novčanici od ljudske kože. Made in Germany. Uštavljena ljudska koža, kada se dobro isuši, naliči na pergament. A neispisani, beli list hartije, pogotovo pergamenta, draži ljudsku maštu, jer svaki je čovek umetnik i željan da ostavi traga na zemlji. Valjda je baš ta činjenica navela Ubermenscha da na sasvim anonimnoj i idealno beloj ljudskoj puti zabeleži svoje inicijale i da time u potpunosti osvedoči svoje umetničke naklonosti. Ars et artibus, umetnost i zabava, kako je to proklamovao još stari Horacije, to je oduvek bilo jedno od suštinskih obeležja svake iole valjanije umetničke tvorevine. A ljubav je, kao i uvek, samo stimulans. Zato se ne treba čuditi što je Ubermensch, u vidu nekog umetnički naklonjenog eses-oficira, izabrao baš damsku toalet-tašnicu za predmet svoga interesovanja. Pokloniti jednoj dami arijevske krvi toalet-tašnicu od ljudske kože - to znači dokazati dami bez mnogo cifranja da je ljudski život krajnje efemerna stvar i da ljudska koža nije ni tako skupa ni tako dragocena kao što se to misli. A još ako je na takvoj tašnici otisnut pečat umetnika (dakle čoveka kome nije metafizika strana) u vidu crteža ili akvarela koji predstavlja jednu kičersku i infantilnu jedrilicu čija jedra nadima vetar (simbol viših, metafizičkih sila) ili jedan šablonski krin (simbol nevinosti duše i tela) time je efekat u potpunosti postignut. Ubermensch trijumfuje u ljubavi i u umetnosti.

[Рончица]

Иван Цанкар, "Десетица". Ух, и сад се најежим кад се сетим, иако сам је читала давно.

[Давид]

Иван Цанкар, "Десетица". Ух, и сад се најежим кад се сетим, иако сам је читала давно.

Да, јако тежак текст. Као и Пилипенда, Симе Матавуља.

[Љубичица]

"Винету", Карл Мај.

То бијаше у шестом разреду основне.

При крају треће књиге, главни лик умире.

Од силног плакања, пар дана ми се мутило у глави. 4chsmu1

[Рончица]

Иван Цанкар, "Десетица". Ух, и сад се најежим кад се сетим, иако сам је читала давно.

Да, јако тежак текст. Као и Пилипенда, Симе Матавуља.

"Пилипенда", наравно, одлична приповетка.

[Јефимија Крунић]

    Najviše me  potresla  0205_whistling kad sam imala 15 godina, 0205_whistling(давно беше!!!), књига од Štefana Cvajga "Pismo nepoznate žene".

  Postoji  i istoimeni film sa slavnim Žerar Filpom. Kasnije su mi  mnoge knjige izazivale suze  ali ova je bila prva .

[Јефимија Крунић]

    Од песника ми емоције увек изазове Јесењин, Пушкин... ма руски песници и, шта да радим ударају ми у жицу. Најдража ми је песма Владимира Соловљева коју кад год читам плачем од туге и радости, поделићу је са вама , и надам се да ће је разумети и они који не знају руски  0205_whistling Не знам да подесим руску ћирилицу  0205_whistlingали ево овако на нашој ће те ипак схватити.

                            ГОЛАС БОЖАНСТВЕНОЈ ЉУБВИ

                            Бедниј друг истомил тебја пут

                            Темен взор, и венок твој измјат

                            Ти војди же ко мне отдохнут

                            Потускнел; догораја закат.

                            Где ти бил и откуда идеш

                            Бедниј друг, не спрошу ја љубја

                            Толко имја мое призовеш

                            Нежна к сердцу прижму ја тебја

                          Смерт и грех все царјат на земле

                          Ти владиками их не зови

                          Всјо, кружас, исчезает во мгле

                          Неподвижно лиш солнце љубви

                         

                          Владимир Соловљев 18.09.1887

                             

 

 

[Перезвон]

Јован Николић ''Очи покојног јагњета''

[ZELJKO P.]

nekada davno jos '80-tih godina sam citala knjigu "Svjetlo ugaslih ociju",autor Janko Matko...mnogo mi se svidjela,posebno jer je pisana po istinitom dogadjaju...da li je jos neko citao?

mense0198626478946378946