Спољна политика Русије

[Guest Оливера]

НЕМАЧКА ЋЕ ПОМОЋИ РУСИЈИ ДА СЕ БОРИ ПРОТИВ НЕОНАЦИЗМА У УКРАЈИНИ

Русија не види перспективу побољшања руско-украјинских односа с данашњим кијевским властима, — изјавио је председник РФ Дмитриј Медведев приликом конференције за штампу у петак према резултатима преговора с канцеларом СРН Ангелом Меркел. Један од разлога погоршања тих односа је херојизација нацизма коју активно спроводи Кијев. У вези са тиме је Меркел изјавила да ће Немачка пружити одлучни отпор онима ко буде водио такву политику.

Председник Медведев је приликом конференције за штампу констатовао да су се последњих година односи између РФ и Украјине радикално погоршали. Сматрам да није то кривица руске стране, — истакао је руски лидер. Што се тиче своје посланице председнику Јушченку и његовог одговора на њу, Медведев је истакао:

"Не видим перспективу обнављања нормалних односа с данашњим руководиоцима. Рекао бих отворено – сматрам да није то кривица руске стране, без обзира на то што ми одговарају. Све што сам хтео да кажем председнику Украјине, рекао сам. Нека још једном прочитају. Ако бих почео да излажем зашто сам то учинио, наводим допунске аргументе, бојим се да би испало још крутије, а то не бих хтео".

У својој агресивној и лажљивој антируској пропаганди данашње кијевске власти грубо изопачују историјске истине. Ево шта каже о томе наш експерт, шеф Института земаља ЗНД Константин Затуљин.

"Јушченко и његова околина током његовог председништва, које не траје баш тако дуго, учинили су мноштво ствари које се не уклапају у појам ново третирање историје. Реч је, рецимо, о херојизацији колаборациониста и фашиста или помоћника фашизма, као што су Шухевич кога је Јушченко одликовао звањем Хероја Украјине".

Izvor Glas Rusije

Приликом конференције за штампу после преговора с председником Медведевим Ангела Меркел се веома одлучно изјаснила у вези са покушајима херојизације нацизма.

"Што се тиче херојизације нацизма у Украјини, у Немачкој је национал-социјализам осуђен, знамо све шта је било тада. Немачка ће се одлучно борити против тенденција да би се од национал-социјализма покушало направити неку појаву, независно од тога где се испољавају такве тенденције".

На крају конференције за штампу је председник Медведев изразио наду да ће ново руководство Украјине имати много могућности ради битних промена односа с Русијом. Русија тежи томе. За нас је то један од најважнијих првостепених задатака спољене политике, — истакао је Медведев.

[Guest Оливера]

РУСИЈА НЕ НАМЕРАВА ДА ПОЗАЈМЉУЈЕ НОВАЦ, ОНА ВРАћА СВОЈЕ ДУГОВЕ

Русија ће се снаћи и без спољних кредита. То је закључак водећих руских економиста који се садржи у коментару изјаве премијера Владимира Путина да ће се буџет-2009 снаћи помоћу средстава Резервног фонда и Фонда националног благостања.

Ове године ће суверени фондови подржати биланс руског буџета, — уверен је председник банке Руска Финансијска Корпорација Андреј Нечајев.

"Данас имамо Резервни фонд који влада, додуше, активно троши, али ће за 2009. годину, ради покрића дефицита буџета, тај новац ће бити довољан".

Према подацима Светске банке, земље ЗНД морају ове године да плате у вези са спољним дуговима 280 милијарди долара. Само Русија има ради тога сва неопходна средстава. Белорусију за сада спасава од дефолта активно спољно кредитовање, — сматрају експерти Светске банке. Подаци сведоче да је краткорочни спољни дуг Белорусије двоструко већи од њених међународних резервних актива. Спољни дуг Грузије износи око 3 милијарде долара. Вероватно он неће скоро бити смањен, јер земља углавном живи на туђи рачун. Заинтересована за кредите је и Украјина, која планира да утроши та средства за финансирање буџетског дефицита. Према прогнозама аналитичара, сума спољних украјинских дугова може да износи 2,5 милијарди долара.

Нешто мање ће требати Јерменији којој је почетком ове године ММФ пружио 540 милиона долара ради заштите финансијског система и подршке социјалних програма. Експерти прогнозирају да ће 2009. године потражња Јерменије за спољним кредитовањем бити нешто већа од 1,5 милијарди долара. Власти Азербајџана контролишу стратегију спољних кредита, али за сада не желе да одустану од такве праксе, како су одлучили да учине у Казахстану.

Русија је без обзира на светску фиинансијску кризу успела да врати кредите које је наследила из совјетског доба, — рекао је Нечајев.

"Русија се расплатила за све своје дугове. Кроз неколико дана ће доћи до важног за читав финансијски свет догађаја: потпуно ћемо покрити бивше совјетске дугове, плативши остатке дуга такозваном Лондонском клубу кредитора. Тиме ће историјат совјетског дуга бити заувек завршен".

Чињеница да Русија сервисира дугове без обзира на тешкоће у економији је важан знак, — сматрају експерти. Ако се испостави да ће у будућности ради повећања темпа раста требати спољни извори, постоје шансе да се добију од кредитора повољне камате и прихватљиви рок исплата, — закључују економисти.

[Guest Оливера]

Грузија је изашла из састава ЗНД

Данас Грузија званично напушта своје чланство у ЗНД. У руском спољнополитичком ресору сматрају да ће излазак Грузеје из ЗНД негативно утицати на обичне људе. Тако мисли и Леонид Слуцки – први заменик председника комитета за међународне послове доњег дома руског парламента. Он сматра да су акције Тбилисија непромишљене и демонстративне.

18.08.2009

[Guest Оливера]

БАНДИТСКО ПОДЗЕМЉЕ ПОКУШАВА ДА ОКРЕНЕ НАТРАГ ИСТОРИЈУ КАВКАЗА

Председник Ингушетије Јунус-Бек Јевкуров, који се лечио после атентата екстремиста, поново је почео да врши своје обавезе шефа републике. Наредбу о томе је потписао председник Русије Дмитриј Медведев.

Јунус-Бек Јевкуров се враћа свом послу у сложеном периоду. Сваки дан се у Ингушетији дешавају терористичке акције, отмица људи или демонстративно убиство. Јуче је био убијен министар грађевинства Руслан Амерханов. Од момента атентата на председника није прошло ни два месеца. Стиче се утисак да екстремисти покушавају да лише Ингушетију власти, ликвидирајући их физички и поткопавајући поверење народа према њима. То има много опасније последице. Бандитско илегалство покушава да натера друштво да одустане од наде на будућност, учешћа у обнављању економије и социјалне сфере. Слично је у Чеченији, Дагестану, Северној Осетији. Према мишлењу експерта Института земаља ЗНД РАН Андреја Грозина, повећање активности бандитског илегалства је усмерено на то да би ослабило у том региону утицај Москве, у коју се и становници, и месне власти уздају по питању осигурања безбедности.

- Иначе повећање терористичке активности у том региону у последње време очито сведочи да руководство терористичког илегалства на Северном Кавказу и људи који га патронирају ван предела РФ, сматрају неопходним да промене тактику, пређу радикалнијим, крвавијим акцијама. Сматрам да је то директно повезано с ситуацијом на Јужном и Северном Кавказу после августа протекле године. Када је Русија изјавила о себи као снази, способној да заведе ред у глобаним размерима, одмах је порасла терористичка активност. То значи да је илегалство добило новац и оружје, активирани су резиденти у иностранству. То није случајно. Осећа се стриктна тежња што више смањити руски утицај на Кавказу – и на Северном, и на Јужном.

Међутим, методи које користе екстремисти, сведоче о слабости терористичког илегалства. Када екстремисти нису у стању да силом утичу на ситуацију, они организују експлозиое близу места где обично има много луди, отмице и убиства цивила, заштитника људских права. Они желе да сугерирају становницима Кавказа мисао о неопходности да свргну данашње легитимне власти, промене лидере и иначе политички правац. Међутим, курс на мировни живот је у кавкаским републикама усмерен чврсто, у координацији с федералним центром њихове владе ће моћи да се супротставе бандитима.

[Guest Оливера]

18 августа 2009

Президенты России и Израиля осудили попытки исказить историю Второй мировой войны, отрицать ключевую роль СССР в победе над нацистской Германией и ставить под сомнение преступления Холокоста.

Дмитрий Медведев и Шимон Перес приняли совместное заявление в связи с предстоящим 70-летием начала Второй мировой войны.

Президенты выразили возмущение попытками отрицать огромный вклад СССР в победу над нацистской Германией и ставить под сомнение преступления Холокоста. Недопустимо извращение реальной истории в угоду тем или иным политическим сценариям, а также героизация приспешников нацизма, подчеркнул Д.Медведев.

http://kremlin.ru/sdocs/themes.shtml#220971

[Guest Оливера]

Рат међу звездама

Русија нема намеру да било коме препусти војну премоћ у космосу, саопштено је ових дана у Москви. Како је најавио Александар Зелин, главнокомандујући руских ваздухопловних снага, главни циљ усавршавања војно-ваздухопловних снага до 2020. године је да се оформи потпуно нови род војске, као основа система ваздушно-космичке одбране земље, способан да садејствује са другим видовима оружаних снага Руске Федерације. „Градимо нови систем, способан не само да савлада антиракетни систем противника већ и његов свемирски систем”, истакао је Зелин додавши: „До 2030. САД и још један број развијених држава биће способне да гађају целокупну територију Русије. А то тражи адекватан одговор”.

Очигледно, одавно је усахла свака нада да би бескрајни простори који нас одвајају од других, још непознатих, светова могли бити поштеђени конфронтација на какве је људска раса навикла на сопственој планети. Како што згодније разместити вештачке сателите, чиме их наоружати, како их што успешније контролисати... а све зарад уништења противника, идеја је око које се копља ломе још од онога тренутка када су ратни планери схватили да је непријатеља могуће контролисати и успешно гађати из свемира, а да јека експлозија не мора да се чује само на овоземаљским бојним пољима него да може и – међу звездама.

Ипак на земљи

Подсетимо, конкретнији планови о ратовању у свемиру појавили су се 1983. године, у доба владавине америчког председника Роналда Регана, а под званичним називом: Стратешка дефанзивна иницијатива. Програму је врло брзо налепљен назив чувеног Спилберговог филма „Рат звезда”. Стручњаци су добили задатак да заштите САД од напада стратешких нуклеарних балистичких ракета, али и да обезбеде почетну предност у космосу, на бојном пољу на којем се до тада нико није огледао.

Није ово био први пут да се размишља у овом правцу. Још 1960. амерички планери су разрађивали сличан програм назван „Сентинел”, који, међутим, никада није остварен. За разлику од Американаца, њихов тадашњи главни противник СССР – био је агилнији. Седамдесетих година прошлог века Москва и њена шира околина окружени су одбрамбеним ракетним системима намењеним уништавању противничких балистичких пројектила, који функционишу и данас.

Али пошто ће се и у наредних двадесетак година ратови сигурно водити на тлу, по морима и у ваздушном простору који покрива уобичајена борбена авијација, укључујући и класичне ракете, у Русији су ових дана кренули у усавршавање комплетне војне доктрине. Документ, на којем се ужурбано ради под вођством Савета за државну безбедност садржаће, по угледу на сличне документе у САД, НАТО и још неким западним државама, два дела – отворени и тајни. У њему ће бити разрађена сва питања примене оружаних снага, укључујући и нуклеарних. Отворени део доктрине садржаће уобичајене војно-политичке аспекте, док ће се тајни део бавити питањима превентивне употребе свих родова оружаних снага у смислу инструмента за стратешко одвраћање потенцијалних противника.

Сумњичави суседи

Управо је овај „тајни” део нове стратегије, тачније предвиђена опција „превентивног удара”, изазвао пажњу међународне јавности, а посебно у појединим бившим совјетским републикама. Наиме, после распада СССР-а у многима од њих остале су да функционишу руске војне базе. Неке су тамо традиционално успостављене, попут базе Црноморске флоте на Криму, у Украјини. У другима су размештени руски војни радари (Азербејџан, Белорусија), а неке су остале како би спречиле међунационалне конфликте до којих је долазило и пре и после стицања независности постсовјетских република (Абхазија, Јужна Осетија, Молдавија, Јерменија), ту су и базе у Казахстану, Киргизији, Таџикистану. Сирија је, такође, међу земљама које угошћују припаднике руске војске, а као могући „домаћин” поново се јавља и Куба...

Питање које се намеће је: како се превентивне војне акције из база у иностранству уклапају у уставна решења земаља из којих се изводе. Посебно када је реч о могућим нуклеарним ударима. Такве ствари се, наравно, решавају билатералним договорима, учешћем у одбрамбеним савезима, и свакодневним контактима. Али има и случајева, попут Украјине на пример, са којом Русија нема баш најусклађеније политичке односе. Слично је до пре неку годину било и са Грузијом коју су руски војници, у међувремену, напустили оставши тек у Абхазији и Јужној Осетији.

Проблем је како тајни документ објаснити некоме у чије савезништво постоје озбиљне сумње. А Украјина, на пример, својим захтевом за чланство у НАТО те сумње, дефинитивно, подгрева. Не чуди стога што су прве критике на намере Русије стигле баш из Кијева. Изгледа да је оптимизам који је накратко захватио свет после пролећних сусрета председника Русије и САД Дмитрија Медведева и Барака Обаме пребрзо утихнуо.

Слободан Самарџија

[објављено: 19/08/2009]

Извор: "Политика"

[Guest Оливера]

Medvedev: Likvidirati teroriste bez emocija i kolebanja

Autor: Tanjug | Foto:AFP | 19.08.2009. - 17:06

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev založio se danas za nemilosrdan obračun sa teroristima, u govoru na zasedanju Saveta za bezbednost Rusije, čije su teme bile terorističke i ekstremističke pretnje u Severnokavkaskom regionu.

 

"Protiv njih treba nastaviti borbu bez prenemaganja, likvidirati ih bez emocija i kolebanja, jer u suprotnom nećemo ostvariti uspeh", rekao je Medvedev na sednici, na kojoj se raspravljalo o stabilizaciji socijalno-političkog stanja i merama za neutralizaciju terorističkih i ekstremističkih pretnji na Severnom Kavkazu.

Ruski predsednik je rekao da za napade na rukovodstvo ruske republike Ingušetije, rukovodilaca policije i pravosuđa, civila i aktivista za ljudska prava treba da budu propisno kažnjeni, preneo je Itar-tas.

Prema rečima Medvedeva, poslednji događaji pokazuju da se nedavni utisak o znatnom poboljšanju stanja na Kavkazu u vezi sa manifestacijama terorizma nije potvrdio.

"Cilj mera koje se preduzimaju treba da bude kardinalno poboljšanje situacije. Potrebno je promeniti teritorijalnu nadležnost za suđenje u predmetima ekstremističkog i terorističkog karaktera, kako banditi i korupcionaši ne bi mogli da vrše pritisak na sud. Ako ne možemo kvalitetno da pozovemo na odgovornost bandite ovde, radićemo to na drugom mestu - u Mosvki, u Sankt Peterburgu, na Kamčatki. Oni treba da budu kažnjeni i u zatvoru", istakao je Medvedev, založivši se istovremeno da teroristima i banditima sude samo profesionalne sudije, a ne i porotnici.

[Guest Оливера]

Јужна Осетија ће тежити да уђе у састав Савезне државе Русије и Белорусије

- изјавио је у Москви председник те републике Едуард Кокојити. Он није искључио да ће ускоро Белорусија признати независност Јужне Осетије. Независност Абхазије и Јужне Осетије за сада су признале само Русија и Никарагва.

21.08.2009

http://serbian.ruvr.ru/main.php?lng=scr&q=14658&cid=303&p=21.08.2009

[Guest Оливера]

Borba sa terorizmom u Ingušetiji će biti nemilosrdna

– izjavio je predsednik ove severnokavkaske republike Junus Bek Jevkurov po povratku iz Moskve, gde se lečio od rana. Prema njegovim rečima, neće biti milosti za one koji ne žele da polože oružje, dok je onima koji su spremni da to učine otvoren put prema mirnom životu. Jevkurov smatra situaciju u Ingušetiji teškom, ali ne i beznadnom. „Teroristi su zadali republici snažan udar. Treba puno raditi da se situacija sanira“ — zaključio je on. 22. juna automobil-bomba teroriste-samoubice sudario se sa konvojem predsednika Ingušetije, a 17. Avgusta eksplozija je odjeknula u dvorištu zgrade rejonskog odeljenje unutrašnjih polova u Nazranju. Poginulo je 20 i ranjeno nekoliko desetina milicionera. Predsednik Dmitrij Medvedev je u telefonskom razgovoru sa Jevkurovom izrazio sigurnost da će taj uspeti da zavede red u republici.

Глас Русије

22.08.2009.

[Guest Оливера]

Дмитриј Медведев стигао у Моноголију

Председник Дмитриј Медведев стигао је у Моноголију ради учешћа у свечаностима поводом 70. годиншњице победе на реци Халхин-Гол. У августу 1939. године совјетске и монголске снаге су уништиле елитне јединице јапанске армије које су продрле на територију Монголије. Јапан је тада био савезник хитлеровске Немачке, те је та победа омогућила Совјтском Савезу да избегне у Другом светском рату војне операције на два фронта. Дмитриј Медведев и његов монголски колега Цахиагијн Елбегдорж положиће венце на гробове палих војника, срести се с ветеранима. Председници ће такође водити у Улан-Батору преговоре према чијим резултатима ће бити потписан пакет билатералних споразума о трговинско-економској сарадњи.

Глас Русије

[Зоран]

????? ??????? ?? ?????? ?? ??? ? ?????? ??????? ?????? ?????? ? ??????????

- ??????? ?? ? ?????? ?????????? ?? ????????? ?????? ????????. ?? ???? ???????? ?? ?? ?????? ?????????? ???????? ??????????? ????? ???????. ??????????? ???????? ? ????? ??????? ?? ???? ?? ???????? ???? ?????? ? ?????????.

21.08.2009

http://serbian.ruvr.ru/main.php?lng=scr&q=14658&cid=303&p=21.08.2009

? ?? ?? ??????? ?? ?? ???????? ???????? 

[Guest Оливера]

Непотребне страсти

Наредних дана ће влада Србије потписати протокол о оперативној сарадњи с руководством грађанско-полицијске мисије ЕУ на Косову. Тај документ је већ изазвал скандале у Београду и Приштини. Српски министар за послове Косова и Метохије Горан Богдановић морао је у суботу (22. августа) да се правда да потписивање од стране Срба тог протокола не значи признање независности Косовске покрајине. А албанске власти Приштине жигошу ЕУ за закључивање међународних, према њиховим речима, споразума заобилазно покрајинске владе. Све то само подстиче непотребне страсти, — истиче наш посматрач Петар Искендеров.

Заиста су непојмљиви балкански путеви. Мењају се историјске формације, владари и границе, а навика да се у свакој акцији види завера и тајно маневрисање непријатеља својствена је многим месним политичарима и друштвеним делатницима. Протокол о сарадњи између Београда и косовске мисије ЕУ је најбезазљенији, промишљени документ који одговара данашњој ситуацији, у односу на многе одлуке које су последњих година усвајали по питању Косова међународни институти и неке земље. У њему је реч само о сарадњи између владе Србије и представника ЕУ по питању супротстављања илегалном промету у том региону криминалних група, тероризма, шверца оружја и дроге. Раније је Београд успоставио сличну сарадњу с руководством Мисије УН на Косову, те је та сарадња имала своје позитивне резултате. Мисија ЕУ је потврдила да већ од марта редовно контактира с властима Србије по питању рада полиције, система правосуђа и царине.

Међутим, појава данашњег споразума је изазвала озбиљну затегнутост. Албанске власти Приштине су одмах изјавиле да нису опуномоћиле мисију ЕУ да потпише неке међународне уговоре. Албанојезични лист у Приштини Коха диторе је изјавио да самим потписивањем споразума са српском владом ЕУ злоупотребљава своја пуномоћја на Косову у циљу побољшања односа с Србијом. Још је даље кренуо лидер опозиционе Алијансе за будућност Косова бивши премијер Рамуш Харадинај, који је оптужио косовску владу за сарадњу мисије ЕУ и Србије. Према његовим речима, косовске власти нису успеле да успоставе контролу северних реојна где живе Срби. Тиме данашња влада шкоди земљи и њеној територијалној целовитости, суверенитету, — цитира Рамуша Харадинаја други приштински лист Зери.

Карактеристично је да је у сличном тоналитету састављена и изјава опозиционе снага Србије — Српске радикалне странке. Она оптужују владу, пре свега МУП, што самом чињеницом потписивања споразума с мисијом ЕУ они признају легитимност те мисије, а тиме и легитимност самопроглашене Косовске државе.

Нико не оспорава да је међународна заједница учинила много грешака у косовском регулисању и фактички завела га у ћорсокак. Међутим, за то нису криви они који потписују тај споразум. Судбина Косова се данас никако не решава у Београду и Приштини.

Став Гласа Русије, 25.08.2009.

[Guest Оливера]

среда, 26. авг 2009

Руси се повлаче, Цхинвали слави

Русија повукла већи део војника мировног контигента у Јужној Осетији и Абхазији. На прву годишњицу признања независности отцепљених грузијских аутономија Цхинвали оптужио Грузију да припрема терористичке нападе у овим покрајинама.

Председник Јужне Осетије Едуард Какојти потписао је 20. августа указ о установљавању новог празника, 26. августа, дана када је прошле године Русија признала независност те отцепљене грузијске аутономне области.

Празник се обележава мноштвом манифестација, међу којима су изложбе, концерти и округли столови. Биће отворено и неколико објеката, који су обновљени уз финансијску помоћ Русије.

Главни догађај биће пуштање у рад гасовода до Цхинвалија и потписивање међувладиног споразума са Русијом о пружању помоћи за социјално-економски развој републике.

Војни контингент Русије у Јужној Осетији и Абхазији редукован је на по 1.700 припадника у те две отцепљене Грузијске покрајине, саопштио је начелник Генералштаба Оружаних снага Русије Николај Макаров.

Првобитан план је био да се на овим територијама распореди до 4.800-5.000 војника, рекао је Макаров, али је накнадно одлучено да је 1.700 војника са модерним наоружањем сасвим одговарајућа цифра.

После завршетка операција у Јужној Осетији и Абхазији, у августу прошле године, руске снаге су бројале по 4.800 припадника.

На данашњи дан 2008. године, Русија је признала независност две отцепљене грузијске аутономије, након петодневног оружаног сукоба који је почео 8. августа, нападом грузијске војске на главни град Јужне Осетије, Цхинвали.

У борбама су учествовале грузијске снаге, са једне, и јужноосетијске снаге и руски мировњаци с друге стране. Мировни контигент руске војске распоређен је у Јужној Осетији по ранијим споразумима о примирју.

Грузија припрема нападе

Повлачење дела руског контигента поклапа се са моментом када је Комитет државне безбедности Јужне Осетије саопштио процену да Грузија против ове републике припрема терористичке нападе.

"Комитет државне безбености Јужне Осетије поседује информације које потврђују да ће грузијске специјалне службе припремити и извршити терористичке нападе на територију ове републике", пренела је агенција Итар Тас саопштењу које је јуче издао Комитет.

"Републичке безбедносне агенције спроводе истрагу, како би се спречили терористички напади и идентификовали они који би могли да их изврше", додаје се у саопштењу.

Комитет је позвао грађане да буду на опрезу и обавесте безбедносне агенције уколико примете било какве субверзивне активности. Министарство унутрашњих послова Јужне Осетије се, због прославе Дана независности, налази у стању повећане приправности.

Дан независности

Председник Јужне Осетије Едуард Какојти потписао је 20. августа указ о установљавању новог празника, 26. августа, дана када је прошле године Русија признала независност те отцепљене грузијске аутономне области.

Празник се обележава мноштвом манифестација, међу којима су изложбе, концерти и округли столови. Биће отворено и неколико објеката, који су обновљени уз финансијску помоћ Русије.

Главни догађај биће пуштање у рад гасовода до Цхинвалија и потписивање међувладиног споразума са Русијом о пружању помоћи за социјално-економски развој републике.

RTS

[Guest Оливера]

Predsednici Rusije i Belorusije dogovorili se o aktivnijem rešavanju nagomilanih problema

Juče su se predsednici Rusije i Belorusije na neformalnom sastanku na obali Crnog mora dogovorili o preduzimanju dodatnih mera za rešenje nagomilanih problema.

To je prvi susret lidera 2 zemlje posle krize u rusko-beloruskim odnosima koja je došla do izražaja u prvoj polovini o. g. Jedan od povoda dala je zabrana uvoza beloruskih mlečnih proizvoda u Rusiju zbog toga što se liferanti nisu pridržavali izvesnih tehničkih uslova. Kasnije su problemi rešeni, ali odnosi se nisu poboljšali. Kao rezultat, Aleksandar Lukašenko je otkazao učešće na samitu i predsedavanje u Organizaciji Ugovora o kolektivnoj bezbednosti.

Ali neophodnost održavanja i razvoja uzajamno korisnih dobrosusedskih odnosa nadjačala je nesporazume i neslaganja koji imaju privremeni i konjunkturni karakter. Tako je Aleksandar Lukašenko izjavio da Belorusija namerava da obnovi punopravno učešće u radu Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti i da preuzme predsedavanje u ovoj uticajnoj zajednici u okviru ZND-a. Osim toga, doneta je odluka da se regulisanje problema izmedju Moskve i Minska u finansijskoj i ekonomskoj sferi stavi u nadležnosti vlada. Zbližili su se stavovi strana i prema pitanju o izgradnji prve atomske elektrane na beloruskoj teritoriji. Sve to je omogućilo gnu Lukašenku da u intervjuu za nacionalnu televiziju izrazi uverenje da neće biti novih zaoštravanja odnosa sa Rusijom koja nikome nisu od koristi. Zamolili smo zamenika direktora Instituta za zemlje ZND-a Vladimira Žarihina da prokomentariše rezultate rusko-beloruskih pregovora na vrhu.

Hteo bih da verujem Lukašenku. Stvarno, zaoštravanje odnosa izmedju tako bliskih i prijateljskih zemalja nema smisla. Tim pre u ekonomskim pitanjima koja, sa mog gledišta, uopšte nisu u nadležnosti rukovodilaca država. Ali ujedno, ne mogu da ne sumnjam u nemogućnost takvih zaoštravanja ukoliko ne završimo izgradnju Savezne države ili, naprotiv, odustanemo od ove ideje i budemo razvijali najtešnje bilateralne odnose na savezničkom temelju. Dok smo u medjustanju, verovatnoća novih konflikata, na žalost, nije isključena.

U svakom slučaju, kako bi izbegli ponavljanje kriznih situacija, predsednici Rusije i Belorusije dogovorili su se o intenziviranju svojih kontakata da uvek budu u toku razvoja bilateralnih odnosa. Oni će se ponovo sresti već 28. septembra, na vojnim vežbama u Belorusiji. A zatim predstoje samiti u novembru i, verovatno, u prvoj polovini decembra o. g.

Glas Rusije, 28.08.2009.

[Guest Оливера]

Јужна Осетија: година независности

Република Јужна Осетија обележава прву годишњицу признања независности. Пре годину дана председник Русије Дмитриј Медведев је потписао одговарајући указ. Локални становници су очикивали ово признање скоро 20 година. Од сада је то главни празник за осетински народ. Ових дана Цхинвал се сећа догађаја од августа прошле године, говори о будућности и изражава неизмерну захвалност Русији за подршку. Из главног града Јужне Осетије извештава наш дописник Светлана Калмикова.

"На првом спрату хотела Алан, који су пре годину дана гађали грузијски тенкови, отворен је нови музеј. Поводом дана признања независности Јужне Осетије овамо су из читавог света довезли лутке. Тако је градска администрација Цхинвала одлучила да честита празник најмлађим житељима. И сада, годину дана после страшних августовских догађаја, деца овде настављају да се играју „рата“, уперивши цеви својих пиштоља играчака у страну аутомобила који пролазе".

Желели бисмо да деца 1. септембра оду у школу под утиском од посете овом музеју, говори помоћник председника републике Јужне Осетије Жана Засејева:

"Замолили смо да сву децу проведу кроз овај музеј, и затим да их поведу у школе. Знате, наша деца су посебна, ако им погледамо у очи, видимо у њима још увек страх и наду. Година је прошла, али деца се тешко опорављају, зато што су се, седећи у подрумима, са луткама у рукама молили Богу да преживе. Зато када је у Дечијој робној кући остала једна мала смешна играчка, напола изгорела, ми смо је предали Музеју Геноцида".

За сада се музеј сместио у на брзину обновљеном хотелу. Нова пластична врата, зелени теписи поред улаза. Музеј лутака треба да буде на добром месту, мислим да ћемо за 2-3 године имати други град и посебан музеј лутака, говори Жана Засејева.

На рату у Цхинвалу подсећа много тога. У неким улицама скоро је све срушено. Део једноспратних кућа једноставно је попадао као куле од карата од бомби или граната. Друге имају срушен први спрат и зјапе рупе. Зидови су изрешетани гелерима и мецима. Близу бившег штаба миротвораца, где је у ноћи између 7. и 8. августа 2008. пала прва граната и где се сада налазе руски граничари, штрчи тенковска цев. Она се тако забила у темељ куће да никако не може да се извади. А унутра су гранате које нису експлодирале.

Али живот се наставља. Цхинвал се постепено обнавља. Са брда се виде нови црвени кровови новоизграђних кућа. На главној раскрсници трепћу нови семафори. Обновљена је фабрика хлеба, болница. На карти Цхинвала ускоро ће се појавити неколико квартова који ће носити називе руских градова: московски, тамбовски, тјуменски. Све ове куће ће бити предате до октобра.

Ове године смо живели у очекивању чуда и чудо се десло. Данас ће бити предати нови објекти – школе, дечији вртићи. Биће отворен гасовод који ће довести руски гас у Јужну Осетију, говори Жана Засејева:

"Сада код нас теку промене. За сада можемо да кажемо да стопроцентног позитивног стања нема, како се каже, пилићи се на јесен пребројавају. Провокације које су постојале после признања опет су заплашиле људе. Увећање војног потенцијала Грузије о којем пишу медији, такође плаши. Али смеле изјаве Медведева и његов боравак у републици изменили су имиџ Јужне Осетије. Већ постоје позитивне ствари. Ствара се Привредна комора, међуекономски савет. Сада планирамо да учествујемо на економским форумима који ће се одржавати у Русији.

Али најважнија за јужноосетински народ је подршка од стране Русије. Признала нас је РФ, не треба нам признање никакве друге државе. Где, у којим међународним пактовима или законима пише да треба да нас призна 7 држава, 40, 100? Признала нас је РФ, и овај дан ћемо славити во вјеки веков, док је бар један Осетин жив, једва задржавајући сузе говори Жана Засејева.

Хвала Русији. Хвала руским војницима. Ови натписи исписани зеленом бојом стоје на зидовима кућа и најбоље изражавају захвалност јужноосетинског народа. Локални становници говоре да је Дмитриј Медведев, наредивши да се заштити Јужна Осетија, извршио храбар поступак. Тако нешто се на Кавказу не заборавља".

Деца Цхинвала поново уче да живе у миру, натавља свој прилог наш дописник Светлана Калмикова. За годину дана избрисати све трагове рата, излечити ране и исцелити дечија срца није лако. У главни град Јужне Осетије поново су дошли дечији психолози и стручњаци за рехабилитацију из Русије. Они су одржали за цхинвалску децу Јавни час мира, пријатељства и уметности.

У дворишту разрушеног Центра дечијег стваралаштва постављене су клупе и штафелаји. Горњи спратови зграде срушени су потпуно, избијена су стакла, из празних прозора зјапи тама. Дуж зидова и на прозорима у приземљу постављени су дечији цртежи и панои. На јавни час мира, пријатељства и уметности дошло је педесеторо деце. Већи део чине ученици овог Центра за стваралаштво који, без обзира на жалосно стање, наставља да ради читаву протеклу годину. Деци је дат задатак: да нацртају цртеже на тему: Како видим мир и она су се латила посла.

"Нацртала сам меду са цвећем, зато што је цвеће врло лепо када се расцвета. Желим да Цхинвал такође процвета, говори једанаестогодишња Алина и узима кутију са бојицама. Десетигодишњи Суслан показује свој још недовршен цртеж: Нацртао сам изгорелу кући у поред ње грузијски тенк, а овде ћу написати: Не рату. Осмогодишња Лиза држи теглицу са зеленим гвашом и говори о свом раду: Ја ћу нацртати како су наше планине лепе, нацртаћу их зелене, а овде беле, овде зелену стазу, овде цвеће, сунце ће бити врло јарко. Насликаћу да у над никада више не буде рата".

Цртајући, деца формулишу своје снове, ослобађају се страхова. Ови часови имају карактер опоравка, они доносе весело расположење. Када се ово радосно осећање буди у детету, код њега пролази посттрауматски синдром. Специјално смо разрадили са педагозима програм опоравка деце Цхинвала кроз стваралаштво, говори председник Националне Инва-академије уметности и социјалне рехабилитације генерације која стасава, професор Николај Галкин:

"По цртежима одмах могу да кажем да она деца која су осетила неке потресе подсвесно цртају тенкове. А ова девојчица је нацртала дивног коња. Ова девојчица није ничим оспседнута, она има сасвим слободно мишљење и стваралачки прилаз. Неки су се замислили шта да цртају. Стање у којем су се нашла деца пред стваралачким чином показује њихово тренутно психолошко стање. Показује да су неки баријере већ уклонили, а неки их још имају. Али сви су позитивно расположени, за нас је то најважније".

Јужној Осетији још предстоји велики рад на обнови. Већ се виде први знаци новог живота. Поново су изграђене школе и дечији вртићи. Али најважније је да тече обнова у дечијим главама, срцима и душама.

Глас Русије

29.08.2009