Верска настава - Веронаука

[Guest Florensita]

Veronauka je super predmet ali ima jednu manu..............Nikad dovoljno dece........................ 

[antoneta]

Ja имам јако лепа искуства што се тиче веронауке. Први пут сам је имала у средњој школи, и ти часови били су међу најдрагоценијим из мог средњошколског образовања. У почетку сасвим мали број ђака био је на веронауци, међутим касније, усуђујем се да кажем благодарећи професору Неши, безмало сви ученици са грађанског васпитања желели су да се пребаце на веронауку. Нажалост, то нису били у могућности да ураде зато што се изборни предмет могао бирати само у првој години, али то их није спречавало да редовно долазе... а професора Нешу су сви волели, посећивали смо његове часове чак и кад бисмо имали неку паузу.... Никад није имао план и програм који је био стриктно резервисан за предстојећи час, једноставно би дошао, ми бисмо га обасули питањима или он нас и дискусија се кретала у различитим правцима... Доносио нам је исечке из праволавних новина са занимљивим текстовима, коментарисали бисмо, о житијима светитеља говорио нам је тако примамљиво и са пуно интересантних детаља, приближавао би нам то време вештом сликовитошћу.... Није никада уписивао одсутне, мислим да је то делом имало утицаја да деца стекну такво поимање овог предмета као заиста својеврсног богаћења а не као још једну испуњену рубрику у распореду часова коју је требало испоштовати.... Дешавало ми се да ми другарица каже - знам да могу да не одем, знам и да Неша неће ништа рећи ако не одем, али баш желим да одем (на веронауку), зашто бих губила од прелепих дружења... Уколико некад не бисмо били расположени за промишљања о вери, само бисмо изнова и изнова прегледали слике на комјутеру са различитих обилазака манастира које смо посећивали, присећали се тих лепота или једноставно "бацали" поглед на свакодневницу... а професор је био јако свестран, играо је фудбал на школским турнирима (био нам је најјачи напад), музика, историја, туризам... ништа му није било страно, свега смо се дотицали на његовим часовима, понекад бисмо се шалили и покушавали да изнађемо питања на која он не би знао одговор, типа ко свира бас гитару у Рибљој чорби? (ретко кад бисмо успели у таквим подухватима). Сав тај његов радостотворан став и ширина погледа доприносили су томе да смо га поштовали као родитеља а поверавали му се као пријатељу најбољем. Видно је биjavascript:void(0);ло да се трудио да ухватимо лепршавост вере која се не покорава правилима него је дах љубави. Слобода, послушање, молитва, љубав, и то понајвише љубав биле су заједничким снагама апсолвиране теме изнедрене на његовим часовима. Многи од нас су још увек у кантакту са њим, чујемо се кад год нам затреба утеха или савет... Мишљења сам да је врло важно да професор осети на ком су нивоу ђаци, да се оријентише према темама које тај узраст интересују и да буде благ. Многима је то први сусрет са нечим што је суштинско и мислим да је врло позитивно ако професор успе да постигне замишљеност деце над одређеним моментима нашег живота, говорим барем о средњошколцима.... да покаже величину љубавотворних дела, сагледавање ситуација са више страна, шта то значи познање истине која ослобађа, а шта волети неког и видети у њему Бога.... и лични пример је ту јако битан, сведочанство искуства....

[Дејан]

Ја сам веронауку имао у босни у 2,3 и 4 разреду основне.Прво су нам предавали неки богослови ,који су нас учили како да се бијемо,где да ударамо да што пре оборимо човека,како се мувају девојке ,на почетку часа те дигне на ормар па неће да те спусти до краја часа.То је нама деци било занимљиво.Поселе су нам предавали свештеници,то је било баш строго али сам имао увек 5 из вјеронауке  0104_cheesy .

[Дејан]

проф. др Богољуб Шијаковић

Веронаука као култура

Текст из "Политике"

Рубрика "Теме о којима се говори"

Одговарајуће верско образовање подстиче толеранцију, дијалошку комуникацију, једном речју културу

Ми баштинимо ону традицију и онај идеал образовања који се ослањају - као и све друго што припада европском духу - на два потпорна стуба: хеленство и хришћан-ство. Тој традицији дугујемо уверење да су врлина и знање нераскидиво повезани и да је образовање у ствари обликовање - задобијање и неговање божанског лика у нама. Термин ‘’личност’’ није са овим у вези само језички. Оно што подразумевамо под појмом личности јесте мисаоно постигнуће Кападокијских отаца хришћанске цркве на Истоку у 4. веку. Са хришћанским појмом личности на сцену ступају и нове идеје слободе и одговорности, достојанства и природног права. Не само због неког дуга према поменутом религијском исходишту већ и суштински, личност се тешко може конституисати без вере, у ширем смислу те речи. Да ли је онда и идеал образовања замислив без вере?

С правне тачке гледишта. неприхватање да се веронаука уведе у школе заправо је неспремност да се поштују људска права. Осим што је духовноисторијска и културно-образовна потреба - веронаука је право, и то комплексно право:

Право на образовање подразумева и стицање знања о вери и религији.

Без познавања вере и религије неразумљиви су нам многи проблеми разних научних дисциплина и школских предмета: философије, психологије, историје, књижевности, ликовне и музичке уметности, социологије, права... То је толико очигледно да није потребно наводити примере. Овде је реч о вери и религији као предмету знања, науке, теорије, што с једне стране значи да чињенице тог знања морају да буду присутне у програмима свих наставних предмета где им је место, и то никако не може и не треба да буде замена за веронауку.

Вера и савест

Право да се слободно изабере поглед на свет такође говори у прилог верском образовању. Строго говорећи, у нашим школама је такво право ограничено: од назива школа преко школског ентеријера до уџбеника - све је то још увек под снажним печатом идеологизације и идолатрије. Сво то није наклоњено слободи избора погледа на свет, наиме све то сужава могућност да слободно и самостално конституишемо своју личност. За нас који стојимо у хришћанској православној традицији вера је лично (личносно) искуство живог Бога, она је најинтимнији део душевног живота и прожима духовну целокупност личности; вера битно учествује у формирању савести (моралне свести), у буђењу духовне самосталности и у осва-јању слободе за самостално одлучивање. Веронаука не само да томе служи него она исходи из такве традиције, и не може да буде ствар неутралног информисања, посед лексиконског знања. Она дакле не може бити надомештена историјом религија, не само због тога што ми не треба да подједнако и на исти начин учимо о ламаизму или тотемизму као и о хришћанству, него и због једног начелног проблема када је у питању историјско и компаративно изучавање религија: да бисмо упознавали религије морамо имати неки ‘’појам’’ религије; пошто не постоји неки општи појам религије а још мање нека општа религија - ми можемо имати искуство религије једино у некој вери и конкретној вероисповасти, једино из сопствене вере можемо сагледавати друге вере, а не са неког наводног неутралног становишта изван свих религија.

Право на вероисповедање мора да буде фактичко право а не уставна прокламација. Вера није само културно-историјска чињеница и наслеђено добро већ и лична потреба и право које онда држава мора да јемчи. Гаранција права на вероисповедање пре свега претпоставља отворену могућност да се буде верник. (Наравно, и могућност да се буде неверујући). Ову могућност да се буде верник школа не сме да редукује или гуши, већ мора да је штити. Социјални контекст је предуго био напротив такав да је садржао отворену принуду да се буде атеиста, ако не и антитеиста. Веронаука у школи је државно јемство права на вероисповедање.

ПОДСТИЦАЈ ДЕМОКРАТСКОЈ КУЛТУРИ

Природно право родитеља да васпитавају своју децу не сме да буде суспендовано никаквим школским системом. Из тог права происходи дужност и одговорност родитеља да своју децу слободно васпитавају у духу своје вероисповести, за коју су чврсто уверени да је истинита и да доноси спасење.

Знамо да образовање има социјалну функцију. Један аспект те функције данас је веома важан, а то је интегрисање заједнице.

Адекватно верско образовање и пораст верске културе уопште утицали би на повећање демократске културе и толеранције. Толеранција је трпељивост и пажња према религиозним, политичким и уоште светоназорним уверењима других и другачијих људи. Ако не раније, у школи морамо да седимо једни поред других и да се учимо толерантној и дијалошкој комуникацији. Проблем дијалога, па и међурелигијског, није у томе да ми треба да се одрекнемо оних својих уверења и вредности за које наивно претпостављамо да су наводно препрека за дијалог; напротив: своја уверења и вредности треба да укључимо у дијалог да он не би био механички сусрет становишта и бесплодна размена информација. Није могућно одрећи се сопствених вредности и уверења да бисмо поштовали туђе вредности и уверења. Компромис није у одрицању од себе, већ у признању да и други има права. То знамо најбоље када држимо до својих права. Једно од њих је и право на веронауку.

Богољуб Шијаковић

[Guest Alefshin]

Које године тачно је уведена веронаука у школама Републике Српске зна ли неко?

[Lion]

Ево браћо и сестре и колеге да се и ја придружим са својим малим искуством.

Дивна је Антонетина прича о вероучитељу Неши. То управо говори да успех веронауке највише зависи од квалитета личности предавача, односно колико он има љубави и жртве у себи за друге. Са друге стране, многи ће се можда са мном сложити, вероучитељи су често пута окренути сами себи. Ми чак немамо ни нормалне уџбенике за децу, ни лепу сликовницу са основама вере за први разред... О програму нећу расправљати, вероватно то није моје да судим него да слушам, али ни он није лак за многу децу...

Ја бих волео када би више у овој теми било две ствари:

1.Искуства ученика веронауке (чланова форума или нека преузета искуства са других места)

2.Искуства вероучитеља

Што се тиче отимања деце за грађанско, то се десило и код мене. Не из разлога што професор грађанског није имао 100 %, већ да би имао 130 %

Али, хвала Богу, имамо добру канцеларију за веронауку на Убу и они су одмах реаговали.

Дакле битна је и организација.

[Дејан]

???? ?????? ????? ?? ??????? ????????? ? ??????? ????????? ?????? ??? ?? ?????

?????? ?? ?? 1992

[Guest Alefshin]

???? ?????? ????? ?? ??????? ????????? ? ??????? ????????? ?????? ??? ?? ?????

?????? ?? ?? 1992

??. ?????

[Guest свештеник Иван]

??? ????? ? ?????? ? ?????? ?? ?? ? ?? ????????? ?? ?????? ????? ?????????.

????? ?? ?????????? ????? ? ??????????? ????. ?? ?????? ?????? ?? ????? ????????? ??????? ?????? ?? ????????? ???????? ?????????, ??????? ?????? ?? ??? ?????? ? ????? ? ???? ?? ?????. ?? ????? ??????, ????? ?? ?? ????? ?? ???? ???????, ??????????? ?? ????? ???? ???????? ???? ????. ?? ??? ?????? ?? ???????? ???????? ?? ????, ?? ???? ?????????? ?? ???????? ???? ?? ???? ??????... ? ???????? ???? ???????????, ????????? ?? ???? ???? ?? ????? ???? ?? ??????, ??? ?? ?? ???? ??? ?? ????? ????...

?? ??? ????? ???? ?? ???? ? ???? ???? ???? ??? ??????:

1.???????? ??????? ????????? (??????? ?????? ??? ???? ???????? ???????? ?? ?????? ?????)

2.???????? ???????????

??? ?? ???? ??????? ???? ?? ?????????, ?? ?? ?????? ? ??? ????. ?? ?? ??????? ??? ???????? ?????????? ???? ???? 100 %, ??? ?? ?? ???? 130 %

???, ????? ????, ????? ????? ??????????? ?? ????????? ?? ??? ? ??? ?? ????? ?????????.

????? ????? ?? ? ????????????.

??, ????? ?? ????????????. ??? ??? ?? ????? ??????, ??????????, ???? ?? ?? ?????????, ????? ??? ?????, ????????? ?? ?? ??? ????? ??????????? ????? ?? ????? ? ???????? ?????????. ?? ???, ???? ?????, ? ???????? ???????? ?? ????? ??????????, ???????? ?? ????????? ? ???????, ? ???????? ????? ??????. ???? ???? ??? ? ????? ? ?????????, ?????? ????????? ?? ?????? ???.

??? ?? ???? ???????? ?? ?????????, ?????? ?? ???? ?????, ????????, ?????? ?? ?? ???????, ??? ?? ??? ?????????? ???? ????? ?????????? ? ??? ?? ?????????? ?? ? ?? ???? ???????????? ???????. ??? ??? ?? ????? ?????????, ?? ?????????? ???? ?? ????? ??. ????????, ????? ??????? ? ?????????. ??????, ????? ???????? ????? ? ??????????? ? ???? ?? ??????? ??????????, ??? ??? ?? ????????. ???? ?? ???????? ??. ???????? ??????????? ??????????? ?? ?????????. ??????? ?? ?? ?????? ??? ???? ?? ??????? ?????????? ? ??????? ???????????? ? ?????????.

[Lion]

Хвала оче на одговору.

Да, веома је битан добар однос са колективом. Хвала Богу, ја га за сада имам са свима. Од почетка сам гледао да остварим добру комуникацију са свима иако остали, међусобно често пута нису имали добру заједничку комуникацију.

Волео бих када би сте поставили нека предавања, лекције, на начин на који сте их ви обрадили. Таква размена искустава би свима овде значила !

[Ванда]

Христос се роди!

Ми смо живели у Београду и мислила сам да је то сасвим разумњиво да дете и родитељ бирају да ли ће веронауку или грађанско. Преселили смо се на село, код Краљева и дете ми је пошло у први разред и учитељ је први дан рекао да можемо да бирамо, али пошто има свега девет првака, да каква буде већина тако ће бити, значи мора бити пет за веронауку да би деца сва ишла на веронауку и родитељи су гласали и само моје дете би ишло на веронауку јер су сви гласали за грађанско. и наравно сад иде на грађанско јер вероучитељ не долази због једног детета.

мислим да то код католика не би било у то сам сигурна, а код нас..... ето

ми нашу децу одгајамо православно и они живе тако али ми је то баш било поразно....

све најбоље

[Lion]

http://orthodoxexperience.blogspot.com/2010/01/blog-post_25.html

  klapklap

[ђакон::Горан]

Оци благословите, помаже Бог браћо и сестре, мир људима добре воље.

Небих да испадне неумесно, али би било добро када већ говоримо о неким другим верским заједницама да прозборим коју. Говорићу о Француској, пошто живим међу њима. У Француској је (као и код нас) држава је одвојена од верских заједница.

Историјски гледано, римокатоличка црква је успела да задржи право на приватне школе, које данас имају уговоре са државом о идентичном школовању. Наравно они себи дају за право верско образовање, наспрам грађанског у државним школама. До скора су клирици или лаици долазили у школе ради држања верске наставе (а понеки и других предмета). По најновијим законима о вероисповести и сектама, забрњено је носити и јавно исказивати верску припадност (попут забрада за муслимане или крстића за хришћане). Из школа су избачени сви крстовиу учионицама, а свештена лица немају правода улазе у одеждама. Секуларизовани су сви објекти који годишње немају барем један обред, тако да данас најчешће у бившим хрмовима имате школе окретних игра или биоскопе, а у најбљем случају библиотеке или музичке школе. Нажалост, свему томе су допринели управо нехајни верници, тако да на захтев неколико људи Европски савет је донео неке одлуке које и нас чекају када будемо приступили истој.

У парохијама је ситуација још проблематичнија. Просек старости свештенстваје 65 година, а свако у просеку опслужује 11 парохија (за оне који знају да је неканонски, али се допушта из економије). Свештеници у прохијам верско образовање обично препуштају верницима или монасима ван манастира. Највише су то верници који су најредовнији на службама (мисама), а који су своје образовање стекли старим начиному школама или "кућним" катехетама (рођацима). Зато се данас и дешавају ситуације у којима морамо да им објашњавамо да немогу да се причешћују код нас ни ми код њих, што по допуштењу њихових клирика имају благослов.

Оци благословите, помаже Бог браћо и сестре, мир људима добре воље.

[190583]

Поздрав свима!

Пошто су већина школа државне, а држава је по уставу секуларна онда је логично да нема места верској настави у школама. Управо из тог разлога и како не би збуњивали недужну децу, црква (са или без помоћи државе) треба да организује тзв. недељне верске школе (као у развијеним земљама запада и истока) где ће родитељи који то буду желели, своју децу слати на једну врсту ваншколске верско-црквено- хришћанско-библијске активности.

Просто...

[Guest свештеник Иван]

??????? ?????!

????? ?? ?????? ????? ???????, ? ?????? ?? ?? ?????? ????????? ???? ?? ??????? ?? ???? ????? ??????? ??????? ? ???????. ?????? ?? ??? ??????? ? ???? ?? ?? ????????? ??????? ????, ????? (?? ??? ??? ?????? ??????) ????? ?? ?????????? ???. ??????? ?????? ????? (??? ? ?????????? ??????? ?????? ? ??????) ??? ?? ???????? ???? ?? ???? ??????, ????? ???? ????? ?? ????? ????? ?????????? ??????-???????- ??????????-????????? ??????????.

??????...

???????????? ??????.