Stres - znamo li dovoljno?

[Danijela]

О психопатолошки реакцијама...

Реактивна стања се деле на:

1. акутна реакција на стресну ситуацију (reactio stressogenes acuta)

2. посттрауматски стресни поремећај ( disordo posttraumaticus stresogenes)

3. поремећај прилагођавања  (disordines accomodationis, maladaptivae)

4. трајне промене личности неорганског порекла (mutatio personae non organicum)

a) трајне промене личности после катастрофалног искуства ( mutatio personae postcatastrophica permanens)

0110_hahaha трајне промене личности после психијатријске болести (mutatio personae persistens post morbum psychiatricum)

5. реактивне психозе (psihosis reactiva)

написаћу само о посттрауматском стресном синдрому због неких занимљивости.

Посттрауматски стресни поремећај

Овде је карактеристичан продужен или одложен одговор (али не након 6 месеци од дејства стресора) на стресну ситуацију која је изван оквира уобичајених стресних догађаја (изложеност тортури, силовање, заробљеништво...), који би био упадљиво несрећан за свакога. Овде је изражен патолошки одговор на трауму. Сврстан у категорију анксиозних поремећаја (неуротски поремећаји).

Само мали број особа изложених трауматском искуству актуелно и развије ПТСП. Један од најснажнијих психолошких фактора који помаже у развоју ПТСП је неуротицизам.  Карактерна особина која има тенденцију да свет гледа у негативном светлу, прима искључиво негативне информације из окружења.

Битна је свест о индивидуалним разликама, јер интензивна саветовања непосредно након трауматског догађаја, базирани на погрешној предпоставци да је ПТСП нормативни (по правилу) одговор на трауму, код појединих особа може повећати анксиозност и тиме и вероватноћу појаве психопатолошких стања, за чију су превенцију парадоксално креирани.

Симптоми се могу јавити непосредно након трауме, али и до 6 месеци од дејства стресора. Траје дуго и више година и може бити основ за развој трајног поремећаја личности. Повећана зависност ид других особа, или изолација, осећај отуђености.

Симптоми:

-flash back- наметљива сећања, снови, кошмарни снови о догађају, осећање да се трауматски догађај поново одвија

-емоционална отупелост за околину (неспособност за љубав), депресивно размишљање о будућности, ризик од самоубиства

-анксиозност, страх, раздражљивост, бес, агресија

- тешкоће у концентрацији пажње, расејаност, замор

-злоупотреба алкохола и психоактивних супстанци

-избегавање потсећања са елемантима психогена амнезије

-физиолошка хиперактивност на унутрашње или спољашње стимулсе који потсећају на неки аспект трауматског догађаја

Фактор ризика је позитивна породична анамнеза.

Терапија: медикаментозна и психотерапија

ja prosla skoro kroz sve ovo i jos traje  slava3

[sekastarča]

Храбро Данијела! Слушај свог доктора, молим за тебе Господа да ти дарује снаге и Духа свога Светога да се избориш и да ти врати радост и мир у срцу!

0110_hahaha      slava3

[ego]

Примена акупунктуре у СЦГ до краја године регулисана и законом

Чудотворне иглице под окриљем савремене медицине

Древну кинеску методу лечења иглицама, познату као акупунктура, Светска здравствена организација је још 1979. године признала као званичну грану медицине. Очекује се да ће од краја године и у Србији и Црној Гори бити законом регулисана примена овог начина лечења, као и других алтернативних поступака. Предлог закона које је дало Удружење акупунктуролога Србије је у потпуности прихваћен, а главнија одредница предлога је да се акупунктуром баве искључиво лекари на западу.

"Имајући у виду да је акупунктура комплементарна медицини то јест допуна савремене медицине, самим тим подразумева и чињеницу да је стручна комуникација са свим осталим медицинским гранама неопходна. Западна медицина функционише на бази латинског језика, користе се лабораторије, примењују се рендген-снимци, скенери, дакле, користе се савремене дијагностичке процедуре, а лекари који се баве традиционалном медицином нису увек обучени да их читају и тумаче и нису у могућности да квалитетно комуницирају са осталим лекарима западне медицине, што је, првенствено, неопходно за добробит самих пацијената", објашњава др Весна Маринковић-Мичић из Центра "Виталис", један од пионира акупунктуре у нашој земљи, оснивач и председник Удружења акупунктуролога Србије.

"Акупунктура је продужена рука модерне медицине јер има много болести које се савременим методама не могу излечити. То су, на првом месту, алергије, поремећаји имунитета, бронхитис, бронхијална астма, главобоље, мигрене, ишијалгије и други болни поремећаји. Осим тога, акупунктура је веома ефикасна и у домену гинекологије, нарочито када је реч о болним менструацијама и поремећајима насталим услед хормонског дисбаланса, док код деце помаже у спречавању ноћног мокрења. У психијатрији је показала одличне резултате у лечењу тешких психоза и неуроза. Акупунктура се, такође, примењује и у хирургији, посебно као анестезија за болеснике који не могу да се подвргну класичној анестезији. С обзиром на чињеницу да је акупунктурна процедура мала хируршка интервенција која захтева стерилност читавог поступка, од кључне је важности да примена ове комплементарне гране медицине буде регулисана законом који ће од краја године код нас ступити на снагу. Само ако се пружа стручна лекарска пракса, можемо да говоримо о заштити интереса пацијената, али и самих лекара", изјављује др Маринковић-Мичићева.

Закон је неопходан

У Енглеској је још далеке 1680. године објављена прва докторска дисертација из области акупунктуре, што указује на чињеницу да је, по дефиницији СЗО, акупунктура у Европи и свету већ подуже медицинска наука и саставни део савремене медицине. Поступак да се ова комплементарна грана медицине дефинише законом и код нас је потпуно у складу са ситуацијом која влада у развијеним земљама света. У питању је примена древне медицине на најмодернији начин и под строго стерилним условима, или у виду неких нових сличних метода, као што су ласероакупунктура, пизоелектрична акупунктура, микроталасна, аромапунктура и њене разноврсне модификације. Акупунктура је већ 25 година код нас прихваћена као медицински поступак у референтним медицинским установама, као што су Војномедицинска академија, Реуматолошки институт, болнички центар Бежанијска коса као и у многобројним бањским лечилиштима и установама где се обављају физикалне терапије. Министарство здравља је већ годинама уназад у потпуности прихватило овај вид лечења јер је финансирало лечење пацијената акупунктуром.

Против врућине и стреса

Акупунктурне тачке су пунктови преко којих наше тело (микрокосмос) снажније и ефикасније комуницира са спољним светом (макрокосмос) и на тај начин омогућује стабилизацију енергије. Древна кинеска медицина може да нам помогне да лакше поднесемо високе температуре и пропратне симптоме који се у нашем организму јављају као последица тога.

"Деловањем на акупунктурне тачке омогућујемо телу да се лакше прилагоди променама атмосферског притиска и температуре, а самим тим и да правилно одреагује на врућину. Управо је акупунктура идеална метода за регулацију неуровегетативног система и адаптационих механизама нашег организма. Осим ових "класичних" летњих тегоба, у том периоду је повећан и број оних пацијената код којих се јављају проблеми укочености и ишијалгија, као последица боравка у просторијама са клима-уређајима, али и излагања промаји.

Акупунктура није само лек за физичка обољења, већ и за "болест савременог доба" - стрес. Иако стрес, сам по себи, није болест, он је узбуна организма који реагује на околности у којима живимо. И поред тога што смо неминовно изложени овој "пошасти" услед свакодневних проблема савременог брзог живота, уколико стрес дуго траје јавиће се и физичке последице по наш организам. Акупунктура делује превентивно, али лечи и последице хроничног стреса.

http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2005/08/29/srpski/SV05082802.shtml

Данас, чини се више него икад, постоји огроман интерес за побољшање здравља људи. Међутим, и поред ангажованих огромних материјалних и умних ресурса у биомедицинским истраживањима и здравственој заштити, здравље људи је и даље веома угрожено многобројним савременим психосоматским болестима, које налазе плодно тле код данашњег човека изложеног свакодневном стресу [1,2]. Пошто савремене парцијалне методе нису показали жељену ефикасност у превенцији или лечењу психосоматских поремећаја, неопходни су нови приступи, који ће укључити и холистичке методе, оријентисане на лечењу човека као целине, а не болести као симптома поремећаја те целине. У фокусу ових традиционалних метода јесу људска свест и акупунктурни систем [2], као и програмирани активни одмор [3], важни психосоматски глобални регулатори здравственог стања организма [1].

Теоријска предвиђања биофизичког модела измењених и прелазних стања свести [4-8] указују на јонску природу ћи ентитета кинеског акупунктурног система, са могућношћу његове делимичне дислокације изван границе коже у овим стањима (када дислоцирани део јонског акупунктурног система има функцију "оптичког" сензора блиско повезаног са свешћу, како потврђују извештаји у различитим трансперсоналним интеракцијама)…

Проф. др Дејан И. Раковић

http://www.dejanrakovic.com/iasc.html

Древна кинеска вјештина

Акупунктуром против болова и стреса

Акупунктура је кинеска медицинска техника која се темељи на вјеровању да су разне болести у људском организму резултат поремећаја равнотеже енергије коју Кинези називају ћи.

Акупунктура је у остатку свијета постала популарна кад је амерички предсједник Ричард Никсон, након посјете Кини 1972. године, почео јавно пропагирати њена позитивна ђеловања на ум и тијело. Године 1996. акупунктура је у САД-у проглашена медицинском техником, а игле које се користе приликом третмана проглашене су медицинским инструментима, пише медицински портал HealthProfs.com.

Акупунктура је древна кинеска вјештина исцјељивања убадањем врло танких игала на одређена мјеста на тијелу које ублажавају или отклањају многобројне здравствене потешкоће и поремећаје, те лијече многе болести.

Ова метода лијечења стара је готово 5.000 година, а темељи се на прастаром учењу да је човјек, као и сви други живи организми, испуњен животном енергијом ћи, која кружи нашим тијелом, док је несметани ток виталне енергије предувјет енергетске равнотеже и психофизичког здравља организма.

Али, различити вањски фактори (негативна зрачења, хладноћа, озљеде, бактерије), као и унутарњи (негативне емоције, стрес, љутња, жалост), могу изазвати неравнотежу. Тада ће се проток ћи енергије пореметити или зауставити, те узроковати поремећаје у психофизичком функционирању организма, а може довести и до болести.

Болести и поремећаји које се успјешно лијече акупунктуром су болести кичме и зглобова, затим главобоље, несаница, стрес, умор, те овисности као што су пушење и алкохолизам.

Доказано је такођер да је акупунктура дјелотворна против алергија, бронхитиса, астме и кожних болести.

http://www.sarajevo-x.com/lifestyle/zdravlje/clanak/081224083

[Милан Меденица :)]

акупунктуром (као и другим лековима) се може само последица лечити, не и узрок.

[Маша]

Е, супер, подсетили сте ме на то да сам учила акупунктуру, тј Su Jok.

Некад сам је користила али временом сам на исту заборавила.

[Mamica Forumska]

акупунктуром (као и другим лековима) се може само последица лечити, не и узрок.

klapklap 70zfof0qsamomolitva klapklap klapklap

[sekastarča]

Ko sve moze da postane psihoterapeut?

Autor Zoran Milivojevic - TA Centar – Asocijacija Transakcionih analitičara Srbija

Monday, 12 October 2009

Ko sve moze da postane psihoterapeut?

Pre tridesetak godina se smatralo da je psihoterapija deo medicine tako da je legalno bila dostupna samo lekarima koji su zakonski bili definisani kao zdravstveni radnici koji se smeju baviti terapijom. Eak ni klinieki psiholozi koji su imali status zdravstvenog saradnika nisu se mogli baviti psihoterapijom.

U novije vreme psihoterapija je definisana kao posebna profesija. Zbog toga je i pokrenut fakultet za psihoterapiju Sigmund Frojd u Beeu eiji studenti nakon pet godina studiranja i pridobijanja naziva Master psihoterapije postaju psihoterapeuti.

Psihoterapija je kao disciplina otvorena i svim ostalima koji su zavrsili neki fakultet, pozeljno humanistieki fakultet ili fakultet iz oblasti drustvenih nauka.

Ljudi koji u psihoterapuju ulaze na ova vrata moraju pridobiti dodatna znanja kroz program PSIHOTERAPIJSKE PROPODEVTIKE koja definise koja su to znanja potrebna da ih poznaje bilo koji psihoterapeut, bez obzira na to za koji psihoterapijski modalitet se opredelio. Ovaj program definise Savez drustava psihoterapeuta Srbije www.SDPT.org . Pored propodevtike potrebno je ispuniti i kriterijume unutar specifienog psihoterapijskog modaliteta za koji se kandidat opredeli.

Potrebno je znati da zbog specifienosti psihoterapijskog posla sticaje diplome nije zagarantovano ukoliko supervizori procene da kandidat nije na tom stepenu lienog razvoja da kao psihoterapeut ne steti svojim klijentima.

Šta je psihoterapija?

http://www.psihoterapija.rs/opsihoterapiji.html

Psihoterapija je lecenje psihickih poremecaja i oboljenja psihogenog porekla bez upotrebe lekova, tj psiholoskim metodama.

Medjutim,cesto se kaze da je psihoterapija suvise dobra i lekovita metoda da bi se njena upotreba

mogla ograniciti samo na bolesne.Kao rezultat pravovremeno sprovedenih psihoterapijskih postupaka i

mentalno zdravi ljudi cesto postaju srecniji i zadovoljniji,sposobniji za bliskost,ljubav,seksualno funkionisanje,

uspesniji u ucenju i obavljanju profesionalne delatnosti zive kvalitetnije.

Opste je poznato da svi nosimo u sebi neugodna dogadjanja,zaostala iz detinjstva,

koja cesto nisu razresena na pravi nacin.

Ovaj nedovrseni posao ponekad deluje kao nesvesna kocnica koja usporava i ogranicava razvoj nase licnosti.

Ove nesvesne kocnice mozemo psihoterapijom otkloniti i time se osloboditi emocionalnih poremecaja,

ali i podstice razvojne procese i kreativne potencijale unutar nase psihicke strukture.

Drugim recima mentalno zdravi ljudi psihoterapijom nauce kako da kvalitetnije zive i budu uspesniji u

obavljanju svojih uloga(profesionalnih,porodicnih,bracnih,roditeljskih i sl), a dapri tome ocuvaju svoju

psihicku stabilnost i dusevno zdravlje,to je postupak psihoedukacije i mentalnog treninga.

Psihoterapijske metode:

http://www.psihoterapija.rs/psihoterapijskemetode.html

Postoji veliki broj psihoterapijskih metoda (prema nekim autorima cak preko 400)

pa je tesko napraviti njihovu jedinstvenu klasifikaciju koja bi vazila za duzi vremenski period

jer se stalno javljaju nove metode.

Od svih psihoterapijskih metoda danas se najcesce primenjuju:

  Psihoanaliticka psihoterapija

  Kognitivno-bihejvioralna psihoterapija

  Suportivna psihoterapija

  Gestalt psihoterapija

  Transakciona analiza

  Porodicna terapija

  Psiholosko savetovanje i slicno

Svaki oblik psihoterapije razlikuje se od drugih po svojim ciljevima,principima indikacionog i   

kontraindikacionog podrucja,programu i trajanju teorijskog i prakticnog obrazovanja terapeuta i sl.

Vrste psihoterapije:

http://www.depresija.org/forum/index.php?showtopic=4839

Sprovođenje psihoterapije

http://www.psihoterapija.rs/sprovodjenjepsihoterapije.html

*OSOBINE KOJE TREBA DA POSEDUJE PSIHOTERAPEUT *

1. SENZITIVNOST – Sposobnost da komunicira na verbalnom i, naročito, neverbalnom planu. To podrazumeva i svesnost sopstvenih emocija ili neurotičnosti. (neurotičnost ili anksioznost je nešto što svi imamo manje ili više).

      Što se tiče komunikacije na verbalnom planu savetuje se da se govor, način izražavanja prilagodi osobi i da se odustane od želja za fasciniranjem korišćenjem stranih reči i izraza. Komunikacija na neverbalnom planu – mimika, gestovi, glasom pokazati zainteresovanost koja ima dozu ličnog, poverljivog interesovanja. Neophodno je da lice  bude prijatno opušteno, bez izražaja suda, nekritično. (dodajem da gluma u ovome ne pomaže! Ovo je moguće i  spontano, samo u iskustvu raspoznavanja sudova koji naviru brzo i koje brzo treba eliminisati. Nije dobra ljutnja, pocupkivanje ekstremiteta, znaci nervoze, čupkanje kose, mumlanje, uzvici – mm, hm, hm... i td. (dodajem, sve su to znaci unutrašnjih sudova, nestrpljenja za drugoga, čak i kada ti taj drugi šalje svoj nauk, šta mi ovaj govori?, ja znam najbolje! Kako se kaže u Nišu: „ ti će mi kažeš!“ Sve su to znaci nepoštovanja, kao da kažeš drugome da nije  dostojan razgovora sa tobom, kao da mu kažeš: „šta radim sa ovom budalom ili ovim budalama?“). Potrebno je  prihvatanje, ( ne samo klimanjem glavom, već kroz unutrašnju podršku koja se stiče oslobađanjem od sudova).

2. OBJEKTIVNOST -  Potrebno je biti objektivan u svetlu iracionalnog, kontraverznog i provokativnog ponašanja „pacijenta“. Osoba može ne tako često da se ponaša provokativno, suprotno od očekivanog (npr. Hrišćanin nameće  svađu, što ne priliči, ne prašta i uporno nameće svoje pravo ili mladić psuje, vređa, preti ) terapeut ne sme da bude sudija, ne sme da rađa osećanje krivice! Potrebno je indentifikovati se sa tom osobom, (staviti sebe u njen položaj, kao da ti to činiš) , ovakva objektivnost umiruje emocije i iskazuje respekt (poštovanje, uvažavanje, razumevanje).

Treba prepoznavati potrebe drugog – za zaštitom, ljubavlju, seksualne, agresivne, i vladati svojim stavovima,

predrasudama, ( npr. Hrišćanin mora da prašta! Ili mladić ne sme da psuje, on je nekulturan i bezobrazan!),

netolerancija, nestrpljenje, ( npr. Neću da gubim vreme sa njima! – često druge doživljavamo kao nepopravljive i zle, zaboravljajući da u svakom čoveku postoji potencijal dobra i time iskrivljujemo realnu sliku u kojoj gušimo dobro u drugome i potenciramo sopstveno zlo, koje smo usput i opravdali!), zavišću, ( a sve prethodno je posledica  zavidnosti, bukvalno čekamo da se neko spotakne i pogreši: „ eto znao sam da je nepopravljiv“), srdžbom, (onaj hrišćanin i mladić bi mogli u nama da izazovu i bes, jer se ne ponašaju po našem planu, jer se ponašaju neprihvatljivo, a to vodi u veći sukob). Moj dodatak: Sve su ovo nepoželjne emocije koje imamo svi i nije zabranjeno ispoljiti ih, ali je bolje prepoznati ih na vreme, prepoznati njihov talas koji nadolazi i postaviti branu na vreme!

3. FLEKSIBILNOST – Rigidnost (krutost) je vrlo destruktivna za psihoterapiju. (sve mora da se odvija po planu, rezultati moraju da se vide, sve mora da počne na vreme, mora, mora, mora, mora....., ne sme, ne sme, ne sme)! Flexibilnost je značajna za definisanje cilja psihoterapije (elastičnost koja dozvoljava promene i prilagođavanje novoj situaciji i time usmerava odnos ka potrebnom, a ne nametnutom cilju!)-

4. EMPATIJA – To je sposobnost emocionalnog razumevanja osobe. Kapacitet za empatiju je možda najvažnija za dobrog psihoterapeuta. Empatija ne znači simpatiju i poistovećivanje sa osobom, već podrazumeva toleranciju kada  osoba čini greške i sposobnost da mu se pruži podrška i toplina! (ako pada zbog svoje greške ne gurati ga dalje u  ponor)- ( Mt 23  13 Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što zatvarate carstvo nebesko od ljudi; jer vi ne  ulazite niti date da ulaze koji bi hteli. )

5.  EVENTUALNO ODSUSTVO OZBILJNIH EMOCIONALNIH PROBLEMA. – Ovo je složen zahtev koji se postiže tek PSIHOTERAPIJOM KOJA SE SPROVODI NAD SAMIM TERAPEUTOM! ( Mt 7 5 Licemere! Izvadi najpre  brvno iz oka svog, pa ćeš onda videti izvaditi trun iz oka brata svog.) Posebno voditi računa o sledećem:

      a) Tendencija da se bude dominantan, pompenzan i autoritativan.(ovo ćeš razumeti prvom prilikom kad rezultati tvog nevidljivog delovanja, ili rezultati bilo kojeg tvog nastojanja, truda, postanu jasno uočljivi, onda se javlja sklonost i  želja za priznanjem, pa nisi se valjda uzalud trudila). Ova tendencija razvija zavisnost, pokoravanje, poslušnost,  nezahvalnost i podvojenost, čak i mržnju ( u odnosu sa drugim on postaje u tom slučaju nemoćan, hendikepiran,  ništa bez tebe i sve kako ti kažeš, tvoj ponizni sluga, ili bi nastojao da te sluša, ali njegova prirodna želja za samostalnošću i nezavisnošću bi ga stavljala u borbu protiv tebe što ostavlja utisak nezahvalnosti.)-

        :cheesy: Tendencija da se bude pasivan i pokoran i ponizan. (nije dobro ni da imaš obrnut stav u odnosu) to provocira kod drugog nesigurnost i beznadežnost (ostavljaš utisak nesposobnosti da pomogneš), provocira mržnju i sadističke porive (postaješ zgodna meta za maltretiranje i iživljavanje. Istina je da Gospodin kaže: ne opirite se zlu!, ali ne  kaže prizovi zlo, to je kao provokacija, mazohistički stav! Gospodin traži mudrost! Ova reč se odnosi na nepravedne sudove! U svemu treba biti obazriv i umeren.

        c) Podvojenost- Verbalno se uspostavlja kontakt, ali neverbalno odbacuje. (prosto rečeno – jedno govoriš, drugo radiš! Opraštaš, a iz očiju ti sevaju munje; slušaš pažljivo, sve razumeš, ne sudiš, a oči ti kolutaju, cupkaš nogama i mrštiš se; evo posvetio si se problemu u potpunosti, a gledaš na sat i mobilni ti je uključen!)- Govore, a ne čine,

        d) Tendencija da se osoba koristi za gratifikaciju represivnih impulsa – To znači da terapeut treba obraditi

  eventualni sopstveni nedostatak vitalnih zadovoljstava, da ne dođe u situaciju da mu ih onaj drugi zadovoljava

(roditeljstvo, senzualnost, prestiž, pogotovo ako je osoba na položaju, očekivati da nam ostvari naše ambicije...)

        e) Nesposobnost da toleriše (prihvati) frustracije sopstvenih impulsa- to znači da nije u stanju da prihvati brvno u svom oku! Npr. Postoji odbrambeni mehanizam koji se zove reaktivna formacija kojim čovek jednu krajnost koja je neprihvatljiva za okolinu, zamenjuje drugom – šef ne podnosi nekog radnika, ali da bi to sakrio on mu iskazuje preteranu naklonost, ili osoba koja mrzi sve ljude, nosi u sebi obilno neprijateljstvo i mržnju, iskazuje neizmernu  ljubav i požrtvovanost za svakoga! Takvu istinu je teško prihvatiti zar ne? Ili bilo koji drugi odbrambeni mehanizam! Ili u drugoj osobi vidiš skrovite želje prema sebi koje ti ne želiš i to rađa strah u tebi koji nisi u stanju da razrešiš, npr. Anksioznost zbog eventualnih seksualnih impulsa od strane pacijenta! Lk 11 44 Teško vama  književnici i fariseji, licemeri, što ste kao sakriveni grobovi po kojima ljudi idu i ne znadu ih.

          f) Neurotske potrebe za novcem i zaradom – ne samo da na ovaj način doktor ili psihoterapeut može iskorišćavati pacijenta, već je to svakodnevnica! Lakše je uzimati nego davati! Bolje je kraj sebe imati bogatog nego  siromaha!

          g) druge destruktivne tendencije:

              • potreba da se pacijenti dive psihoterapautu! – Lk 11 43 Teško vama farisejima što tražite začelja po  zbornicama i da vam se klanja po ulicama.

                • nesposobnost da toleriše napad pacijenta na sopstveni sistem vrednosti- to ti je nesposobnost da prihvati druge vrednosti, drugačiji stav-

                • otvorena ili skrivena mržnja prema drugome- nesposobnost prihvatanja drugog!

                • gubitak vere u sebe i ono što radi- jasno je da to u drugome indukuje nepoverenje! Nepovoljno je u tom smislu i ugašena kreativnost, slab lični integritet, smanjen respekt za ljude (nepoštovanje drugih) samoograničavanje, odsustvo smisla za humor, slabo fizičko zdravlje, slab energetski nivo-

Frojd kaže: „Tri se profesije ne mogu do kraja naučiti – biti dobar roditelj, dobar vođa i dobar psihoterapeut!“

Literatura Klinička psihijatrija Prof.dr sci.med.Jovan Marić

[sekastarča]

A evo i linka ka PRAVOSLAVNOJ PSIHOTERAPIJI - Nauka Svetih Otaca - Mitropolita Jeroteja Vlahosa

https://www.pouke.org/library.php?cid=61

[ego]

Навешћу одломак из књиге “Неокортикални рат 2 – Брисањем свести до вечног мира” пуковника проф. др Светозара Радишића (http://www.svetozarradisic.com/).

Не морамо се слагати са њим по свим питањима, али он доноси дах свежине независног и другачијег мишљења. Мудро је испољавати исту сумњичавост и скептицизам у односу на стручне теорије, као што је то примерено и неопходно и самим истраживачима, посебно када се не ради о егзактним наукама. Те теорије нису Божије заповести и у њима често има далеко више заобилажења истине и комерцијализације, него што смо спремни да приметимо. Без тог опреза бисмо, иначе, врло лако могли да се нађемо на широком путу. Једино је Црква Христова примила обећање да је врата паклена неће надвладати.  

     

Неокортикални рат

Условно узето, дефиниција тог све модернијег појма могла би да буде: неокортикални рат је сукоб између стране која користи скуп метода за деловање на кору великог мозга не би ли се деформисањем одговарајућих подручја и ремећењем њихових функција променио однос човека према урођеном “гласу савести” и тако обезбедили услови за манипулисање појединцима, групама и народима, ради прихватања одређених идеја, најчешће супротних њиховим стварним интересима, и стране према којој су усмерене те методе и дејства, у условима опште надмоћи непријатеља. При томе се под појмом савест подразумева душевно стање којим се постиже унутарња, духовна слобода као основни критеријум за вредности и врлине и осећај за дужност и дисциплину. Наиме, «савест је – како је лепо рекао Иван Иљин – жива и целовита воља за савршеним, први и најдубљи извор осећања и одговорности, основни акт унутарњег самоослобођења и моћни извор праведности».

По свему судећи, контрола ума треба да помогне политичким олигархијама да лакше владају свет(ин)ом. Зато је логично што су креатори «новог светског поретка» посредством свог најмоћнијег инструмента – Организације уједињених нација – прогласили последњу деценију 20. века деценијом истраживања мозга, «ради новог импулса у изучавању свести  као најкомплексније умне функције». Да та тежња није производ нове светске елите може се закључити на основу говора Винстона Черчила, 6. септембра 1943, у којем је, обраћајући се англофилима из САД на Харвардском универзитету, рекао: «Наше две земље су те које контролишу судбину света; које контролишу науку и технологију; које контролишу културу. То су оружја далеко моћнија од војне силе. Контролисати оно што човек мисли нуди много веће добити од одузимања земље или провинција других народа или њиховог исцрпљивања експлоатацијом. Будуће империје ће бити империје ума». Вероватно су управо те Черчилове речи подстакле бригадног генерала Џона Роулинга Риса да у Војној управи за психолошко ратовање формира елитну групу «испирача мозгова» и психијатара из лондонске клинике Тејвисток (Tavistock). На «братској англо-америчкој бази» изграђена је мрежа истомишљеника у Сједињеним државама по различитим универзитетским местима, у Институту за ратне информације и Одељењу стратешких служби. Тако се британски институт, специјализован за психолошки рат, укључио у мрежу института, који раде за Савет за спољне односе САД, Билдерберг групу и Трилатералну комисију, када треба вештачки изазвати стресове у појединим регионима света. Једна од најдалекосежнијих и најмрачнијих студија које су за «потребе Трилатерале» израдили «Tavistock Institute» и «Stanford Research» односи се на програмирање промена нација у негативном смислу, изменом начина живота и свесним одбацивањем истине. И, што је најгоре, наводи др Колеман у својој студији: «најдивљачкији снови... тима научника постају стварност». У најинтересантније, али истовремено и најфаталније за будућност целокупног човечанства, спада необјављена студија «Global 2000 Report», која обрађује проблем наталитета, или тачније: како смањити становништво за око три милијарде: они прекобројни су названи «бескорисне изјелице». Британски неокортикални ратници успоставили су мостобран у Холивуду, где је индустрија масмедија (радио, телевизија и филм) била у наглом успону. Зато не треба да нас зачуди податак да су 1996. године у Европској унији филмови из Сједињених држава били били заступљени са 70 одсто у односу на 56 одсто 1987. године. Процењује се да је средишња група из центра Тејвисток обучила око милион особа за наставнике и саветнике скоро сваке пословне, војне, политичке и образовне елите. У операцији мрешћења многобројних трустова мозгова, института и разноликих центара активности у сваком делу Земљине кугле они утичу на појединачну свест, обликују мисли, постављају параметре и ограничавају саме мисли. Испираче мозгова окупљене у клиници Тејвисток, Институту за људске односе, Левиновом Истраживачком институту за групну динамику, Институту за социјална истраживања при Универзитету Мичиген и бостонском институту за истраживање можданих таласа финансирају фондације под покровитељатвом краљевске породице и фондације породица Мелон, Морган и Рокфелер. Занимљиво је да је институт Тејвисток 1991. године у свом часопису «Human Relations» знатан простор посветио новом систему односа у свету, описујући «транснационализацију светских послова» као процес преношења свих кључних операција и односа на мреже стотине хиљада невладиних организација, које потичу од њихових оперативаца.

Олдос Хаксли, познати заговорник програма који је настао у клиници Тејвисток, један од гуруа покрета «New Age», на предавању које је спонзорисао Глас Америке Стејт департмента, у Калифорнијској медицинској школи у Сан Франциску, 1961. године, обратио се групи лекара, психијатара и владиних административаца речима: «У следећој генерацији или ту отприлике, фармаколошки ће се уређивати да људи воле своје робовање и производити, тако рећи, диктатуре без суза. Произаћи ће нека врста безболног концентрационог логора за читава друштва, тако да ће људима у ствари бити одузета њихова слобода, али ће радо уживати у томе, јер ће бити одвраћени од било какве жеље за побуном – пропагандом, испирањем мозга, или идиотизацијом појачаном фармаколошким средствима. И то ће, изгледа, бити крајња револуција».  

[Милан Меденица :)]

радишић се више бави паранојом него стресом конкретно ...

[sekastarča]

радишић се више бави паранојом него стресом конкретно ...

Јер ти то озбиљно или да се  319.gif ???

Не, овај, шалу на страну, али мислим да пост више одговара темема о масонерији, или шта ти ја знам...

Кад мало претражите по нету о стресу и видите смо неке фотографије, да ли је у питању рат или тероризам или злостављања, тешко да ишта може да вас спречи да заплачете... А управо то указује и на још један стрес који доживљавају сами хуманитарни радници који прискачу у помоћ у великим катастрофама...

[sekastarča]

Успут нађох и ово!!!

http://www.sportskamedicina.net/index.php?option=com_content&task=view&id=69&Itemid=42

FITNESS VEŽBAČICE PSIHIČKI ZDRAVIJE I OTPORNIJE PREMA STRESU

AUTOR - Ass. dr Olivera Žikić

Katedra za psihijatriju, Medicinski fakultet, Univerzitet u Nišu

Fitness vežbačice psihički zdravije i otpornije prema stresu

Kako stići do psihičkog zdravlja? Jedan od mogućih odgovora je i – fizičkom aktivnošću. Ovakav odgovor može zvučati čudno, međutim, postoje jasne činjenice koje govore u prilog pozitivnog uticaja fizičke aktivnosti, kako na fizičko, tako i na psihičko zdravlje. Istraživanja iz ove oblasti su dala zaista ohrabrujuće rezultate. Pokazalo se da umerena fizička aktivnost poboljšava pamćenje, sposobnost učenja, smanjuje napetost i pojačava otpornost organizma prema stresu. Uz to, ako imate problema sa snom, naročito sa uspavljivanjem i održavanjem sna, fizička aktivnost tokom dana biće vam od velike pomoći.

Odavno je poznato da mnoge osobe koje imaju povišenu napetost, bes ili ljutnju,  ovaj problem rešavaju aktivnostima koje dovode do pojačane mišićne aktivnosti u vidu trčanja, boksa, dizanja tereta i sl. Najnovija istraživanja ukazuju i na činjenicu da blaži oblici pojedinih psihičkih poremećaja poput anksioznosti i depresije mogu biti poboljšani sportskim aktivnostima. U anketi koju je sprovela dobrotvorna organizacija «Mind», čak 83 % ispitanika koji su imali odredjene psihičke probleme je istaklo da fizička aktivnost, odnosno različiti oblici treninga, pozitivno utiču na njihovo raspoloženje i smanjenje nivoa stresa. Dve trećine ispitanika je potvrdilo da im treninzi pomažu u smanjenju depresivnosti, a nešto više od polovine ispitanika da im treninzi pomažu u smanjenju anksioznosti i nivoa stresa. Ohrabrujući su i sledeći podaci – svaki šesti ispitanik je istakao da mu ovakav vid rekreacije pomaže u poboljšanju motivacije, polovina da im je samopouzdanje osnaženo, dok je četvrtina poboljšala svoje socijalne veštine.

Da sve ovo nisu samo prazna teorijska naklapanja, pokazali su i rezultati naše ankete koju smo sproveli sa vežbačicama niškog fitness kluba «Topform». Uporedili smo njihove rezultate sa rezultatima grupe žena iz opšte populacije koje ne vežbaju. Članovi naučno-istraživačkog tima su dobili rezultate koji ukazuju da se ove dve grupe razlikuju i da su povoljniji rezultati dobijeni među vežbačicama. One su imale znatno niže nivoe depresivnosti, a posebno među onima koje vežbaju duže od godinu dana. Pokazalo se da su vežbačice bile otpornije na stres, a one sa dužim članstvom su bile i znatno manje podložne stresu. 

Tačan mehanizam delovanja fizičke aktivnosti na psihičko zdravlje nije pronađen. Postoje samo pretpostavke o mogućim mehanizmima. Najveći broj podataka je dobijen tokom istraživanja sa životinjama. Za sada je poznato da fizička aktivnost ima uticaj na moždanu strukturu koju nazivamo hipokampus i na taj način se objašnjava pozitivan uticaj na pamćenje i koncentraciju.

Mnoga istraživanja su bila posvećena pokušajima iznalaženja mehanizma dejstva fizičke aktivnosti na nivou neurotransmitera, supstanci koje omogućavaju prenošenje informacija u nervnom sistemu. Došlo se do zaključka da redovno vežbanje podiže nivo serotonina i beta-endorfina čime se i objašnjava pozitivno dejstvo na raspoloženje.

U svakom slučaju, fizička aktivnost dovodi do energizacije celog organizma putem  povećanog unosa kiseonika, oslobađa organizam tenzije putem povećane mišićne aktivnosti, oslobađa organizam od štetnih materija putem znojenja, osnažuje adaptacione i antistres mehanizme.

Psihološki, osoba je nakon vežbanja ispunjena energijom, uglavnom bez negativnih osećanja poput napetosti, straha, besa i ljutnje. Čest je i doprinos u izgradnji pozitivne slike o sebi, naročito ako se vežbanjem dostignu početni ciljevi poput smanja telesne težine i oblikovanje tela što je predhodno doživljeno kao lični problem.

I ako je najbolje da vaša fizička aktivnost bude pravilno dozirana i nadgledana od strane stručnjaka u fitness i sportskim klubovima, ne odustajte ako niste u mogućnosti da sebi priuštite takav vid rekreacije. Ono što je važno je da izaberete fizičku aktivnost koju volite i da je sprovodite redovno. Trčite, vozite bicikl, plivajte, igrajte košarku, radite vežbe, održavajte vrt i cveće ili se jednostavno samo šetajte. Nije potrebno da se ektremno iscrpljujete, to može imati i suprotan efekat, naročito kod osoba sa obolelim kardiovaskularnim i respiratornim sistem. Studije su čak pokazale da umerena aktivnost ima veći doprinos boljem raspoloženju nego li prekomerni, dugotrajni i težak rad. Cilj je postignut ako se nakon fizičke aktivnosti osećate «prijatno umorni» i imate prijatna osećanja. Program koji većina osoba smatra lako izvodljivim, zadovoljavajućim i korisnim je 30 - 45 minuta šetnje, tri do pet puta u toku nedelje. Ako nemate kondiciju, ne treba se forsirati - u početku se zadovoljite kraćom i manje intenzivnom šetnjom ili fizičkom aktivnošću, sa kasnijim postepenim pojačavanjem intenziteta i dužine.

Pokušajte da birate aktivnosti koje će ujedno uvećati zadovljstvo i zabavu. Neka to bude prilika i da budete u društvu sa drugim osobama.

[ego]

Lekovi ili priča o obmani

Koliko poznajemo svet savremene medicine?

Sve je više i sve će biti više hrabrih lekara, koji će, po Hipokratovoj zakletvi, progovarati otvoreno o pojavama kojih smo većina nas svesni, ali ipak ćutimo. Nakon pet godina istraživanja, dr Lidija Gajski, spec.interne medicine iz Zagreba, objavila je knjigu "Lijekovi ili priča o obmani". To je prvi put da jedan lekar iz našeg regiona, koji poznaje sistem iznutra, otvoreno kritikuje farmaceutsku industriju, razotkriva njihovu spregu s lekarskom strukom i manipulacije kliničkim ispitivanjima lekova, sve u službi povećanja profita...

Svedoci smo nedavno bili za mnoge šokantnog otkrića na beogradskom Institutu za onkologiju, da su raskrinkane sprege uglednih lekara i farmaceutskih kompanija. Da slučaj nije usamljen i da je to masovna pojava svedoči između ostalog i istraživanjer dr Lidije Gajski iz Zagreba, koja je zbog podataka koje je iznela u svojoj knjizi dospela na "crnu listu", jedva pronašla izdavača i recenzenta, a treba li naglašavati da je podrška lekarske struke potpuno izostala...

Ovde vam prenosimo samo deo sjajnog, takoreći antologijskog intervjua sa dr Gajski, objavljenog u "Slobodnoj Dalmaciji", i to na izvornom, hrvatskom jeziku.

Slobodna Dalmacija: Jesu li lijekovi spas za bolesne ili je riječ o najobičnijoj prijevari iza koje stoji interes jakog lobija farmaceutske industrije i liječnika, razgovaramo s dr. Gajski, koja kaže da je nastupilo "medicinsko ludilo".

Dr Lidija Gajski: Dovoljno je reći da se osnovne smjernice prema kojima radimo u posljednjih 10-ak godina kose s kliničkim iskustvom liječnika, ali i zdravim razumom bolesnika. Primjera radi, normale za krvni tlak su sa 160/95 pale na 140/90, a optimalni tlak je niži od 120/80. Slično je sa šećerom i kolesterolom. Da bi postigli te vrijednosti, sve više ljudi uzima lijekove i postaje ovisno o farmakoterapiji. To spuštanje normala nije slučajno jer je farmaceutski kompleks do te mjere ekspandirao da je potrošio bolesne ljude i sada ulazi među zdrave na način da ih pretvara u rizične. Pa je od kolesterola stvoren rizik za srčani udar, od visokog tlaka za moždani, od šećera rizik za zatajenje bubrega i sljepoću. Tada zdravi ljudi postaju rizični i trebaju lijekove. A to je smisao svega - što veća potrošnja lijekova koji su, usput rečeno, vrlo upitne djelotvornosti, te povećanje zarade farmaceutske industrije.

SD: Koliko su vjerodostojna ispitivanja na temelju kojih lijekovi ulaze u široku primjenu?

LG: Posljednjih 15 godina industrija lijekova preuzela je u značajnoj mjeri medicinska istraživanja, ispitivanja lijekova i edukaciju, a jednim dijelom zdravstvenu politiku, medije i udruge pacijenata. Oko 70 posto ispitivanja lijekova danas financira upravo farmaceutska industrija, a ispitivanja u privatnoj režiji pristrana su i nisu vjerodostojna, nego proizvode rezultate kakve želi sponzor. Veliki stručnjaci, ugledni liječnici, postali su dio establishmenta i rade za farmaceutsku industriju.

Dovoljno je reći kako je pozitivan ishod ispitivanja lijeka četiri do pet puta češći kad ga plaća farmaceutska industrija nego kad ga financira javni novac. Farmakološka i epidemiološka ispitivanja još su problematičnija od kliničkih, jer im je jedini cilj povećati upotrebu lijekova.

SD: Na koji se način manipulira ispitivanjem lijekova?

LG: Na razne načine, počevši od biranja uzoraka pacijenata. Namjerno se izabiru pacijenti koji imaju veće šanse za ozdravljenje i kod kojih će učinak lijeka biti veći. Dobiveni podaci prikazuju se djelomično, selektivno i njima se manipulira tako da se kao relevantni prikazuju laboratorijski parametri koji uopće nisu klinički relevantni.

Primjerice, smanjenje tlaka umjesto broja infarkta. Takav drastičan slučaj dogodio se 80-ih godina s lijekovima za aritmiju srca za koje se poslije pokazalo da su skraćivali život. Isto tako, negativni rezultati primjene lijeka rjeđe se objavljuju nego pozitivni.

SD: Kao najveće krivce za ovakvo stanje ističete kliničke profesore, ugledne eksperte, koji su u sprezi s farmaceutskom industrijom?

LG: Da, oni funkcioniraju u savršenoj simbiozi: ugledni kliničari svojim ispitivanjima daju legitimitet lijekovima, a farmaceutska industrija njima zauzvrat daje financijsku moć.

Kad otkrijete da su ti ljudi, koji su bili vaši profesori i autoriteti kojima vjerujete, postali dio farmaceutskoga kompleksa koji ih plaća i povećava im moć, to je porazno. Međutim, problem je čak i puno dublji jer ti eksperti ne samo da su plaćeni, nego su stvoreni od farmaceutske industrije.

Vi danas ne možete napraviti znanstvenu karijeru bez suradnje s industrijom, jer od države i ministarstva zdravstva ili znanosti novac za istraživanja neće dobiti. Isto je i s edukacijom akademskih kliničara.

Ukratko, vi ste njihov zarobljenik i ne možete biti neovisni. Sve to rezultira time da o lijekovima znamo jako malo i da je prava istina od nas skrivena, jer nam je nema tko reći.

[Милан Меденица :)]

не знам јесам ли досадио са овим клипом, ал ево га опет ...

Truth About Mental Illness and Disease

[sekastarča]

89898989898989 мени се чини да је овде реч о стресу, а не о истини о лековима и менталним поремећајима и болестима!!!  0102_laugh