„ОПТИМИСТИЧКО БОГОСЛОВЉЕ“- Апoкатастаза

[Viktor Ljvovic]

 Мали прилог теми. Део књиге св. Максима Исповедника на тему апокатастазе.

 

 

 

 

                                                                                                     ПИТАЊЕ 19.

 

     Пошто се у списима  Григорија ниског, на много места, онима који не знају дубину његове узвишене теорије, указује апокатастаза, молим те шта знаш рећи у вези тога.

 

                                                                                                      ОДГОВОР

 

     Црква зна три апокатастазе. Једну- по логосу врлине, код свакога. Којом (особа) у самој себи изнова успоставља логос врлине, испунивши га. Друго- апокатастазу читаве природе васкрсењем у непропадљивост и бесмртност. И треће, којом се Григорије ниски највише служи у својим беседама, а она овако изгледа: поновна апокатастаза душевних сила, онога који је пао у грех, у стање у ком су биле створене. Као што треба, надајући се у времену, да читава природа васкрсењем стекне непропадљивост тела, тако и оне који мењају душевне силе током дужине еона и одбацују сећање на зло успостављено у њима и пролазе све еоне и не проналазе стајање, долазећи пред Бога који нема краја, и тако у познању, а не у учествовању у добрима, обнављају силе и апокатастазирају се у древно стање. И онај који ради се показује невиним од греха.

 

 

Оригинал:  

 

                                                                                                  

ΕΡΩΤΗΣΙΣ 19

Ἐπειδὴ Γρηγόριος ὁ Νύσσης ἐν τοῖς ἑαυτοῦ συγγράμμασιν φαίνεται τοῖς μὴ τὸ βάθος ἐπισταμένοις τῆς ὑψηλῆς αὐτοῦ θεωρίας πολλαχοῦ ἀποκατάστασιν ὑπεμφαίνειν, παρακαλῶ ὅπερ ἐπίστασαι περὶ τούτου εἰπεῖν.

ΑΠΟΚΡΙΣΙΣ

Τρεῖς ἀποκαταστάσεις οἶδεν ἡ Ἐκκλησία· μίαν μὲν τὴν ἑκάστου κατὰ τὸν τῆς ἀρετῆς λόγον, ἐν ᾗ ἀποκαθίσταται τὸν ἐπ᾽ αὐτῷ λόγον τῆς ἀρετῆς ἐκπληρώσας· δευτέραν δὲ τὴν τῆς ὅλης φύσεως ἐν τῇ ἀναστάσει, τὴν εἰς ἀφθαρσίαν καὶ ἀθανασίαν ἀποκατάστασιν· τρίτη δέ, ᾗ καὶ μάλιστα κατακέχρηται ἐν τοῖς ἑαυτοῦ λόγοις ὁ Νύσσης Γρηγόριος, ἐστὶν αὕτη· ἡ τῶν ψυχικῶν δυνάμεων τῇ ἁμαρτίᾳ ὑποπεσουσῶν εἰς ὅπερ ἐκτίσθησαν πάλιν ἀποκατάστασις. Δεῖ γὰρ ὥσπερ τὴν ὅλην φύσιν ἐν τῇ ἀναστάσει τὴν τῆς σαρκὸς ἀφθαρσίαν χρόνῳ ἐλπιζομένῳ ἀπολαβεῖν, οὕτως καὶ τὰς παρατραπείσας τῆς ψυχῆς δυνάμεις τῇ παρατάσει τῶν αἰώνων ἀποβαλεῖν τὰς ἐντεθείσας αὐτῇ τῆς κακίας μνήμας καὶ περάσασαν τοὺς πάντας αἰῶνας καὶ μὴ εὑρίσκουσαν στάσιν εἰς τὸν Θεὸν ἐλθεῖν, τὸν μὴ ἔχοντα πέρας, καὶ οὕτως, τῇ ἐπιγνώσει οὐ τῇ μεθέξει τῶν ἀγαθῶν, ἀπολαβεῖν τὰς δυνάμεις καὶ εἰς τὸ ἀρχαῖον ἀποκαταστῆναι καὶ δειχθῆναι τὸν δημιουργὸν ἀναίτιον τῆς ἁμαρτίας.

[obi-wan]

@@obi-wan,

 

Ако неко свесно чини грех, понавља га, ужива у њему, а у себи мисли "шта има везе, покајаћу се једног дана", или; ако неко тај грех ни не доживљава као грех јер ужива у њему, шта ће бити са таквом особом?

 

Izvini brate, nisam video ovu poruku na vreme.

 

Teska su ovo pitanja, nije nimalo lako da se na njih odgovori. Misljenja sam da ovde i nema jednog opsteg odgovora, vec bi morao da se razmotri i upozna svaki pojedinac za sebe (sa ovakvim problemima), da bi mogao da se uoblici i jedan sasvim lican odgovor.

 

A kao polazna osnova u ovakvim razmatranjima, naravno, uvek nam sluzi Hristos i etos njegovog Jevandjelja...

[feeble]

Nadjoh ovde http://www.svetosavlje.org/listarhiva/Home.aspx/Topic?topicId=19808

 

"Сви рационализујући мислиоци богословља били би ради чути и видети Христа
како се Он на Страшном Суду након речи обраћања овцама на Његовој десној
страни:
Уђите благословени Оца мога,
– окреће и јарадима на Његовој левој страни, и каже им:
И ти стоко, улази!
Али, од тога, на жалост неких, нема ништа!
Сва остала стока неће моћи да уђе после оваца, нити да буде заједно са
њима, него ће морати, као што је то и досад чинила, да удара другим, својим
геенским путем, бичујући се бичем савести, и бивши бичевани бичем божије
љубави!
Ето како стоје ствари по том питању."

Епископ крушевачки Давид