Трагичне последице медикаментозних терапија у психијатрији?

[Дика Израиљева]

Antipsihotici su jedini lekovi koji mogu da pomognu kod psihoza kada se javljaju halucinacije

i kod drugih psihickih bolesti

Да, јако ефикасно враћају из психозе, али након извесног времена опет се запада у психозу. То је санирање симптома, а болест остаје.

Улази се у тзв. "болесни круг", који се сатоји из селдећег: психоза-антипсихотиц-психоза-антипсихотици...и постаје трајни зомби, неспособан за интеграцију у друшво.

Све чешће се у психијатрији чују гласови од угледних стручњака да обољелог треба путити да се болест "испољи", да "дође до краја".

Mene zanima šta ti koji si konstatovao da su psihijatri nesposobni i da  jadne ljude nepotrebno drogiraju,u svom teškom neznanju,jer naravno psihijatri,psihoterapeuti,pa i lekari pojma nemaju o lečenju ljudi...šta ti predlažeš?

Хришћанко нема сагласја међу психијатрима, нема ни близу. Овдје се прича о једном проблемо који ти, ради својих неких порива упрошћаваш. Сузбијаш на или ово или оно, а није ни једно ни друго. Но тебе то и не занима, тебе занима да своју пакост истресеш. А што се твог урошћавања тиче (пакости ради, како би мене одстранила са форума) препоручујем то следећу мисао:

"А што год људи покушају да упросте, већма компликују. Да су они стварали свет, створили би само равнице за купус и брдашца за пикнике. За чудо им је, нашто божанске висине и адске дубине"! - Св. владика Николај

Такви су и твоји погледи на све. Је ти не причаш о теми, ни на ему, него провоцраш као ђаво. Но теби на част.

[grigorije22]

Vracaju se simtomi ako se prekine sa terapijom

Да. То је та квака, шта и како? Враћају се и под тераијом (рјеђе), а проблем је што су људи неспособни за нормалан живот под антипсихотицима...е сад је питање алтернативног лијечења које никад није пробано. Од одстрањивања дијелова мозга - лоботомије, електро-шокова, хемијске лоботомије (антипсихотицима)...нигдје се није дошло.

Sizofrenija

Postavljeno: 22.01.2007

Shizofrenija je duševna bolest koja oboleloj osobi onemogućava razlikovanje stvarnih (realnih) od nestvarnih (nerealnih) doživljaja ili iskustava, ometa logičko razmišIjanje, normalne osećajne doživIjaje prema drugim osobama, te narušava njeno društveno funkcionisanje. Kod shizofrenih poremećaja dolazi do promene određenih funkcija mozga. Posledica toga su promene mišljenja, zapažanja i afektiviteta, u globalu, promene psihe.

Učestalost

Otprilike 1% ljudi će razviti sliku shizofrenije tokom svog života. Izgleda da postoji genetska predispozicija za razvijanje bolesti. Među ljudima čiji je roditelj bolestan, ili brat ili sestra, njih 10-15% će razviti poremećaj. Kod dece čija oba roditelja imaju shizofreniju, njih 40% će razviti bolest. Stopa rizika ostaje nepromenjena, bilo da su decu odgajali roditelji, bilo da su deca bila usvojena.

Muškarci su u najvećem riziku za razvijanje shizofrenije između 15 i 35 godine života, s najvećim rizikom u dvadesetim godinama. Žene imaju najveći rizik takođe u dvadesetim godinama života - dok je rizik kod žena manji u tim godinama nego što je to slučaj među muškarcima, nakon 20-tih godina rizik ne opada kao kod muškaraca, nego čak on postaje veći kod žena.

Uzrok nastanka

Uzroci shizofrenih poremećaja do danas nisu u potpunosti razjašnjeni. Sve činjenice, međutim, ukazuju na to da su neki ljudi osetljiviji na spoljašnje uticaje i nadražaje. Zbog te ranjivosti oni posebno snažno doživljavaju mnoge stvari te su zbog toga manje "otporni" na opterećenja, stres i unutrašnje konflikte. Oni su dakle osetljiviji od drugih ljudi. Takva ranjivost se stručnim jezikom naziva vulnerabilnost. Ako opterećenja i stres postanu preveliki, kod takvih osoba dolazi do neke vrste "sloma živaca" i do pojave simptoma bolesti.

Simptomi

Bolest se može manifestovati na najrazličitije načine s potpuno različitim znakovima (simptomima). Kod pojedinih osoba simptomi mogu biti vrlo teški, dok su kod drugih beznačajni ili uopšte nisu izraženi. Postoji samo neodređen osećaj da "nešto nije u redu". Kod osoba koje pate od shizofrenih poremećaja najčešće je prisutan strah i osećaj da se od njih suviše zahteva. Kod shizofrenih poremećaja često dolazi do gubitka vlastite osobenosti, svog ja i identiteta. Takva osoba oseća da između nje i okoline nema nikakvih granica. Bolesnik osim toga veruje da su drugi preuzeli vlast nad njim, jer se ne može zaštititi (postavljanjem granica). U stručnoj terminologiji ovaj "simptom" se naziva poremećajem ega. Simptomi kod shizofrenije mogu se podijeliti na pozitivne i negativne. Pozitivni simptomi se češće javljaju u akutnim fazama ili u početnim fazama bolesti. Negativni simptomi se češće javljaju kod dugoročnog tijeka bolesti.

Najvažniji pozitivni simptomi

Halucinacije

Naš mozak poseduje neku vrstu filtera za mnoge nadražaje iz okoline koji bi u protivnom mogli da preplave mozak. Kod shizofrenih poremećaja je poremećena ta funkcija filtriranja. Moguća "odbrambena strategija" je kompletno isključivanje spoljašnjih nadražaja (slično kao "navlačenje zavese") kao na primer u snu. Naš mozak, međutim, radi i dalje: u snu sanjamo; kod bolesnika se javlja neki oblik "sna u budnom stanju" - halucinacije. On čuje glasove (akustične halucinacije), oseća mirise (mirisne halucinacije) ili vidi stvari koje ne postoje (vizuelne halucinacije) i takva zapažanja smatra realnim.

Sumanute ideje

Iz verovanja nastaju za bolesnika realna mišljenja. On čvrsto veruje da ga proganjaju (manija gonjenja), da je bog (religiozna manija) ili da se sve odnosi na njega (ideje odnosa), drži se čvrsto svojih uverenja od kojih se ne može odvratiti nikakvim uveravanjima ili dokazima da njegove ideje ne odgovaraju stvarnosti. Uzrok tome leži u činjenici da se bolesnik povukao u svoj unutrašnji svet i da je "navukao zavesu", slično kao što smo videli kod halucinacija. Na taj način gubi mogućnost da svoje misli, svoju vlastitu "stvarnost" uporedi sa realnošću u spoljašnjem svetu.

Poremećaji mišljenja

Naročito u slučajevima kad je bolesnik emocionalno uzbuđen ili umoran njegove misli i govor postaju nesuvisli ili teško razumljivi. Bolesnik će prekinuti razgovor u sred rečenice ili će potpuno izgubiti nit. Često oseća "nadiranje" određenih misli. Ti simptomi, međutim, nemaju nikakve veze sa "maloumnošću".

Najvažniji negativni simptomi

Kod grupe negativnih simptoma često je vrlo teško razgraničiti da li je neko određeno ponašanje bolesnika znak bolesti ili je pokušaj savladavanja bolesti - tako što će se, na primer, povlačenjem zaštititi od navale nadražaja.

Nedostatak volje

Bolesnici pojavom bolesti gube svoj uobičajeni elan i zanimanje za sve one stvari kojima su se ranije rado bavili. Zbog toga im vrlo teško pada ispunjavanje uobičajenih profesionalnih i ostalih zadataka.

Gubitak osećanja

Bolesnik ne može ni da se veseli, ni da izražava svoja osećanja na način na koji je to ranije mogao.

Socijalno povlačenje

Bolesnici se vrlo često povlače u sebe i ograđuju od svoje porodice i ostale okoline. Ne osećaju se dobro ni u krugu dobro poznatih osoba, a vrlo često izražavaju strah i od njih.

Depresija

Kod shizofrenih poremećaja može doći do pojave depresija, naročito ako pogođene osobe osećaju da je bolest u velikoj meri izmenila njihov život. Bolesnici mogu biti toliko očajni da više ne vide nikakav izlaz. Oko 10 % svih bolesnika je tokom trajanja te bolesti izvršilo samoubistvo!

Lečenje

Shizofrenija se leči antipsihoticima. Uz lekove mogu pomoći savetovanja i psihoterapija, kao deo procesa rehabilitacije. U akutnoj fazi bolesti, kada su jasno izraženi psihotični simptomi, bolesnika je vrlo često potrebno lečiti u bolnici. Bolesnik i njegova porodica moraju da nauče da je bolesnik posebno osetljiv, te da treba izbegavati sve situacije koje bi mogle da aktiviraju bolest, kao na primer preterani stres.

U takvim slučajevima će naročito biti važna psihosocijalna terapija. Tokom psihosocijalne terapije bolesnik i njegova porodica naučiće kako da se nose s bolešću i problemima u vezi sa njom. Na taj način se može smanjiti opterećenje vezano za bolest.  Da bi se ponovo uspostavila poremećena ravnoteža prenosa nadražaja u mozgu potrebno je medikamentozno lečenje neurolepticima. Za lečenje stanja straha, depresija i poremećaja spavanja lekar će morati, pored neuroleptika, ponekad da prepiše i druge lekove.

Antipsihotici su lekovi koji uspešno, kod većine shizofrenih bolesnika, ublažavaju simptome bolesti ili ih potpuno uklanjaju. Otkako su prvi put upotrebljeni, u pedesetim godinama prošloga veka, antipsihotici su pomogli hiljadama shizofrenih bolesnika, omogućujući im gotovo normalno društveno i radno funkcionisanje. Pre tog vremena većina je shizofrenih bolesnika život provodila u psihijatrijskim ustanovama i azilima, gotovo celi život odvojena od svojih porodica, prijatelja i spoljnog sveta. Klasični antipsihotici ublažavaju pozitivne simptome shizofrenije, odnosno halucinacije i sumanute ideje.

Iako su vrlo delotvorni, jer pomažu većini bolesnika, često se događa da ih bolesnici prestaju uzimati. Dva su razloga tome. Jedan su njihove nuspojave. Uzimanje klasičnih antipsihotika može uzrokovati osećaj suvoće u ustima, zamagljen vid, konstipaciju, vrtoglavicu i pospanost; kod većine bolesnika ti simptomi nestaju nakon nekoliko prvih nedelja lečenja. Neugodnije nuspojave pri uzimanju klasičnih antipsihotika koje čine veće probleme bolesnicima i koje su jedan od najčešćih razloga za prestanak uzimanja lekova su poremećaj pokreta ili motorike. Nazivaju se ektstrapiramidne nuspojave, a ima ih oko 60% do 70% bolesnika. Mogu biti izražene kao trajni spazam ili grč mišića u vratu ili glavi (distonija) ili nemogućnost stajanja na jednome mestu i potreba za stalnim premeštanjem s noge na nogu (akatizija).

http://www.stetoskop.info/Sizofrenija-656-c33-sickness.htm

[grigorije22]

http://www.srbijanet.rs/zdravlje/zanimljivo/5801-kako-i-zasto-nastaje-sizofrenija.html

[Дика Израиљева]

@Grigorije

Статистика? Ко ју је спровео и на ком нивоу? Гдј еје објављена? Сасвим опречна су мишљења и подци ту. Сукобљавају се двије стране: обољели и породице, те међународна удружења на једној, и фармација на другој страни.

Има таквих текстова колико хоћеш. У свему се треба држати чињеница. Песуда у Америци, почетак краха у истраживању атипсихотика, те све гласније залагање угледних професора из области психијатрије за другачији приступ болести и лијечењу, јер су катастрофалне последице.

[grigorije22]

Pa koji je to drugi pristup kako? Sta da radis sa covekom koji ima halucinacije ili umislja odredjene stvari

kako da mu pomognes da se izleci?

[ego]

Навешћу искуства нашег старог неуропсихијатра др Петра Станковића, чији рад својевремено није подржан, због чега је био принуђен да каријеру настави у Немачкој.

Интересантно је да се скоро код свих душевних болесника наилази у дужици ока на знаке хроничног поремећаја варења и следственог самотровања организма.

Полазећи са тога гледишта вршио сам испитивања у психијатријским болницама у Београду и Ковину што ми је на жалост било омогућено у врло ограниченој мери. Било ми је дозвољено у Београдској болници да експериментишем са 4 и словима четири болесника. Радило се о шизофреничарима који су прошли већ сву уобичајену терапију, медикаментозу, инсулинским комама и кардиозолским шоковима (касније електрошоковима). И поред свег издржаног лечења били су потпуно изгубљени, тупи, неми, не интересујући се нимало за своју околину. По цео дан седели би или чучали на једном месту тупо гледајући преда се.

Полазећи од основног правила природног лечења "Qui bene purgat bene curat" (ко добро чисти добро и лечи), сва четворица добила су свако јутро по једну јеловну кашику карлсбадске соли и carboaninalis, док су од хране добили само јабуке и ништа више. Пошто нису имали ништа друго јели су јабуке по цео дан. Већ после недељу дана приметила се видна промена. Док су до тада по цео дан седели, стајали или чучали на једном месту не проговоривши ни једну реч, сад је њихово лице добило људски израз, почели су се кретати, шетати, интересовати се за своју околину и говорити. После три недеље њихово се стање толико поправило да је један могао бити отпуштен кући, док су остала тројица морала још неко време остати у болници јер се родбина тада није интересовала да их прихвати.

Другом приликом у Ковину вршена је дијетално-дезинтоксикациона терапија над групом од десет тешких душевних болесника од којих је осам било шизофреничара а два паралитичара. Као и у горњем случају и ови су добијали изјутра карлсбадску со и активни угаљ, а од хране само пресно воће, поврће и црно хлебно брашно помешано са чајем. За ову терапију узете су најтеже болеснице над којима су без успеха већ биле испробане све уобичајене методе лечења. Радило се дакле, о безнадежним, изгубљеним случајевима. У почетку су се буниле али су се током десетак дана сасвим навикле на нови начин исхране. Најтеже им је падало што нису добијале хлеба, већ само живо брашно али је у другој недељи и то ишло без тешкоћа. После три недеље овакве исхране резултати су били изнад сваког очекивања. Пресно воће, поврће и хлебно брашно имало је необично повољно дејство како на њихово телесно тако и на душевно стање. Изглед лица постао је свежији, очи светлије и израженије. Боја коже која је до почетка ове куре била жућкасто сива, готово земљана постала је сада младалачки свежа и румена. У психичком погледу болеснице су постале приступачне, разговорне, увиђавне и логичне, живо се интересујући како за свој сопствени положај и здравствено стање, тако и за своју околину. Извучене из душевног мрака и учмалости све се више побољшавало њихово психичко стање. Иако је успех био тако очигледан и свима упадљив није се овај начин лечења могао наставити, јер се, исто као и у првом случају, није наишло на потребно разумевање и подршку.

Цитат

[ego]

[aeva]

Дошавши до сазнања да је број тешких и најтежих хроничних обољења из дана у дан све већи, и да алопатска медицина, и поред свих тековина модерне науке, није кадра да им успешно стане на пут, не можемо више затварати очи пред стварношћу, већ морамо потражити нове путеве за обезбеђење људског здравља.

Ако прелистамо медицинске књиге, почев од давно минулих времена па све до нашега доба, видећемо да се готово у свима, на више или мање скривен начин, очитује вековна тежња да се пронађе један универзални, апсолутни лек, који би се са успехом могао употребити против свих постојећих болести. Тај животни еликсир по природи својој био је кроз векове врло разнолик, толико разнолик да се често ишло из једне крајности у другу. Могле би се написати читаве књиге о томе шта све људи до сада нису употребљавали као јединствени и опште делотворни лек против свих могућих болести. Па и дан данас, кад нас фармацеутска индустрија са жилавом истрајношћу без престанка обасипа најразноврснијим лековима и лековитим специјалитетима, толико многобројним да им лекар и поред најбоље воље и труда не може упамтити ни имена, а камоли дејство и примену, ипак се поједине фирме свим средствима труде да на светско тржиште избаце такав један универзални препарат, који би био у стању да лечи не само једну болест, већ једновремено десет, двадесет па и више најразличитијих обољења.

Појави ли се такав један лек, потпомогнут великом и систематски спроведеном рекламом поризвођача, онда се он убрзо почиње употребљавати по клиникама, болницама као и у приватној пракси. Лекари, захваћени магијом организоване рекламе, губе тако свој критички дух, поготово кад тај лек за релативно кратко време уклања субјективне тегобе болесника те му на било који начин доноси олакшање, ма то било само и привидно. Тај лек једва што се испилио из творничких лабораторија, а већ се о њему пишу читаве расправе и студије. У рекламним проспектима назначен је већ цео низ научних радова познатих медицинских стручњака, у којима се овај нови препарат кује у звезде и топло препоручује за најразноликија обољења. Но слава таквих универзалних специјалитета је изузетно краткотрајна. Опијеност и одушевљење после првих успеха убрзо попуштају када се почињу јављати први недостаци и штетне последице употребљеног препарата. Али чињеница да се лекари тако лако могу занети каквим вешто рекламираним леком, само је доказ исконске тежње да се из хаоса безбројних, више или мање делотворних лекова, издвоји један чије би дејство у свако доба било апсолутно и код сваке болести ефикасно.

Да би један лек био успешан он мора бити уперен против самог проузроковача обољења. Ако то није случај онда се не може говорити о правом лечењу, већ једино о уклањању или прикривању знакова болести, што чини суштину симптоматске терапије. Ако болеснику каквом опојном дрогом ублажимо бол, проузрокован његовом болешћу, онда смо му тиме за извесно време само олакшали патње, али никако излечили саму болест.

Овде се одмах мора нагласити, да су за такву лечења у многоме криви и сами пацијенти, који се ретко кад обраћају лекару на самом почетку болести, већ махом тек онда кад болест својим симптомима у знатној мери угрожава њихову радну способност и опште здравствено стање.

...

Као што дућанџија продаје своју робу, тако исто лекара сматрају за трговца, који продаје здравље. Ако плати преглед, и према издатом рецепту набави лекове, онда болесник као с правом очекује да оздрави за 24 часа. Не оздрави ли за то време, па чак ни сутра, а најдаље до прекосутра, онда по његовом мишљењу лекар не зна ништа или га је просто преварио. Сва објашњења о природи болести и њеном трајању, као и упутства у погледу неге и исхране, за болесника увек су само од споредне важности. Главно му је да за купљени лек у најкраћем року ишчезну све субјективне тегобе. Ако је у питању болесник с високом температуром, јаким боловима, проливом или повраћањем, онда он од лекара само тражи да му смакне температуру, сузбије болове, пролив или повраћање. Све друго за њега је апсолутно споредно. Он хоће на првом месту да се ослободи онога што га непосредно тишти. Према томе, сами болесници натерају лекара да примењује симптоматску терапију, док за узрочно лечење ретко кад налази на потребно разумевање и стрпљење.

...

Само се по себи разуме, да се опште здравствено стање на овај начин не може поправити него само још више погоршати. Остане ли лекар доследан основним принципима узрочне терапије, слушајући при том једино глас своје савести, те без обзира на васпитање, предрасуде и захтеве својих пацијената, приступи природном лечењу са генералним чишћењем организма, онда ће његова пракса из дана у дан копнити, док ће му остати веран само мали број разумних и интелигентних болесника. Огромна већина напустиће га и потражити "бољег" доктора, који ће у пуној мери изаћи у сусрет њиховим жељама. Преписујући скупе иностране препарате и специјалитете, у које лаичка публика, због папрених цена и раскошне амбалаже, има више поверења, он ће седативним и антисептичним средствима за најкраће време да отклони све субјективне тегобе болесника. Највећи део болесника, немајући појма о правој суштини своје болести, а још мање о целисходном лечењу, задовољиће се тренутним побољшањем и хвалиће тога лекара на сав глас. Ако их након извесног времена задеси каква нова и тешка болест, која остаје отпорна према свим преиначавањима алопатске вештине, те својим дуготрајним током све више разара и исцрпљује њихов организам, тек онда се таквим болесницима отварају очи, али је често тада већ прекасно. Потиснуто и привидно излечено акутно обољење претворило се у хронично. Расположиве одбрамбене снаге организма, паралисане разним медицинским отровима, не могу се више супротставити болесним променама у телу. Све нове количине унетих лекова само још више трују већ ослабели организам. Од степена те затрованости као и од јачине преостале животне енергије зависи, да ли ће са успехом још моћи да се спроведе чишћење и растерећење, па да ли ће тело према томе моћи да издржи процес преобраћања хроничне болести у акутну, а акутне у коначно оздрављење.

Цитат

[/aeva]

[Дика Израиљева]

Pa koji je to drugi pristup kako? Sta da radis sa covekom koji ima halucinacije ili umislja odredjene stvari

kako da mu pomognes da se izleci?

Грубо изречено (само негативне последице, има малих позитивних) погрешном приступу душевних болести:

-Фрој кокаиниста (зна се из његових писама)

-Потпуно несугласје између фојда, Јунга и Адлера одражава се и данас

-Фројдовци су најчешће залагачи за медикаментозну терапију, и приступ "биохемијском обалансу у мозгу"

-Убијање психички обољелих у предратној Њемачкој (између 100-200 хиљада)

-До прије 20так година људи су кастрирани, и одстрањивани су дијелови мозга (погледај "Лет изнад кукавичијег гнијезда")

-Људи зу везани, затварани и дрогирани до тога да буду прави зомбији

-Развојем фармације истраживачи проналазе супстанеце које недостају или их мозак лучи прекомјерно и утичу на њих, стварајући нове антипсихотике

-Последице су катастрофалне; многе компаније су осуђене (Ели Лили, Астра Зенека); неке ПОТПУНО престају са производњом и укидају истраживачке центре након скандала (прикривања контраиндикација, прикривања сазнаје да не могу далијече, али само наметнувши погрешну теорију праве профит)

Како даље, како лијечити?

Па то је као оно "Европа нема алтернативу". И шта сада? Да немамо шта да једемо, да нам узму све и да сазнамо да ИМА алтернативу?

Тако и то. Прво треба да се то сруши, тај МИТ изграђен да би се зарађивале паре, а руши се и већ је срушен, и онда ће угледни стручњаци, хуманисти, да покушају да уз психијатре, теологе, и НАУКУ нађу ДРУГУ алтернативу.

Алтернативе нема за сада. Од времена када је Христос хода по земљи у тијелу, до данас то је остало све ИСТО. Од гатања незнабожаца, преко развоја науке и пробавања од Фројдовог коаинизирања, до одстрањивања дијале мозга, до електро-шокова, преко савремених антипсихотика - није се макло скоро ни један КОРАК!

Дакле све су гласнији угледни психијатри, професори, већином побожни - побожност носи са собом МОРАЛНОСТ и ПОДВИГ "аскетизам или шизофренија", један грчи проф.) - који отварају неке друге видике на томе пољу, а они вуку само на оно Господње када каже "род се овај изгони постом и молитвом".

Дакле...рећи "па добро ако није ово шта онда", је или лудо, или лицемјерно. Треба радити на томе, и дати сасвим другачији ПРИСТУП болести. То је основно. Што не значи да психијатрија, ЧАК и антипсихотици неки (али ријетки) не треба да се дају, нити да психијатрија не треба да ради на збрињавању неких случајева. То није или-или.

Погрешно се приступило обољењу и то је, кроз историју психијатрије, резултирало ттрагедијом.

Мора се мијењати приступ, и укључити у све теологија заједно са угледним психијатрима, путем конференција, семинара или чега већ, и то на међународном плану.

Зизјулас већ прича о томе, а то је добро...дакле отварају се нови видици.

Овдје  се ради о томе да се много опасним супстанцама дјелује на мозак људски, и то су супстанце уперене не на саму болест него на симптоме! Уз све то фармација жењна пара користи прљаве методе лобирања и прикривања чињеница.

Дакле:

1.НЕ могу да лијече

2.прикривају контраиндикације, много опасне контраиндикације, често опасне по живот, а каве су душевне "контраиндикације" то само Бог зна. Али суицид раасте, код неких агресивност (убијање по школама исл.)

2.Тендеција ка све БРОЈНИЈЕМ дијагностицирању је застрашујућа - сада има у УСА 374 "болести" и за све се нуди хемија!!! То је само легалан вид наркоманије - таблетоманија, и нема благе везе са самом болешћу, тек дјелује на симтоме" А како дјелује, то да се и не говори.

[Passenger]

Dika, je l imas nesto na staromongolskom?

[Дика Израиљева]

Dika, je l imas nesto na staromongolskom?

Јавићу ти кад/ако будем имао.

[Милан Меденица :)]

его, дико, григорије, да ли би понели крст некоме ко види ова ваша писања и одустане од лекова, налазећи се оправдан овим текстовима?

[grigorije22]

его, дико, григорије, да ли би понели крст некоме ко види ова ваша писања и одустане од лекова, налазећи се оправдан овим текстовима?

Zato mene pitas?

[Дика Израиљева]

его, дико, григорије, да ли би понели крст некоме ко види ова ваша писања и одустане од лекова, налазећи се оправдан овим текстовима?

Како ти знаш ко чији крст носи? Знаш ли?

Лакше је начинити некога зомбијем, него ли кроз дуги низ година, носећи његов крст, помоћи му поново да се васпостави иконом Божјом способном за узрасње и обожење.

И умјесто да коментаришеш све, осврћи се на оно што те занима, и гдје слушаш/читаш саговорника, бар покушавајући да га разумијеш, тј. оно што жели рећи. Па када то постигнеш/урадиш, онда изнеси мишљење. То је основа сваке комуникације.

Како би то фино било: таблетица-срећица.

Одговор на твоје питање је: да, ја бих га понио ако би му било на спасење!

ПС

Колико небулоза неко може изрећи и битилицемјеран (не, не мислим на тебе Медо) јесте чињеница да рецимо неко ко тобож "тјеши" дјевојку која је овдје била сапсихичким проблемима, и савјетује је шта да ради, иста та особа касније другога, погрдно, проглашава психичким болесником.

Сад замисли тог парадокса и тог лицемјерја.

[Дика Израиљева]

Читав текст овде: http://www.citizen.org/hrg1924

Rapidly Increasing Criminal and Civil Monetary Penalties Against the Pharmaceutical Industry: 1991 to 2010

December 16, 2010

Sammy Almashat, M.D., M.P.H, Charles Preston, M.D., M.P.H,

Timothy Waterman, B.S., Sidney Wolfe, M.D.

Public Citizen’s Health Research Group

U.S. spending on prescription drugs has increased from $40 billion in 1990 to $234 billion in 2008. In this era of rapidly rising drug costs, the illegal pharmaceutical company activities that have contributed to such inflated spending have garnered a significant amount of media attention. Recent billion-dollar settlements with two of the largest pharmaceutical companies in the world, Eli Lilly and Pfizer,  provide evidence of the enormous scale of this wrongdoing. However, the total size, varied nature, and potential impact of these illegal and potentially dangerous activities have not been previously analyzed. This study examined trends from 1991 to the present in federal and state criminal and civil actions against pharmaceutical companies in order to address these questions.

Analysis

The purpose of this study was to compile a comprehensive database of all major criminal and civil settlements between federal and state governments and pharmaceutical companies. Press releases from both federal and state governments, in addition to existing online databases, were used to identify all settlements of at least $1 million during the past 20 years.

Main Findings

    Of the 165 settlements comprising $19.8 billion in penalties during this 20-year interval, 73 percent of the settlements (121) and 75 percent of the penalties ($14.8 billion) have occurred in just the past five years (2006-2010).

    Four companies (GlaxoSmithKline, Pfizer, Eli Lilly, and Schering-Plough) accounted for more than half (53 percent or $10.5 billion) of all financial penalties imposed over the past two decades. These leading violators were among the world’s largest pharmaceutical companies.

    While the defense industry used to be the biggest defrauder of the federal government under the False Claims Act (FCA), a law enacted in 1863 to prevent defense contractor fraud, the pharmaceutical industry has greatly overtaken the defense industry in recent years. The pharmaceutical industry now tops not only the defense industry, but all other industries in the total amount of fraud payments for actions against the federal government under the False Claims Act.

    The practice of illegal off-label promotion of pharmaceuticals has been responsible for the largest amount of financial penalties levied by the federal government over the past 20 years. This practice can be prosecuted as a criminal offense because of the potential for serious adverse health effects in patients from such activities. 

    Deliberately overcharging state health programs, mainly Medicaid fraud, has been the most common violation against state governments and is responsible for the largest amount of financial penalties levied by these governments. This type of violation is also the main factor in the considerable increase in state settlements with pharmaceutical companies over time.

    Former pharmaceutical company employees and other “whistleblowers” have been instrumental in bringing to light the most egregious violations and have been responsible for initiating the largest number of federal settlements over the past 10 years. From 1991 through 2000, qui tam (whistleblower) cases made up only 9 percent of payouts to the government, but from 2001 through 2010, they comprised 67 percent of total payouts.

Conclusion

Over the past two decades, especially during the past 10 years, there has been a marked increase in both the number of government settlements with pharmaceutical companies and the size of the accompanying financial penalties. The reasons for these increases are likely related to a combination of increased violations by companies and increased enforcement on the part of federal and state governments.

The danger to public safety and the loss of state and federal dollars that comes with these violations require a more robust response than the government’s current practices. Given the relatively small size of current financial penalties when compared to the perpetrating companies’ profits, both increased financial penalties and appropriate criminal prosecution of company leadership may provide a more effective deterrent to unlawful behavior by the pharmaceutical industry.

[Дика Израиљева]

http://kmr.nu/pressrel_2011_05-07-astrazeneca-lagger-ner-satsningen-pa-psykiatriska-droger.htm

Превод:

Комитет за људска права основан је 1969. године у САД и 1972. године у Шведској са циљем да истражује и разоткрива кршење људских права у психијатријском лијечењу. За више имформација погледај интернет-страницу KMR-a: www.kmr.nu

Међународно надгледање психијатрије

Комитет за људска права

Поштнски бокс 6063, 129 06 ХЕГЕРСТЕ

„АСТРАЗЕНЕКА“ ПРЕКИДА СА ИНВЕСТИРАЊЕМ У ПСИХИЈАТРИЈСКЕ МЕДИКАМЕНТЕ

07.05.2011.

„АстраЗенека“ (двије компаније шведска Астра и енглеска  Зенека удружене у једну:  прим. прев.) одлучила је да прекине сва истраживња у области психијатријских медикемената.

Али не само то, компанија отпушта 550 истраживача, и затвара све истраживачке центре у САД. Раније је компанија затворила истраживачке центре у Лунду (Шведска). Очигледно је компанији доста психијатрије. Приморани су да плате милијардите одштете за свој антипсихотик „Сероквел“ за само неколико година. 520 милиона долара платили су само прољетос, од чега 300 милиона Влади, и 220 милиона појединцима.

Са друге стране, компанија је глобално зарадила 5,3 милијарде долара на „Сероквелу“, али изгледа да их кошта више него што зарађују. Изгубљени ПиАр-углед не може се мјерити у профиту - губитак је превелик. Пажња јавности је усмјерена на фабриковане лажи, шећерна обољења и велик број смртних  случајеве. Када је чак и Армија САД уперила прст на „Сеоквел“ и повезала га са екстремно високим бројем самоубијстава у Армији, разумјела је „АстраЗенека“ да треба да се припази.

Нити антиспикотици, нити антидепресиви не воде ка изљечењу, али проузрокују многе опасне контраиндикације од чега је шећерна болест најраспрострањенија. Компаније је дуго знала за то, али је наставила са производњом и са истраживањем. Све је доказано на судовима.

Сада се руши 42 000 квадратних метара лабараторија при главној канцеларији у Вилмингтону, у САД. Не желе ни да их изнајмљују, него све поравнавају са земљом.

„АстраЗенека“ отпустиће 10 400 радника до 2014. године, у Вилмингтону, 550 истраживача и научника остаје без посла до краја текуће године. У Лунду (Шведска) затворено је 82 000 квадратних метара лабараторија и истраживачких центара за психијатријске медикаменте. – то више никада неће видјети дневно свјетло.

У септембру ове године истиче патент за „Сероквел“, са чим се, мање-више, завршава овај психијатријски експреимент. Због чега многи психијатри треба да буду срећни. Сада се „АстраЗенека“ може посветити конструктивном истраживању медикамената који ће дати нешто ново и корисно, попут „Лусека“ (таблета за лијечење чира на желуцу, јако успјешна прим. прев.).

                                                                           ***

Оригинални текст:

ASTRAZENECA LÄGGER NER SATSNINGEN PÅ PSYKIATRISKA DROGER

2011-05-07

AstraZeneca har bestämt sig för att lägga ner all forskning på psykiatriska droger. Men inte nog med det, man avskedar 550 forskare och river även ner forskningsbyggnader i USA. Tidigare har man lagt ner forskningsavdelningen i Lund.

Uppenbarligen fick AstraZeneca nog av psykiatrin. Man har fått betala miljardtals kronor i böter och skadestånd för sin antipsykotika Seroquel på bara några år. 520 miljoner dollar bara i våras, varav 300 miljoner dollar till regeringen och 220 miljoner till enskilda målsägare. (1)

Å andra sidan drog man in 5,3 miljarder dollar globalt förra året på Seroquel, men det kostar nog ändå mer än det smakar. Det förlorade PR-värdet går inte att mäta i pengar, men är gigantiskt. Uppmärksamheten runt de fabricerade lögnerna, diabetesfallen och dödsfallen har varit för stor. När till och med militären i USA pekar ut Seroquel i samband med de extremt höga självmordssiffrorna inom armén förstår AstraZeneca att det är bäst att dra öronen åt sig. (2)

Att varken antipsykotika eller antidepressiva medel fungerar, men skapar en mängd mycket allvarliga biverkningar, varav diabetes är den främsta, är naturligtvis den grundläggande orsaken. Man har vetat om detta länge, men aldrig gått ut med det, istället har man dolt biverkningarna och pillrat med studierna. Allt har uppenbarats i rättegångarna.

Nu river man 42 000 kvadratmeter laboratoriebyggnader vid huvudkontoret i Wilmington, Delaware, USA. Man hyr alltså inte ens ut byggnaderna, man jämnar dem med marken.

AstraZeneca drar inte bara ner arbetsstyrkan med 10 400 personer fram till 2014, i Wilmington förlorar även 550 forskare och vetenskapsmän sina jobb i slutet av 2011. I Lund förra året stängde man ner en 82 000 kvadratmeter stor byggnad med bl.a. forskning för psykiatriska droger – som nu aldrig kommer att se dagens ljus.

Och i september i år kommer patentet för Seroquel att gå ut och sedan är det mer eller mindre slut med de psykiatriska experimenten. Vilket många psykpatienter kan vara glada för. Nu kan AstraZeneca istället ägna sig åt mer konstruktiv forskning på mediciner som gör någon nytta, såsom Losec till exempel.

Kommittén för Mänskliga Rättigheter grundades 1969 i USA och 1972 i Sverige av Scientologi-kyrkan för att undersöka och avslöja psykiatriska brott mot de mänskliga rättigheterna och för att rensa upp inom den psykiatriska vården.

För mer information gå till KMR:s hemsida: www.kmr.nu

Den internationella övervakaren av psykiatrin

Kommittén för Mänskliga Rättigheter

Box 6039 , 129 06 Hägerste