Свети мученик Агапије, Публије,Тимолај, Ромил, два Александра и два Дионисија...

[Владан]

четвртак 28. март (15.мар)




Свети мученик Агапије, Публије, Тимолај, Ромил, два Александра и два Дионисија



Ови свети многострадални мученици пострадаше у време цара Диоклецијана. Агапије беше из града Газе, Тимолај из Понта Евксинског, два Дионисија из Трипола Финикијског, Ромил беше ипођакон диосполске цркве у Палестини, Публије и два Александра беху из Египта. Они страдаше у Кесарији Палестинској од царског намесника Урбана, пошто би свуда објављена безбожна заповест царева да се хришћани морају поклонити идолима поганим и принети им жртве. О једном идолопоклоничком празнику у граду Кесарији бише приређене велике свечаности, за време којих су имали бити мучени хришћани. Зато се и из околних села слеже у град силан незнабожачки свет. Тада први би мучен свети мученик Тимотеј (види 19 август), и после многих мука у огњу спаљен; затим свети мученици Агапије и Текла бише бачени зверовима (види 19 август). Гледајући овај крвави призор, шест храбрих хришћанских младића: Публије, Тимолај, Ромил, два Александра и један Дионисије, распалише се ревношћу за Христа, везаше сами себи руке наопако у знак тога, да неустрашиво желе страдати за Христа, и да су готови да их за љубав Христову баце у огањ или пред зверове. И тако везани изађоше усред гледалишта пред Урбана, громко изјављујући: И ми смо хришћани! Намесник Урбан, видећи их младе, не хте да их одмах погуби, него их дуго ласкаво наговараше да се поклоне идолима и не погубе сами себе у цвету своје младости. Затим нареди те их у тамницу вргоше. После неколико дана овим сужњима Христовим би придружен свети Агапије, човек угледан међу хришћанима и славан због свог страдалачког подвига, јер је и раније у разна времена показивао велику храброст у исповедању имена Христова и разне муке већ поднео. И сада он би са слугом својим Дионисијем Египћанином ухваћен, и бачен у тамницу међу шест светих младића, И тако их постаде осам. Дуго су они у оковима тамновали, и много пута испитивани, и на разне муке стављани, али они све јуначки претрпеше и Христа се не одрекоше. Најзад бише осуђени на посечење мачем. И сви они у овај дан, петнаестог марта 303 године, положише главе своје за главу Цркве - Господа Христа, коме свете душе своје у руке предадоше и победничке венце од Њега добише у Цркви на небу.

Тропар (глас 4):

Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше.



Свети мученик Александар





Из града Сиде Памфилијске. Намесник цара Аврелијана упита га ко је он и шта је? - на што Александар одговори, да је он пастир стада Христовог. А где је то стадо Христово? - упита даље злобни и мрачни намесник. Одговори Александар: "По целом свету живе људи које Христос Бог сазда, од којих они који верују у Њега, јесу овце Његове, а сви отпали од свога Створитеља, који робују створењима и направама руку људских, мртвим идолима, као ви, ти су отуђени од стада Његова, и на Страшном Суду Божјем поставиће се на лево, са козама". Нареди зли судија те га најпре бише воловским жилама, па га онда бацише у пећ огњену. Но огањ му ништа не нашкоди. Потом би стругано месо с њега. Најзад нареди намесник те му главу одсекоше. Но тек што судија изрече пресуду, ухвати га зли дух и он побесни. Урличући би поведен своме богу, идолу, но успут изврже из себе своју злу душу. Пострада свети Александар између 270. и 275. године.



Свети мученик Никандар Мисирац


У време цара Диоклецијана беше у Египту свети Никандар, човек богоугодан, по занимању лекар. Његов посао беше ово: стално посећивати по тамницама свете мученике - сужње за Христа, лечити им ране, давати им потребну храну, и тела светих сахрањивати. Једном он виде тела светих мученика, која беху разбацана по пољу да их поједу пси и звериње и птице, али им не смеде прићи дању да и њега не би ухапсили. Јер као слаб човек, он се бојаше љутих мука, док не би на то позван и укрепљен од Бога. А кад паде ноћ, он изађе у поље сам, и тела светих једно по једно ношаше на својим леђима до једног забаченог места, тамо их завијаше у чисте плаштанице, и у земљу сахрањиваше. Док је он то радио, примети га један идолопоклоник, па оде и оптужи га кнезу. Тада свети Никандар би ухваћен, и страшно мучен дуго, али се Христа не одрече. И муке, којих се раније бојао, сада, окрепљаван одозго, он јуначки и радосно трпљаше за Господа свог и жељаше да буде још страшније мучен. А мучитељ, видевши га да је постојан у вери као непоколебљив стуб и непокретна планина, нареди да га живог одеру, па му затим главу одсеку. И тако свети мученик, свукавши старог земљаног човека, обуче се у новог небеског. Пошто му глава би одсечена, он се као чесни уд придружи свечесној Глави - Христу Господу своме, са којим, после привременог страдања свог, царује вечно, славећи Свету Тројицу са хоровима светих мученика. Свети Никандар чесно пострада 302 године.



Свети новомученик Мануил Крићанин



Свети мученик Мануил беше из Сфакије са Крита. Још као младића Турци га заробише приликом једне побуне у Сфакији. Видећи у Мануилу честитог и вредног младића, они га насилу потурчише и по обичају свом обрезаше. Али побожни Мануил нађе начина и побеже одатле на острво Микон. Тамо исповеди пред свештеником? свој грех, би миропомазан, и тако опет постаде хришћанин. Потом се он ожени, и у браку имађаше петоро деце. Међутим једном га неки пакосни човек проказа једном аги како је он био муслиман па се понова вратио хришћанској вери. Ага стаде претити Мануилу: или да поново прими муслиманску веру или ће га избити на мртво. Мануил, окрепљен с неба божанском силом, ни најмање се не уплаши агине претње, већ му мирно одговори; Хришћанин сам се родио, хришћанин сам, и хришћанин хоћу да умрем. - Ага се на то страховито разјари и стави Мануила на жестоке муке. И тако га мучаше много дана. После тога ага предаде светог мученика паши. Паша га узе на истјазавање, па и он захтеваше од мученика да се врати турској вери. Блажени мученик му одговори да је по рођењу хришћанин, а да су га Турци још као малог насилу потурчили. А сада, настави мученик, сада сам хришћанин, и хоћу да останем хришћанин. Тада паша нареди да мученику отсеку главу. Мученик подиже и руке и очи к небу и узвикну: Хвала Ти, Боже! - Онда клече, сави главу, са великом радошћу очекујући смрт. Џелат стаде ударати по врату блаженог мученика, али му никако не могаше отсећи главу. Онда дохвати светог мученика, обори га на земљу, и закла га као овцу, праву овцу Христову. Сутрадан, паша чувши да се хришћани радују јуначкој и блаженој смрти мученика Мануила, нареди да се о тело мучениково веже тежак камен, па тело баци у море. То би учињено уз радоено халакање Турака. А душа светог мученика узиће на небо, и предстаде Господу Христу, и доби од Њега неувенљиви венац мучеништва, и сада са осталим светим Мученицима на небу непрестано слави Оца и Сина и Светога Духа, једног у Тројици Бога, коме приличи слава, част и поклоњење кроза све векове. Амин.


Преподобни Никандар Городенски


Крајем шеснаестог века он је основао у Новгородској губернији, у срезу Боровицком, крај језера Городног манастир, у коме је и био први настојатељ, дајући својим подвижништвом узвишени пример братији. Преставио се преподобни 1603. године. Свете мошти његове почивају у Никандровској пустињи.

[Guest]

РАСУЂИВАЊЕ

Љубав према ма коме или ма чему, чак и према самоме себи, може код човека временом охладнети или сасвим се изгубити, па и у мржњу се превратити. Но љубав човекова према Богу, једном задобијена и утврђена, тешко хладни, сем ако неко већ не сиђе с памети. У оном првом случају човек умањује или брише своју љубав или због промена у себи или због промена у љубавним предметима. У овом другом случају човек може да умањи своју љубав, према Богу, само и једино због промена у себи, а никако због промена у Богу. Све је то лепше и јасније изразио св. Исак Сирин говорећи: "Има љубави сличне потоку од кише, који престаје убрзо по престанку кише. Али има љубави сличне извору који избија из земље, и који никад не престаје. Прва је љубав човечанска, а друга божанска." А св. Симеон Н. Богослов говори о тој божанској љубави: "О света љубави! Ти си конац закона. Ти мене обузимаш, ти ме загреваш, ти распламћујеш срце моје к неизмерном вољењу Бога и браће моје... Из љубави Бог се учинио човеком. Из љубави претрпео је Он сва животворна страдања, да би човека избавио од уза адових и узнео га на небо. Из љубави апостоли су свршили своју непреривну трку. Из љубави су мученици пролили крв, само да не изгубе Христа."

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам Господа Исуса кад Га Пилат изводи пред Јевреје и то,

1. како Господ бива најпре шибан од римских војника;

2. како после бива од њих поруган: положише му трнов венац на главу и обукоше скерлетну хаљину,

3. како Га Пилат показује Јеврејима говорећи: ево човека!

БЕСЕДА

о пророчанству о кући опустелој

Ето ће вам се оставити ваша кућа пуста (Мат. 23, 38)

Зашто је Господ ћутао на суду пред Јеврејима и пред Пилатом? Зато што је био пре тога све казао што је требало казати. Он је казао и предсказао, како ће га старешине јеврејске предати незнабошцима, и како ће Га убити. Предсказао је више пута, шта ће се с Њим лично десити. И то су апостоли Његови чули и добро запамтили. Но предсказао је Он и страшну казну, коју ће Јевреји навући на себе својим злочином над Сином Божјим. И Јевреји су то чули и — заборавили.

Ето ће вам се оставити ваша кућа пуста! То је Господ предсказао Јеврејима. И то су Јевреји чули и — заборавили. Но многи су се доцније сетили ових пророчких речи — многи и од оних који су учествовали у Злочину Великом — када су Римљани разорили Јерусалим, опљачкали га, попалили га, његове становнике разјурили и раселили по целоме свету, а многе посекли, угушили, глађу уморили, или на крст распели. Јевреји су застрашивањем и досађивањем приморали Пилата Римљанина да дигне своју руку на Господа Исуса. После се Римско царство дигло на Јевреје. У онај дан, кад је Господње пророчанство требало да се испуни, Римско царство, које је некад Пилат представљао у Јерусалиму, дигло је своју руку са преоштрим мачем на Јерусалим и децу његову. Када цар Адријан обнови Јерусалим, даде му друго име (Елија Капитолина и смртном казном забрани Јеврејима насељавати се у Јерусалим.

Ето ће вам се оставити ваша кућа пуста! И Јерусалим је од онда до данас заиста био остављен пуст од Јевреја као народа. Деца злобних предака, који Христа убише, свуда су до сада била само не у кући својој.

Господе свемоћни, опрости нам грехе наше. Теби слава и хвала вавек. Амин.

[Guest]

http://days.pravoslavie.ru//Days/20130315.htm

[Драгана Милошевић]

Из сваког сословија Господ војску бере,

Сваком у ком гори пламен љубави и вере:

Из лекара, и мудраца, тежака, радника,

Из царева и рибара, - војску мученика!

Мач посече, Господ прими мудрог Александра,

Мач посече, Господ узе милосног  Никандра,

Мач посече осам дивних и младих јабука,

Испод мача прихвати их сведржећа Рука !

Оно што свет из свог тора грће и измеће

Господ збира нежном руком к'о најлепше цвеће.

Изгрнутог као коров првог грађанина

Агапија Господ прима као Свога сина.

Десетица мученика и славних мужева

Сад у хору ангелскоме у вечности пева.

Није свеједно макар за шта умрети, умрети:

Једни мртви блажени су а други проклети.

Ко умире Христа ради, благослов је с њиме, 

Ко гонећи Христа умре - проклетство је с тиме.