Vlada ograničila cenu hleba

[Grizzly Adams]

Хвала брату који ми је ово послао... :bla:

Beograd -- Cena vekne hleba od brašna tip-500, od 600 grama ne sme da bude veća od 54, 22 dinara, odlučila je Vlada Srbije. Uredba danas stupa na snagu.

Vlada Srbije usvojila je Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu brašna tip-500, po kojoj cena hleba proizvedena od tog tipa brašna ne sme da bude veća od 54, 22 dinara.

Određeno je i da ovakav hleb treba da čini najmanje 40 odsto proizvodnje i prodaje pekara. Za kršenje uredbe predviđene su stroge kazne. Unija pekara još nema formirano mišljenje o ovoj odluci Vlade.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=04&dd=01&nav_category=12&nav_id=503440[/size

Спремите се за несташицу хлеба, редове и "сиву економију".

[Баба]

Jош само игара...

[Grizzly Adams]

И још једна генијална идеја...  0102_laugh

Beograd -- Prodaja Telekoma Srbija austrijskom operatoru dovešće do toga da će i na tržištu mobilne telefonije morati da se propisuju maksimalne cene.

Izvor Danasa u vladi Srbije navodi da su se uslovi za to su se možda već i sada stekli, a eventualna prodaja Telekoma jedinom ponuđaču samo će ubrzati odluku.

Republička agencija za elektronske komunikacije (Ratel) pre nekoliko meseci je najavila da će analizirati svih sedam tržišta u sektoru telekomunikacija da bi utvrdila gde je sve neophodno obaviti regulaciju.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=04&dd=01&nav_id=503311

[uros]

Дакле хорор, кукала нам мајка од комуњара више 

[Grizzly Adams]

Да објаснимо свима шта је проблем - ограничавање цена "уредбама" не решава проблем, нити помаже народу. Цене нису високе зато што је неко решио него одражавају стање на тржишту - хлеб се прави од брашна и других састојака који имају своју цену, троши се енергија (струја, угаљ, дрва...) која такође има своју цену, транспорује се камионима који троже бензин који такође има своју цену...

Значи, да би пекара могла да прави хлеб, плаћа плате радницима и заради да би преживела она мора да одреди реалну цену. Ако држава "уредбом" одреди ниску цену хлеба то ће само онемугућити пекарама да раде свој посао што има читав низ последица. Прво ће доћи до несташица и редова пред радњама. Онда ће неке пекаре морати да се затворе, људи ће остати без посла, што онда обара плате. И тако даље.

Високе цене су у овом случају највероватније последица инфлације, тј. штампања пара од стране исте те власти која сада "уређује" свој неред.

[uros]

Да објаснимо свима шта је проблем - ограничавање цена "уредбама" не решава проблем...

Тачно, само да додатно разрадим како ће то "онемугућити пекарама да раде свој посао". Онемогућиће им то тако што ће пекари услед смањења прихода бити приморани да смање расходе (алтернатива је да пословање финансирају из свог џепа што је бесмислица и то не зато што су они "зли капиталисти" него зато што би то било исто као кад би сте свом газди плаћали да би ишли на посао уместо да он вама плаћа вашу услугу).

А шта су расходи? Оно што је Звонко набројао, а ту су пре свега плате запослених које ће се смањити или који ће једноставно бити отпуштени зато што пекари не могу да приуште да их плаћају; друго, ту су количине сировина (брашна) које ће пекари такође бити приморани да купују у мањим количинама јер не могу да приуште веће количини и зато што више немају довољно запослених, а то ће аутоматски да се одрази на смањење прихода произвоџачима пшенице, а то ће аутоматски да се одрази на приходе произвођачима пољопривредне опреме и машинерије, а то ће аутоматски да се одрази на произвођаче металних сировина које произвођачи пољопривредне опреме користе, а то ће аутоматски да се одрази на приход рудника металних сировина, и тако даље.

Али нашим људима је битније да ли их политичар нервира зато што има крив нос, зато што је исфолирани манекен или зато што им се не свиђа псевдо-идеолошка патетика коју ти политичари експлоатишу од онога што ти политичари уствари раде, какве законске регулације тржишта доносе, како се то одражава на све грађане који купују храну/гориво/услуге, и у чијем је то интересу.

[ego]

Влада привремено забранила извоз пшенице

Влада Србије на телефонској седници донела је одлуку о потпуној рестрикцији извоза пшенице и брашна, изјавио је министар пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде Душан Петровић, оцењујући да ће та мера стабилизовати снабдевање на домаћем тржишту и повољно утицати на цену хлеба.

Петровић је у изјави телевизији Б92 синоћ рекао да су биланси постали забрињавајући почетком године, јер је био планиран овогодишњи извоз око 500.000 тона пшенице, а почетком марта извезено је скоро 650.000 тона, тако да је мера владе о забрани извоза пшенице била нужна.

Мера забране извоза пшенице је привременог карактера и трајаће највише три месеца, најавио је Петровић и додао да је та мера донета уз консултације са званичним Бриселом и са земљама потписницима ЦЕФТА споразума.

Петровић је најавио разговоре са свим релевантним удружењима привредника и прерађивачима, због најава о поскупљењу хлеба на чак 70 динара и наговестио да ће држава интервенисати на тржишту колико то прописи дозвољавају и учинити све да заштити стандард најугроженијих грађана.

Фонд за жито и Унија пекара су тражили да се забрани извоз пшенице из Србије да би се регулисало стање на тржишту.

Према подацима удружења Фонда за жито, из Србије је од прошлогодишње жетве до почетка марта извезено 615.000 тона пшенице што је 115.000 тона више него што је планирано.

Танјуг

објављено: 17.03.2011

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Vlada-privremeno-zabranila-izvoz-psenice.sr.html

[Grizzly Adams]

Влада привремено забранила извоз пшенице

Ето тако се уништава економија...

[ego]

Како ли би то пасовало уз Египатску стратегију у Јосифово време? 

[Grizzly Adams]

The case against price controls is not merely an academic exercise, restricted to economics textbooks. There is a 4,000-year historical record of economic catastrophe caused by price controls. This record is partly documented in an excellent book entitled Forty Centuries of Wage and Price Controls, by Robert Schuettinger and Eamon Butler, first published in 1979.

The authors begin by quoting Jean-Philippe Levy, author of The Economic Life of the Ancient World, as noting that in Egypt during the Third Century B.C. "there was a real omnipresence of the state" in regulating grain production and distribution. "[A]ll prices were fixed by fiat at all levels." This "control took on frightening proportions. There was a whole army of inspectors."

Egyptian farmers became so infuriated with the price control inspectors that many of them simply left their farms. By the end of the century the "Egyptian economy collapsed as did her political stability."

In Babylon some 4,000 years ago the Code of Hammurabi was a maze of price control regulations. "If a man hire a field-labourer, he shall give him eight gur of corn per annum"; "If a man hire a herdsman, he shall give him six gur of corn per annum"; "If a man hire a sixty-ton boat, he shall give a sixth part of a shekel of silver per diem for her hire." And on and on and on. Such laws "smothered economic progress in the empire for many centuries," as the historical record describes. Once these laws were laid down "there was a remarkable change in the fortunes of the people."

http://mises.org/freemarket_detail.aspx?control=569

Књига коју помиње је доступна бесплатно, овде: facenew22222222

http://mises.org/books/fortycenturies.pdf

[ego]

Мада ово не дотиче битне елементе чувене приче, она се одиграва у каснијим временима. Нити вредност инсајдерских информација.

[Grizzly Adams]

Ех па сад, погодио сам локацију, нисам успео и временску координату...

На шта конкретно мислиш са Јосифом, чување жита?

[ego]

Да. На основу добијених информација разрађен је и спроведен дугорочан план, без препуштања стихијским околностима слободног тржишта. То им је омогућило да у наредном периоду у тржишној утакмици остваре кључну предност и изузетно увећају постојећу имовину. И опстану у нестабилним временима гладних година. 

[Grizzly Adams]

Није баш тако. Прво, у Египту није постојало "слободно тржиште", већ је све било у власништву фараона који је онда делио коме је како хтео. Да си био земљорадник у то време, све што произведеш морао би да даш фараону, па би ти он онда дао фиксну плату.

Друго, противници истински слободног тржишта (тј. огромна већина данас) заступају тезу да "потрошња" добра за економију, насупрот заступницима слободног тржишта који тврде да је "штедња" добра за економију. Јосифов савет је сасвим у складу са оним што саветују припадници Аустријске школе економије (најупорнији заступници слободног тржишта). Нажалост данашње владе не слушају Јосифа и аустријанце и ево где смо, у кризи светских размера.

[ego]

Друго, противници истински слободног тржишта (тј. огромна већина данас) заступају тезу да "потрошња" добра за економију, насупрот заступницима слободног тржишта који тврде да је "штедња" добра за економију.

Добра примедба.

Пошто је тада наступила глад и како се из године у годину ситуација није поправљала, људи су били приморани да продају фараону своје поседе за храну, како би уопште преживели. Долазили су и из околних земаља. Тиме је фараон увелико увећао своје поседе, богатство и моћ. И у тадашњим условима је постојала тржишна утакмица. Много шта је могло поћи наопако, али фараон је уз Јосифову помоћ изашао као победник.