Tumacenje Nikeo-Carigradskog Simbola Vere

[Milan Nikolic]

Уколико Бог не би видео и то после са своје ванвременске дистанце, онда би и он био роб времена као и ми.

Дакле опет одвајаш појам времена као нешто апсолутно само по себи, уместо да појам времена посматраш као категорију творевине којом Бог управља.

Ако нећеш да разговараш не мораш. Јер ово и јесте философско питање и пожељно је да користимо и аргументе других.

[Mиљан Танић]

Јес', ал нит је поента у "Зизи реко ово, Зизи реко оно", нит ти мене разумеш - очигледно. Ја време РЕЛАТИВИЗУЈЕМ. Ти си тај који га апсолутизује и чини га истим за Бога и за људе, иако то никако не може бити тако.

[Milan Nikolic]

Нисам споменуо Зизјуласа на начин како Ти мислиш  Испада да Ти је то одбрамбени механизам. Искористи онда било ког човека из света науке или теологије.

Опет и опет, Бог није створио време тако да је и Сам Бог остао неодвојив од времена (= од Своје творевине). Творевина постоји као ,,воља'' Божија, и начин на који Бог познаје творевину је кроз Сопствену (Божију) вољу.

Творевина има позив да пројави слободу, и то апсолутну слободу избора ,,да'' или ,,не''. То значи да ништа није предодређено на уштрб слободне воље. Бог може да има предзнање, али то не значи да је творевина већ доживела своје предодређење.

Истина о вечности Божијој не треба се разумети као нешто што се све већ десило у времену, без обзира ако то што се, наводно, све већ десило посматрамо као од тренутка стварања. Јер оно што треба да се дешава и што ће се десити, као и све што се до сада десило, остварује се и оствариће се као воља Божија, а не као самосвојност творевине (имамо у виду категорију времена јер о томе сада разговарамо).

А када говоримо о слободи творевине, тек онда имамо битност да творевину посматрамо као деловање које има свој пут и коначни циљ који је Есхатон. То што је у коначним стварима, тј. у Есхатону, још се није остварило (као у неком паралелном свету). Те коначне ствари сви чекамо, чак и они упокојени, иако за неке од упокојених време готово да и не протиче. То је та релативност времена која је у складу са поимањем наше вере.

А веровање да је све већ сада остварено, да је све већ одиграно, да је све већ успостављено, да је Царство већ дошло у свом коначном Другом доласку Христовом и свеопштем васкрсењу, - иако је то само, тобоже, тамо за неке већ упокојене, а ми сви на земљи као да нисмо још тамо достигли или смо већ тамо достигли, где су упокојени и васкрсли, као да нас Бог тамо већ види и да се све од тога већ десило или се већ дешава, - не може нити ће бити нормално и оправдано правом вером.

То је моје мишљење засновано на прилично обимном истраживању. Спреман сам да употребим разне референце у циљу оправдања тог мишљења... А Ти такође, ако хоћеш укажи одакле правиш Твоје тумачење. Ако тумачиш ,,сећамо се Другог славног доласка...'' на начин како сада говориш, молим Те да укажеш на још неке референце које би тако исто у буквалном смислу показале да се све од тога (Другог доласка и Есхатона) већ одиграло или се већ одиграва. А то је по мени апсолутизација категорије времена.

Јер по Теби ми смо већ васкрсли и тамо смо где смо у Есхатону. То Ти јасно кажеш. Кажеш да су сви упокојени аутоматски и васкрсли, значи ови су тамо где је опште васкрсење а тамо морамо бити сви (ми) јер смо сви одређени за васкрсење. О чему уопште говориш и молим Те појасни колико можеш боље?