Tipik

[Viktor Ljvovic]

СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТ

ВАСКРШЊА РЕЧ

Ако је ко побожан и богољубив, нека се наслађује

овим дивним и светлим слављем! Ако је ко благоразумни

слуга, нека радујући се уђе у радост Господа свога! Ако

се ко намучио постећи, нека сада прими награду! Ако је

ко од првога часа радио, нека данас прими заслужену

награду! Ако је ко дошао после трећега часа, нека

благодарно празнује! Ако је ко стигао после шестога часа,

нека нимало не сумња, јер ничим неће бити оштећен. Ако

је ко задоцнио све до деветога часа, нека приступи без

икаквога снебивања! Ако је ко стигао тек у једанаести час,

нека се не плаши закашњења: јер Господар, будући

великодушан, прима последњега као и првог. Одмара

онога који је дошао у једанаести час као и онога који је

радио од првога часа. И потоњем је милостив, и првога са

милоштом прима. И ономе даје, и овоме дарује. И дела

прима, и хтење прихвата. И делање цени, и добру намеру

хвали. Стога, уђите сви у радост Господа нашега – и први

и други, награди се радујте! Богати и убоги, једни са

другима ликујте! Уздржљивци и лењивци, Дан овај

почаствујте! Ви који сте постили и ви који нисте постили, веселите се данас! Трпеза је препуна,

гостите се сви! Духовне хране има у изобиљу – нека нико не изиђе гладан! Сви уживајте у гозби

вере! Сви се наслађујте богатством доброте Господње! Нико нека не кука да је сиромах јер се

јави опште Царство! Нико нека не јадикује због својих сагрешења јер опроштај засија из Гроба!

Нека се нико не боји смрти јер нас ослободи Спасова смрт! Угаси је Онај Кога је она држала.

Оплени ад Онај Који сиђе у ад. Угорча се ад окусивши тело Његово. Предвиђајући то, Исаија

закликта у своје време: Ад се угорча сусревши Те доле! Угорча се јер би укинут. Угорча се јер би

исмејан. Угорча се јер би усмрћен. Угорча се јер би збачен. Угорча се јер би окован.Прими тело

Христово, а наиђе на Бога. Прими земљу, а срете Небо. Прими оно што виде, а паде у оно што не

виде.Смрти, где ти је жалац? Аде, где ти је победа? Васкрсе Христос и ти се стропошта! Васкрсе

Христос и падоше демони! Васкрсе Христос и радују се анђели! Васкрсе Христос и живот

царује! Васкрсе Христос и – ниједног мртвог у гробу! Јер Христос, уставши из мртвих, постаде

Првина преминулих. Њему слава и моћ у векове векова! Амин!

Превод са јелинског: Епископ бачки Иринеј

Виноград Господњи, Нови Сад.

[obi-wan]

@Viktor

Ono sto je uvek i u svemu vazno pri rasudjivanju u stvarima Crkve, jeste pastirski momenat - kome, kako, kada i sta kazes.

Pri tome imajuci u vidu vreme i duh vremena u kome zivimo.

[БоКи шмекер]

On 10.4.2012. at 12:14, Viktor Ljvovic рече

Да ли је ''по типику'', када неки свештеници траже од људи да посте седам дана пред причешће, а они посте само средом и петком?

ТѶПІКОНЪ

Гава 32. Ѡ подаѧнїи, прїѧтїи, храненїи же и поклоненїи божественныхъ таинъ.

Вси ѹбѡ свѧщеннослужители должни суть съ подобающею честїю совершати во храмѣ Господни служенїе свое, и тайнамъ Божїимъ творити поклоненїе свѧтолѣпное, и частѡ ѡ прїѧтїи таковагѡ дара тщатисѧ. Приходстїи же їереи, и прихожанъ своихъ ѡ томъ да поучаютъ: єже бы въ чистой совѣсти всѧкїй полъ аще возможно въ праздники, аще ли же ни, всѧчески бы въ четыре посты въ лѣтѣ прїуготовлѧлисѧ на то: должни ѹбѡ суть смиреннымъ и чистымъ тѣла ѹстроенїемъ приступати къ сицевымъ тайнамъ божествєннымъ.

Аще ѹбѡ кромѣ постѡвъ четырехъ ѻбычныхъ приступити къ свѧтому причащенїю восхотѧтъ: седмь дней прежде да постѧтсѧ, въ молитвахъ церковныхъ и домашнихъ пребывающе сїе же не въ нуждѣ: въ нуждѣ бо три дни, или єдинъ день да постѧтсѧ точїю и пред'уготовлѧюще себе къ чинному исповѣданїю грѣхѡвъ своихъ.

Сущїи же въ супружествѣ, ѿ супружескагѡ совокупленїѧ въ тыѧ дни да воздержатсѧ всѧкѡ.

Пред' ѻсмымъ же днемъ да исповѣдѧтъ пред' їереемъ всѧ грѣхи своѧ, и съ вечера ничтоже да вкусѧтъ: не могущїи же юности или престарѣлости ради, всѧкѡ съ вечера воздержатисѧ ничтоже ядше, малѡ что да вкусѧтъ: ѿ полунощи же всѧкѡ вси да воздержатсѧ, въ молитвахъ же, поклонахъ, и духовныхъ размышленїихъ да ѹпразднѧтсѧ, єликѡ мощно, готовѧщїисѧ: а не ѹмѣющымъ писанїѧ, и въ разстоѧнїи ѿ церкве дальнѣмъ, їерей правило и въ домѣ имъ, какѡ кому, да завѣщаетъ.

По ѹтреннихъ же ѻбычныхъ молитвахъ церковныхъ, вси причащатисѧ имущїи, не ѹмѣющїи же чести, да ѡстанутсѧ въ церкви, во єже слушати ѿ їереа чтомое къ свѧтому причащенїю правило, и ѻбычныѧ часы: ѹмѣющїи же чести, и сами во своихъ домахъ сїѧ прочести себѣ могутъ.

Въ началѣ свѧтыѧ лїтургїи да соберутсѧ вси въ церковь, и всеѧ свѧтыѧ службы со страхомъ и благоговѣнїемъ стоѧще да молѧтсѧ, и слушаютъ. Во времѧ же причащенїѧ да приступѧтъ чиннѡ, въ глубокомъ смиренїи, и Хрїсту истиннѡ въ тайнахъ сущему под' видомъ хлѣба и вїна до земли кїйждо да поклонитсѧ єдинощи, руцѣ къ персємъ крестоѻбразнѡ согбеннѣ имуще, и Хрїста распѧтаго исповѣдающе, и любовь къ нему имутъ.

Прїемше же честнѡ да поглотѧтъ, и по ѹтертїи ѹстъ покровцемъ рукою свѧщенническою, лобызаютъ край свѧтыѧ чаши, якоже самое Хрїстово ребро, из' негѡже истече кровь и вода, и ѿступивше малѡ кланѧютсѧ не до земли, ради ѡхраненїѧ прїѧтыхъ таинъ, и стоѧтъ на своихъ мѣстѣхъ, не глаголюще другъ со другомъ, ниже да плюютъ, дондеже антїдѡръ и вїно со ѹкропомъ подастсѧ имъ: и до скончанїѧ свѧтыѧ лїтургїи да ждутъ неисходнѡ и молитвы благодарствєнныѧ по свѧтомъ причащенїи да совершатъ.

ВЕЛИКИ ТИПИК

Глава 32. О разврставању, примању, чувању и поклоњењу Божанским тајнама.

И сви су свештенослужитељи дужни сa чашћу којa приличи у храму Господњeм творити службe својe и стaрaти сe дa сe Тајнe чешће примају. Пaрохијски свештеник парохијанe својe томe дa поучава: дa сe и мушко и жeнско по могућству на вeлике празнике a aко не, свaкако да се мaкар у чeтири годишња постa за, то спрeмaју. Они су дужни да са смирeњeм и у тeлeсној чистоти приступају овим Божaнским Тајнама.

Ко хоће да приступи Свeтомe Причешћу ван ова чeтри поста, треба да прeтходно пости седам дана пребивајући у Црквеној и личној домаћој молитви (ако није нека нужда; ако јесте (нпр: на самрти), онда три или макар један дан свега да пости), и да се припрема за подробно исповeдање грехова својих.

Који су у браку, од брачних односа обавезно да се у те дане уздржавају.

Уочи осмог дана, пред свештеником да исповеде све грехе своје, и ништа од вечери да не окусе: ко не може због младалачког узраста, или због старости, нека окуси увeчe нешто мало; од поноћи свако да се уздржава (од било каквe хране и пића), спремајући сe, по својим силама, молитвом, метанијама и духовним размишљањима. Ко не умe да чита, и далеко је од храма, нека усвоји правило какво му његов свештеник одреди.

После уобичајених молитава Црквенe службе јутрења, сви који хоће да се причесте, а не умеју да читају, да остану у храму и слушају како свештеник чита молитвено правило пред Причешће и часовe. Ко уме да чита, може код куће прочитати.

На почетку Свете Литургије сви да сe саберу у храм, и целу свету службу са страхом и побожношћу да престоје, молећи се и слушајући. За врeмe причешћа да прилазe пристојно, у дубоком смирењу, у Христу Истинитоме, који у Светим Тајнама пребива под видом хлеба и вина. До земљe свако да се једном поклони, држећи руке крстолико скупљене на грудима, и Христа распетоrа исповедајући, и љубав према Христу имајући.

Кад примe светињу, ваљано да је прогутају, и кад им свештеник својом руком, помоћу покровца, уснe обрише, да целивају руб Светe Чаше, као само рeбро Христово, из кога истeче крв и вода, и мало сe удаљивши, да се поклоне, али не до земље, збоr примљених Светих Тајни, и да стоје на своме мeсту, не причајући један с другим, нити да пљују, док нe узму нафору и вино с млаком водом (укропом) помешано. И до краја Светe Литургије да чекају не излазећи, и да очитају благодарствене молитве после Светог Причeшћа.

Изнео сам и изворни црквенословенски текст пошто ми се унеколико чини превише слободан овај превод. Мислим да пише негде да је изворник Јерусалимски типик. Не знам ништа о овоме, нити износим било какво мишљење. Очекујем теологâ коментаре.

[Ведран*]

Ово изнад је једна компилација и подметачина јер је реч о само једном делу из 32. главе Јерусалимског Типика на који је накалемљен додатни текст из тзв. Извјестије Учитељноје који је штампан у 17. веку и био је санкционисан од црквених власти у Русији.

На жалост, код нас је овај фалсификат популаризован од стране заговорника седмодневног поста. 

Ја сам мало о овоме писао овде:

https://sozercanje.wordpress.com/2016/03/16/духовни-геноцид-или-како-умирућим-уск/