Tumacenje Nikeo-Carigradskog Simbola Vere

[Milan Nikolic]

Бог јесте бестелесан али у смислу да није материјалан и да је безграничан. Међутим, Бог није безобличан, а ту чињеницу откривају људска створења као и анђели.

Добро смо почели да развијамо тему. eheeeej мајкл

???

Човек је створен по Божијем обличју и то зна сваки мање-више упућени хришћанин. Ако бисмо рекли да је Бог без обличја онда бисмо ударили на саму суштину постојања Божијег и човечијег.

Када је реч о обличју које човек има по обличју Божијем, ту треба да уведемо еквиваленцију и да Бога посматрамо као Биће које је обличја човековог, задржавајући оне категорије које се односе на разлику нествореног и створеног, односно божанске и човечанске природе.

Таквим тумачењем остварујемо учење које је основано Предањем. И ако данас још није јасно исказано шта представља савремени допринос отаца и теолога Цркве, то не значи да већ не можемо имати прилику да то што је од савременог теолошког доприноса тумачимо и остваримо.

Никејско-Цариградски Символ вере даје нам темељ и основу исповедања вере, али не даје нам ту веру као стерилни и конзервирани музејски експонат. Ту нашу веру требамо да искустрвено живимо како би настављали да идемо путем којим Црква иде. То значи да тумачење и објашњавање догмата не може бити коначно у историји, већ се увек треба очекивати потреба да се вера одбрани од нових учења која кваре успостављену веру.

Према томе, када дође до тога да се Црква мора одбранити од нових неправославних учења, онда се добијају нова објашњења вере која допуњују већ успостављену веру. Зато су хришћани позвани да буду трезвени и пажљиви и да знају да никада није сигурно да нам је вера загарантована, већ да је вера стална борба против лукавога.

[Milan Nikolic]

Da li se rec nevidljivo iz Simbola odnosi na bestelesnu sustinu?

Може се односити на бестелесну суштину ако ту суштину подразумевамо као суштину небеског света, односно анђеоског света, анђеоске природе. Јер не може се творевина, иако невидљива, односити на нествореног Бога и Његову суштину.

А као што сам већ рекао у првом одговору, појам ,,невидљивог'' у творевини може се односити и на материјалне ствари, конкретно земаљске пророде - ствари које се не могу детектовати.

[Mиљан Танић]

pa da nevidljiv je sada i onaj post što si izmijenio  

a ko je tebe danas nagazio Miljane?

Nisam ništa menjao, nemam pojma o čemu pričaš (ili sam nešto dopunjavao, a ne sećam se).

Nije me niko nagazio, samo ne vidim potrebu za naglabanjem i razglabanjem i zbunjivanjem čoveka na nečemu tako prostom kao što je pojam nevidljivog. Zbog prekomernog pr......, da ne kažem filosofiranja, i jeste došlo do zilion jeresi.

[obi-wan]

Човек је створен по Божијем обличју и то зна сваки мање-више упућени хришћанин. Ако бисмо рекли да је Бог без обличја онда бисмо ударили на саму суштину постојања Божијег и човечијег.

Tesko meni... prstgore

[Milan Nikolic]

Па јесте. Неки говоре да је Бог виша сила, да верују у вишу силу, и то је то, ништа више. То онда може да се разуме и као вера у неку магичну куглу. Мада и кугла има облик сфере, али тај облик не представља конкретно биће. Али Бог је Биће, и то Биће Заједнице.

Зато треба рећи да је Бог као човековог обличја. Тако често вл. Атанасије Јевтић говори када рашири руке и покаже како изгледа Бог. То обличје Бог има и пре Оваплоћења Логоса, и то је нешто што треба да се тумачи, јер је Бог створио човека по Своме обличју.

[Viktor Ljvovic]

Zar nije Adam stvoren po ikoni i podobiju Bozijem, a procitao sam negde da se tu misli da je stvoren po Hristu kao Ikoni Bozijoj, kako vec o tome govori apostol Pavle, ne secam se u kojoj poslanici?

[obi-wan]

Па јесте. Неки говоре да је Бог виша сила, да верују у вишу силу, и то је то, ништа више. То онда може да се разуме и као вера у неку магичну куглу. Мада и кугла има облик сфере, али тај облик не представља конкретно биће. Али Бог је Биће, и то Биће Заједнице.

Зато треба рећи да је Бог као човековог обличја. Тако често вл. Атанасије Јевтић говори када рашири руке и покаже како изгледа Бог. То обличје Бог има и пре Оваплоћења Логоса, и то је нешто што треба да се тумачи, јер је Бог створио човека по Своме обличју.

Naravno da Bog nije samo tamo neka sila, ali je istovremeno i bezoblican, i to ne u smislu licnosnom, nego u smislu prostornom, jer ne podleze nijednoj formi niti merenju...

[Mиљан Танић]

Zar nije Adam stvoren po ikoni i podobiju Bozijem, a procitao sam negde da se tu misli da je stvoren po Hristu kao Ikoni Bozijoj, kako vec o tome govori apostol Pavle, ne secam se u kojoj poslanici?

Pa ako malo uključimo priču o vremenu kao posebnoj dimenziji, možemo reći da je Adam stvoren po Hristovom liku, jer - budući da je Bog van vremena i da je njemu celokupna naša istorija, a i ono pre i posle nje u jednom večitom "sada" - on je i u trenutku stvaranja - sa svoje tačke vremena - već bio ovaploćen i vaskrsao itd...

[Milan Nikolic]

Па јесте. Неки говоре да је Бог виша сила, да верују у вишу силу, и то је то, ништа више. То онда може да се разуме и као вера у неку магичну куглу. Мада и кугла има облик сфере, али тај облик не представља конкретно биће. Али Бог је Биће, и то Биће Заједнице.

Зато треба рећи да је Бог као човековог обличја. Тако често вл. Атанасије Јевтић говори када рашири руке и покаже како изгледа Бог. То обличје Бог има и пре Оваплоћења Логоса, и то је нешто што треба да се тумачи, јер је Бог створио човека по Своме обличју.

Naravno da Bog nije samo tamo neka sila, ali je istovremeno i bezoblican, i to ne u smislu licnosnom, nego u smislu prostornom, jer ne podleze nijednoj formi niti merenju...

Е па то је онда у реду рећи. До тога бисмо одмах дошли. И баш је то важно рећи али у право време и надам се да ће таква прича да се развије.

Дакле, дошли смо до појма ,,личности''. Сада је пред нама важно поље где морамо да пазимо како ћемо разумети објашњења. Као што сам већ рекао, еп.Атанасије показује уопште човека са раширеним рукама као икону Божију. Наравно да се такво ,,обличје'' не односи искључиво на просторно-временске категорије, зато то ,,обличје'' треба да посматрамо као безграничност Божију.

[Oglo]

pa da nevidljiv je sada i onaj post što si izmijenio  319.gif

a ko je tebe danas nagazio Miljane?

Nisam ništa menjao, nemam pojma o čemu pričaš (ili sam nešto dopunjavao, a ne sećam se).

Nije me niko nagazio, samo ne vidim potrebu za naglabanjem i razglabanjem i zbunjivanjem čoveka na nečemu tako prostom kao što je pojam nevidljivog. Zbog prekomernog pr......, da ne kažem filosofiranja, i jeste došlo do zilion jeresi.

319.gif

Pa sad... ja ne mogu da dotaknem nebo, pa je ono opet vidljivo. Imaš takvih primera još koji pobijaju tu rečenicu.

A kad bismo išli BAŠ u crevca, mogao bih da kažem da i dim vidim, a ne mogu da ga dotaknem, jer čim približiš prst, on se raspršava...

ma ipak te je neko nagazio malo danas,a?  klapklap

[Mиљан Танић]

Ja rekoh nije.

A ti ako bi da naglabaš, naglabaj, al' džaba ti.

[Milan Nikolic]

Zar nije Adam stvoren po ikoni i podobiju Bozijem, a procitao sam negde da se tu misli da je stvoren po Hristu kao Ikoni Bozijoj, kako vec o tome govori apostol Pavle, ne secam se u kojoj poslanici?

Pa ako malo uključimo priču o vremenu kao posebnoj dimenziji, možemo reći da je Adam stvoren po Hristovom liku, jer - budući da je Bog van vremena i da je njemu celokupna naša istorija, a i ono pre i posle nje u jednom večitom "sada" - on je i u trenutku stvaranja - sa svoje tačke vremena - već bio ovaploćen i vaskrsao itd...

Није тако баш исправно, јер онда би појам времена опет значио као нешто апсолутно. Треба знати да је време категорија творевине и да се унутар творевине може мењати, као што се уосталом цела творевина може мењати, али увек остаје редослед хронологије догађаја.

Тешко је то разумети. Замисли да од сада за тебе протекне триста година времена а код мене само три године - и да се нађемо у истој тачки времена онако како мислени експеримент Ајнштајнових теорија омогућава. У случају да смо ми близанци и да сам ја рођен минут пре тебе ко би онда после оног искуства са релативношћу времена био старији, ти или ја? Одговор је да би увек био ја старији јер сам пре тебе рођен, или условно речено пре тебе створен, без обзира што ти имаш преко триста година.

Дакле, у постојању које свакако посматрамо из перспективе вечности, хронологија догађаја остаје непромењива. Зато још увек ишчекујемо Долазеће Царство у својој пуноћи. А стоји то да неким светитељима не пролази време темпом као нама на Земљи, јер неким светитељима пролази знатно више времена (или некима време уопште не пролази) као што је случај са Богородицом као брзој помоћници, и што је Богородица више са људима, у односу са њима, то је из њене перспективе прошло толико пуно времена и можда га можемо одредити милионима година.

Али кључно је да сви очекујемо успостављање Царства Божијег - оног коначног - где се његова блаженства тек требају збити: ,,Шта око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дође''. То је вера у васкрсење које чекамо. Једном речју, не можемо бити истовремено у два времена. Међутим добро је када посматрамо себе као да смо већ у аду, и пазимо на сваки наш постипак и не очајавамо.

[Mиљан Танић]

Mislim Milane da nisi najbolje razumeo Ajnštajna.

A ni moju priču o vremenu.

Bogu, koji je VAN VREMENA, da ne kažem IZNAD njega - u njegovom SADA je već ostvareno i Carstvo. I oduvek je bilo. Stoga, i ovaploćenje Hristovo je u tom njegovom "sada" u trenutku stvaranja vremena i sveta već bilo završeno.

Ne postoje dva vremena, postoji vreme i iznad-vremensko, gde je sve vreme jedno "sada".

[Milan Nikolic]

Ја Ти кажем да то тако не може да буде. Не зато што је Богу нешто не могуће, већ зато што Бог сам дела из вечности у времену. Дакле, када Бог буде успоставио Царставо и праображај творевине, као што каже ,,све творим ново'', тада ће се и десити то о чему је казано. То је тај догађај из вечности у времену, односно то дејство Божије које ће у времену сјединити све са Собом.

[Mиљан Танић]

Desiće se u istoriji.

Njemu, koji je iznad svega toga i gleda "odozgo", to se sve već desilo.

Ili hoćeš da kažeš da je i On podložan vremenu i - čekanju?