Да ли разликујете "злу" етику од добре етике?Да ли је моралисање јерес?

[Никола Ђоловић]

Некада они који сувише потенцирају етичка начела спречавају сам циљ тих начела који се очитавају у љубави ка другој личности. Етика без љубави нема право на постојање јер постаје уништитељ човечанства. Етика која има љубав не значи да допушта сваку неодговорност другога али га ни не одбацује са свим његовим или њеним недостацима.

Ваше мишљење?...

[Guest ага пије млеко]

Некада они који сувише потенцирају етичка начела спречавају сам циљ тих начела који се очитавају у љубави ка другој личности. Етика без љубави нема право на постојање јер постаје уништитељ човечанства. Етика која има љубав не значи да допушта сваку неодговорност другога али га ни не одбацује са свим његовим или њеним недостацима.

Ваше мишљење?...

Смајл, предлажем ти да увек даш пластичан пример у пар реченица, да би људи могли да разумеју на шта се мисли у свим овом твојим предивним запажањима и предлозима који по квалитету и прецизности претендују да постану дефиниције.... 0104_cheesy

[Никола Ђоловић]

Некада они који сувише потенцирају етичка начела спречавају сам циљ тих начела који се очитавају у љубави ка другој личности. Етика без љубави нема право на постојање јер постаје уништитељ човечанства. Етика која има љубав не значи да допушта сваку неодговорност другога али га ни не одбацује са свим његовим или њеним недостацима.

Ваше мишљење?...

Цитирам сам себе да бих објаснио на примерима.

Постоје људи који нам пропагирају или намећу али нас и уче одређене бонтоне, правила, разлику између добра и зла. Међутим, узмимо на пример, човека који нас учи о неким верским истинама, или нормама у друштву независно од вере, и када види да их не спроводимо у дела, отписује нас као личности лупајући нам етикету неморалности, грешности, итд. Дакле, не постоји снисхођење код таквих, нешто налик чувеној причи "О милостивом Самарјанину", него етикетирање (осуђивање), па самим тим и претендовање на личну исправност (да не кажем безгрешност). Такво морално добро, које изнутра нема покрет љубави, постаје неморално добро јер није подстакнуто љубављу. Узмимо на пример, атеисте, има их који сваки закон испуњавају, па и закон љубави, али немају вере. Други пример, неко има вере и испуњава сва етичка начела, а нема љубави према неком трећем. Из таквог угла, први (атеиста) је однео победу јер је имао љубав.

Било да говоримо о хришћанској или нехришћанској етици, суштина је да етика без љубави не може функционисати. Са духовне, али и психолошке, стране, љубав не значи допуштање сваког греха код другог али ни осуђивање - зато је тако узвишена мисао Отаца који говоре: "Осуди грех у ближњега а не и ближњега". То је оно не-одбацивање другог без обзира на ниво недостатака, било да ову мисао поставимо у антрополошке или еклисиолошке оквире...

[Никола Ђоловић]

Жали ми се ова тема да је мало прочитана  0110_hahaha  и да нема са ким да разговара  0110_hahaha, па јој удовољите својим коментарима  0110_hahaha...

у њено  0110_hahaha име: ХВАЛА!!!

[Милан Меденица :)]

па кад си започео, дефинисао, разрадио, закључио и одложио тему  0110_hahaha 0110_hahaha

[Никола Ђоловић]

па кад си започео, дефинисао, разрадио, закључио и одложио тему  0110_hahaha 0110_hahaha

U pravoslavlju nikada i nista nije do kraja definisano, razradjeno i zakljuceno, jer u suprotnom ne bi bilo kretanja, dinamickog usavrsavanja, nego camotinje zaokruzene u neki sistem bez slobode...

[Милан Меденица :)]

па кад си започео, дефинисао, разрадио, закључио и одложио тему  0110_hahaha 0110_hahaha

U pravoslavlju nikada i nista nije do kraja definisano, razradjeno i zakljuceno, jer u suprotnom ne bi bilo kretanja, dinamickog usavrsavanja, nego camotinje zaokruzene u neki sistem bez slobode...

их, их, добро де, ниси морао по глави  0110_hahaha 0110_hahaha

[Никола Ђоловић]

па кад си започео, дефинисао, разрадио, закључио и одложио тему  0110_hahaha 0110_hahaha

U pravoslavlju nikada i nista nije do kraja definisano, razradjeno i zakljuceno, jer u suprotnom ne bi bilo kretanja, dinamickog usavrsavanja, nego camotinje zaokruzene u neki sistem bez slobode...

их, их, добро де, ниси морао по глави  0110_hahaha 0110_hahaha

0110_hahaha 0110_hahaha ma nije mi ni bila namera, nego znas vec moju pricu koju smo vrteli preko pp , pa se valjda mucenik nadam da ce jos neko da progovori...

sada bi mi i kritizeri bili dobri, ne volem monolog pa to ti je...

[Никола Ђоловић]

Вероватно свако ко спозна где је Истина (што не значи да је још увек спознао Истину) и окрене се ка Цркви, пролази тај пут неофитизма, када у неким тренутцима помишља да је сам он праведан и позван другога да саветује... Али временом и такав се охлади и излупа, да би дошао до искуства и спознаје реалности. Одатле и појмови типа "почетничка" или "бесплатна" благодат.

Битан је и извор са кога се пије вода. Односно духовни руководитељ или средина у којој се човек налази. Мени је пуно значио и значи мој духовни отац... Управо јер је увек имао ширине и никада својим чедима није гушио личност, него је пустио да се сама развија, а за то време он се доста молио (и моли).

Битан је и карактер, као и наслеђе човека, односно да ли су људи у његовој околини, породица, добронаравни и " по природи" добри људи, односно људи од савести, љубави, поштења...

А најбитније је срце човека. Колико је чисто и колико је спремно да НЕсуди о другоме и да има добре помисли као пчела из приче старца Пајсија Светогорца.

Eto, ti si primer da ova tema nije iscrpljena do kraja...

hvala za komentar... 0110_hahaha

[Hristoljub]

Želim da Vam priznam, draga bratijo,

ja sam se od etike i moralnosti umorio i "digao ruke"!

Brate "Smile" potpuno te razumem i delim tvoju tugu kad su u pitanju OPTEREĆENI LJUDI, koji u borbi da "ispune zakon Božji" ali i da ga "nametnu svima oko sebe", postaju surovi progonitelji bez imalo ljubavi.

Na žalost, i ja sam bio jedan od njih. I to mnogo suroviji. 0202_238

Dugi niz godina "lovio sam veštice", trudio se DA JA ISPUNIM ZAKON BOŽJI i DA GA ČUVAM, sve dok se nisam SMUČIO I SAMOM SEBI!

Meni samom je već bilo jasno da "imam kvar" i da što sam se više trudio da ispunim pravdu moralnog Božjeg zakona - od dobrih dela, NASUPROT MOJOJ SPOLJAŠNJOJ "SVETOSTI", moja unutrašnjost je bila "PUNA MRTVAČKIH KOSTIJU". UŽAS!

Hrišćanska etika, ma koliko ona ispravna bila (a ima i one ne na Istinitome klapklap) ima jednu veliku manu ako se neispravno razume i primenjuje, a to je: ONA NE MOŽE DA OŽIVI! NE DAJE VEČNI ŽIVOT! Mogu znati sve istinite dogmate, voditi najmoralniji život i mogu još biti u tami.

Hristos upozorava i nas, da se ne prevarimo: "Kažem vam da će se pre kurve i carinici spasiti, nego vi fariseji". O kako su ovo Žive Reči danas.

Kako je uistinu najmanje Života (Hrista) danas u hrišćanima, zbog čega je više sablazni od hrišćana, nego mesto za "mirnu luku".

Čuli ste valjda toliko puta: Bog-da, ali Crkva-ne! Dalekoistočni narodi i mudraci s'poštovanjem govore o Hristu ali ne i o hrišćanima. I oni kažu: Hristos-da ali hrišćanstvo-ne!

Ali šta mi radimo na to. MI OPRAVDAVAMO SEBE A NJIH OSUĐUJEMO! Ne valja, braćo moja. Zato i stradamo.

NE NA PRAVDI BOGA, VEĆ ZA LJUTE GREHE KOJIMA MU GREŠISMO!

                  Umesto da u svetlu morala SPOZNAMO SVOJU GREŠNOST, DOĐEMO HRISTU, POKAJEMO SE I ODREKNEMO SE SEBE (PRIMIMO LJUBAV I ŽIVIMO lJUBAV!), mi samo kroz "hrišćanski moral" i činjenje dela zakona "imamo obličje pobožnosti a sile smo se odrekli".

                  Da li nas je moralni zakon doveo Hristu, živome Bogu, ili još uvek robujemo zakonu? Ima li u našim malim životima čarolije ljubavnog odnosa i avanture sa Večnim Bogom ili se čitav naš život svodi na spoljašnost i formu i mrtvu religiju (čini - ne čini, posti - ne posti, praznik je - nije praznik, ...)? 

DA LI ŽIVIMO LJUBAV? DA LI NE DAMO MESTA SVOME JA, VEĆ HRISTU DA U NAMA I KROZ NAS ŽIVI?

                  LJUBAV JE S' ONE STRANE DOBRA I ZLA! CARSTVO BOŽJE!

Bog Vas blagoslovio.

S'Bogom!

[Милан Меденица :)]

ево, Христољуб је лепо посведочио оно што смо вероватно сви, у страху, прошли, на путу до разумевања Истине - а то је суровост према другоме, а благост према себи.

тенденциозно мерење сваке речи и дела, ослањајући се на сопствени или још горе измишљени аршин за који не можемо са сигурношћу никад да посведочимо да је био и неког светитеља.

и тако се човек заглави у немогућност испуњавања и константном каскању за својим наметнутим обавезама и типицима које је сам себи насамарио.

и на крају кад се сломије од наметнутог терета, долази до потпуног пуцања, обично под толиким искушењем, за почетак од непричешћивања.

ја сам дубоко уверен да је проблем данашњег православца непричешћивање пре свега, па неусмерена духовност или још горе презривост тела, недостатком здравог духовника или исповедника, нечитање Светог Писма, поготово Новог Завета, а читањем канона, догми, тешке хране ...

и на крају несмирење као постулат вере, да не кажем брањење.

тај део приче ми никад није био јасан - ако ставимо Господа који је Сведржитељ, ајде рецимо колос од човека, и анс који му нисмо ми у висини ђона на ногама и ми сад ту нешто бранимо.

а од кога?

од неког неуког или болног брата или сестре који тиме тражи од нас помоћ или знање?

још горе, гомилу пута себе ухватим разумом покушавајући да изађем са њима на крај, а не сетим се очигледног - Новог Завета или светих Отаца ...

[Дејан]

Још једна латинизација наше духовности или...?

[Дејан]

Nije li duhovnost moralizam?

nije li  moral zamena za duhovnost?

[Јаков.]

Ti ljubavi pričaš o sebi?

[Дејан]

Mislim da nije ako je izraz duhovnosti.

Ako je izraz!

To znači da je on prirodna posledica duhovnosti i nije usiljen.