episkop & monah?

[Sir Oliver]

Lepo.

A šta s tim ako se episkop zamonaši, zašto onda dalje ne može biti episkop?

Епископ и јесте монах. Али код монаштва имамо два облика: мала схима и велика схима. Малој схими припада ткз. киновијско (кинонија - заједница) монаштво, а великој схими анахоретско (пустињско) монаштво. Прво се у историји хришћанства појавило анахоретско монаштво. После извесног времена су се почели пустињаци окупљати у заједнице, и тако је настало киновијско или општежиће. Монаси који примају малу схими, примају и свештенички чин (сем малог броја који остају само монаси без чина). Анахорете или пустињаци, који примају велики схиму, не примају свештенички чин - из тог разлога нико ко је великосхимник не може бити епископ. Зашто? Зато што велика схима поред три завета која дају монаси малосхимници, безбрачност, сиромаштво и послушање, дају још неколико завета - да ће јести једном дневно, да ће цео псалтир прочитати сваки дан, да држе цело правило молитве.... итд. Уколико би били епископи не би могли да испуне завете велике схиме.

Jesi siguran da je upravo to razlog?

Otkad datira  podela na veliku i malu shimu?

[Адмирал]

Nešto mi nije jasno pa mi pojasnite:

Koji kanon kojeg sabora zabranjuje monasima da budu episkopi (ukoliko se episkop zamonaši, mora da ostavi episkopsku službu).

Da li se monaštvom smatra samo velika shima? (koja je uopšte razlika između velike i male shime i ostalih stepena monaštva i ko je to uveo?)

Da li to znači da naši episkopi u stvari nisu monasi?

    Episkop može biti i onaj koji nije monah.Episkop može da bude jedne žene muž.Ta priča da episkopi isključivo moraju biti monasi nema  uporište u sv.Pismu.To su nametnuli monasi čiji je ugled u crkvi počeo da raste od 4 veka.Monasi su bukvalno izgurali oženjene episkope i nametnuli svoju monašku praksu svetovnim ljudima i tako smo došli do velikog jaza koji deli crkvu na elitu monašku i svetovnjake hrišćane u koje spadaju i sveštenici.

[Sir Oliver]

Tvoje reči su muzika za moje uši, ali nije o tome ovde sad reč, tj. ne raspravljamo o teološkim osnovama neke prakse, već kada se javila i zašto?

[Адмирал]

Tvoje reči su muzika za moje uši, ali nije o tome ovde sad reč, tj. ne raspravljamo o teološkim osnovama neke prakse, već kada se javila i zašto?

  Monah je onaj koji je umro za svet, onaj koji je sam i molitvom podržava svet.Ko je monah  nema šta da traži na epikopsku katedru.

[Ратко :(]

Tvoje reči su muzika za moje uši, ali nije o tome ovde sad reč, tj. ne raspravljamo o teološkim osnovama neke prakse, već kada se javila i zašto?

Мене твоје недоумице збуњују.

Историју пишу победници. И нека неко каже да то није тако.

Тако да, када се јавила и зашто, музикално уво, можемо ли сазнати?

[Sir Oliver]

Ne znam brate pitam...

[Ратко :(]

Ма питај слободно, него, ко зна то.

Мислим, сигурно неко зна, али никако да се јави.

Можда се не јавља из скромности.

Свеједно, ја не знам и нећу више оптерећивати тему.

[Zayron]

Nešto mi nije jasno pa mi pojasnite:

Koji kanon kojeg sabora zabranjuje monasima da budu episkopi (ukoliko se episkop zamonaši, mora da ostavi episkopsku službu).

Da li se monaštvom smatra samo velika shima? (koja je uopšte razlika između velike i male shime i ostalih stepena monaštva i ko je to uveo?)

Da li to znači da naši episkopi u stvari nisu monasi?

   Episkop može biti i onaj koji nije monah.Episkop može da bude jedne žene muž.Ta priča da episkopi isključivo moraju biti monasi nema  uporište u sv.Pismu.To su nametnuli monasi čiji je ugled u crkvi počeo da raste od 4 veka.Monasi su bukvalno izgurali oženjene episkope i nametnuli svoju monašku praksu svetovnim ljudima i tako smo došli do velikog jaza koji deli crkvu na elitu monašku i svetovnjake hrišćane u koje spadaju i sveštenici.

Ja sam bio na predavanjima vrlo davno pa se ne sjećam više svih tih detalja, no, na kraju nisu ni toliko važni, ali na kojem nam je rečeno da ustvari sva današnja crkvena praksa je takva i takva jer je nastala najčešće kao način kako obraniti i zaštiti Crkvu od najrazličitijih zloupotreba i devijacija u realnom životu pa je konkretno za uvođenje obaveznog celibatarnog episkopata navođen takav nekakav razlog u postojanju tada u doba rane Crkve neprihvatljivo čestih slučajeva nedostojnih episkopa, nedostojnih svojim porodičnim životom ili njihove žene nisu baš bile uzorem hrišćanskog života a to je izazivalo sablazan. Na sličan način je nastala potreba zaštiti recimo hrišćansko učenje o Presvetoj Trojici koje je na zapadu bilo totalno izvrtano nekakvim raznim sektama i sektašima i da toga nije bilo ni na zapadu nikad niko ne bi uveo nikakav Filioque. Ali riješilo se to tako na taj ne baš najsretniji način. No glavno je shvatiti da je i to urađeno kao reakcija na totalne "blude i zablude" - sektaške deformacije o učenju o Presvetoj Trojici koje su išle u danas teško zamisliteljne extreme i s našeg pogleda su nečim tako strašnim i bizarnim da to ustvari ni ne spada valjda u nekakvu hrišćansku teologiju ni po kojem osnovu. Isto kao i u slučaju da su svi oženjeni biskupi imali i vodili vrlo uzoran i krepostan bračni život sasvim u skladu s hrišćanskim vrlinama nikada ne bi došlo do zavođenja obaveznog celibata u biskupski stav. Takvo nešto bi bilo sasvim suvišno i besmisleno u tom slučaju. Slažem se s ADMIRALOM da se iz nekog razloga Crkva i na zapadu i na istoku dosta pretjerano monastizirala, zapadna je otišla još i korak dalje pa je zavela formalni disciplinski celibat i među klerike nemonahe a ako je nekad to sve imalo nekog svojeg razloga i opravdanja danas to ne mora biti više tako ni opravdanim niti je potrebno a ni moguće takve stavove više i dalje pod svaku cijenu apologizirati i podržavati.

[IvanJ]

Малој схими припада ткз. киновијско (кинонија - заједница) монаштво, а великој схими анахоретско (пустињско) монаштво.

Ово не мора да значи. Као што малосхимници могу да живе усамљено или у скитовима, тако и великосхимници могу да живе у општежићу, са посебним режимом у смислу исхране, посећивања заједничких богослужења и послушања. Често су у таквим случајевима великосхимници бивали духовницима манастирске братије (познати су многи примери из периода тзв. "руског старчества" 18./19. века).

Монаси који примају малу схими, примају и свештенички чин (сем малог броја који остају само монаси без чина).

?!? Овде си нешто опасно побрк'о. slava3 Додуше, оваква пракса је донедавно постојала у Рашко-призренској епархији t4431, али у принципу не постоји. Штавише, у почетку је институција монаштва била неспојива не само са епископским чином, већ и са свештеничким. И данас се на Светој Гори и сличним монашким центрима негује древни обичај минималног броја рукоположене братије.

Анахорете или пустињаци, који примају велики схиму, не примају свештенички чин - из тог разлога нико ко је великосхимник не може бити епископ.

Ово је тачно, мада постоје различита схватања да ли свештеномонах који прими велику схиму може и даље да чинодејствује. У принципу не би требало, али се сећам случаја нашег великог предратног подвижника оца Теоктиста (у великој схими - Платона) Студеничког. Кад се преселио у Горњу испосницу св. Саве, није му било одузето право служења, али је он из смирења, својевољно вратио епитрахиљ владици Николају, и од тада се спуштао у Студеницу на литургију, где се причешћивао заједно са братијом.

Otkad datira  podela na veliku i malu shimu?

И по овом питању има различитих схватања, мада су лично мени најзанимљивија она која сам својевремено чуо од Зорана Јелисавчића и оца Јустина из Савине. Зоран сматра да су како схиме, тако и остали монашки "чинови", настали по аналогији са чиновима у тадашњој римској и касније византијској војсци (свети Пахомије Велики, оснивач оптежића, пре монашења је био официр, а он није усамљени случај), па су им се накнадно додељивала одређена значења и правила живота у складу са њима.

Што се тиче мишљења оца Јустина, не бих да га овом приликом наводим, јер делује малко саблажњиво (у ствари, делује "мало више" саблажњиво), али шта се друго и могло очекивати од о. Јустина. slava3

[Милан Меденица :)]

ја бих радо чуо шта је рекао отац Јустин, а верујем и доста форумаша  0409_feel 0205_whistling

[Sir Oliver]

Čuo sam šta je rekao o. Justin po tom pitanju. Po tom tumačenju je sasvim jasno zašto velikoshimnik ne može biti episkop (jasno je i zašto ne može pertle da zaveže... 0205_whistling)

[Augustinus]

Монаси који примају малу схими, примају и свештенички чин (сем малог броја који остају само монаси без чина).

?!? Овде си нешто опасно побрк'о. :djetalina: Додуше, оваква пракса је донедавно постојала у Рашко-призренској епархији facenew22222222, али у принципу не постоји. Штавише, у почетку је институција монаштва била неспојива не само са епископским чином, већ и са свештеничким. И данас се на Светој Гори и сличним монашким центрима негује древни обичај минималног броја рукоположене братије.

Нисам побрк'о. Оваква пракса је у више епархија, тј. у свим. То што ми имамо мало монаштва... пардон, скоро да га немамо, то је друга ствар.  4chsmu1

[Viktor Ljvovic]

Augustinus:''Епископ и јесте монах."

Мислим да ово није тачно. Епископ и монах су различите службе.

[Sloboda7]

Здраво свима, мене занима да ми неко ко има искуства и знања о канонима, каже тачно шта се дешава са монасима (бившим) и то јеромонасима који напусте манастир. Да ли подлежу неким епитимијама или може свако да ради шта хоће и нема везе...