Митрополија аустралијско-новозеландска

[suza]

stvarno lijep hram

[Зоран]

Одржан двадесетчетврти годишњи Српски фестивал фолклора у Сиднеју

уторак, 10 август 2010 15:21 SecretaryII

Протеклог викенда одржан је двадесетчетврти годишњи фестивал српског фолклора у Српском центру Бонириг који се налази у истоименом сиднејском насељу. Ово је највећа годишња смотра српских фолклорних група и једна од ретких прилика када се на једном месту окупи српска омладина из целе Аустралије и то уз госте из матице.

Фестивал се одржава сваке године у августу и увек траје три дана a наступи фолклорних група почињу недељом од поднева, када се у свим црквама заврше Литургије и када сви учесници приспеју у Центар. За један викенд кроз капије Српског центра прође преко десет хиљада посетилаца.

Овако величанствена смотра српске младости, српске културе и игре, управо највише и пристаје Српском центру Бонириг, једном од највећих националних центара у целокупној нашој дијаспори. Овај ''бисер наше заједнице у Аустралији'' основали су након Другог светског рата припадници Покрета српских четника ''Равна Гора'' који су као изгнаници доспели у Сиднеј.

Његово Преосвештенство Владика Иринеј, указујући на изванредну духовну и народну нит, проткану између Београда и Сиднеја, Срба и Аустралијанаца, благословио је овај цењени скуп и свечано отворио почетак ове фолклорне смотре на којој су наступале скоро све фолклорне секције које делују при нашим Црквено-школским општинама и народним центрама на Петом континенту.

Част да буду овогодишњи специјални гости Српског фолклорног фестивала понели су чланови КУД-а ''Градац'' из Ваљева, а међу осталим специјалним гостима били су и господин Лори Фергусон, секретар Федералног парламента за мултикултуралне послове, господин Џон Хаџистергос, државни правобранилац и министар правосуђа у влади Новог Јужног Велса, в.д. генералног конзула републике Србије госпођа Јасмина Пекмезовић, господин Ник Лалић, градоначелник Ферфилда и посланик у парламенту Новог Јужног Велса, и други.

Поздравно слово учесницима фестивала упутио и је председник Српског центра, господин Александар Ћупић, који је нагласио да је ''љубав према отаџбини истина која нас одређује као људе, уједињује, надахњује, враћа Богу и свом корену''. Фестивалска смотра трајала је пуних осам сати а за то време бином је продефиловало више од хиљаду учесника.

[Зоран]

У ВЕЗИ ПРЕДЛОЖЕНОГ УСТАВА

Опште напомене

Након вишегодишњег рада Заједничког законодавног одбора, дакле чланова Законодавних одбора обе Епархије, утврђен је текст предлога новог Устава Српске Православне Цркве у Аустралији и Новом Зеланду, Нацрт новог Устава.

Предлог или Нацрт новог Устава је крајем јуна месеца достављен подручним црквеним општинама на увид.

Чланови црквених општина имају и право и дужност да дају своје мишљење и коментаре на предложени текст. Они то своје право остварују било на редовним или ванредним Скупштинама својих локалних општина. (До сада је неколико општина већ одржало заседање Скупштина на којима је разматрано ово питање а већина преосталих општина је заказало одржавање Скупштина за следећу недељу.)

За 4. септембар заказано је заседање највиших тела обе Епархије (Епархијског Савета Епархије аустралијско-новозеландске и Црквено-Народног Сабора Епархије за Аустралију и Нови Зеланд Митрополије Новограчаничке).

Оба ова тела, једино, имају право, према прописима важећих Устава обе Епархије, да одлучују о прихватању предложеног нацрта Устава сходно мишљењу и предлозима чланства црквених општина које представљају на заседању.

Предложени текст Устава на том заседању може да се мења на основу достављених мишљења, коментара и предлога чланства црквених општина или да се прихвати у свом садашњем облику. Чак и кад се Нацрт Устава прихвати он не ступа на снагу док није одобрен од стране Светог архијерејског сабора СПЦ јер је Српска Православна Црква у Аустралији „канонски и јерархијски саставни део аутокефалне Српске Православне Цркве са седиштем у Београду“ (Чл. 1 предложеног Устава).

Оно што је веома важно знати у вези са предложеним Уставом јесте чињеница да је он неопходност, обзиром да се већ скоро двадесет година од помирења и канонског уједињења Слободне Српске Православне Цркве са мајком Црквом, Српском Православном Црквом, након готово 40 година нејединства, ради на доношењу заједничког Устава, како је и предвиђено и договорено Актом о помирењу.

Процес доношења заједничког Устава раније одвојених црквених ентитета, из истих разлога, је спроведен у Америци и Канади.

Предлог новог Устава за Аустралију и Нови Зеланд заснива се првенствено на:

    * Светом Писму и Светом Предању Свете Православне Цркве

    * и Правилима Васељенских Сабора и од њих признатих апостолским Правилима и правилима помесних сабора Светих Отаца.

Предлог новог Устава

    * у сагласности је са прописима Устава Српске православне Цркве (Српске Патријаршије)

    * рађен је по узору на заједнички Устав који је већ одобрен и ступио на снагу у Америци и Канади.

У поступку доношења овог предлога новог Устава за СПЦ у Аустралији и Новом Зеланду водило се рачуна да се прописи садашњих и још важећих Устава обе Епархије оставе неизмењени где год је то било могуће обзиром на новонасталу ситуацију.

Изменама је прибегавано само по два основа:

    * Тамо где се могло а требало је нешто поправити и усагласити са учењем Православне Цркве

    * Тамо где је новонастала ситуација везана за сједињавање две Епархије захтевала корекције.

Усвајањем новог (предложеног) Устава оствариће се толико жељено, неопходно и дуго очекивано јединство наше Цркве и на просторима Аустралије и Новог Зеланда.

РЕАГОВАЊА

Последњих неколико недеља, бар према мојим сазнањима, појавило се неколико иступа, углавном појединаца, и углавном негативних, у односу на текст предложеног Устава и вишеструко иступање једне организације под именом Забринути мирјани, такође негативно, чак шта више агитујуће, пропагандно и са много неистинитих тврдњи о суштини проблема.

Хоћу да нагласим основну чињеницу коју многи превиђају а то је да је питање Устава унутрашња ствар Цркве а не јавна расправа или референдум грађана, и тиче се само верника Српске Православне Цркве.

Према постојећим прописима тренутно важећих Устава наших Епархија у Аустралији чак ни сви верници немају могућност да одлучују о Уставу него само тзв. „финансијски чланови“ црквених општина. Стога ме чуди да неколико поменутих иступа као главну замерку предлогу новог Устава, а зарад неке демократичности и транспарентности, помиње предвиђено постепено прелажење на принцип старатељства уместо досадашњег финансијског чланства, јер ће принцип старатељства управо укључити више верника у процес одлучивања о животу Цркве него досадашњи начин.

Напомињем да су ми познате и неке замерке појединих од ових иступања које су сасвим на месту али се овде нећу освртати на њих.

Ни простор ни време ни здрав разум не дозвољава ми да се осврћем на све што сам чуо и прочитао по питању „Новог“ Устава. Осврнуо бих се само на писање дневног листа

„ВЕСТИ“, издање за Аустралију, од понедељка, 5. августа 2010.

Вести су, из ко зна којих разлога, нашле за сходно да посвете „дужну“ пажњу агитаторском позиву организације „Забринути Мирјани“ упућеном верницима Српске Православне Цркве у Аустралији, да не гласају за прихватање предложеног Устава, са упозорењем да би се у супротном могли наћи на суду. И све то без икаквог образложења осим навода, опет „мирјана“ да је „исти/сличан устав, прихваћен и усвојен од верника у САД“  и да то „само доводи до конфузије“.

Заиста конфузно да конфузније не може бити.

Поред тога, Вести наводе да је ово „досад најозбиљније организовано супротстављање нацрту новог устава који, уз остало, предвиђа .... враћање права одлучивања свим парохијанима, што, такође, подразумева и престанак рада постојећих повереништава“. Ово је једино што су у поменутом чланку Вести рекле као своје, (осим једног „наводно“).

Ово што су Вести рекле и јесте спорно и, и те како, уноси конфузију по питању Устава. Зашто? Зато што не одговара истини и зато што додатно долива „уље на ватру“ и „тера воду на воденицу“ „забринутих“, који оваквим и сличним измишљотинама, искренутим тумачењима, нетачним цитатима и отвореним лажима плаше верни народ, покушавају га збунити и „завести за Голеш планину“.

Није тачно да предлог Устава даје право одлучивања свим парохијанима, јер Члан 19, Тачка 6. гласи: „...само старатељи имају право да присуствују, учествују и гласају на скупштинама Црквене општине, и могу такође да буду номиновани и бирани у Црквени одбор и за чланове Сабора Митрополије“.

Поготово није тачно да се укидају трастији или да долази до „престанка рада постојећих повереништава“, јер Члан 26. (имовина), Тачка 3 (имовина црквених општина), Ставка а) гласи: „Свака Црквена општина је власник покретне и непокретне имовине коју она купи, која јој је дарована или пренесена на њу, укључујући, али се не ограничавајући на: цркве, капеле, гробља, свештеничку кућу, школе, културне и друштвене центре, пикник терене, фондове, установе, фондације, или било коју другу покретну и непокретну имовину, која служи потребама црквене општине;

А још увек у вези са истим питањем, Члан 26. Тачка 3, Ставка ђ) каже: „Покретна и непокретна имовина црквене општине може бити држана од повереништва или другог правног ентитета који је одобрен од Управног Одбора Митрополије...“

Не знам где су Вести нашле извор за горњу неистиниту тврдњу. Вероватно су и то посудиле од „мирјана“ али је нису ставили под наводне знаке да не би испало да је сав поменути „чланак“ пропагандни летак „мирјана“, а суштински он то заиста јесте.

Право је сваког гласила да, уколико нађе за сходно, пренесе одређене информације али је основни ред и правилан поступак, поготово кад су овако стручне, осетљиве и судбоносне ствари у питању, „да се чује и друга страна“.

Остајући и надаље у љубави Христа Спаситеља, искрено и с поштовањем,

[Зоран]

Нови служитељи у Аделаиду

среда, 18 август 2010 13:34 SecretaryII

У суботу и недељу, 14. и 15. августа, на празнике Изношења Часног Крста и св. Макавејских мученика и затим пренос моштију св. Архиђакона и Првомученика Стефана, Његово Преосвештенство Владика аустралијско-новозеландски Г. Иринеј боравио је у Архипастирској посети престоници Јужне Аустралије, Аделаиду, где је посетио парохију Светог Саве на Хајндмаршу.

Била је ово још једна прилика да се осведочи васељенска истинитост наше православне вере и њен сјај као видела у мраку овог света кроз рукоположење оца Амвросија Џексона. Отац Амвросије био је раније припадник и свештеник Англиканске цркве који је заједно са целом својом породицом прешао у православну веру 2008. године, а сада је под омофором Српске Православне Цркве постао и истински слуга олтара Христовог.

Нови посленик на њиви Господњој први контакт са православљем имао је још 1959. године када је имао срећу и част да упозна блаженопочившег митрополита сурошког др Антонија (Блума) који му је усадио семе љубави према светом Православљу. То семе је, као што је писано, пало на плодну земљу и родило и дало богат плод.

У суботу је Амвросије био рукопроизведен у чин чтеца и ипођакона, а затим и рукоположен у чин ђакона; да би у недељу био уведен у презвитерску службу полагањем 9руку Њ.П. Владике Иринеја. Овим путем отац Амвросије прошао је све црквенослужитељске и свештенослужитељске степенике Православне Цркве и личним примером обогатио целу нашу верну заједницу, подсећајући нас на многе сличне примере у историји Цркве, од обраћења Светог Апостола Павла до мисионарског рада Светог Владике Николаја охридског и жичког, особито међу англиканцима.

Исте недеље у свештени чин чтечева, односно читача, рукопроизведени су и господин Слободан Икић и господин Мишел Миочиновић на препоруку месног пароха протојереја-ставрофора Славка Кашиковића да су се својим досадашњим радом, бригом и ревношћу о благољепију храма Светог Саве на Хајндмаршу препоручили као достојни кандидати за први свештени чин Цркве Христове.

[Зоран]

Заједничка слава Савеза Кола Српских Сестара и КСС "Косовка девојка" на Фареру

петак, 27 август 2010 10:28 SecretaryII

Коло српских сестара "Косовка девојка" које делује при парохији Светог Саве на Фареру у Канбери прославиће сутра, у суботу 28.08.2010. године своју крсну Славу, Успење Пресвете Богородице. Света Архијерејска Литургија почиње у 10:00 часова, а Њ.П. Епископу Иринеју саслуживаће мноштво свештеника из више помесних Цркава.

Овогодишње домаћице славе су Милка Драгичевић, Нада Миљуш, Маријана Билић и Милица Даниловић. Ове вредне сестре су живи пример живота Цркве, како кроз свевремено обнављање тако и кроз принос својих дарова и талената. Својим трудом и младошћу сведоче на делу древни пример старања о Цркви, као и пример сталног обнављања Цркве, у србској традицији израженог народном мудрошћу "На млађима свет остаје".

Такође, истог дана имаћемо прилику да на делу видимо и пример хришћанске слоге, љубави и трпљења јер ће истог дана славско знамење Богу принети и домаћице Савеза Кола Српских Сестара, Снежана Станковић и Анђа Брстина. Слога се огледа у самом Савезу кола, које административно припада Епархији за Аустралију и Нови Зеланд Митрополије Новограчаничке, љубав се огледа у склоништу које су нашле код својих млађих сестара а трпљење у снази и решености да Савез издржи и ојача и у време док због напада на Цркву мора да опстаје "на рекама вавилонским", у својеврсном изгнанству.

Славски ручак биће послужен у 12:30 у парохијској сали храма Светог Саве на Фареру а сви људи добре воље више су него добродошли.

[Зоран]

Уџбеници за српску децу у Аустралији

уторак, 31 август 2010 17:04 SecretaryII

Министарство за дијаспору, у току протекле недеље, послало хиљаду уџбеника за учење српског језика деци у Аустралији, у којој живи око 100.000 наших сународника. Кључни елемент нашег идентитета су српски језик и ћирилично писмо, рекао Срђан Срећковић.

Министар за дијаспору Срђан Срећковић изјавио је да је то министарство у току протекле недеље послало хиљаду уџбеника за учење српског језика деци у Аустралији, у којој живи око 100.000 наших сународника.

"Кључни елемент нашег идентитета јесу управо српски језик и ћирилично писмо који су јединствени и зато њихово очување мора бити стратешки и дугорочни државни пројекат, у који ће се укључити све надлежне институције", навео је Срећковић у писаној изјави достављеној Танјугу.

Срећковић је рекао да је државни интерес пуна интеграција и што већи институционални утицај припадника дијаспоре у земљама у којима живе, али и очување националног идентитета, уз спречавање асимилације међу близу четири милиона наших људи који живе на свих пет континената.

За то је неопходно да постоје стабилни духовни, културни, језички и медијски стубови, који окупљају и организују српску заједницу у дијаспори на трајној основи, сматра Срећковић.sreckovich

Министар за дијаспору је подсетио да ресорно министарство у оквиру пројекта "Сви Срби знају српски" подржава све облике институционалног и ванинституционалног учења српског језика, од допунских школа под окриљем Владе Србије и држава домаћина, до приватних школа и учења у организацији црквено-школских општина.

Током лета, то министарство је организовало и подржало 12 летњих кампова у Србији, у којима су деца из дијаспоре имала прилику да се друже с вршњацима из матице, али и да усавршавају српски језик и упознају се с традицијом и културом земље из које потичу, подсетио је Срећковић.

[Зоран]

ЈЕДИНСТВО ЦРКВЕ У АУСТРАЛИЈИ И НОВОМ ЗЕЛАНДУ ЖЕЉА ВАСКОЛИКОГ СРПСТВА

четвртак, 02 септембар 2010 19:46 SecretaryII

Oвог викенда коначно се одржава дуго очекивано паралелно заседање Епархијског савета Епархије аустралијско-новозеландске и Црквено-народног сабора Епархије за Аустралију и Нови Зеланд Митрополије Новограчаничке на коме би требало да се усвоји нацрт новог заједничког Устава, којим би се напокон остварило потпуно црквено-административно јединство српске Цркве у дијаспори.

О значају овог документа и надама које се полажу у ово сабрање сведоче и писма која су ових дана пристигла у Епархијско седиште у Сиднеју а којима се српском православном народу Аустралије и Новог Зеланда обраћају Њ.С. Патријарх српски Г.Г. Иринеј, чланови Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве и Његово краљевско височанство престолонаследник Александар II Карађорђевић.

Свјатјеши Патријарх Иринеј у писму од 01. септембра ове године наглашава како ће нови Устав омогућити верном народу у Аустралији и Новом Зеланду да ''у љубави и верности Светом Предању Цркве чува јединство Духа свезом мира (Еф. 4,3) и да тако иде из силе у силу, хранећи се и напајајући једином животворном храном, божанским Телом и Крвљу Спаситеља и Искупитеља нашега, која нам се дарује на светој Литургији''. Уз то он додаје и како је ''од сада заједничко сведочење Христа широм Петог континента ваистину велика радост за пуноћу наше мученичке и Христу вазда одане Цркве'', у том смислу, уз братске и очинсе поздраве у име целе Цркве, он шаље и благослов Господњи свим учесницима сабрања у Мелбурну и васцелом народу српском на Петом континенту.

Испред Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, писмо је послао Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски Г.Г. Амфилохије, који је обавестио Преосвећеног Владику аустралијско-новозеландског Г.Г. Иринеја да је Синод на седници одржаној 24. августа ове године ''начелно прихватио нацрт новог устава ''Митрополије аустралијско-новозеландске''.

IЊегово краљевско височанство престолонаследник Александар II Карађорђевић придружио се овим  поздравима поручујући да ''са великом пажњом прати догађања на свим територијама и у свим епархијама Српске Православне Цркве'' и изразио жељу ''да се сви проблеми и неспоразуми који још увек деле рањени дух и тело нашег народа коначно превазиђу, да дух заједништва, братства и хришћанске љубави и трпељивости надвладају сва искушења, да саборност и надахнуће светосавском братољубивошћу прожме наша осећања, наше мисли и наша дела''.

Србски народ један је од ретких у свету који у својој националној крилатици наглашава слогу а уједно је и један од оних који, нажалост, кроз своју историју врло ретко ту слогу видљиво сведочи. Тим пре овај догађај је заиста историјски јер скоро пола века након раскола у Српској Цркви ван Отаџбине не само да се зацељује једна болна рана, него се око тог исцељења окупља васцели србски народ и пуноћа Цркве Христове. О размерама и значају данашњих дана најбоље ће сведочити будући нараштаји православних Срба у Аустралији и Новом Зеланду који ће, ако Бог да, уживати све плодове светосавске саборности чији се темељи ударају ових дана у храму Светог Саве у Гринзбороу у Мелбурну. Како би смо се показали достојним наследницима наших светих предака и одговорни заложници слоге наших потомака, молитвама Светог Симеона Мироточивога, Светог Саве и свих Светих Срба, Васкрсли из мртвих Господе Исусе Христе спаси и помилуј.

[Зоран]

Усвајањем новог Устава коначно остварено потпуно Црквено-Административно јединство

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

СА ВАНРЕДНОГ ЗАСЕДАЊА ЕПАРХИЈСКОГ САВЕТА

ЕПАРХИЈЕ АУСТРАЛИЈСКО-НОВОЗЕЛАНДСКЕ

  И

ЦРКВЕНО-НАРОДНОГ САБОРА

ЕПАРХИЈЕ ЗА АУСТРАЛИЈУ И НОВИ ЗЕЛАНД

МИТРОПОЛИЈЕ НОВОГРАЧАНИЧКЕ

4. септембра 2010. године

У Мелбурну

У име Оца, и Сина, и Светога Духа!

У парохији Св. Саве у Гринзбороу, Мелбурн, Аустралија, под небеским покровитељством Пресвете Богородице и приснодјеве Марије, Светога Саве I, просветитеља српског и првог архиепископа аутокефалне Српске Православне Цркве и свих светих из рода нашега српског, а под председништвом нашег канонског архијереја и оца, Његовог Преосвештенства Епископа аустралијско-новозеландског и Епископа-администратора Епархије за Аустралију и Нови Зеланд Митрополије новограчаничке Г. Г. ИРИНЕЈА, у суботу,  дана 22. августа / 4. септембра, лета Господњег 2010. о свечаном спомену Светог мученика Агатоника и Светог свештеномученика Горазда Чешког, одржасмо ванредно, упоредо (паралелно) заседање Епархијског савета Епархије аустралијско-новозеландске и Црквено-народног сабора Епархије за Аустралију и Нови Зеланд Новограчаничке Митрополије.

Заседање отпочесмо призивом Светога Духа за благословен и благопоучан рад Сабора и светом архијерејском Литургијом, у иконоликости Царства небеског, причешћујући се живоносним Светим Телом и, из једне заједничке нам чаше, за нас грешне изливеном светом Крвљу Христовом, по образу древних светих и свештених сабора свештенства и народа Божјег, уочи небеског заштитника нашег Епископа, Светог Свештеномученика Иринеја Лионског.

У саборовању узеше учешћа представници манастира, парохија и црквеношколских општина, мисионарских парохија, Савеза кола српских сестара, Српског православног омладинског удружења и родољубивих организација при Епархијском пленуму, а који су у саставу Епархијског савета Епархије аустралијско-новозеландске и Црквено-народног сабора Епархије за Аустралију и Нови Зеланд Митрополије новограчаничке.

Свесни важности одговорног решавања постојећих питања у духу светих канона и вековне праксе свете Православне Цркве, определисмо се једногласно за потпуно црквено-административно јединство, указујући тиме нашу вечну захвалност најсветијем нам оцу, блажене успомене Патријарху Павлу, нашем савременом ујединитељу и са њим блаженопочившем Митрополиту новограчаникчком Иринеју, као и преподобном Старцу оцу Никанору светогорцу, проигуману Хиландарскоме, нашем измиритељу, похрањујући у нашим срцима и душама целину Христовог нераздељивог Илитона у савршеном јединству једне, свете, саборне и апостолске Цркве Светосавске. Не заборављамо него се са радошћу и благодарно сећамо свих наших отаца архијереја који су у зноју лица свога орали бразде на овој, често трновитој, њиви Господњој у Аустралији и Новом Зеланду.

Просимо очински благослов свјатјејшега Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског Г. Г. ИРИНЕЈА, поздрављамо све свете оце архијереје и у њима, и преко њих, пуноћу Српске Цркве Православне, и молимо да нам подаре благословено утемељење за ово дуго жељено и дуго очекивано црквено-административно уједињење.

Усвојивши нацрт предложеног Устава као видљив знак непоколебљивог јединства и инструмент богоугодног уједињења под безбедним  окриљем наше Мајке Цркве а тиме учинивши крај сваком раздору, свесрдно благодаримо најпре и највише Христу Богу и молимо да нам Он учврсти ово јединство својом Божанственом благодаћу, љубављу Бога оца и заједницом Свесветога Духа.

Овог благословеног дана, обасјани светлошћу оствареног дела Божијег, поздрављамо Њено Величанство Благочестиву Краљицу ЕЛИЗАБЕТУ II, богобојажљиви народ држава Аустралије и Новог Зеланда, Његово Краљевско Височанство Престолонаследника српског АЛЕКСАНДРА II, сав Краљевски дом Карађорђевића и сав једнокрвни и једноверни народ наш српски у Отаџбини и широм света.

Ово што данас учинисмо, учинисмо за свету Цркву и народ наш, из вечне захвалности и у блаженом сећању на наше славне претке, утемељиваче наше Цркве на Петом континенту и трудбенике на овдашњој њиви Господњој који се раније преселише у вечност, благодарни свим садашњим верницима, помагачима светог дела Божјег и проложницима црквеним а са надом у, и ради, благословеније будућности нових нараштаја наших. Тако нам Господ Бог помогао!

Све што изложисмо сведочимо и потписима руку наших оверавамо.

+ИРИНЕЈ

Епископ аустралијско-новозеландски

Епископ-администратор Епархије за Аустралију и Нови Зеланд

Митрополије новограчаничке,

ПРЕДСЕДНИК Епархијског савета Епархије аустралијско-новозеладнске и

Црквено-народног Сабора Епархије за Аустралију и Нови Зеланд

Митрополије новограчанике

ЧЛАНОВИ ЗАЈЕДНИЧКОГ ЗАКОНОДАВНОГ ОДБОРА

ЧЛАНОВИ ЕПАРХИЈСКОГ САВЕТА

ЕПАРХИЈЕ АУСТРАЛИЈСКО-НОВОЗЕЛАНДСКЕ

ЕПАРХИЈСКИ УПРАВНИ ОДБОР

МАНАСТИРИ

ЦРКВЕНОШКОЛСКЕ ОПШТИНЕ

МИСИОНАРСКЕ ПАРОХИЈЕ

САВЕЗ КОЛА СРПСКИХ СЕСТАРА

ЧЛАНОВИ ЦРКВЕНОНАРОДНОГ САБОРА ЕПАРХИЈЕ ЗА АУСТРАЛИЈУ И НОВИ ЗЕЛАНД МИТРОПОЛИЈЕ НОВОГРАЧАНИЧКЕ

ЕПАРХИЈСКИ САВЕТ

ЕПАРХИЈСКИ ПЛЕНУМ

МАНАСТИРИ

ЦРКВЕНОШКОЛСКЕ ОПШТИНЕ

САВЕЗ КОЛА СРПСКИХ СЕСТАРА

СРПСКО ПРАВОСЛАВНО ОМЛАДИНСКО УДРУЖЕЊЕ - SOYA

АМИН! АМИН! АМИН!

Извор: Епархија Аустралије и Новог Зеланда

[Зоран]

Писмо Његове Светости Патријарха српског Г.Г. Иринеја српском верном народу Аустралије и Новог Зеланда

уторак, 07 септембар 2010 19:16 SecretaryII

Црквено-народном сабору

Епархија Српске Православне Цркве

у Аустралији и Новом Зеланду

Мелбурн, Аустралија

...Молимо се свагда за вас да вас Бог наш учини

достојнима звања и испуни сваку благу намеру доброте и

дело вере у сили, да се прослави име Господа нашега Исуса

Христа у вама и ви у њему, по благодати Бога нашега и

Господа Исуса Христа (ΙΙ Сол. 1,11 – 12)

Ваше Преосвештенство,

часни оци и браћо свештеници и ђакони,

преподобни оци и браћо свештеномонаси и монаси,

преподобне сестре монахиње,

драга у Христу браћо и сестре

и, посебно, драга наша српска децо,

Испуњени дубоком благодарношћу Тројединоме Богу, желимо да све вас, у љубави и у служби јединства сабране на ванредном, црквено-народном сабору Епархија Српске Православне Цркве у Аустралији и Новом Зеланду у граду Мелбурну 04. септембра 2010. године, очински и братски поздравимо у име све пуноће Мајке Цркве.

Ваше овогодишње сабрање на црквено-народном сабору у Мелбурну од историјског је значаја, јер је то, после дугих и тужних деценија разједињености, први пуни заједнички Сабор јединствене Српске Православне Цркве у Аустралији и Новом Зеланду. Ваше – од сада заједничко – сведочење Христа широм Петог континента ваистину је велика радост за сву пуноћу наше мученичке и Христу вазда одане Цркве. Радују се данас душе свих оних који се пре вас потрудише у вери, нади и љубави Христовој, душе ваших родитеља у вери, али не мање и душе ваших очева и мајки, и дедова ваших, који понеше собом у далеки свет неокаљану лепоту Лика Христовог и верност своме светосавском роду.

Ваше овогодишње саборовање омогућено је великим и истрајним трудом свих вас на зацељењу дубоке ране из 1963. г, на основу постигнутог литургијског јединства и братског помирења (1992). Чувајући благообразност и свештени поредак Цркве Христове, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве је (својом одлуком Синбр. 939/зап. 772 од 24. августа 2010. године) начелно прихватио нацрт новог Устава ''Митрополије аустралијско-новозеландске'', који је плод интензивног рада Заједничког законодавног одбора и чијим усвајањем ће, ако Бог да, бити остварено потпуно црквено-административно јединство православних Срба у Аустралији и Новом Зеланду. Ваш нови Устав омогућиће вам да у љубави и верности Светом Предању Цркве чуваше јединство Духа свезом мира (Еф. 4,3) и да тако идете из силе у у силу, хранећи се и напајајући се једином животодавном храном, божанским Телом и Крвљу Спаситеља и Искупитеља нашега, која нам се дарује на светој Литургији.

Ваша Мајка Црква у Отачаству итекако добро памти сва добра која нам ви, наша просторно далека, а срцу увек блиска деца, чинисте и чините. Небројене тегобе кроз које, по Божијем допуштењу, прођосмо и кроз које још увек пролазимо ви сте љубављу, бригом и верношћу својом ублажили, доказујући и на тај начин колико је у вама присутна свест о томе да сте неодвојиви део мученичке Цркве и страдалног народа нашег.

Вашим присуством у Аустралији и Новом Зеланду ви сте неизбрисиви део пуноће васељенског Православља. Ваши и стари и нови храмови широм тих простора су храмови Једне, Свете, Саборне и DSCF7242_600x600_100KB1Апостолске Цркве и органска веза духовним наслеђем наше Српске Цркве и народа. Потрудите се зато да јединственим сведочењем Распетог и Васкрслог Христа заиста будете светлост свету (Мат. 5,14).

Искушења којима сте изложени у инославном, практично све виже обезбоженом светуј, требало би да из дана у дан упућују ваш ум и ваша срца једино ка Господу, на основама нашег српског светосавског предања. Јер, ма где да живите и делима својим Бога прослављате, ''Господња је земља и што је год у њој, васељена и све што живи на њој'' (Пс. 24,1), у истинском јединству вере и наде са свим православним народима, на првом месту са својим светим прецима Старога Краја, али и с поштовањем према хришћанима других вероисповедања, поред којих и са којим аживите и радите, потрудите се да светосавском честитошћу и марљивошћу, и данас се надахњујући и хранећи једино Благим Христом, у Цркви проналазите богоспасавајуће одговоре на сва питања која живот поставља пред вас!

Нека све учеснике и сатруднике црквено-народног сабора у Мелбурну, у Господу драга наша децо духовна, у једној вери и једној нади, а особито вас, драга децо српска са широких простора Аустралије и Новог Зеланда – води и прати благослов Господњи! Нека би вам се Свемилостиви Бог, молитвама Своје Пречисте Мајке, светог Оца нашег Саве и свих светих, подарио све оно што је за спасење потребно, па да, ''док имамо времена, чинимо добро свима, аособито својима по вери'' (Гал. 6,10). Амин.

У Београду, 1. септембра 2010. г.

АРХИЕПИСКОПИ ПЕЋКИ

МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ И

ПАТРИЈАРХ СРПСКИ

+ИРИНЕЈ

[Зоран]

Браћа Милимир и Душан Поповић из Мелбурна - међу највреднијим посленицима у СПЦ

уторак, 07 септембар 2010 18:57 SecretaryII

''Од самог оснивања епархије аустралијско-новозеландске двојица међу највреднијим посленицима на овој бразди њиве Господње и међу најактивнијим појединцима у устројавању парохија српске Цркве широм Викторије били су браћа Милимир и Душaн Поповић из Мелбурна.

Њихово несебично залагање није се ограничавало само на давању прилога за цркву, већ се показало и на пољу сакупљања народа и по најудаљенијим крајевима Викторије, административне ангажованости, човекољубивовог и добротољубивог рада, заступништва пред цивилним властима, као и многим другим аспектима који су били и остали јако битни у нимало лаким данима оснивања цркве. Директно су учествовали у оснивању, развоју и одржавању најмање двеју парохија- Свете Тројице у Брансвику и Светог архиђакона Стефана у Кизбороу.

Историји наше епархије добро су позната имена браће Поповић који су, између осталог, били незамењиви у оснивању данас велике светиње- манастира Светог Саве у Илајну. Сви архијереји који су били пастиреначалници у Аустралији са усхићењем и радошћу говоре о браћи Поповић према којима гаје дубоко поштовање и захвалност за све учињено на Њиви Господњој.''

Извод из писма препоруке протојереја-ставрофора Милана Милутиновића за доделу ордена Светог Саве браћи Поповић.

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве изволео је на основу овог писма и препоруке Његовог Преосвештенства Епископа аустралијско-новозеландског Г.Г. Иринеја браћи Милимиру и Душану Поповићу доделити орден Светог Саве ΙΙ реда што је и потврђено одлуком Број 7/тап. 48. од 22. јануара 2009. године. Oва висока признања додељена су им на прослави Епархијског дана, 04. септембра 2010. године.

[Зоран]

Честитка министра за дијаспору Владе Републике Србије, мр Срђана Срећковића, поводом остварења јединства Цркве ван отаџбине

субота, 11 септембар 2010 03:41 SecretaryII

Република Србија

МИНИСТАРСТВО ЗА ДИЈАСПОРУ

Службено

Београд, 09. септембар 2010. године

ЊЕГОВОМ ПРЕОСВЕШТЕНСТВУ ЕПИСКОПУ

АУСТРАЛИЈСКО-НОВОЗЕЛАНДСКОМ Г. ИРИНЕЈУ

Сиднеј, АУСТРАЛИЈА

Ваше Преосвештенство,

Изражавам своје велико задовољство поводом усвајања Нацрта Устава Епархије аустралијско-новозеландске, као значајног предуслова за остваривање духовног јединства наше Свете цркве на аустралијском континенту.

Веома ценим Ваш лични допринос, као надлежног епископа, у овом историјском искораку припадника српског народа у очувању духовног и културног идентитета на најудаљенијем континенту.

Министарство за дијаспору пружаће Вам, као и до сада, искрену подршку у остваривању заједничке мисије, на добробит српског народа у расејању.

С поштовањем

МИНИСТАР

мр Срђан Срећковић

[Зоран]

МЕЛБУРНШКА ПОВЕЉА

понедељак, 13 септембар 2010 22:10 SecretaryII

+

П О В Е Љ А

ВАНРЕДНОГ ЗАСЕДАЊА ЕПАРХИЈСКОГ САВЕТА

ЕПАРХИЈЕ АУСТРАЛИЈСКО-НОВОЗЕЛАНДСКЕ

И

ЦРКВЕНО-НАРОДНОГ САБОРА

ЕПАРХИЈЕ ЗА АУСТРАЛИЈУ И НОВИ ЗЕЛАНД

МИТРОПОЛИЈЕ НОВОГРАЧАНИЧКЕ

3-4 септембра 2010. године

У Мелбурну

У име Оца, и Сина, и Светога Духа!

Ми, доле потписани, посвећени и изабрани представници Епархијских тела обеју нам Епархија Српске Православне Цркве у Аустралији и Новом Зеланду, манастира, парохија и црквеношколских општина, мисионарских парохија, Савеза кола српских сестара, Српског православног омладинског удружења и родољубивих организација при Епархијском пленуму а у саставу ванредног паралелног заседања Епархијсог савета Епархије аустралијско-новозеландске и Црквено-народног сабора Епархије за Аустралију и Нови Зеланд Митрополије новограчаничке, под председништвом нашег канонског архијереја и оца, Његовог Преосвештенства Епископа аустралијско-новозеландског и Епископа-администратора Епархије за Аустралију и Нови Зеланд Митрополије новограчаничке Г. Г. ИРИНЕЈА, у велелепном граду Мелбурну у Држави Викторији, под небеским покровитељством Пресвете Богородице и приснодјеве Марије, нашег родоначелника Светог оца Симеона Мироточивог и сина му а нама оца, првог архиепископа, просветитеља и оснивача аутокефалне Српске Православне Цркве, Светога Саве I, и свих светих из рода нашега српског,  дана 22.августа/4. септембра лета Господњег 2010. о свечаном спомену Светог мученика Агатоника и Светог свештеномученика Горазда Чешког, после одслужене саборне Свете архијерејске литургије и у иконоликости Његовог царства небеског, причешћујући се Његовим живоносним Светим Телом и Његовом за нас грешне изливеном Светом Крвљу, из једне нам заједничке чаше Христове, и затим по образу древних светих и свештених сабора свештенства и народа Божјег, у навечерје небеског заштитника наших Епархија и нашег Епископа, Светог свештеномученика Иринеја Лионског, определивши се једногласно за потпуно црквено-административно јединство и тиме указујући нашу вечну захвалност најсветијем нам оцу блажене успомене Патријарху Павлу, нашем савременом ујединитељу, као и преподобном оцу Старцу Никанору светогорцу, проигуману Хиландарском, нашем измиритељу, похрањујући у нашим срцима и душама целину Христовог нераздељивог Илитона у савршеном јединству једне, свете, саборне и апостолске Цркве Светосавске, усвојивши нацрт предложеног Устава као видљиви инструмент непоколебљивог уједињења под безбедним окриљем наше Мајке Цркве а тиме учинивши крај сваком раздору, свесрдно молећи Христа Бога да нам Он учврсти ово јединство Својом Божанственом благодаћу, љубављу Бога Оца и заједницом Свесветога Духа, а уједно просећи очински благослов Свјатјејшега Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског оца нам Г. Г. ИРИНЕЈА са свим светим оцима и архијерејима Српске Цркве Православне да нам подаре благословено утемељење за ово дуго жељено и дуго очекивано црквено-административно јединство за које се определисмо на данашњи радосни дан који ће бити испуњен изражајем своје пуноће у оном сверадосном сусрету са Њиме у светлости Његовог непролазног Царства небеског у оном дану који не зна за залазак сунца и тако једнодушно уверени срдачно кличемо и поздрављамо нашег најсветијега Патријарха српског Г. Г. ИРИНЕЈА и све чланове Светог Архијерејског Сабора а преко њих пуноћу Српске Православне Цркве, Њено Величанство благочестиву Краљицу ЕЛИЗАБЕТУ II и Богобојажљиви народ држава Аустралије и Новог Зеланда, Његовог Краљевског Височансва Престолонаследника српског АЛЕКСАНДРА II и васцели Краљевски дом Карађорђевића и све што изложисмо сведочимо и оверавамо потписима наших руку те како учинисмо у овом веку за наш род и нашу Цркву на увек захвално и блажено сећање на наше славне претке и утемељиваче наше Цркве на Петом континенту и трудбенике на овдашњој њиви Господњој а увек имајући у виду нашу наду у будућност и нове нараштаје, тако нам помогао Бог!

Епископ аустралијско-новозеландски

Епископ-администратор Епархије за Аустралију и Нови Зеланд

Митрополије новограчаничке

ПРЕДСЕДНИК

Епархијског савета Епархије аустралијско-новозеладнске и

Црквено-народног Сабора Епархије за Аустралију и Нови Зеланд

Митрополије новограчанике

+ИРИНЕЈ

ЧЛАНОВИ ЗАЈЕДНИЧКОГ ЗАКОНОДАВНОГ ОДБОРА

ЧЛАНОВИ ЕПАРХИЈСКОГ САВЕТА ЕПАРХИЈЕ АУСТРАЛИЈСКО-НОВОЗЕЛАНДСКЕ

И ЧЛАНОВИ ЦРКВЕНОНАРОДНОГ САБОРА ЕПАРХИЈЕ ЗА АУСТРАЛИЈУ И НОВИ ЗЕЛАНД

МИТРОПОЛИЈЕ НОВОГРАЧАНИЧКЕ

ЕПАРХИЈСКИ УПРАВНИ ОДБОР ЕПАРХИЈЕ АУСТРАЛИЈСКО-НОВОЗЕЛАНДСКЕ

НАДЗОРНИ ОДБОР

ЕПАРХИЈА ЗА АУСТРАЛИЈУ И НОВИ ЗЕЛАНД МИТРОПОЛИЈЕ НОВОГРАЧАНИЧКЕ

ЕПАРХИЈСКИ САВЕТ ЕПАРХИЈЕ ЗА АУСТРАЛИЈУ И НОВИ ЗЕЛАНД

МИТРОПОЛИЈЕ НОВОГРАЧАНИЧКЕ

НАДЗОРНИ ОДБОР

ЕПАРХИЈСКИ ПЛЕНУМ ЕПАРХИЈЕ ЗА АУСТРАЛИЈУ И НОВИ ЗЕЛАНД

МИТРОПОЛИЈЕ НОВОГРАЧАНИЧКЕ

ПРОСВЕТНИ ОДБОР

ПРИРЕЂИВАЧКИ ОДБОР

САВЕЗ КОЛА СРПСКИХ СЕСТАРА

ОРГАНИЗАЦИЈА СРПСКИХ ЧЕТНИКА ''РАВНА ГОРА''

КУЛТУРНИ КЛУБ СВ. САВА

ЕПАРХИЈА АУСТРАЛИЈСКО-НОВОЗЕЛАНДСКА

И ЕПАРХИЈА ЗА АУСТРАЛИЈУ И НОВИ ЗЕЛАНД МИТРОПОЛИЈЕ НОВОГРАЧАНИЧКЕ

СРПСКО ПРАВОСЛАВНО ОМЛАДИНСКО УДРУЖЕЊЕ—SOYA

МАНАСТИРИ ЕПАРХИЈЕ АУСТРАЛИЈСКО-НОВОЗЕЛАНДСКЕ

МАНАСТИРИ ЕПАРХИЈЕ ЗА АУСТРАЛИЈУ И НОВИ ЗЕЛАНД

МИТРОПОЛИЈЕ НОВОГРАЧАНИЧКЕ

ЦРКВЕНОШКОЛСКЕ ОПШТИНЕ И МИСИОНАРСКЕ ПАРОХИЈЕ

ЕПАРХИЈЕ АУСТРАЛИЈСКО-НОВОЗЕЛАНДСКЕ

ЦРКВЕНОШКОЛСКЕ ОПШТИНЕ ЕПАРХИЈЕ ЗА АУСТРАЛИЈУ И НОВИ ЗЕЛАНД

МИТРОПОЛИЈЕ НОВОГРАЧАНИЧКЕ

АМИН! АМИН! АМИН!

Дано у Гринзбороу

При Црквеношколској општини Св. Саве

4. септембра 2010. године

[Зоран]

ОСЛИКАН ХРАМ СВЕТОГ САВЕ НА ЕЛАНОРИ

четвртак, 30 септембар 2010 12:36 SecretaryII

Средином септембра ове године, после више од четири године огромног рада и жртве великог броја парохијана Саборног храма Светога Саве на Еланори, пројекат фрескописања храма је коначно завршен.

Фрескописарка Тоња Ганин, која је иначе руског порекла, је успела да за ово време беле зидове храма претвори у средњевековни живопис. Поред библијских сцена, ранохришћанских и српских средњевековних светитеља овај живопис је карактеристичан по томе што садржи и доста српских светитеља из двадесетог века. Могло би се рећи да се читава српска мученичка историја сада налази на зидовима овога храма.

Српска хришћанска историја почиње фреском „Сабор Светог Саве у Жичи“ која је урађена по нацрту познатог православног иконопосца Стаматиса Склириса.frescos2 Ту се налазе први српски архиепископ Свети Сава и први српски краљ Св. Стефан Првовенчани. Следе Краљ Милутин, Стефан Дечански, цар Лазар, царица Милица, деспот Стефан Лазаревић који су фрескописани сваки са својом најпознатијом задужбином.

Импозантна композиција „Београдски новомученици“ на којима се виде ђакон Авакум и игуман Пајсије како са младим српским момцима иду на погубљење носећи своје коце, осликава вишевековна страдања нашег народа под турским ропством. Такође из истог периода је и мученик Станко Острошки који је као дете погубљен од Турака. Следе Свети Василије Острошки и Свети Петар Цетињски. Лево и десно од олтара, као четири стуба српске цркве стоје фреске Светог Саве, Светог Симеона Мироточивог, Св. Николаја Велимировића као и преподобног Јустина Ћелијскога. На северној страни храма је величанствена композиција Јасеновачких новомученика. Страдање Срба у НДХ је упечатљиво приказано кроз фрескописање логора у Јасеновцу, цркве у Глини и јаме Јадовно.

frescos3Ту је и фреска свештеномученика Будимира Соколовића кога су Усташе убиле у Добруну код Вишеграда. Ово је прва његова фреска икада насликана, а посебно је занимљиво да је његов унук Теодор Соколовић службовао као ђакон скоро две године у овоме храму.

Епископ хвостански Варнава Настић који је страдао за време комунизма, је такође нови светитељ и још један новомученик чије слављење тек заживљава код српског народа. Посебну пажњу је привукла фреска мале девојчице Милице Ракић које је страдала за време НАТО бомбаровања Батајнице 1999. године. Ово је њена прва комплетна фреска.

Неопходно је напоменути један важан детаљ. Парохија Светога Саве на Еланори је основана 1949. године и прва је парохија основана на тлу Аустралије. Као таква састављена је из неколико таласа српске имиграције и њихових потомака.

Први талас је дошао између два Светска рата, а последњи деведесетих година прошлог века. Зашто је ово важно? Мора се посебно нагласити да су у frescos4изградњи парохијског дома који је завршен прошле године, као и у фрескописању храма које је завршено ове године сви једнодушно учестовали. Без обзира која је генерација Срба у Аустралији у питању увек је показивана изузетна брига за својом светињом. Велика слога и љубав према својој вери је уродила плодовима који су данас и те како видљиви.

Поводом завршетка фрескописања 25. септембра је приређена гала вечера на којој је црквена сала била препуна и све карте унапред распродате. Уз изванредну атмосферу, песму, игру и дружење сакупљено је око 40.000 долара за фреске.

Посебну захвалност дугујемо вредним женама из ове парохије које су се потрудиле да све буде отмено и на високом нивоу. Освећење фресака је заказано за 23. октобар ове године. Света архијерејска литургија почеће у 10.00 часова.

текст и фото: Радивој Мачковић

ИЗВОР: Српски Глас, стр. 20, петак 01. октобар 2010. године

Преузето са сајта Епархије Аустралије и Новог Зеланда

[Зоран]

Почетак нове академске године на Православном Богословском Факултету Београдског Универзитета

понедељак, 11 октобар 2010 11:48 SecretaryII

СЛИКЕ:

http://soc.org.au/images/stories/2010_vesti/fakultet2010I.jpg

http://soc.org.au/images/stories/2010_vesti/fakultet2010II.jpg

http://soc.org.au/images/stories/2010_vesti/fakultet2010I.jpg

Деветог октобра 2010, на дан празновања Светог Јована Јеванђелисте и Богослова, у параклису Православног богословског факултета Универзитета у Београду, Његово Преосвештенство Епископ Западно-амерички Господин Максим служио је Свету Архијерејску Литургију уз саслуживање браће му архијереја: Епископа бачког Господина Иринеја- декана Православног богословског факултета, Епископа аустралијско-новозеландског Господина Иринеја, Епископа диоклијског Господина Јована; као и уз саслуживање великог броја свештеника и ђакона.

Светој Архијерејској Литургији је присуствовао и отац Џон Бер, професор и декан Академије Светог Владимира у Њујорку, који је својим присуством и саслуживањем указао велику част и радост свим присутним професорима и студентима као и огромном броју верног народа који је дошао да са својим студентима и својим професорима прославе овај радостан дан.

Након обављања обреда благосиљања кољива и резања славског колача и окончања Свете Архијерејске Литургије, као и скромне закуске у трпезарији, у великом амфитеатру ПБФ-а за нове студенте уприличен је свечани пријем на факултет. Добродошлицу су им пожелели најпре Његово преосвештенство Епископ Бачки декан факултета професор др Иринеј Буловић а затим и продекан за наставу професор др Ксенија Кончаревић пожелевши им успешну нову академску годину.

На ПБФ-у тренутно основно академско образовање стиче и шест епархиота Богом спасаване епархије аустралијско-новозеландске којима се од ове године прикључило још троје бруцоша из наше епархије. Нека је срећно и благословено свим професорима и студентима, како би се њихов труд вишеструко вратио њима на спасење а Цркви и народу нашем на корист и на понос.

текст и фото: Далибор Павловић

[Зоран]

Нова нада за Православље у Азији и Океанији

СЛИКЕ

http://soc.org.au/images/stories/2010_vesti/bishops2.jpg

http://soc.org.au/images/stories/2010_vesti/Bishops1.jpg

  У недељу 17. октобра 2010. године у саборној цркви Благовијести пресвете Богородице, сједишту Архиепископије константинопољске цркве у Аустралији и Новом Зеланду, догодио се један од најрадоснијих догађаја за свеукупну Православну Цркву у читавој Океанији и источној Азији. Након готово двије деценије, поново су се окупили предстојатељи свих помјесних Православних цркава Аустралије и Океаније. Литургијско сабрање предводио је предстојатељ константиноипољске патријаршије у Аустралији, Његово Високопреосвештенство aрхиепископ Стилијанос, а саслуживали су епископи свих Православних цркава који своје сједиште имају на Петом континету:

aрхиепископ Павле (Антиохијска патријаршија), eпископ Агапит (Руска патријаршија), eпископ Иринеј (Српска патријаршија), eпископ Михајло (Румунска патријаршија), те митрополит Новог Зеланда Амфилохије (Константинопољска патријаршија), као и викарни епископи архиепископа Стилијаноса: епископ дервиски Језекиљ, епископ аполонијски Серафим и епископ дорилејски Никандрос. На светој литургији такође је саслуживало многобројно презвитерство и ђаконство из свих јурисдикција.

Овај радосни литургијски догађај, као и предстојећи дводневни радни састанак поменутих епископа Океаније и АзијеBishops1 директна је посљедица договора постигнутог на четвртој предсаборској свеправославној конференцији одржаној јуна 2009. године у Шамбезију. За циљ има унапређење међусобних односа православних Цркава овог региона те присније заједничко служење и свједочење Истине у овом свијету и уопште у аустралијском и друштвима околних земаља.

Све истинске православне хришћане, без обзира на етничко поријекло и културне разлике, овај догађај би требало да подстакне на усрднију молитву како би Православље благодаћу Светога Духа још више просвијетлило и обасјало ова два континента.