Митрополија аустралијско-новозеландска

[Guest]

КОНФЕРЕНЦИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ОМЛАДИНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Прошлог викенда, од 16. до 18. септембра, Српско омладинско православно удружење (SOYA) одржало је у Мелбурну конференцију посвећену вођству, образовању, заједници и православљу.

СОЈА је организација привржена заштити и промовисању српског народа у односу на шире друштвено окружење у Аустралији и Новом Зеланду. Циљ организације је уједињавање српске омладине у духовном окриљу Српске Православне Цркве. Организација промовише духовне, културне, образовне и спортске програме, подстичући српску омладину на духовни, друштвени, професионални и културни ангажман у њиховим заједницама и ширем друштву.

Конференција је почела званичном добродошлицом делегата 16. септембра, на обали реке Јаре у “Byblos” ресторану, уз позитивну атмосферу, дружење и међусобно упознавање.

Званични део конференције је обухватио четверочасовни програм, између 12 и 16 часова, у конференцијској сали Викторија универзитета у центру Мелбурна. Конференција је пружила прилику да се промовишу два програма организације, менторски програм и програм за подучавање и образовну подршку српским ученицима и студентима.

Његово Преосвештенство, Епископ аустралијско-новозеландски, г. Иринеј је пожелео доброшлицу учесницима, осврћући се на вредности духовног и личног усавршавања у данашњем времену, у контексту хришћанске етике у савременом свету.

Следећу презентацију је одржао студент медицине, г. Славко Токановић који је упечатљиво изложио свој досадашњи волонтерски рад и помоћ Србима Косова и Метохије. Славко је веома инспиративно и упечатљиво приближио свакодневне тешкоће са којима се суочавају Срби са Косова и Метохије. Посебно је истакнута веома тешка ситуација у здравственом систему, здравственој заштити и уопште тешким околностима српског становништва у тамошњим енклавама

Уследила је презентација министра г. Николаса Коцираса (Department of Multicultural Affairs and Citizenship) који је говорио о важности задржавања сопственог културног идентитета уз интегрисање српске заједнице у шире друштвено политичке токове.

Трећи предавач на конференцији, гђица Нина Марковић, докторант и истраживач при аустралијском Парламентарном Истраживачком Центру,говорила је о свом етнографском истраживању које обухвата културу, поезију, фолклор и етномузикологију.

г. Бранко Панић, партнер при консултантској фирми Дилојт говорио је о превазилажењу личних и професионалних изазова и подсетио да су истрајност и упоран рад у много чему незамењива надградња сопствених талената и способности.

Презентацију о досадашњем раду организације СОЈА одржао је њен Генерални саветник, г. Горан Гамбирожа, који је представио детаљан историјат организације, њене циљеве, стратегију и конкретне планове за будућност. Детаљно су представљени планови организације за проширивање на све аустралијске универзитете, као и Менторски програм и програм за подучавање српских ученика и студената.

У панел дискусији која је уследила на тему православља и дефинисања успеха, личне и колективне афирмације, Његово Преосвештенство, г. Иринеј је подсетио: “Да би знали куда идемо, морамо прво разумети вредносни систем православног одгоја, уз поштовање сопствених корена, духовног и народног наслеђа ”. Успешну и занимљиву дискусију је водила професорица славистике, гђа Слободанка Владив Гловер са Монаш универзитета, а учесници су били Његово Преосвештенство, г. Бранислав Грбовић, г. Бранко Панић и гђица Нина Марковић.

По завршетку конференције, одржано је свечано вече у сали црквеношколске општине Св Ђорђе из Сент Албанса, где се уз фолклор, традиционалну српску храну и коло наставило дружење делегата организације СОЈА, пријатеља и гостију. Ово вече је у најбољем светлу показало српско гостомпринство и топлину. Као круна вечери, СОЈА је објавила своје крсно име, свог свеца заштитника, Св Николаја Жичког (Велимировића). Св Николај је био изузетан духовник и академик, који је на личном примеру посведочио хришћанску скромност и човекољубље, представљајући Србији и свету сопствени таленат, истрајност и брилијантни интелект.

Организација СОЈА се најискреније и најтоплије захваљује спонзорима. То су били: Српски Глас, Centro Trade, Dunav Butchers, Cakes Gallety , D’n’D Nuts и SCAA . Својом подршком су остварили реализацију сјајне вечери, од које ће сав приход ићи ка пројектима организације СОЈА: Менторском програму и Програму за подучавање српских ученика и студената.

На концу, у недељу 18. септембра, служена је Литургија у саборној цркви Св. Тројице у Бранзвику коју је служио Његово Преосвештенство, епископ Иринеј, уз присуство свих делегата СОЈЕ и верног народа.

После Литургије одржана је годишња скупштина организације СОЈА, на којој су изабрани чланови Управног одбора. У састав Управног одбора су за сваку од држава ушли координатори Нада Миљуш, Мирјана Брадић, Ђорђе Балорда, Александра Цвитановић, Петар Божић, председник Јанко Николић, подпредседник Предраг Сребро и генерални секретар Дејана Спорчић.

Управни одбор СОЈЕ се захваљује свим учесницима и делегатима на успешној и инспиративној конференцији. Неизмерно велико ХВАЛА свима који су допринели Конференцији, својим учешћем, радом, умом, духом и срцем!

Нада Мартиновић

PR Officer

SOYA (Victoria)

[Guest]

Слава мисионарске парохије "САБОР СРПСКИХ СВЕТИТЕЉА"

Мисионарско подручје „Сабор Српских Светитеља“ са Централне Обале, прославило је своју славу. Света Архијерјска Литургија служена је у недељу, 25.09.2011. године, у малој привременој капели на имању ове мисионарске парохије, а свечана прослава одржана је у парохијском дому оближње братске Грчке цркве.

Литургију је служио Његово Преосвештенство Владика Иринеј уз саслужење јерођакона Силуана (Мракића) и ђакона Немање Мрђеновића, певницу је држао чтец Петар Мракић а домаћин овогодишње славе био је часни господин Боро Ловрић.

За ово доба године неуобичајено лоше и кишовито време није спречило госте ове дивне заједнице да се у огромном броју саберу у малој српској оази између Сиднеја и Њукасла. Не само капела и порта, него и велика сала братске грчке парохије били су испуњени до својих крајњих капацитета.

Госте је поздравила госпођа Нада Радмановић, председница Кола српских сестара „Света Марија Египћанка“, која је захвалила свима на посети и на подршци. Учеснике културно-уметничког дела програма представио је, и у току дана читав програм зналачки водио, господин Гери Досон (Gary Dawson) велики заљубљеник у српску културу и врсни познавалац српског фолклора.

Преко две стотине гостију, окрепњени спасоносном евхаристијском молитвом и озарени свечарском радошћу након послужења за трпезом љубави уживали су у несвакидашње лепом програму који су приредиле фолклорне групе из ЦО „Свети Сава“ Мона Вејл, ЦО „Свети Сава“ Флемингтон и Српског Културног Клуба „Свети Сава“ из Хокстон Парка. На крају програма учесници су позвали и остале госте, на челу са Преосвећеним Владиком, да им се придруже у колу, још једном видљивом знаку нашег народног заједништва. Владика Иринеј повео је, по старом обичају, „Краљево коло“ које се вило током целог дана.

[Guest]

Посета руском православном манастиру у Бомбали

среда, 28 септембар 2011 13:43 SecretaryII

Црквена општина „Свети кнез Лазар“ организовала је тродневну посету Руском православном манастиру светог Преображења Господњег у близини Бомбале (Holy Transfiguration Orthodox Monastery, Bombala).

Група деце, ученика Лазаричке црквене школе и њихови родитељи кренули су на пут за манастир у петак 23. септембра 2011. године. Групу је предводио отац Бранко Босанчић.

Путовали смо једним мини аутобусом од 25 места. Дан је био предиван, без кише. Успут смо посматрали прелепу природу која нас је окруживала. Пут је био дуг и напоран и после шест сати вожње асфалтом кренули смо вијугавим путем посутим каменчићима. Успут смо видели многе животиње: кенгуре, овце, краве и коње.

Стигавши у манастир били смо дочекани од стране јеромонаха Сергија који нам је укратко испричао о правилима понашања гостију који дођу у овај манастир.

Следећи дан нам је био испуњен разним активностима. Рано ујутру, већ од 6 сати, наша група је била на светој Литургији, затим је обишла малу цркву – капелу, која је била зачетак овог манастира. Саслушачи смо кратку историју ове цркве у којој се још увек служе литургије;

Следећи корак је била радионица о. Алексеја који нам је испричао све о иконописању у техници мозаика и сликању којим се он бави. Група деце је била веома заинтересована за овакву врсту уметности. Отац Алексеј је иначе осликао све фреске како у самом манастиру тако и у трпезарији.

Затим је група деце отишла до грнчарске радионице како би и сама искусила овај начин прављења тањира, шоља и вазни од глине. Били су одушевљени техником израде посуђа на овај начин, а свако дете је направило своје мало „ремек дело“.

Манастир поседује изузетну башту. Разгледали смо све врсте поврћа које се може гајити на једном оваквом месту, а онда назад у кухињу. Ближило се време ручку и требало је помоћи да се

скувају оргомне количине хране. Сви су прионули на рад и за час посла исекли велику количину лука, парадајза, паприка, першуна и кромпира.

Уследило је вечерње па затим вечера, а онда кратак одмор пре прављења логорске ватре на којој ће се касније пржити слаткиши - маршмелоуз.

Недељно јутро је отпочело позивом на Литургију. Осам величанствених звона је позивало вернике да дођу у манастир на Литургију коју су служили о. Алексеј и о. Бранко, а на којој се цела група родитеља, ученика и наставника Лазарице причестила. Отац Алексеј је завршио својом беседом о томе како треба да волимо и поштујемо своје ближње.

Ближио се крај нашој посети манастиру. Многима је било жао што одлазе, Деца су била одушевљена начином живота монаха. Опраштамо се од о. Сергија и пре но што смо кренули својим кућама дајемо обећање да ћемо опет доћи.

Весна Кнежевић,

Светлана Павловић

[Guest]

Упокојио се у Господу протојереј-ставрофор Славко Кашиковић

петак, 07 октобар 2011 08:38 SecretaryII

Рано јутрос, изненада и прерано, упокојио се у Господу високопречасни протојереј-ставрофор Славко Кашиковић, парох аделаидски.

Прота Славко је рођен 21. јула 1957. у Грачаници, БиХ, од оца Ђорђа и мајке Драгиње. Основну школу је завршио у родном месту, а потом Богословију Св. Арсенија 1978. године у Сремским Карловцима.

Оженио се на Петровдан 1980. Мирјаном рођ. Грујичић, са којом има сина Александра и ћерку Андреју.

Рукоположен је у чин ђакона 1. августа, а потом, у чин јереја 2. августа 1980. у Градачцу код Брчког, од стране епископа Василија (Качавенде) и постављен на парохију у Лешћу. Од 1992 - 96. био је парох у Босанском Броду. Одликован је чином протојереја 1992. од епископа Василија.

У Аустралију долази 4. априла 1996. Постављен је за другог пароха при храму Св. Саве на Хајндмаршу, Аделаид, од епископа Саве (Јурића), 1. августа 1996. Након одласка у пензију протојереја Драгољуба Петковића, водио је духовну и пастирску бригу о овој парохији.

Указом епископа Милутина (Кнежевића) одликован правом ношења напрсног крста од Светог архијерејског синода СПЦ 2006. године.

Прота Славко остаће упамћен као благи пастир и велики човек, један од најбољих свештеника које је Српска Православна Црква имала, не само на Петом континенту већ уопште.

Његово Преосвештенство Владика Иринеј, заједно са свим свештеницима, монасима и верним народом Митрополије аустралијско-новозеландске упутио је породици и парохијанима изразе најдубљег саучешћа, молећи се да Господ подари покој његовој племенитој души а његовој породици, парохијанима и свим људима који су га познавали, да утехе у њиховом болу.

[Guest]

Oпело и испраћај проте +Славка Кашиковића

петак, 07 октобар 2011 22:45

Бденије, односно опело за покој племените душе нашег многовољеног протојереја-ставрофора +Славка Кашиковића, служиће се у среду, 12. октобра 2011, са почетком у 18:00 часова, у храму Светог Саве на Хајндмаршу (Аделаид).

Света Архијерејска литургија- заупокојена, са поменом и опходом, служиће се у четвртак, 13. октобра 2011, у истом храму, са почетком у 10:00 часова.

Погреб ће бити у Отаџбини.

Вечан ти спомен, драги нам оче +Славко!

[Guest]

СУСРЕТ ЈЕЗИКА И КУЛТУРА – КОНФЕРЕНЦИЈА УДРУЖЕЊА ШКОЛА ЈЕЗИКА ЕТНИЧКИХ ЗАЈЕДНИЦА НА СИДНЕЈСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ

понедељак, 10 октобар 2011 11:25 SecretaryII

Група учитеља и волонтера из школа српског језика при нашим Црквеним општинама учествовала је у раду конференције коју сваке године организује Државна федерација школа језика етничких заједница - NSW Federation of Community Languages www.nswfcls.org.au

Конференција одржана прошле суботе(8 октобра 2011) на Сиднејском универзитету окупила је представнике преко сто школа језика као и представнике владиних образовних центара и институција и стручњаке из области образовања , лингвисте који се баве проучавањем везе између језика, културе и обликовања идентитета и стручњаке за нове технологије комуникације корисне и у области учења и образовања.

Федерација, основана 1978 године као удружење школа етничких заједница прерасло је у снажну организацију која обједињује и пружа помоћ и подршку у успостављању и вођењу ових школа,окупља стручњаке који пружају савете у погледу планирања школског програма, обуке наставног особља, избора и прављења занимљивих материјала за наставу учења језика .

Поред тога Федерација прати владину политику према учењу језика заједница у редовним школама као и програме којима се подржава рад школа језика етничких заједница и заступа интересе ових школа у добијању финансијске и друге подршке

у оквиру шире заједнице у Аустралији.

Отварању конференције присуствовали су представник премијера Новог Јужног Велса, као и вођа државне опозиције, а уводну реч дао је Albert Vella, председник Федрације који је нагласио значај одржавања језика и рада школа у мултикултурној аустралијској заједници и у контексту глобализације у свету.

Поздрављајући присутне у име Сиднејског Универзитета, професор Robert Tierney, Декан Факултета за образовање и социјални рад и стручњак на пољу лингвистике и филозофије језика нагласио је значај језика као средства за изражавање и очување културног идентитета.

Током семинара у више радних група обрађен је читав низ тема из области образовања и учења језика - од административног успостављања и вођења школа језика етничких заједница, програма појединих владиних установа и других организација за финансирање и друге услуге овим школама, до прављења и усклађивања наставних планова и програма, коришћења нових технологија у учионици и промовисања рада школа у заједници.

Представнице српских школа које су присуствовале Конференцији и семинару Федерације део су Радне групе наставника свих српских школа Новог Јужног Велса, основане пре две године под окриљем Митрополије аустралијско-новозеладнске и уз благослов Његовог Преосвештенства Господина Иринеја, са циљем унапређења наставе српског језика као услова за очување српског идентитета, вере и традиције.

Радна група састављена од учитеља школа при црквено-школским општинама, уз учешће наставника из суботње школе српског језика из Ливерпула и из Ст Спиридон Колеџа редовно се састаје ради договора о јединственом плану и програму за учење српског језика и прикупљању и размени корисних материјала . Радна група такође сарађује у припремама заједничке Видовданске школске академије која је и ове године у јуну окупила ђаке из 13 српских школа из Новог Јужног Велса и Канбере.

Радна група учитеља састаје се ускоро у Кабрамати –ЦО Св. Великомученик Георгије – где ће бити настављен рад на заједничким материјалима и представљен извештај са Конференције и Семинара Федерације школа језика етничких заједница.

Мирјана Ђукић

[Guest]

Последњи испраћај проте +Славка Кашиковића

субота, 15 октобар 2011 11:57 SecretaryII

У среду, 12. октобра 2011. године, у храму Светог Саве на Хајндмаршу служено је опело за новопрестављенога свештенослужитеља, протојереја-ставрофора, +Славка Кашиковића.

Опело су служили Њ.П. Епископ Иринеј и Њ.П. Епископ Никандрос, са петнаест свештеника и ђакона из разних православних јурисдикција и са свих крајева Петог континента. На опелу се окупило и близу две хиљаде верника, за шта су и најстарији чланови српске заједнице у Аделаиду потврдили да је до сада незабележен призор. Сама бројка потврђује да је отац Славко био и остао један од најбољих и највољенијих свештеника Српске Православне Цркве. Испуњавајући жељу бројним пријатељима и ожалошћеној породици, организаван је и видео-линк путем којега је опело директно преношено и у Републици Српској.

Прву беседу над одром прерано уснулога проте Славка одржао је његов школски пријатељ протојереј-ставрофор Борислав Петровић, који је између осталога рекао:

"Прота Славко је увек био жртва за ближњега својега, никада не гледајући како ће му други узвратити. Данас наша овоземаљска црква губи врлога свештеника. Није лако било давне 1973. одабрати пут какав је млади Славко одабрао, определивши се за пут Светога Саве и мученика Цара Лазара, а то је пут Часнога Крста Христовога. Требало је као млад свештеник поднети оно тешко време комунизма, а потом и ратно стање, мноштво изгинулих, рањених, протераних, уцвељених,... није то било лако трпети њему као оцу, а отац Славко је то све дубоко осећао, и у себи држао... Целога свога века био је трубач трубе Божије који је позивао на буђење, на устајање, на присебност, на чување вере Христове, на чување поретка у Светој Цркви Христовој и такав је остао до последњега часа свога. Зато нека му Бог буде наградитељ у свему овоме, а од нас му вечно хвала..."

Следећег јутра, у четвртак 13. октобра 2011. године, у истом храму Преосвећени Владика Иринеј, заједно са бројним свештенством, служио је Свету архијерејску заупокојену Литургију, на којој се окупило око хиљаду верника. Говорећи над одром не само једног од Богом му поверених свештеника већ и блиских пријатеља, Преосвећени Владика Иринеј истакао је величину и нежност срца доброг пастира Славка.

"Прота Славко имао је много врлина а изнад свега истицало се његово срце. Нежно, осетљиво и велико, свеобухватно. Не само да је знао да воли него није знао да не воли. Све је примао к срцу и за све је било места у његовом срцу. Верујем, управо зато га је Бог и узео од нас дотичући се управо његовог срца. Да никоме не остане ни трачак сумње да је дао живот за своју Цркву.... Као када човек уђе у своју башту да изабере цвет, увек гледа да изабере најлепши, тако је и Господ данас у својој Цркви изабрао најлепши и најмириснији цвет, најбољег свештеника и најбољег човека... Није лако бити добар свештеник, добар отац, добар муж, добар пријатељ, а отац Славко је у свему томе био добар ако не и најбољи; и баш зато изнад свега је био оно што је увек најтеже бити- био је добар човек. Био је човек у ономе смислу у коме је Свети Патријарх Павле увек говорио "будимо људи"."

Трећу беседу над одром почившега проте Славка изговорио је пречасни протонамесник Саша Стојановић

који је стасао у парохији оца Славка а затим су прочитана и писма саучешћа

од протиног школског друга протојереја-ставрофора Боже Бакајлића, пароха земунског и Њ.П. Епископа ваљевског Г.Г. Милутина, који је својевремо проту Славка одликовао чином протојереја-ставрофора, највишим достојанством мирског свештеника у Српској Православној Цркви.

Протојереј-ставрофор Славко Кашиковић биће сахрањен у Републици Српској.

[Guest]

Рукоположење у Талонгу

субота, 15 октобар 2011 13:24 SecretaryII

У петак, 14. октобра 2011. године, у манастиру у Талонгу торжествено је прослављена манастирска слава, празник "Покрова пресвете Богородице", посебно украшена рукоположењем Петра Мракића у свештенослужитељски чин ђакона.

Свету Архијерејску Литургију служио је Преосвећени Владика Иринеј коме су саслуживали високопречасни протојереји-ставрофори Илија Драгосављевић и Миодраг Перић, пречасни протонамесник Горан Ћећез и пречасни јереј Бранко Босанчић као и преподобни јерођакон Силуан (Мракић), пречасни протођакон Бранко Василић и часни ђакон Немања Мрђеновић. Појао је лазарички хор у свом пуном сјају а манастирски храм био је претесан да прими бројне ходочаснике, углавном из Сиднеја, Волонгонга и Канбере. Талонг се иначе налази отприлике на пола пута између Сиднеја и Канбере.

Нажалост, настојатељ талоншке светиње, игуман Данило, због административних проблема са визом није тренутно у Аустралији али захваљујући старању Епископа Иринеја и пожртвованости умировљеног проте Илије, манастир није опустео и богослужбени круг и поредак сачувани су.

Домаћин овогодишње славе била је благочестива породица Мракић из Сиднеја, односно ипођакон Вељко и госпођа Јања који су поред домаћинства били благословени и рукоположењем

свог другог сина Петра, након што су прошле године српској Цркви подарили јерођакона Силуана. Уз помоћ српских сестара и пријатеља овог манастира они су спремили богату трпезу љубави која је по броју ходочасника подсећала на васкршња славља.

Новорукоположени ђакон Петар Мракић заблагодарио је Епископу Иринеју, своме проти Миодрагу Перићу, као и оцу Илији, затим својим професорима са Православног богословског факултета "Свети Андреј Првозвани"

из Сиднеја, посебно свим добрим људима и добротворима који су му помогли док је у Београду изучавао црквено појање и оперско певање, своме брату Силуану и Епископу ваљевском Милутину, лазаричком хору чији је дугогодишњи члан, својим брижним родитељима и наравно својој супрузи Загорки, као свима онима који су му помогли да дође до овог узвишеног и свечаног момента у коме је преко руку Владике Иринеја а благодаћу Господа Исуса Христа, удостојио се примања свештенослужитељскога ђаконскога чина.

Часни ђакон Петар рођен је у Сиднеју 1983. године. Основе православног богословља изучавао је на факултету "Свети Андреј Првозвани" у Сиднеју. Протекле две године изучавао је црквено-народно појање и оперско певање у Београду под менторством чувеног Предрага Миодрага. Постављен је за ђакона саборног храма Светог Кнеза Лазара у Сиднеју, где ће као један од најбољих појаца у Српској Православној Цркви

даље напредовати под духовним руковођењем старешине храма, намесника

сиднејског намесништва, високопречасног протојереја-ставрофора Миодрага Перића.

Више фотографија у Галерији

[Guest]

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ друге Епископске Конференције Океаније

понедељак, 17 октобар 2011 21:23 SecretaryII

Чланови друге Епископске Конференције свих канонских православних Епископа Океаније са радошћу су дочекали још једну прилику да се састану у Сиднеју, 16. и 17. октобра 2011. године, под председавањем, exofficio, Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Стилијана.

Конференција је отворена молитвом у седишту Грчке православне архиепископије у Редферну.

Присутни су били: Његово Високопреосвештенство Архиепископ Стилијан (Васељенска Патријаршија - Аустралија), Његово Високопреосвештенство Митрополит Павле (Антиохијска Патријаршија), Његово Преосвештенство Владика Иринеј (Српска Православна Црква), Његово Преосвештенство Епископ Михаил (Румунска Православна Црква), Његово Високопреосвештенство Митрополит Амфилохије (Васељенска Патријаршија - Нови Зеланд), Његово Преосвештенство Епископ Језекиљ (Викарни Епископ), Његово Преосвештенство Епископ Серафим (Викарни Епископ), Његово Преосвештенство Епископ Никандрос (Викарни Епископ), Његово Преосвештенство Епископ Јаковос (Викарни Епископ), Високопречасни протојереј-ставрофор Михаило Протопопов (представник Његовог Високопреосвештенства Митрополита Илариона из Руске Православне Цркве, чије поздравно писмо је прочитао отац Михаило) и Пречасни јереј Мајкл Смолинец (представник Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Јоан парнасоуског из Украјинске Православне Цркве у Дијаспори- под васељенском патријаршијом).

Епископи су наставили рад прве Конференицје, одржане у Сиднеју у октобру прошле године, те тим поводом примили извештаје одговарајућих одбора.

Једногласно је договорено:

1. Да се организује годишњи Сабор свештенства свих канонских јурисдикција у циљу јачања братских односа и остваривања сарадње у спровођењу одлука Конференције на локалном нивоу;

2. Да се покрене званични веб сајт Конференције путем којега ће се наши верници информисати о раду Конференицје и обезбедити поуздан извор информација, који би укључивао и каталог канонског свештенства како би се лакше препознавале расколничке групаце;

3. Да се затражи правно мишљење стручањака у вези са предлогом доношења Статута Епископске Конференицје Океаније;

4. Да се током 2013. Године организује заједничка прослава хиљадуседамстоте годишњице проглашења Миланског едикта;

5. Да се формално одговори Капеланском Здравственом Савету Викторије, афирмишући став канонских Цркве у односу на капеланство у болницама, не игноришући пастирску димензију служења свим православнима којима је капеланство потребно, без обзира на националну припадност; и

6. Да се окупе истакнути православни богослови, лекари, психолози, етичари, правни и политиколошки стручњаци који би помогли архијерејима Океаније да издају заједничка саопштења у вези са етичким димензијама релевантних законских предлога које предложеи Влада.

Конференција је примила извештај о нацрту закона за признавање свих канонских православних цркава на Новом Зеланду, а посебно у погледу регистрације брачних регистраната.

Примљен је и извештај комисије за капеланство у академским установама, који се састао под копредседништвом Његовог Преосвештенства Владике Иринеја и Његовог Преосвештенства Владике Језекиља, са приоритетним задатком да се развије православно капеланство у оквиру високо-образовних институција. Конференција је потврдила предлог Одбора за именовање Његовог Преосвештенства Епископа Јакова милетоуполискога за председавајућега ове комисије.

Конференција поново потврђује своје јединство у Господу нашем Исусу Христу и у братској љубави, обавезујући се да радимо заједно за добро свете Православне Цркве и њене деце у Аустралији и широм Океаније.

Дана 17. октобра, 2011

Његово Високопреосвештенство Архиепископ Стилијан (Васељенска Патријаршија - Аустралија)

Његово Високопреосвештенство Митрополит Павле (Антиохијска Патријаршија)

Његово Преосвештенство Епископ Иринеј (Српска Православна Црква)

Његово Преосвештенство Епископ Михаил (Румунска Православна Црква)

Његово Високопреосвештенство Митрополит Амфилохије (Васељенска Патријаршија - Нови Зеланд)

Његово Преосвештенство Епископ Језекиљ (Викарни Епископ)

Његово Преосвештенство Епископ Серафим (Викарни Епископ)

Његово Преосвештенство Епископ Никандрос (Викарни Епископ)

Његово Преосвештенство Епископ Јаковос (Викарни Епископ)

[Guest]

Православни Архијереји Океаније у посети српској Митрополији

понедељак, 17 октобар 2011 21:28 SecretaryII

У недељу, 16. октобра 2011. године, група високо уважених гостију, на челу са православним Архијерејима Океаније, посетила је седиште Митрополије аустралијско-новозеландске у сиднејском насељу Александрија.

Након званичног отварања Друге Епископске Конференције Окенаније, која је 16. и 17. октобра заседала у седишту грчке Архиепископије у сиднејском насељу Редферн, њени уважени чланови посетили су цркву Лазарицу, саборну цркву Митрополије аустралијско-новозеландске СПЦ.

Високу делегацију предводио је Његово Преосвештенство Архиепископ Стилијан а заједно са њиме били су Његово

Високопреосвештенство Митрополит Амфилохије новозеландски, Њ.П. Епископ Михаил из Румунске Православне Цркве, и викарни Епископи Њ.П. Владика Серафим, Њ.П. Владика Језикиљ, Њ.П. Владика Никандрос и Њ.П. Владика Јаковос као и високопречасни протојереј-ставрофор Михаило Протопопов, представник Руске Православне Цркве. Поред учесника Конференције присутни су били и поједини професори богословског факултета "Свети Андреј Првозвани" и службеници грчке Архиепсикопије, на челу са високопреподобним архимандритом Кирилом, архијерејском замеником Њ.В. Архиепископа Стилијана.

Домаћин је наравно био Преосвећени Владика Иринеј, заједно са лазаричким братством, односно високопречасним протојерејем-ставрофором Миодрагом Перићем, старешином саборног храма и сиднејском намесником, као и пречасним јерејем Бранком Босанчићем и новорукоположеним часним ђаконом Петром Мракићем.

Високоуважени гости дочекани су испред српске епископије са хлебом и сољу а затим супрота Миодраг Перић, јерођакон Силуан (Мракић) и ђакон Петар Мракић одслужили доксологију

на којој је појао лазарички хор у свом пуном саставу. Високодостојници су се потом, према древном обичају Српске Цркве, потписали на прву страну Јеванђеља на Часној Трпези.

Вредни домаћини из лазаричке парохије, под руководством председице Црквене општине, госпође Милице Козлине, припремили су богату трпезу љубави за којом су се заједно са гостима из других православних јурисдикција сабрали српски свештеници из Сиднеја и локални чланови Митрополијских управних тела.

Класичне и српске староградске мелодије изводили су током вечери проф. Александар Живковић на виолончелу и госпођица Сабрија Систерманс на акустичној гитари. Њихов

програм на кратко је прекинут наступом лазаричког хора који је, на опште одушевљење гостију, отпевао неколико српских националних песама као и неколико црквених нумера. На молбу проте Михаила Протопопова, и велику радост Архиепископа Стилијаноса, једну лепу староградску песму отпевао је

високопречасни протојереј-ставрофор Ненад Ђурашиновић.

Уз срдачне изразе захвалности сабрање у Лазарици окончано је у миру и братској љубави, као најбоља најава и навечерје Друге Епископске Конференције Океаније чији радни део је сутрадан одржан у седишту грчке Архиепископије.

[Guest]

Фестивал српског филма поново у Аустралији

уторак, 18 октобар 2011 14:51 SecretaryII

Jеданаести пут за редом и овог октобра, у оквиру Српског филмског фестивала у градовима Аустралије приказују се најновија филмска остварења српске филмске индустрије.

Фестивал је кренуо из Сиднеја свечаним отварањем 17. октобра у препуној сали биоскопа Cinema Paris – у сиднејском филмском граду (Fox Studios).

Многобројне госте, међу којима је био Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске, Његово Преосвештенство, Господин Иринеј као и званичници дипломатских и пословних представништава и покровитељи ове значајне културне манифестације поздравио је Директор Фестивала, Господин Петар Козлина.

Он је нагласио значај Фестивала за припаднике бројне српске заједнице у Аустралији у успостављању и одржавању веза са матицом. За ширу аустралијску заједницу Фестивал је прилика да упозна различите културе чиме се поспешује разумевање међу људима и хармонија у мултикултурном аустралијском друштву.

Господин Козлина се посебно захвалио многобројним покровитељима Фестивала међу којима су ЈАТ авиоќомпанија Србије, затим дневни лист Вести, Беоекспорт, биоскопски ланац Hoyts , SBS као и неке друштвене организације и државне институције из Србије и из Аустралије.

Континуитет и стално ширење Фестивала не би били могући без залагања и сарадње тимова волонтера из свих градова Аустралије, рекао је Господин Козлина. Он је изразио задовољство због све веће популарности Фестивала који је током свог десетогодишњег постојања аустралијској публици представио преко 70 филмова из српске кинематографије привукавши скоро 50 хиљада гледалаца у овом периоду.

Само прошле године 10. Фестивал српског филма у Аустралији посетило је преко 7 хиљада гледалаца, а по први пут је додељена и награда -Кристална коала- за најгледанији филм која је недавно , уз присутво аустралијског амбасадора, на свечаности у Београду уручена режисеру Срђану Кољевићу за филм Жена са сломљеним носем.

Публику је топло поздравила млада београдска глумица Александра Бибић, овогодишњи гост Фестивала. Захваљујући се организаторима и публици она је представила филм Мирис кише на Балкану у коме игра једну од главних улога, а којим је отворен 11. Фестивал српског филма у Аустралији.

Мирис кише на Балкану је прича о породици са пет кћери - пет мука, о породици и породичним вредностима које се нажалост данас све више губе. Овај филм је опомена за све нас да живимо са више емоција, да поштујемо једни друге и да никад не заборавимо да сањамо.

Филм Мирис кише на Балкану, породична сага списатељице Гордане Куић,у режији Љубише Самарџића никога није оставио равнодушним па сам сигурна да неће ни вас, рекла је Александра у својој поздравној поруци.

Фестивал је званично отворила амбасадор Србије у Аустралији Неда Малетић показујући још једном подршку матице овој култтурној манифестацији. Наглашавајући значај Фестивала у успостављању и јачању веза између дијаспоре и матице, као и у неговању мноштва култура у мултикултрној аустралијској заједници Амбасадор Србије позвала је публику да својим присуством на представама подржи фестивал.

Филмови са фестивала биће приказивани у Cinema Paris до 30. октобра, као и у Hoyts биоскопима у Wetherill Park-u почев од 24 па до 30 октобра. Свечано отварање фестивала у Волонгонгу је 18 октобра, у Бризбејну по први пут ове године 20. октобра, у Канбери 24.октобра, у Мелбурну, такође на две локације 25 октобра, у Аделаиду 28. октобра, а у Перту 1. новембра где се и завршава 7. новембра.

Гошћа Фестивала, Александра Бибић присуствоваће отварањима Фестивала у свим градовима.

Целокупан програм Фестивала укључујући садржај осталих филмова из овогодишње селекције - Бели лавови, Како су ме украли Немци, Непријатељ, Заједно, О Гринго, Бели, бели свет и Тилва Рош - је на интернет страници фестивала www.serbianfilmfestival.com.au

Ове године организатори су у сарадњи са Hoyts биоскопима обезбедили и дневне представе како би привукли што већи број гледалаца.

Мирјана Ђукић

[Guest]

Архијерејска Литургија у Манастиру Светога Саве у Илајну

петак, 21 октобар 2011 15:35 SecretaryII

Његово Преосвештенство Епископ Митрополије аустралјиско-новозеландске Г. Иринеј, служио је Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Светог Саве, у Илајну на празник Светог Апостола Томе. Повод за ову посету био је прослава Крсног Имена Високопреподобног Архимандрита Теодора (Бојовић) Игумана овог манстира.

На светој Литургији Владики Иринеју саслуживали су Високопреподобни Архимандрити Лазар (Царан) и Теодор (Бојовић), јереј Михаило Балои као и протођакон Бранко Василић.

У својој Архипастирској беседи Владика се обратио верницима коју су се сакупили у великом броју и са свих крајева и говорио најпре о Светом апостолу Томи а затим и о значају и моћи праве вере насупрот неверју.

У току Свете Литургије Владика је пререзао и осветио славски колач и славска знамења.

Заиста нико није остао равнодушан на чињеницу да је ово била тридесет друга по реду слава коју Игуман Теодор прославља у овом манастиру. Колику љубав и поштовање ужива Игуман, говори податак да се верни народ сабрао из свих крајева Аустралије како би поделио са њим ову духовну радост.

Након Свете Литургије сви су се послужили и подкрепили трпезом љубави у препуној сали Владика се још једном обратио поздравио све, изразио своје посебно задовољство због многосабраног верног народа и честитајући Игуману славу пожелео му да још доста година дочека да слави и верно служи Господу и мајци Цркви.

[Guest]

Помен и сахрана протојереја-ставрофора Славка Кашиковића

среда, 26 октобар 2011 13:08 SecretaryII

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског Господина Василија, Његово Преосвештенство Епископ банатски Господин Никанор служио је данас у храму светог пророка Илије у Карановцу, уз саслужење више свештеника, помен упокојеном протојереју-ставрофору Славку Кашиковићу.

Помену и сахрани је присуствовао и Преосвећени Владика славонски Господин Сава као и велики број свештеника и вјерника из других Епархија. Сахрани је присуствовао и пречасни протонамесник Саша Стојановић, парох пертски, који је са породицом Кашиковић оца Славка допратио из Аустралије у Републику Српску.

Прото Славко је рођен 21. јула 1957. у Грачаници, БиХ, од оца Ђорђа и мајке Драгиње. Основну школу је завршио у родном мјесту, а потом Богословију Светог Арсенија 1978. године у Сремским Карловцима.

Оженио се на Петровдан 1980. Мирјаном рођ. Грујичић, са којом има сина Александра и ћерку Андреју.

Рукоположен је у чин ђакона 1. августа, а потом, у чин јереја 2. августа 1980. у Градачцу код Брчког, од стране Епископа зворничко-тузланског Господина Василија и постављен на парохију у Лешћу. Од 1992 - 96. био је парох у Босанском Броду. Одликован је чином протојереја 1992. од Епископа Василија.

У Аустралију долази 4. априла 1996. Постављен је за другог пароха при храму Светог Саве на Хајндмаршу, Аделаид, од епископа Саве (Јурића), 1. августа 1996. Након одласка у пензију протојереја Драгољуба Петковића, водио је духовну и пастирску бригу о овој парохији.

Указом Епископа Милутина (Кнежевића) одликован правом ношења напрсног крста од Светог архијерејског синода СПЦ 2006. године.

У опроштајним бесједама су се обратили архијерејски намјесник добојски протојереј Растко Максимовић у име Преосвећеног Владике Василија, Владика банатски Господин Никанор,протојереј-ставрофор Јово Бановић у име архијерејског намјесништва дервентског и бивших парохијана оца Славка и протојереј-ставрофор Стојадин Павловић (директор Патријаршијске управне канцеларије) у име школских колега из Богословије.

„Ожалошћена породице покојног проте Славка, Ваша Преосвештенства, браћо свештеници, драга браћо и сестре, у име Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског Господина Василија који је због здравствених проблема спријечен да присуствује помену, у име свештенства и монаштва наше Епархије породици желим да упутим искрено саучешће за губитак са овог видљивог свијета вашег али и нашег проте Славка. Наше саучешће није само стисак руке и братски пољубац, наше саучешће је вјечна молитва кроз литургију за покој душе уснулог слуге Божијег протојереја Славка и за утјеху његовим најближим. Велика привилегија за нашу Епархију била је та што је прото Славко један добар дио свог пастирског живота провео у нашој Епархији живећи и градећи живу Цркву која се данас последњи пут од њега опрашта. Прото Славко је био свештеник у Лијешћу од 1980. до 1992. године. Почетком отаџбинског рата прелази у Српски Брод гдје заједно са својом паством проводи ратне дане у добру и злу. Свима је упућивао искрене ријечи утјехе и наде у тим тешким временима. Био је добри пастир који је знао болеснога да посјети, гладнога да нахрани, нагога да одјене а све своје лијепе тренутке знао је да подјели са својим вјерницима. Чекајући васкрсење мртвих помолимо се оца Славка да благи Господ усели његову душу у рајско насеље а породици подари мира и утјехе“, истакао је архијерејски намјесник добојски протојереј Растко Максимовић.

„Вјерујем да ће Господ на дан када буде судио свима нама за дјела, врло лако и брзо донети одлуку зато што је отац Славко то својим животом и примјером доброга свештеника заслужио. Нека Господ подари да отац Славко и његов примјер доброга оца и пастира послужи свима нама. Нека му је вјечни покој, нека Господ упокоји душу његову и усели је на мјесто гдје праведници почивају“, истакао је Владика банатски Господин Никанор.

„Човјекова вриједност најчешће се мјери на дан када се опраштамо са њим. Ево и ми данас се опраштамо са протом Славком, вијерном слугом Божијег олтара. Са усана покојног проте увијек су изговаране благе ријечи доброга пастира и народног човјека. Кроз његове очи могла се видјети љепота душе и доброта срца његовог. Љубав његова према сваком човјеку показивала се преко његовог насмијаног лица“, истакао је у бесједи отац Јово Бановић.

„Отишавши преко мора прото Славко је наишао на проблеме које само Срби могу да стварају сами себи, да ли били проблеми изражени ријечима или администрацијом или погрешним тумачењем устава наше Свете Цркве. Те његове муке одразиле су се на анатомски стабилном Славку. До краја је био у борби са њима али Славко је знао из богословије да тумачи и живи по заповијести „Љуби непријатеље своје“. Знам да нас Славко сада види и слуша и молим га да опрости мени, својим саслужитељима, својим парохијанима и свима онима који су имали могућност а не потребу да се са њим не споразумију. Молимо те да понесеш поздраве одавде са своје родне груде Секули, Бранку, Драгутину, Драгану и свим нашим професорима, епископима сремским и ректору наше богословије. Молим те да у саслуживању небеске литургије будеш као и до сада што си био вјерни саслужитељ Светога Саве, Светог Владике Николаја и свих светих који служе и саслужују и који се моле у небеској литургији. Тамо неће бити муке, плача и уздисања. Тамо ће твоја душа да царује са Царем. Нека ти је вјечан покој, Бог да ти душу опрости“, истакао је протојереј-ставрофор Стојадин Павловић.

ИЗВОР

[Guest]

НА СЛАВИ У ЈАЛОРНУ

петак, 28 октобар 2011 12:56 SecretaryII

Коло српских сестара из Јалорна прославило је своју славу у недељу, 23. октобра 2011. године. Ова мала заједница налази се у срцу викторијанског "гипсланда", односно аустралијске "шумадије" и широм Петог континента позната је по својој гостољубивости.

Некада велика српска православна заједница последњих година прилично се смањила, првенствено због гашења индустрије и радних места од којих су зависли локални Срби. Већина се преселила у Мелбурн, мада су многи отишли и чак до Перта, Канбере, Сиднеја, Аделаида,... Но црква "Свете Тројице, милошћу Господњом опстаје и траје.

За овако посебне свечарске дане у овој парохији окупе се како бројни гости тако и "бивши" домаћини, односно негдашњи парохијани јалорнски. Тако је било и протеклог викенда када је славу прославило локално Коло српских сестара, на челу са председницом госпођом Мицом Зарић и домаћицом овогодишње славе госпођом Госпавом Ичко.

Свету Литургију је служио администратор јалорнске парохије, високопречасни протојереј-ставрофор Милан

Милутиновић који је освештао и славско знамење и са домаћицом и гостима пресекао славски колач. Председник Црквене општине Јалорн, г. Ђорђе Ерић, заједно са свештеником и свим гостима честитали су славу сестарама које су за узврат захвалиле свима на бројној посети и изузетно лепој, радосној, истински хришћанској и свечарској атмосфери.

Следећи велики догађај у Јалорну, који ће, верујемо, окупити и далеко већи број гостију, биће храмовна слава следеће године када ће ова парохија обележити своју шездесету годишњицу подизања храма. Као један од најстаријих српских храмова у Аустралији, Јалорн је данас бисер у круни Митрополије аустралијско-новозеландске, не својим раскошем и сјајом, већ ширином срца и приврженошћу вери.

φοτο: Владо Рајак

[Guest]

Слава кола српских сестара "Југовића мајка" у Блектауну

субота, 29 октобар 2011 13:39 SecretaryII

Коло српских сестара ''Југовића мајка'' из Блектауна, скромно али свечано прославило је Свету Петку, своју покровитељку и заштитницу.

Света Литургија је служена у обичајено време а присуствовале су већином сестре, од којих су се многе и причестиле. С обзиром на чињеницу да је празник Свете Петке ове године пао на радним даном, обред резања славског колача обављен је увече, а претходило је вечерње богослужење. Служио је протојереј-ставрофор Никола Билић и парохијски ђакон Немања Мрђеновић. Парохијски свештеник прота Ненад је држао певницу а чтеци су били старина Панто Величковић и господин Жељко Торбица.

Колач је пресекао отац Никола Билић а домаћица славе је била сестра Милева Тодорић док се за следећу годину домаћинства прихватила сестра Анђелка Ребић.

По завршетку обреда у црквеној сали је приређена славска трпеза љубави коју су припемиле вредне блектаунске сестре, трудећи се да на најбољи могући начин угосте сваког госта. Прота Ненад је поздравио све присутне и захвалио свима који су дошли и на било који начин помогли овогодишњу прославу.

Ђакон Немања је одржао краћу беседу о животу и празновању Свете Петке, после чега су следила питања верника, па се ово свечарско вече делимично претворило у "духвну трибину".

На крају је прота Ненад са блектауснким појцима, које предводи изузетно талентована протиница Марија, отпево лепу духовну песму- '' О предивна светитељко'', посвећену управо Преподобној Параскеви, односно Светој Петки.

Број присутних током целог дана потврдио је и учинио успешним ово празновање што је свакако обрадовало Коло српских сестара ''Мајка Југовића'' у Блектауну.

Протојереј-ставрофор Ненад Ђурашиновић

ИЗВОР