Jump to content

Митрополија аустралијско-новозеландска

Оцени ову тему


Препоручена порука

Честитке најбољем тенисеру света

понедељак, 04 јул 2011 10:04

djokovic.jpg

Његово Преосвештенство Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске, Г.Г. Иринеј, заједно са свештенством и верним народом, упутио је јутрос Новаку Ђоковићу честитку за освајање најпрестижнијег тениског турнира на свету, а посебно на освајању првог места на АТП листи. У својој честитци Владика Иринеј нагласио је "Нека Господ наш једини Победитељ, увек благослови, чува и свагда на победу води овог нашег свесрпског момка, који је понос и радост васколиког српства".

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Представници Коалиције удружења избеглица код Патријарха Иринеја

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј примио је јуче, 4. јула 2011. године, у Српској Патријаршији у Београду делегацију 104 удружења избеглих и прогнаних Срба из Хрватске на челу са  г. Миодрагом Линтом. Чланови делегације су упознали Његову Светост са бројним проблемима са којима се суочавају избегли и прогнани Срби у Хрватској и уручили му извештај о неиспуњавању обавеза Владе Хрватске из Поглавља 23 „Правосуђа и људска права“.

У извештају избегличких удружења наводи се низ чињеница које јасно говоре да Хрватска није вратила одузета имовинска и стечена права избеглим и прогнаним Србима, да није успоставила независно, непристрасно и ефикасно правосуђе у области суђења за ратне злочине и друга кривична дела у ратном периоду и да није завршила процес есхумације и идентификације посмртних остатака Срба из преко 600 познатих гробних места. Чланови делегације су, такође, упознали Његову Светост да је 70.000  оштећених грађана потписало подршку Петицији избеглих и прогнаних Срба којом тражимо да Хрватска испуни европске стандарде у поштовању наших људских права, као и са иницијативом да Народна скупштина Републике Србије усвоји Резолуцију о поштовању људских права избеглих и прогнаних Срба из Хрватске.

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј се интересовао за актуелни положај избеглих и прогнаних Срба и проблеме са којима се суочавају у процесу повратка својих права у местима избеглиштва, као и у свакодневном животу. Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј је дао благослов Петицији избеглих и прогнаних Срба из Хрватске, подршку наставку акције прикупања потписа подршке Петицији широм света где живе избегли и прогнани Срби и остали грађани оштећени у својим имовинсим и другим правима, као и подршку да Народна скупштина Републике Србије усвоји Резолуцију о поштовању људских права избеглих и прогнаних Срба из Хрватске.

ИЗВОР

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

Годишњица Хиротоније Њ.П. Владике Иринеја

петак, 15 јул 2011 15:27 SecretaryII

hirotonija1.jpg

hirotonija1Данас, 15. јула 2011. године, на празник Полагања ризе Пресвете Богородице, навршава се пет година од хиротоније Његовог Преосвештенства Владике Иринеја у епископски чин.

Данашњи Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске рукоположен је у чин ђакона 15. јануара 1994. године у Српској православној саборној цркви Васкрсења Христовог у Чикагу. Монашки постриг примио је 18. јануара 1995. у манастиру Светог Саве у Либертивилу и том приликом је добио монашко име Иринеј по светом Иринеју Епископу лионском, а у чин јеромонаха рукоположен је 27. јануара 1995. у цркви Светог Саве у Кливленду.

У петак 14. јула 2006. године, у Саборној цркви у Београду, Његова Светост Патријарх Српски Г.Г. Павле началствовао је на наречењу за Епископа аустралијско-новозеландског Г. Иринеја (Добријевића), уз саслуживање Митрополита Хонг Конга г. Никитe и дванаест српских Епископа и бројним свештенством и ђаконством

Следећег дана, суботу, 15. јула 2006. године, на дан Полагања ризе Пресвете Богородице, у Саборној цркви је служена Света Архијерејска Литургија на којој је хиротонисан нови Епископ аустралијско–нозозеландски, Архимандрит Иринеј (Добријевић).

Светом Архијерејском Литургијом је началствовао Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије; уз саслужење и прислуживање још петнаест Архијереја, двадесетшест свештеника, десет ђакона и четири чтеца.

Хиротонији новог Епископа присуствовали су монсињор Еуђенио Збарбаро, папски нунције у Београду; пречасни Робин Фокс, англикански свештеник у Београду; представници дипломатског кора; г.hirotonija2 Милан Радуловић, Министар вера у Влади Републике Србије; г. Александар Чотрић, заменик Министра за дијаспору у Влади Републике Србије; др Веселин Сјеклоћа, потпредседник Привредне коморе Београда; др Ненад Поповић, шеф Економског тима за Југ Србије и Косово и Метохију; г. Владимир Божовић, помоћник Министра и генерални инспектор МУП-а; чланови краљевске породице Карађорђевић – Њ.К.В. кнегиња Јелисавета и принцеза Линда са сином принцем Ђорђем; Њихове Екселенције амбасадори: г. Давид Гоуан (Велика Британија), г. Роберт МекДугал (Канада), гђа. Лавања Прасад (Индија), г. Џон Оливер (Аустралије), г. Хју Пернеј (Француска), г. Александар Алексејев (Руска федерација), г. Карлос Родригез Икезада (Мексико), г. Герхард Јандл (Аустрија); г. Родерик Мур, заменик америчког Амбасадора; г. Луис Кришок, шеф америчке Канцеларије у Бања Луци; г. Џулијан Харстон, директор Канцеларије Мисије Уједињених Нација у Србији; г. Киф Симонс, директор USAID мисије у Србији; г. Александар Милутиновић, заменик војног аташеа САД, и многих других службеника Амбасаде САД у Србији; гђа. Ан Пешић, конзул Републике Ирске; гђа. Рујиза Мара Андрејевич, конзул Амбасаде Бразила у Србији; представници IOCC-а (Међународне православне добротворне организације) за САД, Румунију, БиХ и Србију; г. Славко Пановић, председник Српске Народне Одбране у Америци; чланови Крунског савета на челу са г. Драгомиром Ацовићем; г. Срђан Миковић, председник СО Панчево; г. Алекса Мачаски, председник и публициста - Plaindealer из Охаја, САД; Дејан Бодирога, прослављени кошаркаш са супругом Иваном; фолклорни ансамбл КОЛО и велики број верника.

53318_A4У име Његове Светости Патријарха српског Г.Г. Павла знаке епископског достојанства: омофор, панагију, митру и жезал новоизабраном и хиротонисаном Епископу Иринеју предао је Митрополит Амфилохије који је том приликом рекао: “Бог Вас је удостојио служења на аустралијском и новозеландском континенту. Црква вас шаље као што је Господ некада слао своје ученике да проповедате, народ Божји сабирате, да га просвећујете и освећујете светињом коју сте данас примили и које Вас је Господ удостојио.”

Његово Преосвештенство Владика Иринеј прославиће ову годуишњицу молитвено у заједници са свештенством и верним народом који сада заиста у сваком смислу саборују под окриљем једне и јединствене Митрополије аустралијско-новозеландске Српске Православне Цркве. Преосвећени Владика Иринеј сутра ће служити Свету Архијерејску Литургију у храму Светих Апостола Петра и Павла у Водонги, а прекосутра, на Дражин дан, у храму Светог Николе у Блектауну.

hirotonija2.jpg

53318a4.jpg

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Сиднејски расколници тзв. „Старокалендарци“ вратили се у окриље Цркве

понедељак, 18 јул 2011 15:25 SecretaryII

archbishopstylianosfina.jpg

Γрчка православна црквена општина у Сиднеју, која се одвојила од Аустралијске архиепископије Константинопољске патријаршије и која је годинама била под јурисдикцијом расколника „старокалендараца“, тзв.  „Цркве истинитих православних хришћана“, донијела је 03. јула одлуку о повратку у крило Мајке-Цркве. За то је гласало 78,5% парохијана, саопштава веб-портал Амен.

Представници Константинопољске патријаршије су изјавили да се надају да ће овом примјеру слиједити и црквена општина Аделаид.

On July 3rd, 2011 the Greek Orthodox Church Community in Sydney, which had split from the Ecumenical Patriarchate of Constantinople's Greek Orthodox Archdiocese of Australia, and which for years was under the jurisdiction of the schismatic so-called "Old Calendarists", i.e. the "Church of True Orthodox Christians," has decided to return to the bosom of the Mother Church. According to the web portal "dada", 78.5% parishioners voted in favour of returning and ending the schism.

Representatives of the Patriarchate of Constantinople stated that they anticipate that the estranged Church Community of Adelaide will follow this example.

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 weeks later...

“Нека вам речи буду благе, а аргументи јаки”

фотографија

http://soc.org.au/images/stories/seoba.jpg

Након прочитаног текста Његовог Преосвештенства Г.Г. Иринеја (Добријевић) објављеног на дан Светог Великомученика и изцелитеља Пантелејмона, на званичној интернет презентацији Српске Православне Цркве као и Митрополије аустралијско-новозеландске, под насловом „Новинарска етика, Црква и друштво“, немогуће је свакој благочестивој и праведној светосавској души остати равнодушно, која цркву недоживљава  као место личних афирмација већ суштим животом и спознајом да без страдања нема васкрсења, а тиме ни спасења и вечног живота.

С тога и с пуним разлогом произилази текст Његовог Преосвештенства  Г.Г. Иринеја, као и негодовања у знак протеста оних који чине цркву и страдалништво деле са својим Архипастиром, онако како је и сам пастир спреман да поднесе жртву за своје стадо. И не само што изјава да се „Владика крије иза народа“ служи подсмеху, носећи нечастиву намеру и неистину којом манипулише масом већ и потпуно изпарава као изјава невалидног аргумента. Без тог и таквог народа, онаквог каквог га је Бог стоврио, ни сам Епископ не би имао кога привести истини. Ето парадокса и незнавености: тврдити да онај који је ради другог се склања за њим. Може ли се пастир склањати иза свога стада или ће их водити и надгледати га? Чак шта више, држећи се речи Светог Николаја, прави домаћин се не стиди да задужи своје слуге. Тако и Епископ најмање има потеребу и повод да се склања иза народа ради којег је, очекујући икакву надокнаду од њега. Не само што нема ни једног Епископа наше, сестринске или било које канонске православне цркве, а да не иде испред свог народа данас, него је и бесмисао и срам тврдити да такав постоји, пред сеобама под Арсенијем Чарнојевићем  који је водио народ и био народни вођ.

Новинарство у служби објективности правда своју сувислост и потребу да праведност осија и пружи јој дужно поштовање, борећи се за сваку народну врлину. Онда када постаје извор и начин манипулисања, новинарство постаје хула на људскост и честитост. Онда када се новинарством пружа и креира једнострана „истина“ нарочито из перспективе неупућености и злих намера, тада једини наш хришћански рат против зла тог типа је садржан у мисли Достојевског: ако је све на страни истине, ја остајем уз Христа. А тим останком не уз произвољни појам о „истини“ већ уз савршеног врлинског Богочовека Христа и безкомпромисним опстанком уз Њега бивамо изцељивани страдалним ранама.

Нека нико, дакле, не мисли да потурајући сурогате невалидних и неоснованих и манипулативних информација чини веће зло ономе против кога се диже и против кога су уперене него самом себи. Јер, стајући на тај пут несловесности, уперени против правде и светосавске човечности, они ће се сами наћи у ћорсокаку и паничном безизлазу, а тим издвајањем стварајући груписања и таборе из којих сем покајањем  се неће и не могу извући. Такав је случај  тоталитарности новинар.де и многих других ругла новинарског заната где они који тобоже мисле да знају, се напајају лажима тражећи сваки изговор за свој грех, како каже апостол Павле, а при том непримајући никога са стране ко мисли другачије, а некмоли правилније и честитије.

Несхватљиво је да живећи и радећи у средини где добро познају околности и напетости, новинар у Аустралији или било којој другој средини, уме и дозвољава себи да нађе оправдање и нетрезвеноумље о опасности које могу лажне информације  и полу истине које су увек горе од лажи, како нас је учио Патријарх Павле, нанети као штету и духовну и моралну оним Србима који знају пут и смисао истине.

Црква никада у својој историји па ни данас, у свим временима искушења, ма колико страдала али никад несносећи пораз, није водила борбу против оних који су чинили све да јој науде, па чак ни у време раскола и јереси, већ је увек настојала да се кроз борбу за иситну, за љубав и за правду и увек „за“, а не“против“, приведе покајању и заблуделих и отпалих од праве вере. Тако је и данас. Нити је црква икаква јурисдистичка институција која спроводи унапред дефинисане и одређене  ставове и планове и намеће их безусловно икоме, тражећи да други слепо и без личног учинка, а по благовољењу своје слободне воље, слепо служе интересу цркве. Какав је случај новинар.де показује се у светлу правог стања ствари да свако добронамерно и искрено се оспори и не дозволи се да буде преко онога што они у свом табору налазе за истинито, а то показује њихову уврежену изопаченост и сатанску природу става и њиховог циља. Борба Цркве за истину и људскост се управо огледа у добронамерности да медији треба да постоје али ће се увек супростављати свакој лажи и обмани бранећи увек свој интегритет. Али Црква није ни чаршијска институција да би олако дозволила да овлада јавашлук и погибао на штету и углед и клирика и честитог верног народа.  Ако се унутар Цркве и ћути, то је најмање знак одобравања и немоћи колико из трпљења и стрпљења за покајањем палог. И с тога управо и неодступа у одбрани свог интегритета, овоземаљске  мисије, а самим тим и архијерејске части и достојанства. Зато одбрана Цркве и јесте дужност сваког истинитог верника. И не ретко у  историји цркве су се овенчао венцима мучеништва и најједноставнији верни народ.

Коначно, да би новинарство било одраз људскости и честитости, светосавског морала, подсећамо дописнике на речи патријарха Павла, нека вам речи буду благе, а аргументи јаки. То је не могуће без јеванђељског искуства и врлина.

Чтец Дамјан Милетић,

Мелбурн.

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 weeks later...
  • Гости

ПРОСЛАВА ХРАМОВНЕ СЛАВЕ НА ГОЛД КОСТУ

dsc04760s.jpg

Његово Преосвештенство Епископ Митрополије аустралијско-новзеландске Г. Иринеј посетио је Црквену општину Успења Пресвете Богородице на Голд Косту. Повод за ову канонску посету био је прослава храмовне славе.

Преосвећени Владика је началствовао Светом Архијерејском Литургијом а салуживали су му протојереј-ставрофор Душан Стефанов, јереј Никола Стефанов администратор ове парохије и протођакон Бранко Василић.

DSC04733На Светој Литургији сабрао се велики број верног народа као и велики број најмлађих верника, деце која су сва приступила Светој Тајни Причешћа што чини свакако посебну драж и духовну радост.

У склопу Литургије Владика Иринеј је пререзао и благословио славски колач и славска знамења.

Потом су се сви присутни поткрепили трпезом љубави коју су вредни домаћини припремили и послужили у прелепој обновљеној Црквеној сали.

Са Голд Коста Владика је посетио и парохијску заједницу Светог Николе у Бризбејну која је са великим успехом организовала традиционални Великогоспојински сабор на коме се се окупило мноштво омладине и деце као и званични поредставници града Бризбејна који су такође били одушевљени овом манифестацијом најавивши да ће убудуће подржавати овакву врсту националног и културног окупљања.

ФОТОГРАФИЈЕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Владика Иринеј у посети грчком колеџу у Мелбурну

dsc04704z.jpg

У четвртак, 25. августа, 2011. године грчки православни колеџ "Св Јована" који се налази у Престону, у Мелбурну, угостио је Његово Преосвештенство Епископа Иринеја у званичној посети.

Директор ове установе која нуди основно и средње образовање које је признато од стране Викторијског министарства просвете, г. Јоанис Рекоуниотис је примио српско свештенство и описао рад ове установе која учи децу већ скоро четири деценије.

Током обиласка школе, показане су учионице из више области: енглеског и грчког језика, математике и хемије, ликовних уметности, као и пространа спортска дворана која је недавно саграђена.

Г. Рекоуниотис је изразио жељу да се што више српских ђака нађе у овој установи у којој би деца имала прилику да похађају редовне часове као и у свим државним школама, са додатним часовима православне веронауке, српског језика и културе.

У пратњи Његовог Преосвештенства су били протојереј-ставрофор Милан Милутиновић, као намесник Викторије, као и локални пароси, протојереј-ставрофор Мирослав Хаџи-Поповић из Брансвика и протонамесник Владислав Шиповац из Гринзбороа, чији се свети храмови налазе недалеко од грчког колеџа "Св Јован".

Следећи сусрет српске заједнице са грчким Колеџом ће бити 1. октобра код цркве Св Саве у Гринзбороу, где ће културно-уметнички састав овога Колеџа учествовати на Сабору Српског Фолклора. Права прилика да се српски православни народ северних крајева Мелбурна упозна са радом ове јединствене православне школе.

За више информација о раду грчког православног колеџа "Св Јован" обратите се вашем парохијском свештенику или у канцеларији Колеџа на (03) 9480 5300.

Владислав Шиповац, протонамесник

ФОТОГРАФИЈЕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ПРВОГ САБОРА МИТРОПОЛИЈЕ АУСТРАЛИЈСКО-НОВОЗЕЛАНДСКЕ

У име Оца, и Сина, и Светога Духа!

img0408iv.jpg

У парохији Св. Архиђакона Стефана у Рути Хилу, Сиднеј - Аустралија, током попразништва Успења Пресвете Богородице и под њеним небеским покровитељством а под председништвом нашег канонског архијереја и оца, Његовог Преосвештенства Г. Г. ИРИНЕЈА, Епископа Митрополије аустралијско-новозеландске, у суботу, 3. септембра / 21. августа 2011. године, одржасмо ванредно заседање Првог Сабора Митрополије аустралијско-новозеландске.

Заседање отпочесмо призивом Светога Духа за благословен рад Сабора и светом архијерејском Литургијом, причешћујући се живоносним светим Телом и пречасном Крвљу Христовом, по образу древних светих и свештених сабора свештенства и народа Божјег, благодарећи Троједином Господу нашем за достигнуто црквено јединство, благодаћу Господа нашега Исуса Христа, у љубави Бога Оца и заједници Светога Духа.

Благодарни смо Светом Архијерејском Сабору и Светом Архијерејском Синоду Српске Православне Цркве на челу са Његовом светошћу Патријархом српским Г. Иринејем на проучавању и одобравању усвојеног предлога Устава Митрополије аустралијско-новозеландске, који је настао као израз непоколебљиве жеље за јединством, којим се учини крај сваком раздору и који постаде инструмент богоугодног уједињења под безбедним окриљем наше Мајке Цркве. Устав Митрополије аустралијско-новозеландске ће и у будућности бити гарант јединства и једногласности верног народа српског у Аустралији и Новом Зеланду и знак наше синовске везаности за своју свету Мајку, Српску Православну Цркву, чији смо неотуђиви део. Обрадовани смо поверењем Светог Архијерејског Сабора које нам је указано уздизањем до нивоа и степена једне од митрополија Српске Православне Цркве. Захваљујемо и обећавамо да указано нам поверење нећемо изневерити.

Сећајући се досадашњег дуготрајног и мукотрпног пута до овог свечаног и светог дана коначног јединства наше Цркве на овим просторима указујемо нашу вечну захвалност најсветијем нам оцу, блажене успомене Патријарху Павлу, нашем ујединитељу, и са њим блаженопочившем Митрополиту новограчаникчком Иринеју, као и преподобном Старцу оцу Никанору светогорцу, проигуману Хиландарскоме, нашем измиритељу, похрањујући у нашим срцима и душама целовит и нераздељив Хитон Господњи у савршеном јединству једне, свете, саборне и апостолске Цркве Светосавске. Не заборављамо него се, са радошћу и благодарно, сећамо свих наших отаца архијереја који су у зноју лица свога орали бразде на овој, често трновитој, њиви Господњој у Аустралији и Новом Зеланду. Захвални смо свим ранијим архијерејима наших досадашњих Епархија, Његовом Високопреосвештенству Г. Николају, садашњем Митрополиту дабробосанском, Њиховим Преосвештенствима Г. Лаврентију, садашњем Епископу шабачком, Г. Василију, садашњем Епископу сремском, Г. Лонгину, садашњем Епископу епархије новограчаничке-средњезападноамеричке, Г. Луки, садашњем Епископу западноевропском, Г. Сави, садашњем Епископу славонском, Г. Никанору, садашњем Епископу банатском, Г. Милутину, садашњем Епископу ваљевском и блаженопочившим Епископима Димитрију, Петру и Василију. Благодаримо им на очинској љубави према свима нама и бризи за верни светосавски народ наш у Аустралији и Новом Зеланду. Поздрављамо све свете оце архијереје, у њима и преко њих, пуноћу Српске Цркве Православне и благодаримо им за поверење и благословено утемељење за ово дуго жељено и дуго очекивано црквено-административно уједињење.

Неизмерно смо захвални свим досадашњим телима бивших епархија и њиховим члановима, свим учесницима прошлогодишњег паралелног заседања два највиша тела бивших епархија наших а нарочито верном народу јер су били и остали наша савест, непоколебљива тврђава, извор снаге и инспирација за борбу до коначне победе у борби за јединство.

Овог благословеног дана поздрављамо и сав једноверни народ наш српски у Отаџбини и широм света.

У саборовању узеше учешћа представници манастира, парохија и црквеношколских општина, мисионарских парохија, Савеза кола српских сестара, Српског православног омладинског удружења и родољубивих организација при ранијем Епархијском пленуму, а који су били у саставу Епархијског савета бивше Епархије аустралијско-новозеландске и Црквено-народног сабора бивше Епархије за Аустралију и Нови Зеланд Митрополије новограчаничке.

На почетку саборског рада, након поздравне речи Његовог Преосвештенства Г. Иринеја, учесници су упознати са званичним актима Светог Архијерејског Сабора и Светог Архијерејског Синода СПЦ а потом се приступило конституисању митрополијских тела, избору и постављењу достојних лица на Уставом предвиђене дужности и положаје у Митрополији.

На основу Устава Митрополије аустралијско-новозеландске за Архијерејског заменика (Чл. 9.3) постављен је: Високопреподобни архимандрит о. Лазар (Царан). Постављени су нови чланови Црквеног Суда Митрополије (Чл. 10) у саставу: почасни чланови, високопречасни протојереји ставрофори Др о. Јован Цветић и о. Борислав Петровић, чланови заменици, високопречасни протонамесници о. Владислав Шиповац и о. Горан Ћећез, Црквено-судски тужилац, високопречасни протојереј ставрофор о. Србољуб Милетић, и секретар, пречасни ђакон Немања Мрђеновић.

На основу Устава Митрополије (Чл. 12) за Архијерејске намеснике постављени су: Сиднејски, (за Нови Јужни Велс и Аустралијску Престону Територију), високопречасни Протојереј ставрофор о. Миодраг Перић, Бризбејнско-велингтонски (за Квинсленд и Нови Зеланд), високопречасни Протојереј ставрофор о. Велибор Бојичић, Мелбурнски, (за Викторију и Тасманију), високопречасни Протојереј ставрофор о. Милан Милутиновић и Пертско-аделаидски, (за Западну Аустралију, Јужну Аустралију и Северну Територију), пречасни јереј Страхиња Јањић.

За саборне храмове проглашени су, храм Св. Кнеза Лазара у Александрији - Сиднеј и храм Свете Тројице у Брансвику – Мелбурн, а за про-катедрални, храм Светога Саве у Еланора Хајтс.

На основу Устава Митрополије (чл. 13.4.м и 14.2) Сабор је изабрао 6 свештеника и 6 лаика у Управни Одбор Митрополије, у саставу: Високопреподобни архимандрит о. Лазар Царан (по положају), високопречасни протојереји ставрофори, о. Мирослав Поповић, о. Миодраг Перић о. Ђуро Ђурђевић, високопречасни протонамесник о. Саша Стојановић, пречасни јереј о. Сава Антић и господа: Слободан Тошић, Петар Козлина, Рендон Илић, Славко Говедарица, Јанко Николић и Трајко Шкопеља. Изабрани су по два члана заменика, пречасни јереји о. Саша Чолић и о. Ђорђе Веселиновић (чланови заменици за свештена лица) и Гордана Иванчевић и Јован Ардалић (чланови заменици за лаике). Председник Управног Одбора Митрополије је Његово Преосвештенство Г. Иринеј, по свом положају. За потпредседника је постављен г. Слободан Тошић, за благајника г. Петар Козлина и за секретара, пречасни ђакон Немања Мрђеновић.

У Надзорни Одбор Митрополије изабрани су: г. Милорад Арчаба, за председника и господа Васо Деспотовић и Драган Савић, за чланове.

Сабор се током свог рада бавио питањем Примењивања Устава и свих пратећих аката на локалном нивоу односно Једнообразних Правила за Парохије и њихове ЦО и Правила за Мисионарске парохије и Општих, Локалних и Спроведбених Уредаба, односно појашњењем предвиђеног процеса.

Озарени светлошћу оствареног дела Божјег позивамо све који су изван Цркве светосавске, изван Свете Цркве Христове, да се у покајању врате у њено топло и спасоносно окриље, речима блаженопочившег Митрополита Иринеја (изговореним на Литургији помирења у београдској Саборној цркви на Сретење 1992. године) „СВИМА ПРАШТАЈУЋИ И ОД СВИХ ОПРОШТАЈ ИШТУЋИ“.

АМИН! АМИН! АМИН!

У Сиднеју, 3. Септембра / 21. Августа 2011. године Господње

Председник Сабора

Његово Преосвештенство Г. Иринеј,

епископ Митрополије аустралијско-новозеландске

са свим посвећеним и изабраним делегатима,

учесницима Првог Сабора Митрополије аустралијско-новозеландске

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

ОДРЖАН ПРВИ ВАНРЕДНИ САБОР МИТРОПОЛИЈЕ АУСТРАЛИЈСКО-НОВОЗЕЛАНДСКЕ

wwwibb.jpg

Протеклог викенда у Сиднеју је одржан први ванредни Сабор Митрополије аустралијско-новозеландске, који се бавио најважнијим текућим питањима у Митрополији а о чему је издато и посебно саопштење, као и прослава Митрополијског дана.

Саборовање је започето још у петак, 02. септембра, када је у просторијама ЦО „Свети Никола“ у Блектауну одржано последње заседање Епархијског управног Одбора бивше Епархије аустралијско-новозеландске и Епархијског Савета бивше Епархије за Аустралију и Нови Зеланд Митрополије новограчаничке. Пошто је прошле године на ванредном Црквено-народном Сабору и Епархијском Савету у Мелбурну усвојен нови Устав јединствене Митрополије аустралијско-новозеландске, који је у међувремену потврђен од стране Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве о чему је својим актом посведочио и Свети Архијерејски Синод на челу са Свјатјешим Патријархом српским Иринејем, чиме су укинуте и Епархија аустралијско-новозеландска и Епархија за Аустралију и Нови Зеланд Митрополије новограчаничке, њихова највиша тела (ЕУО и ЕС) на седници у Блектауну распуштена су и њихове ингеренције је преузео Законодавни одбор.

Након седнице у храму Светог Николе служено је вечерње богослужење коме је поред Њ.П. Владике Иринеја и многобројног свештенства присуствовало и стотињак учесника Сабора који су те вечери у Блектауну обавили и званичну регистрацију.

Следећег дана Сабор је започео Светом Архијерејском Литургијом и призивом Духа Светога у храму Светог Архиђакона Стефана а наставио се у парохијском дому целодневним заседањем.

Непосредно пред сам почетак заседања Сабор је поздравио присутну делегацију из Републике Српке, коју су чинили Бранислав Дукић председник Савеза Логораша Републике Српске, господин Боро Медић заменик председника СЛРС, господин Јово Радукић саветник министра финансија у Влади Републике Српске и господин Божидар Плављанин први саветник премијера Републике Српске. Гости из „српског пијемонта“ уручили су Епископу Иринеју захвалницу и даровали га књигом о Републици Српској у знак захвалности како за дугогодишњи рад и помоћ Србима у западним српским земљама тако и за помоћ у реализацији њихове посете Аустралији.

Сабор се бавио најзначајним текућим пословима у Митрополији о чему је Сабор издао и посебно саопштење, а ми издвајамо позив „праштајући свима и од свих опроштај иштући“ свима који су ван Цркве „да се са покајањем врате својој мајци, Српској Православној Цркви“.

Након званичног завршетка Сабора, служено је вечерње на којем је пресечен и славски колач Савеза кола српских сестара који је те вечери у Рути Хилу прославио своју историјску славу, пред реорганизацију Савеза. Домаћице славе биле су Снежана Станковић и Анђа Брцина а од њих је део колача као домаћица за следећу година преузела госпођа Милица Козлина. Посебну захвалност за велики труд и рад у Савезу, посебно око тродеценијског одржавања Дечијег летовалишта као једног од најважнијих пројеката наше Цркве на Петом континенту, цела Митрополија, на челу са Преосвећеним Владиком Иринејем, одата је госпођи Душанки Тимотић којој је на предлог сестара додељена и Архиејрејска грамата.

У недељу, 04. септембра, Света Архијерејска Литургија служена је у прокатедралном храму Светог Саве у Мона Вејлу где су Епископу Иринеју саслуживали Високопреподобни архимандрит Лазар (Царан), Високопоречани протојереј-ставрофор Саша Радоичић, протојереј Љубомир Кудрић, пречасни јереји Страхиња Јањић, Сава Антић и Саша Чолић, као и високопречасни протођакон Бранко Василић и пречасни ђакон Немања Мрђеновић и на тај дан рукопроизведени ипођакон Желимир Миловић.

У склопу Литургије освештано је и славско знамење, принешено у славу и част Светог Иринеја Лионског, небеског заштитника Митрополије аустралијско-новозеландске. Прослава митрополијског дана одржана је исте вечери у сали "Лe Монтаж" у Сиднеју.

фотографије

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

ПРОСЛАВЉЕН МИТРОПОЛИЈСКИ ДАН

cid6ee341cbf557442e9f5e.jpg

У недељу, 04. септембра 2011. године, по трећи пут прослављена је епархијска слава, односно сада већ Митрополијски, а не само Епархијски дан, празник Светог Иринеја Лионског.

Славље је започело Литургијски, Светом Архијерејском Литургијом у прокатедралном храму Светог Саве у Мона Вејлу. Началствовао је Владика Иринеј, а саслуживали су му свештеници свих намесништава Митрополије аустралијско-новозеландске. Пре Литургије Преосвећени Владика Иринеј рукпроизвео је у чин ипођакона господина Желимира Миловића. Литургијско славље употпунио је комбиновани хор Лазарице и прокатедралног храма Светог Саве а печат небеса огледао се у живој цркви, односно храму пуном верника, посебно деце, који су приступили Светој тајни причешћа.

Свечана прослава одржана је исте вечери у свечаној сали „Ле Монтаж“ где је Његово Преосвештенство Владика Иринеј угостио неколико стотина епархиота и високоуважених гостију, представникаci дипломатског кора и других православних јурисдикција.

Вечери су присуствовали Њена Екселенција Неда Малетић амбасадорка Србије у Аустралији, г. Филип Радок као представник г. Тонија Абота, лидера федералне опозиције, г-ђа Бронвин Бишоп- посланик, г-ђа Габријела Аптон- посланик, г. Чарлс Касусцели посланик, г-ђа Линда Берни посланик и представник г. Џона Робертсона лидера опозице у Новом Јужном Велсу, г. Шакует Моселман посланик, Његово Високопреосвештенство Архиепископ асутралијски Антиохијске Православне Цркве Г.Г. Павле, Високопреподобни архимандрит Кирил- архијерејски заменик Његовог Високопреосвештенства Архиепископа аустралијског васељенске патријаршије Г.Г. Стилијаноса, Високопречасни протојереј-ставрофор др Михаил Протопопов архијерејски заменик Његовог Високопреосвештенства Архиепископа аустралијско-новозеландског Митрополита сиднејског и Првојерарха Руске Заграничне Цркве Г.Г. Илариона, Њ.Е. г. Бранко Радошевић генерални конзул Републике Србије у Аустралији, Њ.Е. г. Василиос Толиос генерални конзул Републике Грчке у Аустралији, г. Морис Хана одборник, г. Виктор Макри одборник, г. Миодраг Пешић у име градоначелника града Рокдејла, г-ђа Мирела Бурда генерални представник ЈАТ еирвејза, др Тим Брук професор Аустралијског Националног Универзитета, г-дин Џејмс Шипстоун композитор и текстописац и високоважени чланови делегације Владе Републике Српске и Савеза Логораша Републике Српске. Своје честитке послали су поглавари других хришћанских цркава и заједница у Аустралији као и највиши државни функционери.

Лазарички црквени и дечији хор отпевали су химне Аустралије и Србије као и тропар Светом Иринеју Лионском а затим је Преосвећени Владика Иринеј благословио трпезу љубави и свечарско сабрање.

Програм су зналачки, упоредо на српском и енглеском језику, водили господин Стефан Поповић и госпођица Вања Петровић који су овом скупу остали познати још од прошле године.

Вече је званично отворила г-ђа Габријела Аптон посланик и парламентарни секретар за питања високог образовања. Госпођа Аптон говорила је о значају српског црквено-административног уједињења на Петом континенту о којем је и те како позвана да говори јер је и сама удата за Србина те не само да познаје српску заједницу већ је на известан начин и њен вредни представник.

Након беседе г-ђе Аптон симпатије гостију покупили су најмлађи учесници програма, дечији хор из Лазарице који је извео композиције „Ајде Като“, „Јечам жела Косовка Девојка“ и „Ораховцу башто рајска“.

Затим се скупу обратила и госпођа Линда Берни као заменица лидера опозиције у Новом Јужном Велсу која је такође честитала Преосвећеном Владици, свом свештенству и свим верницима Српске Православне Цркве у Аустралији и на Новом Зеланду, како на прослави Митрополијског дана тако и на коначном црквено-административном уједињењу.

Одмах након поздравних беседа, на сцени се појавила наша највећа оперска звезда, госпођа Милијана Николић која је отпевала арију Јованке Орлеанке из истоимене опере Чајковског.

За време вечере домаћини и гости уживали су у предивном наступу господина Александра Живковића на виолончелу и госпођице Сабрие Сисетманс на акустичној готари који су извели неке староградске песме као и неке модерније композиције.

Право одушевљење изазвао је наступ једне од највећих аустралијиских џез и блуз звезда, госпођице Урсуле Јовић чији је отац Србин а мајка Абориџинка. Урсула је извела три своје песме од којих је једну чак препевала и на српски.

Праву буру одушевљења и стојеће овације Урсула је побрала када је на савршеном српском језику, анђеоским гласом, отпевала химну Светом Сави. Химну је, како сама каже, упамтила још из својих најмлађих дана када је у Дарвину учила веронауку код оца Николе Билића.

После говора господина Филипа Радока неколико композиција на клавиру извео је и професор Слободан Живковић, а врхунац уметничког дела вечери био је заједнички наступ лазаричког хора са Милијаном Николић и Урсулом Јовић када су отпевали прелепу српску песму „Ој Мораво“.

На крају вечери скупу се обратио и Преосвећени Владика Иринеј који се захвалио свим гостима на доласку, организационом одбору на предивној вечери, водитељима и посебно уметницима на феноменалним наступима а изнад свега Господу Богу што му је доделио овако диван народ као што су Срби у Аустралији и Новом Зеланду. Богу благодаран што Срби на Петом континенту не посустају у очувању свог културног, свог народног и националног идентитета и изнад и испред свега своје светосавске вере коју смо наследили од својих благоверних предака.

Овом приликом господину Стевану Рендону Илићу додељен је орден Светог Саве II степена који му је на предлог Њ.П. Владике Иринеја доделио Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве за велику помоћ у изради нацрта Устава Митрополије аустралијско-новозеландске.

ФОТОГРАФИЈЕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...
  • Гости

ПРОСЛАВА СВЕТИХ ЈАСЕНОВАЧКИХ НОВОМУЧЕНИКА У МАНАСТИРУ ТАЛОНГУ

среда, 14 септембар 2011 16:35 SecretaryII

emailButton.png printButton.png

У уторак 13. септембра 2011. године у манастиру Покрова DSC04869.jpgПресвете Богородице у Талонгу на свечани литургијски начин прослављен је празник Светих Јасеновачких Новомученика. Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ Митрополије аустралијско-новозеланске Г. Иринеј уз саслужење свештенства сиднејског намесништва.

Свети Јасеновачки Новомученици прослављани су дуги низ година као заветна слава Савезног Кола српских сестара у бившој Епархији за Аустралију и Нови Зеланд Митрополије Новограчаничке.

Велика је радост да је овај празник који се годинама прослављао на локалним нивоима однедавно почео се прослављати на нивоу целе Српске Цркве. Сакупио се значајан број верног народа који је похрлио са свих крајева у овај предиван манастир да узме учешћа у овој духовној радости.

У Склопу Свете Литургије Владика Иринеј пререзао је и осветио славски колач и жито,a у својој беседи подсетио је све присутне о значају овог празника и његовог прослављања за Српски народ.

Као дугогодишња председница Савезног Кола Сестара госпођа Душанка Тимотић постарала се око припремања славског знамења као и трпезе љубави којом су се након литургије сви подкрепили.

DSC04868.jpgDSC04876.jpgDSC04878.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Црквена Нова година

четвртак, 15 септембар 2011 11:20 SecretaryII

emailButton.png printButton.png

0901churchyear.jpg

Јуче је почела црквена Нова година, односно започет је нови годишњи циклус призивања молитвеног заступништва светих по минејском, месечном, богослужбеном кругу.

Тим поводом се у седиштима свих Цркава, тј. практично у седишту сваке Епархије, служи коленопреклона молитва Господу да благослови "венац године", да сачува Православље у миру, да цела година протекне добро, да Бог све градове и сва места сачува неповређене, да заштити христољубиве владаре и народу Божијем дарује победу над противницима. Моли се и за победу Православља над кривоверством, за плодове земаљске, за здрав и "благорастворен" ваздух, добро време и избављење од свих невоља.

Свети Амвросије Медиолански каже да годину треба почети у септембру у славу Светог Цара Константина, рођеног у Србији, у Нишу. У Византији је дуго трајала дилема када треба славити почетак нове године, да ли у марту или пратити Васкрс? Одлукама Првог и (потврдом) Шестог Васељенског сабора одлучено је да се почетак године стави у септембар, јер је око јеврејске нове године, Исус Христос, ушавши у храм, огласио годину милости Господње, почео је про. Дуго је још времена узело док се Нова година није почела једнообразно прослављати 01. септембра по јулијанском календару, тако је и у Србији све до времена Цара Душана, Нова година почињала у марту.

Од 1989. године овај дан се, на предлог Васељенског Патријарха, обележава као дан твари Божије, односно свега од Бога створеног. Овај празник пре свега подсећа људе на бригу о животној средини и природи уопште која је немарним, неодговорним и крајње нехришћанским деловањем човековим болно рањена и насилнички угрожена.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

ФЕСТИВАЛ ЕВРОПСКЕ КУЛТУРЕ – ЕВРОФЕСТ - У СИДНЕЈУ

eurofest1.jpg

Прошлог викенда, по ко зна који пут одржан је традиционални фестивал европске културе у Френчес Форесту (Frenches Forest) насељу на северу Сиднеја. Већина народа из Европе је била присутна са својим обичајима, ношњама, игром, песмом, а наравно и са храном и пићем. Немци, Аустријанци, Данци, Финци, Пољаци и многи други народи увек искористе овај фестивал за промоцију своје државе и пре свега своје културе. Фестивал је трајао два дана, 17. и 18. септембра.

Већ неколико година и парохија Светога Саве из Мона Вејла учествује на овом фестивалу. Две фолклорне групе су наступале у суботу, а две у недељу. Такође, штанд са српском храном и пићем, које су припремили представници Црквене општине Свети Сава, био је убедљиво најпосећенији на фестивалу. Печено прасе на ражњу је била реклама којој се тих дана није могло лако одолети.

Такође, домаћи српски сокови и минералне воде су привлачиле љубитеље природних пића. Ипак, највећу пажњу јеeurofest2.jpg привукао наш фолклор. Игра и песма, као и фолклорна ношња су као магнет привукли стотине посматрача ка бини где се играло. На позив учитеља фолклора да и публика заигра на бини, одазвало се толико људи да је бина постала претесна за све.

Још једном српска заједница при парохији са северних плажа Сиднеја је показала велику слогу и пожртвованост при промовисању српске културе. Но, што је можда најважније, наша деца која су тамо учестовала су осетила да поседују кулутуру какву ретко ко има на овом свету.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Мала Госпојина у Инглвуду

adel1.jpg

Манастир Рођења Пресвете Богородице у Инглвуду, поред Аделаида, прославио своју храмовну славу.

На дан славе, 21.09.2011, Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске Г.Г. Иринеј а саслуживали су му високопреподобни архимандрит Лазар (Царан), високопречасни протојереји-ставрофори Милорад Јовчић и Славко Кашиковић, пречасни јереј Страхиња Јањић и часни ђакон Немања Мрђеновић.

Храм посвећен Малој Госпојини, односно празнику Рођења Пресвете Богородице био је испуњен верним народом који се окупио око свог Архипастира, молитвено славећи овај велики празник православља и напајајући се водом живом са самога Извора, тј. приступајући Светој тајни Причешћа.

Након Евхаристијског славља домаћини и гости прешли су за трпезу љубави за којом су се окрепили и освежили adel2.jpgпод већ прилично високим температурама лепих пролећних дана.

Владика Иринеј искористио је ово путовање у Јужну Аустралију да посети и две српске цркве у Аделаиду. У навечерје великог празника одржан је отворени састанак верног народа и Епископа Иринеја у сали Црквене општине „Свети Сава“ у Хајндмаршу на коме се говорило о примени Устава Митрополије аустралијско-новозеландске СПЦ и пратећих аката на локалном нивоу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...