Епархија британско - скандинавска

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

НАРОДНИ САБОР И ОСВЕЋЕЊЕ МАНАСТИРСКОГ КРСТА

У недељу 10. јуна 2012. сабрао се народ у Покровском манастиру или „Smedjeryds kloster“ на шведском.

Након архијерејске литургије у капели манастира Покрова Пресвете Богородице у Смедјериду Његово преосвештенство Г. Господин Епископ Доситеј освештао је нови манастирски крст који ће бити постављен на врх звоника пирга Св. Јована Шангајског. Свечаности освећења присуствовао је и добротвор манастира и приложник крста г. Чеда Стајчић. Овај уникатни крст је допремљен из Београда где га је направио инж. Драги Васић по нацртима уметника г. Светозара Пандуровића такође из Београда.

Народни сабор је, као и обично, протекао у весељу уз музику и коло. Добром расположењу је допринело традиционално такмичење у бацању камена с рамена и натезање конопа.

Захваљујемо се на гостопримству и заједништву

Извештава Ваш у Христу

Брат Драган

фотографије

[Guest]

Часни Крст је постављен на своје место, у манастиру Покрова Пресвете Богородице, на звонику пирга Св. Јована Шангајскаго и Санфранцискаго.

Фото: Роса Петровић Холмберг

[Срђан Ранђеловић]

Православље на Малти

 

 

 

У земљи егзотичног Медитерана, на Малти, која се помиње у Делима апостолским, а у којој је свети апостол Павле боравио три месеца услед бродолома и у том периоду проповедао Малтезима Јеванђеље Христово и крстио острвљање. Занимљив је податак да на Малти постоји 365 римокатоличких храмова. Оно што је Света Гора за Православље, то је Малта за римокатолицизам. И ту на том острву битише мала српска  православна заједница у својству Мисионарске парохије светог апостола Павла са новим парохом Ненадом Андрићем. Путем електронске поште направили смо интервју са мисионарским парохом Ненадом Андрићем, протојерејом-ставрофором са Малте.

 

Оче Ненаде, пошто сте сада настањени на Малти, какви су Ваши утисци?

 

Благодарећи старању наше Мајке Српске Православне Цркве, свуда на свету где се њена деца налазе оснивају се парохије и свештенство бди над душама духовне деце своје. Такав је случај и овде на Малти. Пре више од једне деценије, Србе на Малти похађали су наши епископи и свештеници да би 2005. године била основана парохија светог апостола Павла под јурисдикцијом Британско-скандинавсkе епархије, а под  омофором Епископа Доситеја.

Парохија није имала сталног пароха настањеног на Малти, већ су је свештеници из Британско-скандинавске епархије опслуживали неколико пута годишње. Тек од 2009. године први парох који је овде стално живео две године међу својим парохијанима јесте отац Александар Жерајић. Међутим, због немогућности обезбеђивања егзистенцијалних, материјалних услова за живот са породицом, да буде социјално и здравствено осигуран и да школује децу, отац Александар је био принуђен да напусти Малту и да је из Србије опслужује повремено, неколико пута годишње.

Ја сам овде дошао под чудним околностима, после операција вилица и болести синуса, због повољне климе која ми заиста прија, јер у Србији већ три зиме проводим у стану због алергија које се активирају на хладно. Тако сам ја на Малти једини православни свештеник који за сада стално живи са својим народом, и изузетно сам примљен од наших Срба који се видно радују што имају свештеника међу собом. Обострана је видна радост и пароха и парохијана. Свестан сам да је преда мном тежак задатак и велика одговорност, али Божјом помоћи и помоћу из Матице, из Отаџбине и Мајке Српске Цркве овде се може много учинити за душе нашег народа који је далеко од свог родног краја.

 

Обавештени смо да већ имате и школу веронауке за децу и омладину.

Мој сусрет са српском децом на Малти је био веома дирљив. У сваком детету видим мог десетогодишњег сина Немању, који је са попадијом Катарином остао у Ваљеву, јер овде још нема материјалних услова да дођу. И из дружења са нашом децом и њиховим родитељима сазнао сам да они једини немају веронауку у школама, док је обавезна веронаука римокатолицима, муслиманима, англиканима и др. Чак им траже потврде са веронауке за даље школовање, и многа наша деца остају ускраћена за сазнања о својој православној науци. И ето, имамо формирану групу деце за веронауку и дечји хор Свети Сава.

Организовали сте  и паљење бадњака на Малти?

Да. Овде нема храстовог дрвета, осим у њиховој националној шуми у Природњачком музеју, и из тог парка обезбедили смо једну храстову грану коју смо наложили на Бадњидан на платоу испред англиканске цркве у Слими. Деца су имала пригодну приредбу као и фолклорни наступ, а по старој доброј традицији, кували смо вино и варенику. Успели смо да  пренесемо дух наше традиције да нас спаја са нашим милим и драгим у Отаџбини и у Богомладенцу Христу Господу. Јер овде је код свих присутна велика носталгија за својим сродницима у Отаџбини, посебно у велике светковине и најрадосније празнике као што је Божић.

Оче Ненаде, за Савиндан сте организовали Академију?

То је за нас на Малти била несвакидашња радост: имали смо посету оца Луке Анића, игумана манастира Дајбабе, и српског конзула из Рима г. Драгане Љубојевић. Деца и омладина нашег  хора Свети Сава приредили су богат програм, а о Светом Сави је беседио игуман Лука. Фудбалери су организовали традиционални Светосавски турнир и у току вечери после академије додељен је пехар победнику турнира, док је КУД Освит, под управом Вање Миљковић, старим српским играма и песмама развеселило наша срца далеко од Отаџбине.

Где служите пошто на Малти нема православних храмова?

За сада наизменично у два храма. У римокатоличком храму у Валети, главном граду Малте, у цркви светог Николе и у англиканској цркви у Слими. Закажемо унапред термине, објавимо преко фејсбук старнице Српска Православна Црква Малта да ће бити служба, и онда се скупимо и служимо. У два кофера донесем одежде, сасуде, антиминс и јеванђеље и иконе, које поставимо на неки импровизован налоњ и слава Богу. После службе поседимо заједно сви присутни и послужимо са мало хране и пића, сећајући се тако на древне агапе, трпезе љубави и поразговарамо. Наиме, овде нема много стално настањених Срба; то су већином наши радници на привременом раду – неколико месеци до пар година, како  већ добију радну дозволу. Тек ми предстоји да направим евиденцију Срба на Малти, јер полако се сабирамо око Цркве, око Христа. Постоји могућност да добијемо храм на више година и да само ми у њему служимо и поставимо наше иконе, али га најпре морамо реновирати, јер  је прилично стар. Тако бисмо имали свој молитвени кутак. Па, помјаните да ми Бог да снаге да саберем овдашње словесно Божје стадо у парохију, која једног дана може имати и услове за свој српски православни храм на Малти. Наиме, друге вероисповести скоро све имају своје богомоље, и муслимани џамију, и  англикани храм и сви други…

Пошто сте се бавили спортом, да ли сте упознали  наше спортисте на Малти, и да ли их уопште има?

Упознао сам пар момака који организују турнире у кошарци и фудбалу, за Српску нову годину и за Савиндан. Радује ме што то организују, и то баш у наше дане великих празника. Подржаћу их у томе. Још се нисам здравствено опоравио да бих играо са њима, али даће Бог. Бар ћу моћи да навијам и да се молим да играју фер плеј, како и доликује православним спортистима. Професионалне спортисте којих зацело овде има, нисам упознао, јер овде спорт није баш на високом нивоу попут других европских држава и далеко је од српског спорта који је врхунски, мада Малтези воле спорт и играју фудбал и ватерполо. Најпознатији фудбалски клуб овде је Валета, познат и нама када је играо са Партизаном.

Нешто за крај разговора?

Бог да вас све благослови и подари здравље и радост у новим летима Господњим која  желим да нас везују за  Бога и човека несраскидиво, крстоносно у смирењу и истинској љубави. Сетите се Срба на Малти.

Извор: СПЦ

[Срђан Ранђеловић]

 

 

[Guest]

Донаторска вечера у Стокхолму за храм Васкрсења Христова у Пребиловцимa

[Sudija]

Bilo bi interesantno čuti da li među pastvom ima i Britanaca ili su to samo naši ljudi.

[Срђан Ранђеловић]

 

Из Епархије британско-скандинавске

 

 

 

 

Преосвећени Епископ британско-скандинавски г. Доситеј, као и презвитер Горан Спасојевић, старешина цркве у Кристиансанду у Норвешкој, говоре о широко распрострањеној Епархији на подручју Велике Британије, Ирске, Скандинавије, Исланда, Малте, њеној пастви, функционисању, сарадњи са другим Црквама и институцијама у државама чију територију Епархија покрива, контактима са матицом, новим храмовима и плановима.

 

 

Ексклузивно: Разговор са Епископом британско-скандинавским Доситејем и старешином цркве у Кристијансанду у Норвешкој

[Срђан Ранђеловић]

 

Парохија Светог Великомученика Георгија за Краљевину Данску

 

 

Помаже Бог,

Добили смо коначну потврду да ћемо почетком јануара морати да напустимо Блогордс цркву. Тиме се завршава једна читава епоха у историји наше парохије. Послије 14 година напуштамо цркву која нам је била база све ово вријеме. Последње службе у овој цркви су за Бадње вече (у 18 часова) и Божић (у 10 часова).

Сигуран сам да се сјећате многих вјерских, културних и образовних дешавања које су поред богослужења у њој организоване. Сигуран сам да су многи од вас своју дјечицу редовно доводили на часове српског језика и историје. Такође сам сигуран да су многи од вас у крилу цркве прошли муке и голготу нашег народа како у отаџбини тако и у Данској, помажући својим суграђанима колико су вам то прилике допуштале.

И заиста послије свих ових у наше душе дубоко урезаних сјећања тешко је учинити тај први корак ван гнијезда.Но и вријеме и прилике за такав један корак су дошле.

Ближи нам се Бадње Вече и Божић, када ћемо прославити рођење Господа и Спаситеља нашега, а прославићемо и рођење и усмјеравање нашег рада ка нашем православном храму. Да не зависимо више од других, да можемо да прослављамо сваки Божији празник, да можемо да се као некад и чешће и присније окупљамо. Да дјеци и унучадима нашим нешто Свето оставимо.

Стога драга браћо и сестре дајте да се не стидимо Светиња наших. Да се не стидимо како наших потомака, тако и свих Срба у Европи гдје не могосмо ми једини Храма себи створити и из њега се Богу молити.

Помозите, што прије, акцију прикупљања новчаних средстава за куповину првог православног храма у Данској.

Дајте да до Васкрсења Господњег и ми васкрснемо и урадимо нашу дужност према роду и према дому своме. Да се до Васкрса "обнови као у орла младост наша" и да Господ Свеблаги "који испуњује добрима жеље твоје" (Пс 102, 5) испуни и жељу нашу те да га без стида поздравимо на дан Васкрсења Његовога.

отац Александар

[Тања1]

Парохија Светог Великомученика Георгија за Краљевину Данску:

Подршка и солидарност са Србијом и Републиком Српском:

http://www.svetigeorgije.dk/index.php/dk/component/content/?view=featured

 

Фејсбук страница:

https://www.facebook.com/parohija