Филотерапија

[Božena]

 

[Božena]

 

Filozofsko savetovalište za izlazak iz pećine - Kako razviti strategiju rešavanja sopstvenih problema?

 

Žena koja misli da ima idelan život – dobro plaćen posao, složnu porodicu, veliku kuću, suočava se sa pitanjem "da li je to sve?" Muškarac nije siguran da li još voli svoju ženu jer mu je neke informacije o sebi rekla tek posle nekoliko godina braka. Žena u srednjim godinama razmišlja o promeni karijere. Devojka u tridesetim posle niza loših emotivnih izbora završava u anoreksiji, uzima psihotropne lekove koji su joj prepisani mesecima, ali oni ne deluju, dok njeno ponašanje postaje sve ekstremnije i ugrožava majku i oca koji pokušavaju da je stabilizuju. Sredovečan vlasnik firme u kojoj se odnosi radikalno pogoršavaju a poslovanje opada razvija depresiju zbog koje teško ustaje ujutru iz kreveta, ne funkcioniše na poslu, i doživljava ukupnu ličnu krizu. Direktorka velike vladine agencije nalazi se pod pritiskom javnosti jer radi posao za koji nije spremna i svakodnevno počinje da ulazi u sukobe sa drugima.

Svi ovi ljudi već su tražili profesionalnu pomoć da bi razrešili probleme koje ih muče. Obično bi završili u ordinaciji psihijatra, kod psihologa, socijalnog radnika ili bračnog savetnika, a možda im je bila potrebna drugačija vrsta pomoći. Za one koji nisu zadovoljni, ili se protive psihološkoj ili psihijatrijskoj terapiji, sada postoji još jedna mogućnost - filozofsko savetovanje.

Filozofska savetovališta ili, kako se popularnije nazivaju, praktična savetovališta, danas su izuzetno posećena u Americi, Kanadi i Zapadnoj Evropi, pre svega od zdravih ljudi koji imaju problem, a koji su taj problem pokušavali, često godinama, da rešavaju psihoterapijom. Dr Aleksandar Fatić, sertifikovani savetnik Američke asocijacije za praktičnu filozofiju (APPA), vodi predstavništvo APPA u Budimskoj 4 u Beogradu.

 

Aleksandar Fatić

 

- Najveći broj klijenata APPA, kako u Americi, tako i u drugim zemljama, predstavljaju ljudi koji su pokušali da potraže psihološku pomoć posle teških iskustava. U najvećem broju slučajeva, psihoterapija je kratkoročno pomagala da se smanji količina napetosti i nezadovoljstva, ali su se problemi ubrzo vraćali punom snagom, jer nisu bili rešeni. Stoga je danas praktično savetovalište najpopularniji vid savetovanja u urbano razvijenim delovima Amerike. Praktično savetovalište je različito od psihoterapije, ali je sa njom komplementarno. APPA savetnici aktivno upućuju svoje klijente koji, po njihovoj proceni, nisu kandidati za praktično savetovanje, drugih profesionalcima, uključujući i upućivanje na psihijatrijske konsultacije. To što se sa ljudima praktično radi ne znači da ne postoji mnogobrojni ljudi koji zaista ima cerebralne probleme, probleme sa centralnim nervnim sistemom koji se moraju lečiti, pre svega farmakoterapijom, i koji prosto nisu kandidti za savetovanje. Istovremeno, danas kod psihijatara, od kojih velika većina uopšte nisu obučeni za savetnike, a oni koji rade u državnim ustanovama za to nemaju ni vremena ni uslova, završava i mnogo racionalnih ljudi koji nemaju cerebralne probleme, nego realne životne probleme. U takvim situacijama se, mada ne uvek, vrlo često dešava da se na problem reaguje lekovima, umesto rešavanjem, kao i da se, umesto rešavanja problema, "rešava" ličnost čoveka koji ima problem. To je očigledno promašen pristup, i on se manifestuje u brojnim neuspesima tih vrsta lečenja - kaže na početku razgovora za "eKapiju" Fatić.

Lu Marinof, osnivač i predsednik Američkog udruženja praktičara filozofske terapije, profesor filozofije na City College-u u Njujorku i autor programskog bestselera "Platon, a ne prozak", popularno je formulisao osnovni princip rada praktičnog savetovališta u jednom svom radijskom intervjuu na sledeći način: "Ako imate kamen u cipeli, organizovana religija će vam verovatno reći da je kamen oduvek tu, da ga valja trpeti, naučiti da se živi sa njim bez roptanja i da se, kroz to trpljenje, gradi sopstvena ličnost i vrlina. Psihoanalitičar će vas pitati kada se kamen prvi put pojavio, kako se razvijao vaš problem sa kamenom i da li možete da razumete odakle kamen tu. Kognitivni psihoterapeut će vas pitati kako se osećate zbog kamena u cipeli. Filozofski savetnik će vam savetovati da izvadite kamen iz cipele".

- Želeo bih da pojasnim ovaj primer, jer može delovati banalno. Religiozni odgovor je ispravan. Sve što on sugeriše je tačno. Možete kamen koristiti kao predložak za izgradnju svoje vrline i ličnosti. To je vrlo ozbiljan način rada na sebi. Psihoanalitičar i kognitivni psiholog su takođe u pravu: važno je kako se kamen pojavio, a još je važnije kako se zbog njega osećate. Filozofski savetnik misli da je najvažnije od svega ipak to da kamen izvadite iz cipele. Da biste to mogli da uradite, morate "izaći iz svoje pećine", kako je govorio Platon, i steći ugao gledanja na svoju situaciju koji će vam dati moć da je kontrolišete. To je ključ. Stvar je ličnog opredeljivanja koju vrstu savetovanja želimo – objašnjava Fatića

 

 

Kako napominje naš sagovornik, važno je praviti razliku između terapije i savetovanja, jer oni podrazumevaju različita shvatanja samog klijenta.

- U terapiji, klijent je "pacijent" koga treba "lečiti" i koji, uglavnom, nema odgovornost za svoje stanje. U savetovanju, klijent je sagovornik, čovek sa problemom, kome treba pomoći da, usvajanjem novih sredstava i "oružja" za rešavanje problema, savlada svoj problem. Dakle, praktično savetovalište ne tretira klijente kao pacijente i ne predstavlja terapiju, nego neku vrstu obuke za bolju borbu sa problemima. Ako je klijent bokser u ringu, praktični savetnik je trener, a ne lekar koji sanira poraženog boksera. Naš cilj je da bokser pobedi u ringu, a ne da bude lečen posle meča. To je suštinska razlika.

Metodologija praktičnog savetovanja je izuzetno raznolika. Svaki savetnik ima svoju omiljenu metodu iz arsenala ogromnih resursa filozofske metodologije.

- Na primer, ako treba da rešavati neko strateško pitanje u životu, neku nevolju koju imate i koja vas guši, da biste mogli zauzeti strateški stav koji će vam dati snagu da problem rešavati i steći sredstva da to rešavanje bude efikasno, prvo morate interpretirati problem. Moja omiljena metoda je metoda interpretacije, zasnovana na fenomenološkim i hermeneutičkim teorijama Edmunda Huserla, Georga Gadamera i Vilhelma Diltaja. Reč je o jednoj složenoj metodi koja počiva na ideji da se naše perspektive gledanja na probleme zasnivaju na našim sopstvenim iskustvima i principima, i da je način da se problemi "napadnu" efikasno taj da se sagleda šta oni znače za druge, da se "uđe u perspektivu" onih sa kojima imamo problem, a to zahteva agresivno rešavanje problema, a ne trpljenje.

Naš sagovotnik navodi da neki čuveni filozofski savetnici, kao što je, recimo, Ran Lahav u Izraelu, koriste takozvanu "platonističku metodu", koja podrazumeva obrazovanje klijenta u filozofskoj konceptualizaciji njegove sopstvene situacije.

- Lahav je izuzetno uspešan savetnik u svetskim okvirima. Jedan od danas najaktivnijih savetnika u Americi i aktivni član APPA, profesor filozofije i psihoanalitičar Majkl Rasel, koji radi u Kaliforniji, koristi pre svega takozvanu "egzistencijalističku metodologiju" savetovanja, koja podrazumeva dugoročnije savetovanje i vrlo blisko sagledavanje najsitnijih detalja klijentovog života i shvatanja. Lično sam, tokom obuke, prošao kroz Raselovo savetovanje i to je jedno vrlo upečatljivo i jedinstveno iskustvo. No, broj filozofskih metoda savetovanja je veliki, i navedena tri primera su samo ilustracija. Pristup se, pored sklonosti samog savetnika i njegovog posebnog iskustva, uvek pre svega prilagođava individualnom klijentu i njegovoj konkretnoj situaciji.

 

Aleksandar Fatić

 

Na pitanje kako izgleda terapija u filozofskom savetovalištu, Fatić odgovara:

- Spolja posmatrano, terapija se ne razlikuje od psihoterapije, i sastoji se iz sesija razgovora. Ponekad, savetnik će klijentu dati zadatak da neke stvari izrazi u pisanoj formi, da napiše pismo, da vodi evidenciju postupaka drugih, da beleži događaje koji su bitni za razvijanje strategije rešavanja problema. Ponekad će se od nekoga očekivati da nešto pročita i o tome razmisli. Uglavnom, međutim, terapija se sastoji iz razgovora koji je rukovođen izabranom savetodavnom metodom koja, prema mišljenju savetnika, može doneti najviše koristi klijentu.

Terapija traje najmanje deset sesija, a koliko će trajati u celini zavisi od klijenta i od savetnika, kao i od težine problema koje treba rešavati.

- Cilj savetovanja je da ne traje predugo, i da osposobi klijenta da poboljšanje u njegovom pristupu problemima sve više raste posle savetovanja, a ne da traje samo dok traje savetovanje. To je u većini slučajeva moguće, a kada nije, savetnik će ostati sa klijentom sve vreme dok se problem ne reši i neće ga napustiti.

Klijenti praktičnog savetovališta su uglavnom obrazovani ljudi koji žele da steknu kontrolu nad svojim životom umesto da kroz njega ropski teturaju uz pomoć lekova za smirenje i privremenog olakšanja terapijom. APPA je prisutna u Srbiji od leta 2011.

- Prva 2-3 meseca su dolazili ljudi koje smo uglavnom upućivali psihijatru, zato što su imali kognitivne, afektivne poremećaje. Ako neko ima halucinacije ili ako ne može da kontroliše svoje postupke, to su znaci kognitivnog i/ili afektivnog poremećaja. Ljudi koji pate od tih poremećaja nisu kandidati za savetovaje bilo koje vrste i moraju se stabilizovati lečenjem. Kada se proširio glas o savetovalištu dolazili su ljudi uglavnom sa bračnim problemima, problemima u vezi, sa decom. Nije bilo slučajeva kojima se najviše nadam a to su ljudi koji imaju etičke dileme. Takvih klijenata je namanje, a oni su najizazovniji za svakoj APPA savetnika.

Uspešnost savetovanja se razlikuje od jednog tipa problema do drugog.

- Danas postoji statistika da je, recimo, u bračnom savetovanju, maksimalan uspeh psihoterapije 40-50%. Za filozofsko savetovanje taj procenat je oko 80%, ali sve zavisi od toga kako sagledavate uspeh. Primera radi, za neke savetnike uspeh je ako se brak sačuva. Za druge je uspeh ako se brak netraumatično razvede i ljudi ostanu u dobrim odnosima. Za treće je uspeh šta god omogući da klijent i njegova porodica ostvare najveću količinu sreće, stabilnosti i sigurnosti, kako god se to rešenje formalno zvalo. U svakom slučaju, razvijanje strategije rešavanja problema koja je prilagođena situaciji klijenta može samo doneti korist – zaključuje Fatić.

Suzana Obradović.  Ekapija.com