Stres - znamo li dovoljno?

[mzoran]

iz kog grada si?

Iz Beograda (Zemun).

[mzoran]

А да почнеш, ако већ ниси, да пишеш? Лепо то радиш, а можда буде добар вентил.

To je i meni padalo na pamet ali ako bih pisao nesto javno, velika je odgovornost. Evo samo u proslom postu naruzio sam celu Srbiju. Takodje, imam li ja prava da mojim mislima koje zapisujem da bi se izlecio trujem drugoga?

Ako bih pisao za sebe, to bi imalo smisla ali nekako mi se cini kao preterano bavljenje sobom. Znas ono- sedis i pises o samom sebi, za samog sebe.

Ipak, mnogi kazu da im je pisanje ventil i sa te strane meni je veoma primamljivo.

[Danijela]

iz kog grada si?

Iz Beograda (Zemun).

poslala sam ti privatnu poruku.

[Gospodin Jakov]

А да почнеш, ако већ ниси, да пишеш? Лепо то радиш, а можда буде добар вентил.

To je i meni padalo na pamet ali ako bih pisao nesto javno, velika je odgovornost. Evo samo u proslom postu naruzio sam celu Srbiju. Takodje, imam li ja prava da mojim mislima koje zapisujem da bi se izlecio trujem drugoga?

Ako bih pisao za sebe, to bi imalo smisla ali nekako mi se cini kao preterano bavljenje sobom. Znas ono- sedis i pises o samom sebi, za samog sebe.

Ipak, mnogi kazu da im je pisanje ventil i sa te strane meni je veoma primamljivo.

Ipak mislim da bi trebao baciti težište na neki fizički rad (zanimanje).... A pisati uvek možeš kad ostane slobodnog vremena....

Ako samo budeš pisao i tako provodio slobodno vreme, opet ćeš biti sam sa sobom i svojim mislima i teže će ti biti pobediti ....

[mzoran]

poslala sam ti privatnu poruku.

Hvala puno!

[ego]

Добио си још једну поруку.  :huh:

[dusanj]

@mzoran

Nisam nikakav stručnjak, ali moja keva kada je nešto nasekirana popije čaj od kamilice pred spavanje - kaže to umiruje živce... E sad koliko to stvarno ima efekta, nemam pojma....

Što se tiče tvoje napetosti i strahova (čisto razgovora radi) osim molitve, naravno, da li si probao da se zanimaš sa nečim...? Neki hobi, da odagnaš misli.... Nešto da radiš što te interesuje da odagnaš takve misli....

I smeh, moje mišljenje je da nema jačeg i lepšeg leka za napetost i stres od smeha...

Pozdrav....

Odlican lek za smirenje svaka cast. Ima veliki uticaj. Caj od kamilice umirujuce deluje na nervni sistem, kao i na druge sisteme i organe u organizmu. Piti ga 45 min. pre spavanja.

[dusanj]

А да почнеш, ако већ ниси, да пишеш? Лепо то радиш, а можда буде добар вентил.

To je i meni padalo na pamet ali ako bih pisao nesto javno, velika je odgovornost. Evo samo u proslom postu naruzio sam celu Srbiju. Takodje, imam li ja prava da mojim mislima koje zapisujem da bi se izlecio trujem drugoga?

Ako bih pisao za sebe, to bi imalo smisla ali nekako mi se cini kao preterano bavljenje sobom. Znas ono- sedis i pises o samom sebi, za samog sebe.

Ipak, mnogi kazu da im je pisanje ventil i sa te strane meni je veoma primamljivo.

Ipak mislim da bi trebao baciti težište na neki fizički rad (zanimanje).... A pisati uvek možeš kad ostane slobodnog vremena....

Ako samo budeš pisao i tako provodio slobodno vreme, opet ćeš biti sam sa sobom i svojim mislima i teže će ti biti pobediti ....

Potpuno se slazem sa Jakovom bitno je uposliti se, ali ne bilo cime vec pozitivnim stvarima naravno. Evo ti na primer priroda. Nema nisa lepse od odlaska u prirodu sa prijateljima,konzumiranje zdrave i ukusne hrane, slusanje najlepsih cvrkuta ptica, disanje cistog vazduha i konzumiranjem prirodne izvorske vode. Posle sedam dana na selu u dalekoj prirodi(naravno u drustvu) nece ti ni padati na pamet da konzumiras lekove. U prirodi naravno mora da se radi, nalozi se pec, cepaju drva,hrani stoka posla od ujutru do uvece tako da neces ni imati vremena za neke negativne misli.

[andrej]

А да почнеш, ако већ ниси, да пишеш? Лепо то радиш, а можда буде добар вентил.

To je i meni padalo na pamet ali ako bih pisao nesto javno, velika je odgovornost. Evo samo u proslom postu naruzio sam celu Srbiju. Takodje, imam li ja prava da mojim mislima koje zapisujem da bi se izlecio trujem drugoga?

Ako bih pisao za sebe, to bi imalo smisla ali nekako mi se cini kao preterano bavljenje sobom. Znas ono- sedis i pises o samom sebi, za samog sebe.

Ipak, mnogi kazu da im je pisanje ventil i sa te strane meni je veoma primamljivo.

Ipak mislim da bi trebao baciti težište na neki fizički rad (zanimanje).... A pisati uvek možeš kad ostane slobodnog vremena....

Ako samo budeš pisao i tako provodio slobodno vreme, opet ćeš biti sam sa sobom i svojim mislima i teže će ti biti pobediti ....

Potpuno se slazem sa Jakovom bitno je uposliti se, ali ne bilo cime vec pozitivnim stvarima naravno. Evo ti na primer priroda. Nema nisa lepse od odlaska u prirodu sa prijateljima,konzumiranje zdrave i ukusne hrane, slusanje najlepsih cvrkuta ptica, disanje cistog vazduha i konzumiranjem prirodne izvorske vode. Posle sedam dana na selu u dalekoj prirodi(naravno u drustvu) nece ti ni padati na pamet da konzumiras lekove. U prirodi naravno mora da se radi, nalozi se pec, cepaju drva,hrani stoka posla od ujutru do uvece tako da neces ni imati vremena za neke negativne misli.

Пружање здравствених савета подразумева и свест о одговорности за све последице које из тога могу да произађу, нарочито када је реч о лековима које је некоме преписао његов лекар. Не сумњам у Ваше добре намере овде Душане, али заиста делује да помало исувише олако дајете оваква мишљења. У најмању руку, за овакво нешто не бисте требали да овде будете анонимни. Ако већ дајете медицинске савете јавно, претставите се именом и презименом и реците нам из ког тачно референтног оквира Ви ово предлажете. Наиме, здравље људи је нешто што треба третирати с озбиљношћу и одговорношћу.

[sekastarča]

Шта је стрес?

увод

Уколико се организам нађе у условима који од њега захтевају прилагођавање укључивањем адаптационих система који превазилазе основни ниво функционисања, можемо рећи да се организам налази у стању стреса.

При нормалном функционисању, организам тежи ка успостављању хомеостазе. (хомеостаза – одржавање константних услова унутрашње средине. То јест на сваку промену која се дешава у организму, нпр. пораст крвног притиска,  убрзање дисања... или у оклини, нпр. промена влажности ваздуха, промена температуре, притиска...активирају се адаптациони механизми који ће одговорити на ове промене враћајући организам у стање равнотеже). Органи и органски системи обављају своју функцију уз међусобну координацију и у складу са условима околине, а контролу над овим процесима врши централни нервни систем.

Ханс Сели, један од утемељивача научног приступа стресу, је дошао до закључка да сва стања стреса или угрожене хомеостазе не делују штетно, чак шта више, блажи поремећаји хомеостазе потстичу емоционални и интелектуални развој и раст и доприноси развоју самопоуздања. Само би тешке и понављане ситуације које доводе до слома адаптивних механизама, нарушавале здравље. По Селијевом схватању стрес би био нераздвојна компонента живота уопште.

Дефиниција стреса

Стрес по Салијевој дефиницији општа неспецифична реакција организма изазвана неповољним и штетним утицајима из спољашње и унутрашње средине. Ова реакција има заштитни карактер, усмерен на то да се активирају све одбрамбене снаге организма, како би сачувале организам од неповољних и штетних утицаја. Овом дефиницијом је данас тешко рећи шта је стрес, а шта није.

На једном симпозијуму ендокринолога изједначен је са појмом ''ГРЕХ''

О проблемима дефиниције и поделе стреса:

http://www.amfiteatar.org/content/view/217/78/lang,en/ (за оне које занима више о проблему дефиниције и поделе стреса)

А ја ћу да изнесем оно што је стрес по медицинском схватању.

Стрес је било које штетно дејство, спољашњег или унутрашњег порекла које нарушава природну равнотежу организма тако да се јавља реакција прилагођавања праћена различитим физичким и психичким поремећајима који могу довести до настанка болести.

Сматра се да то није болесно стање већ функционално стање нарушене равнотеже организма и краткотрајне психофизичке пометње, које је могуће разумети као реактивно стање на граници између здравља и болести.

Врсте стреса

Према врсти стресогеног фактора:

1. физички стрес – изазван механичким и физичким дејством (удар, потрес, експлозија, бука...)  bangin

2. биолошки стрес – системски или физиолошки (повреде, губитак течности, тровања, инфекције, алергије...)

3. психолошки стрес – изазван изненадним и неочекиваним животним догађајима, конфликтима, опасним ситуацијама, губитцима... catfight

4. социјални стрес – изазван чиниоцима социјалне природе (друштвене промене, социјалне кризе, револуције, ратови...) bandit

Према животним ситуацијама у којима настаје:

1. животни стресови  - догађаји у свакодневном животу   :229229229:

2. професионални стресови – везани за посао  :boss: :butt: :poso:kuca:

3. развојни стресови – полазак у школу, пубертет, адолесценција, запослење, брак, пензија... 1500_baby love1 t5504 :butt: 301

4. акцидентални – изненадни догађаји, смрт, елементарне непогоде, несреће (задеси)... :tornado:

Према утицају на организам:

1. еустрес – остаје у границама заштите организма (упозорење)

2. дистрес – праћен штетним последицама по организам

Стрес у географским и културним променама:

1. еколошки стрес – при прилагођавању на нову географско-климатску средину  0442_feel winter kisa

2. урбани стрес – прилагођавање на урбану средину  pravilaa

3. акултурациони – при прилагођавању на другу културу

физиологија стреса

Како сам рекла у уводу органи и органски системи обављају своју функцију уз међусобну координацију и у складу са условима околине, а контролу над овим процесима врши централни нервни систем. У тај процес је укључен велики број структура мозга, а све информације како из периферних делова организма тако и информације о условима који владају у околини сливају се у хипоталамус који ове информације интегрише, обрађује и пореди са адаптационим способностима организма.

Хипоталамус контролише:

- ендокрини сиситем (систем жлезда са унутрашњим лучењем),

- неуросекрецију (ослобађање трансмитера, опиоида за које се зна да учествују у стресом изазвану аналгезију-супресију бола ),

- симпатички (активациони, норадренергички) систем и парасимпатички (инхибиторни, допаминергички) систем  који даље преко својих аутономних ефеката делују на кардиоваскуларни систем, респираторни, гастроинтестинални, уринарни тракт,

- центар за регулацију телесне температуре,

- узимање хране, воде,

- сексуално понашање,

- биолошки ритам , циркадијални ритам (дневно – ноћни),

- емоционалне реакције и др.

У стресу долази до промене која има за циљ да одржи повишену спремност организма за одговор на претеће стимулсе из околине.

У стресу хипоталамус делује преко две неуроендокрине осовине на организам:

1. хипоталамус → аденохипофиза → кора надбубрега => појачано лучење кортизола, а он регулише метаболизам протеина, угљених хидрата и масти, па овај хормон у случају стреса  активира процесе који ће се помоћи да метаболички систем као извор енергије користи  мастне киселине, потстичући њихову мобилизацију из депоа, а смањујући искоришћавање шећера и протеина, због чега они у случају стреса имају повишене вредности у крви! Што је битна ствар за поимање штетних последица учесталих и дуготрајних стресних ситуација по здравље организма. Нпр. шећер као осмотски градијент, присутан у повишеним вредностима у крви, повлачи са собом воду услед чега се повећава крвни притисак, који сам по себи доводи до оштећења периферних крвних судова који губе еластичност, оштећења интиме крвних судова и задебљање, стварање артериосклеротског плака, који даље сужава лумен суда и тиме продубљује хипертензију са једне стране, и доводи до смањене способности вршења додура хранљивих материја и кисеоника са друге стране. Из тог разлога су код особа изложених стресом често присутне главобоље, повишен крвни притисак, повишен ниво шећера који може да води у  diabetes melitus tip 2 или инсулин независни тип, повећан ризик за инфаркт миокарда, артериосклерозу, шлог...

Овај хормон још и доводи до слабљења запаљенских процеса (антиинфламаторно) и слабљења имуног одговора (имуносупресивно). Што има за последицу ослабљен имуни одговор на инфекције и склоност ка хроничним инфекцијама.

2. хипоталамус → симпатикус → срж надбубрега => реакција организма која повећава његову физичку спремност и способност и то:

-ширење зеница, адаптација за гледање у даљину,

-повећање срчане фреквенце, снаге срчане контрације, брзине проводљивости   srcee

-релаксација бронха, дисање продубљено и убрзано

-повећавајући крвни притисак

- повећавајући доток крви у активне мишиће (скелетне), а смањује дотур у мишићима органа који не учествују у моторној активности

-повећава се ћелијски метаболизам у читавом организму

-повећава се ниво глукозе у крви, разградња шећера у јетри и мишићима, а тиме се повећава снага мишића и  ментална активност

-повећана секреција у гастроинтестиналном тракту, са смањеним тонусом и мотилитетом (одлагање пражњења)

- релаксација бешике и затварање сфинктера ( одлагање пражњења, ретенција воде ради очувања волумена)

- контракција пилоеректилних мишића (најеженост коже)...

=> организам спреман за напад или бег.  animal-smiley-037 kriminalac

Код дуготрајног или понављаног стреса уз кору великог мозга, могућа је тако снажна активација симпатичког (норадренергичког) сиситема  која ће изазвати развој Ulcus pepticus (чир на желудцу),

Opstipatio (затвор), срчане палпитације или чак срчани удар.

Стрес и психички процеси

Основна емоција која прати стрес јесте СТРАХ.  winter

Страх је интезивно краткотрајно стање велике напетости коју изазивају осећања постојећих или предстојећих опасности по интегритет личности. Телесне манифестације су: укочен поглед, подрхтавање, бледо лице, непраилан говор...у почетној фази укоченост која прелази у напад или бег.

Основну компоненту страха чини анксиозност. Она представља сигнал угрожености у сазнајном процесу било да је у питању физичка, телесна или психолошка угроженост у смислу интегритета личности, која не мора бити везана за неку конкретну идеју, ''слободно лебдећа'', нејасна напетост. Анксиозност повећава будност, селактивност пажње, сензорну осетљивост као и адекватну обраду информација пристиглих из сензоријума.   :cheesy:

У случају дуготрајног стреса долази до дисрегулације стресне реакције и она постаје лоша. Повећана будност коју смо имали у акутној фази прелази у дисфорију – неугодно, за околину непријатно расположење са елементима љутње и надобудности   , хиперексцитабилност и појачану анксиозност (она се продубљује), а пажња прелази у хипервигилност ( пажња бежи са информације на информацију, неспособност задржавања пажње на једној информацији или задатку) и несаницу.  4chsmu1Опажање, памћење, меморија су фокусирани на депресивне идеје онемогућавајући усмереност на памћење и рационално решавање свакодневних проблема.

И репродуктивне функције као и центар за глад падају тако да долази до анорексије (губитак апетита), хипоталамичког хипогонадизма (касни или прерани пубертет, регресија примарних и секундарних полних карактеристика) и пада либида (сексуалне жеље).

Памћење и стрес

Џенет је описао три врсте памћења:

-аутоматско - где нема учешћа свесног у процесу упамћивања

-ординарно – где је потребна активна пажња да би се упамтио жељени садржај

-трауматско – које није интегрисано са осталим деловима меморије, нефлексибилно, неадаптивно, неваријабилно, нема социјалну комоненту, није подложно спољним утицајима. Ово памћење се призива по принципу како је то Џенет рекао restitutio ad integrum, односно кад се призове један аспект трауматског памћења, активира се цео пакет садржаја који су везани за тај трауматски догађај.

Емоционално памћење је утолико веће уколико су емоције биле јаче активиране у тренутку стреса.

Веома је значајно познавати стрес да би знали и чувати се од њега!

Осим емоција за одређени упамћени садржај везују се и слике, теме, идеје, уверења која су повезана са емоцијом. Тако да кад је особа узнемирена сви ови елементи продиру у свесно. Кад је човек срећан из било ког разлога, у таквом стању емоција он се чешће сећа радосних догађаја.

Када сећање повуче са собом емоције, долази до надражаја који активира симпатички (норадренергички) систем, обнављајући тако искуство догађаја кога се сећамо.

Међутим превелике или премале дозе норадреналина, који се ослобађа у стресу, може бити узрок неадекватног учења из трауматског искуства.

Сензорни (осећајни) елементи из емоционалне меморије се чувају без везе са кортикалним садржајима т.ј. личним искуством, па се они појављују у виду фрагмената твз. интрузивни симптоми – симптоми који се јављају у виду ерупције, експлозије.

Харви и Брајант сматрају да ова дезорганизована меморија може бити узрок психопатолошких реакција на стрес, лоших, оне које остављају иза себе психичку трауму.

У наставку о психопатолошким реакцијама на стрес, лечењу и друге занимљивости у вези стреса...

настанак, манифестације и превладавање стреса:

http://www.amfiteatar.org/content/view/203/78/lang,en/

утицај стреса на здравље

http://www.psihonet.com/clanci/stres/utjecaj_stresa_na_zdravlje

вести

http://www.psihonet.com/vijesti/stres

како уклонити и спречити стрес

http://sites.google.com/site/sreckolazic/psihologija/stres

Коришћена литература:

Психологија данас-часопис за психологију, психијатрију, антропологију,сексологију и сродне дисциплине бр.20 2003.

Клиничка психијатрија Проф.др Јован Марић

Интерна медицина Проф.др Стеван Илић

Медицина рада Проф. др Мирјана Аранђеловић и Проф.др Јовица Јовановић

[dusanj]

А да почнеш, ако већ ниси, да пишеш? Лепо то радиш, а можда буде добар вентил.

To je i meni padalo na pamet ali ako bih pisao nesto javno, velika je odgovornost. Evo samo u proslom postu naruzio sam celu Srbiju. Takodje, imam li ja prava da mojim mislima koje zapisujem da bi se izlecio trujem drugoga?

Ako bih pisao za sebe, to bi imalo smisla ali nekako mi se cini kao preterano bavljenje sobom. Znas ono- sedis i pises o samom sebi, za samog sebe.

Ipak, mnogi kazu da im je pisanje ventil i sa te strane meni je veoma primamljivo.

Ipak mislim da bi trebao baciti težište na neki fizički rad (zanimanje).... A pisati uvek možeš kad ostane slobodnog vremena....

Ako samo budeš pisao i tako provodio slobodno vreme, opet ćeš biti sam sa sobom i svojim mislima i teže će ti biti pobediti ....

Potpuno se slazem sa Jakovom bitno je uposliti se, ali ne bilo cime vec pozitivnim stvarima naravno. Evo ti na primer priroda. Nema nisa lepse od odlaska u prirodu sa prijateljima,konzumiranje zdrave i ukusne hrane, slusanje najlepsih cvrkuta ptica, disanje cistog vazduha i konzumiranjem prirodne izvorske vode. Posle sedam dana na selu u dalekoj prirodi(naravno u drustvu) nece ti ni padati na pamet da konzumiras lekove. U prirodi naravno mora da se radi, nalozi se pec, cepaju drva,hrani stoka posla od ujutru do uvece tako da neces ni imati vremena za neke negativne misli.

Пружање здравствених савета подразумева и свест о одговорности за све последице које из тога могу да произађу, нарочито када је реч о лековима које је некоме преписао његов лекар. Не сумњам у Ваше добре намере овде Душане, али заиста делује да помало исувише олако дајете оваква мишљења. У најмању руку, за овакво нешто не бисте требали да овде будете анонимни. Ако већ дајете медицинске савете јавно, претставите се именом и презименом и реците нам из ког тачно референтног оквира Ви ово предлажете. Наиме, здравље људи је нешто што треба третирати с озбиљношћу и одговорношћу.

Moje ime je Dusan Jovanovic. Zavrsio sam medicinu(nutricionizam i psihoterapiju) na Institutu za modernu medicinu Sacramento(U.S.A.)-Institute for modern and origine medicine gde sam stekao zvanje lekara nutricioniste i psihoterapeuta. Trenutno sam na postdiplomskim studijama. Ja nikome nisam rekao da prekine sa lekovima vec dao savet kako moze nekim prirodnim putevima covek sebi da pomogne bez ikakvih negativnih posledica. Ako treba dacu svoju diplomu na uvid, prihvatam punu odgovornost za sve izreceno na ovom forumu.

Nadam se da su gospoda policajci zadovoljni.

[Милан Меденица :)]

Posle sedam dana na selu u dalekoj prirodi(naravno u drustvu) nece ti ni padati na pamet da konzumiras lekove.

мислим да бисте требали онда бити озбиљнији са оваквим онлајн саветима.

''господа полицајци'' су задовољни кад је то некоме на корист, а не кад се дају паушалне оцене и савети без икаквог увида у нечију (потенцијалну или евентуалну) дијагнозу, и то поготово кад саветују неког ко је већ затражио помоћ ка озбиљном лекарском савету или лечењу.

не кажем да другачије врсте терапије не помажу, али надам се да се слажемо да уживо оцена и преглед није исто што и преко нета неким одокативним саветом?

[dusanj]

Da se razumemo jednu stvar. Nisam ja na ovom forumu da bih nekome solio pamet. Niko me nije ni zvao ovde da bih davao strucne savete. Za forum sam cuo od prijatelja koji su ga ocenili kao odlicnog sa raznovrsnim temama. Kad sam video odnosno procitao da postoje ljudi sa odredjenim nedoumicama(u pitanju alkohola,duvana,stresa) samo sam izneo neke informacije( po meni korisne) i savete koji mozda mogu da pomognu. Neko ce se sloziti sa tim ,a neko i nece to je pitanje pojedinaca. Ovde ljudi iznose razlicita misljenja i raznovrsne informacije(zato se i zove forum) i o tome se diskutuje, ali jos nisam video ni cuo da je nekome trazeno da se legitimise zbog njegovog razmisljanja ili informacija. U najmanju ruku mislim da je ovo presedan sto administrator trazi od mene, iako sam to sto je trazio i ucinio jer nemam nista da krijem i nicega da se stidim. Zasto ovde stolar ne moze da iznese na primer svoje misljenje o muzici. Da li to znaci da treba da ima muzicku skolu da bi dao svoj savet o muzici ili medicinski fakultet da bi dao svoje misljenje o zdravlju? Ono sto je receno na ovom forumu nije obavezujuce za nikoga i kao sto vec rekoh svrha foruma jeste iznosenje misljenja i informacija. Ako je pravilo ovog foruma da treba da se legitimises pa onda da dajes svoje misljenje, ja se vise necu ukljucivati u diskusije foruma.

Uz svo duzno postovanje prema svim forumasima i administratorima,

Dusan Jovanovic.

[sekastarča]

Опрости нам Душане, али као лекар, одлично знаш да се без прегледа не дају савети, изузев да се саветује да се оде на преглед, па да утврди специјалиста! Као психотерапеут знаш сигурно да у психотичним стањима психотерапеутске процедуре могу бити и контраиндиковане! Нико не оспорава здраву храну и природу, али тек након прегледа може се утврдити дање лечење, а често је и тешко направити разлике. Твој савет је одличан пре свега за превенцију свих стања и болести!

[andrej]

Moje ime je Dusan Jovanovic. Zavrsio sam medicinu(nutricionizam i psihoterapiju) na Institutu za modernu medicinu Sacramento(U.S.A.)-Institute for modern and origine medicine gde sam stekao zvanje lekara nutricioniste i psihoterapeuta. Trenutno sam na postdiplomskim studijama. Ja nikome nisam rekao da prekine sa lekovima vec dao savet kako moze nekim prirodnim putevima covek sebi da pomogne bez ikakvih negativnih posledica. Ako treba dacu svoju diplomu na uvid, prihvatam punu odgovornost za sve izreceno na ovom forumu.

Nadam se da su gospoda policajci zadovoljni.

Молим Вас Душане, немојте ово да схватите лично, ни да се непотребно љутите. Постојe у Србији:

ЗАКОН О ЈАВНОМ ЗДРАВЉУ

http://www.parlament.gov.rs/content/lat/akta/akta_detalji.asp?Id=685&t=Z#

ЗАКОН о здравственој заштити

http://www.parlament.gov.rs/content/lat/akta/akta_detalji.asp?Id=310&t=Z#

а правници нас уверавају да нас непознавање закона не ослобађа од законске одговорности. Мада се закони слабо код нас примењују, некако нам се чини да би се на најпосећенији православни форум можда баш и намерно применили.

Дакле, нисмо ми никакви полицајци, јер да јесмо знали бисмо ко сте па не би морали да Вас питамо овако јавно. Овде је учињен преседан пошто сте давали медицинске савете а то може (наравно и не мора) да будеклизав терен. Ево, код администратора Милана Меденице види се пуно име и презиме, а ја сам Андреј Протић, тако да нисмо тражили од Вас ништа друго, до да именом, презименом и референцама понесете одговорност за савете које дајете - то је, ни више ни мање од онога што би Милан или ја урадили на Вашем месту.

Што се тиче овога да никоме нисте рекли да не узима лекове, посредно ипак јесте:

Posle sedam dana na selu u dalekoj prirodi(naravno u drustvu) nece ti ni padati na pamet da konzumiras lekove. U prirodi naravno mora da se radi, nalozi se pec, cepaju drva,hrani stoka posla od ujutru do uvece tako da neces ni imati vremena za neke negativne misli.

Нико не жели да оспори да можда нисте у праву нити смо ми лекари да то знамо. Једноставно, администрација форума је морала да покаже дозу опреза по овом питању, највише због закона које сам Вам горе у линковима навео. Дакле, молимо Вас још једном да нам не замерите - замислите да сам ја на неком Вашем форуму, да сам лекар и да кажем да није проблем кад људи пуше, пију или узимају лекове за које Ви сматрате да су лоши? У најмању руку бисте желели да знате ко сам и на основу којих аргумената то тврдим, зар не? Ви промовишете здрав живот и то Вам нико не оспорава али ипак, када је реч о људском здрављу и животима, треба да знамо с ким причамо, зар не?

Још само једна ситница - ако столар изнесе мишљење о музици, то тешко да може да има било какве консеквенце по физичко и психичко здравље. Ако, пак, неуротична особа одбаци преписану лекарску терапију (ти лекови имају често непријатне пропратне ефекте и људи стално траже изговор да их одбаце), по савету непознате или недовољно стручне особе, па оде у шуму да цепа дрва и тамо направи неко зло, сигуран сам да би се нашао неко да нас пита због чега нисмо реаговали. Да је Ваш форум, верујем да бисте се и сами понашали на одговоран начин и да Вам то нико од нас не би замерио. Молим, не замерите ни Ви нама што се, у мери наших могућности, понашамо одговорно.

@ sekastarca

Свака част сестро...  0110_hahaha ;)