Спољна политика Русије

[Guest Оливера]

Јушченко повећава свој политички рејтинг причом о свом тровању

Истажна комисија Врховне Раде Украјине за питање истраге тровања Јушченка изјављује да су могућа нова фалсификовања о том случају. Чланови комисије сматрају да уочи јавног давања крви Јушченко фалсификује доказе о свом тровању, уводећи у свој организам дозу диоксина која није опасна по здравље.

По њиховом мишљењу, прила о отрову је покренута како би се повећао рејтинг председника Украјине пред председничке изборе, заказане за јануар наредне године. Без обзира на ниски рејтинг народног поверења, које износи свега 3%, Јушченко је уврен у своју победу и даје изјаве како се кривци за његово тровање крију у Русији.

Злогласна прича која је тако променила спољашност украјинског политичара десила се 2004. године на вечери тада још председничког кандидата са руководством Службе безбедности Украјине. Јушченко тврди да су три особе, које су га позвале и припремале и служиле храну, данас грађани Русије и налазе се у Москви. Његови опоненти сматрају да се Јушченко отровао сам или је био жртва козметичке операције којом се у организам уводе трункус ћелије.

Међутим све ове шпекулације не утичу на политичке перспективе Јушченка. Његов рејтинг се налази на границама старистичке грешке, што не оставља било какве наде у други председнички мандат. Говори директор Кијевског центра за политичка истраживања и конфликтологију Михаил Погребински:

- Очигледно да је то покушај председника да се пред крај своје сопствене политичке каријере оправда пред јавношћу, пред свима који су пажљиво пратили перипетије његовог доласка на власт. Тровање је било важан елемент кампање. Пошто, да није било колосалног саосећања које је будило унакажено лице председничког кандидата, није чињеница да би он победио на председничким изборима. Тако да сада, наравно, жели да пружи што је могуће више аргумената, наводоно неки лоши људи су га отровали. А лоша Русија не жели да изручи те људе. Јушченко једноставно жели да још једном покаже где се налазе непријатељи. То је главни адут његове кампање. Адут везан за то да је главни непријатељ Русија. Мислим да је сада већ врло тешко некога убедити у то. У суштини председнику се не верује. Рејтинг поверења према њему је минималан.

Генерално тужилаштво Украјине ускоро ће се обратити Русији какоб и завршила случај тровања. Ипак прави разлог зашто се променио Јушченков лик највероватније ће моћи да се сазна тек после избора. И није искључено да ће истина бити непријатна, у првом реду за самог Јушченка и оне политичке снаге које су га довеле на власт 2004. године.

02.10.2009

Глас Русије

[Vizantiona]

[Guest Оливера]

Да ли је Србија добила излаз на море?

Држава које немају излаз на море у свету је преко 40. Сада је у Европи, како смо са чуђењем сазнали, једне такве мање. Излаз на море добила је… Србија. Пошто су јуче премијери Тачи и Бериша потписали велики пакет докумената о сарадњи, између осталог договор о пружању албанске поморске луке Шенџи на коришћење Косову. Документ је потписан уз умирујуће изјаве двојице политичара да Косово и Албанија нису једна земља, већ две братске државе.

Ево мишљења познатог руског балканолога Јелене Гускове.

- У условима када дуже од годину дана Косово не добија праву независност, а део земаља, на пример Словачка, изјављује да никада неће признати покрајину као самосталну државу, косовско руководство вероватно са својим газдама Американцима покушава да пронађе излаз из ове ситуације. Још до недавно премијер Албаније Бериша је изјављивао да треба поставити питање уједињења Косова и Албаније, али за време посете Приштини он је напротив говорио да ће две државе ући у јединствену Европу као независне. Највероватније косовским и албанским лидерима су наговестили да је рано размишљати у уједињењу, али ипак неки кораци у том правцу се чине. И пружање луке на коришћење је управо тај мали, али врло озбиљан корак, после њега се могу поставити питања отварања граница, заједничке валуте, интензивне економске сарадње, што ће фактични значити прећутно уједињење две државе.

МИП РФ је изјавило да је озбиљно забринуто због недавних изјава Берише, које се тичу уједињења албанских територија. Надам се да се о тој теми са албанским руководством ради, — рекао је пре неколико дана министар иностраних послова Лавров на састанку са српским колегом Јеремићем…

- Мислим да Вашингтон слуша реакције Москве, зато што без гласа Русије у СБ УН ово питање не може да буде решено, и ако се пожури са уједињавањем албанских територија, Русија и Кина ће се сигурно успротивити тој одлуци. Тако да Космет и Абланија морају да се уједињавају из прикрајка. А за сада испада да није Косово, већ Србија у чијем саставу се и даље налази покрајина, добила излаз на море, закључује балканолог Јелена Гускова.

За крај два цитата о будућим односима Албаније и Косова. Узели смо их са сајта једног српског медијског холдинга. „Добро дошли, господине премијеру, надам се да ће ваша наредна посета Косову бити одржана у својству премијера читаве албанске нације“, пише Албанаца са Косова. Постоји међу реакцијама на посету Берише Приштини и препорука како да се реши питање уједињења албанских територија: „Прави лидер ће постати премијер Рамуш Харадинај“. Коментар уз овај коментар, чини се, потпуно је сувишан.

07.10.2009

Глас Русије

[Vizantiona]

РАНО ЗА ПОСЕТУ ПАПЕ

Б. ВЛАХОВИЋ, 04.12.2009 20:53:29

        ПРЕДСЕДНИК Русије Дмитриј Медведев у четвртак увече је посетио папу Бенедикта Шеснаестог. Пред пут у Италију, Медведев је потписао указ којим су успостављени дипломатски односи с Ватиканом.

Русија је до сада при папској столици имала представништво, које ће прерасти у амбасаду. Везе су прекинуте 1917, после Октобарске револуције. Контакти су обновљени тек шездесетих година. СССР и Ватикан су 1990. успоставили односе на нивоу представништва. С папом су се сретали и Горбачов и Јељцин, а Путин чак три пута. Јељцин је позивао папу Јована Павла Другог да посети Русију, али се та посета није десила, јер јој се противила Руска православна црква.

Зашто Дмитриј Медведев није позвао садашњег папу да посети Русију, није никаква тајна. Кремљ не жели да квари односе с Московском патријаршијом, која сматра да још није време да се сретну патријарх и папа. У Ватикану то одлично разумеју, па је председник Папског савета за успостављање јединства хришћана Валтер Касперс рекао да “Медведев неће бити у функцији посредника”. Дијалог између Ватикана и Руске православне цркве, додао је, одавно се води различитим каналима.

Руска православна црква сматра да ће сусрет двојице верских поглавара бити могућ кад Ватикан одустане од прозелитизма, односно, од “заузимања” територија на којима никада пре нису живели католици. Последњих година, изграђено је више католичких храмова у Сибиру и у Казахстану. Осим тога, РПЦ сматра да Ватикан може да утиче на гркокатолике, тј. на унијате у Украјини, да не освајају православне храмове и не претварају их у своје.

РПЦ и Ватикан, иначе, деле исте ставове о многим питањима, па је сасвим реално да се у будућности реше и ова спорна питања и да се затим сретну руски патријарх и римски папа.

НА ПОКЛОН – ЕНЦИКЛОПЕДИЈА

МЕДВЕДЕВ је папи поклонио кутију са цртежом московског храма Христа Спаситеља, као и 22 тома Православне енциклопедије. Папа је у шали рекао Медведеву: “Али, ја све то не могу да прочитам.” Председник је додао: “Помоћи ће вам.” Папа је Медведеву поклонио први примерак на руском своје последње енциклике “Љубав према истини” и литографију из 17. века Ђованија Лоренца Бернинија.

[Guest Оливера]

Савез Русије и Белорусије: корист ипак преовлађује

Савезна држава Русије и Белорусије навршила је 10 година. 8. децембра 1999. године у Москви је био потписан одговарајући уговор уједињења два братска народа – интеграција у оквиру Савезне државе.

Током савезне изградње практично су решена сва питања повезана с осигурањем једнаких права Белоруса и грађана РФ у сферама запошљавања, пружања медицинске помоћи, избора места за становање на територијама држава-учесница Савезне државе, успостављени су једнаки услови опорезивања. На такав начин грађани Русије и Белорусије већ имају свој посебан савезни правни статус.

Поред тога ако питате једног од њих да ли он осећа што живи у Савезној држави он ће сигурно одговорити негативно. Мада су се грађани РФ и Белорусије навикли да иду у суседну земљу без виза и пасошке контроле, у њиховим новчаницима су и даље различите валуте – рубље руске и белоруске. И то разлика у курсу је толико велика да обичним људима операције на мењању валуте причињавају много брига. Прелаз на руске рубље на читавој територији Савезне државе се кочи пре свега због тога, што Минск инсистира на стварању другог поред Централне банке Русије емисионог центра. Москва то третира као допунски притисак на финансијско-економски систем земље.

Смета и стајање на месту у стварању јединствених политичких структура. Ако је земља једна, она мора да има једног лидера. Зато неко мора да добровољно одустане од власти. То су главне сложености, — сматра шеф оделења Белорусије Института земаља ЗНД Александар Фадејев.

Никакво политичко напредовање није забележено. Све до сада није изабран парламент Савезне државе који је предвиђен према уговору. Све до сада нема сталних наднационалних органа. Како се сазнало, најтеже и најакутније за обе владајуће елите је питање пуномоћја – поделу власти не жели ни белоруска, ни руска страна. Међутим, користи тог савеза су очигледне и омогућују наду да ће у будућности тај интеграциони процес добити нови импулс. Светска историјска пракса сведочи да и моћне државе теже уједињењу. Например, САД се у трговинско-економској сфери зближавају с Канадом. ЕУ као најуспешнији интеграциони пројекат је један од признатих светских лидера. Свакако, Белорусија има избор, али ми се чини да је зближавање с Русијом најприхватљивија за њу варијанта развоја, — закључује експерт.

Без обзира на приметно у последње време окретање спољне политике Минска према Западу не могу а да не буду узети у обзир и неки чиниоци. Један од њих су заједничке војне вежбе Русије и Белорусије, које се редовно одржавају. Још један чинилац: у увозу руске нафте и гаса Минск користи највеће преференције Москве на постсовјетском простору. Осим тога, половина трговинског промета Белорусије је повезана с Русијом. Од ступања на снагу у јануару 2010. године Царинског савеза Русије, Белорусије и Казахстана економске везе страна ће постати много чвршће. Дакле, ради реалног стварања и функционисања Савезне државе Русије и Белорусије остаје све мање препрека, — уверен је генерални директор Центра за проучавање постсовјетског простора Алексеј Власов.

Савезна држава је пројекат који има огромне перспективе. Морамо бити свесни да тај пројекат, један од ретких интеграционих пројеката на постсовјетском простору има реалну широку друштвену подршку и у Русији, и у Белорусији. Постоји могућност за договарање, постоји разрађена законодавна база. Сада је неопходно попуњавати договоре конкретим делом. При томе треба да се памти да интеграциони процес увек мора да се плати, односно, треба увек бити спреман за одређене уступке свом партнеру.

10. децембра ће у Москви бити одржана седница Вишег Државног савета Савезне државе уз учешће председника две земље. Очекује се да ће управо сусрет првих лица дати нови политички подстрек за решење проблема, који коче процесе интеграције у оквиру савезне изградње.

08.12.2009

[Guest Оливера]

Коментар Ксеније Тошић

КРАТАК ЛАНАЦ

Србије се, дакле, не обазирући се на душебрижничке савете неких европских политичара, ипак одлучила да преда захтев за кандидатуру за чланство у ЕУ. И то је добра вест. Без обзира што многи кажу да је предаја захтева само етапа не путу за пуноправно чланство, само њено превладавање потрајало неких дестак година.

Цена је, богами, такође поприлична – 44 од 46 осумњичених за ратне злочине Срба било је оптремљено за Хаг. Поред тога, неки сумљају да је у пакетни аранжман ушло проглашење независности Косова и статут Војводине.

Уосталом, питање цене данас не стоји првом месту — сва ова дешавања већ су остала иза нас и не изазивају превелику пажњу јавности. Аналитичаре данас више занима друг ствар – шта ли се то тако пресудно десило у недрима уније да су се на Србију одједном просули сви ови евро-поклони? Од укидања виза па све до прихватања њеног захтева за кандидатуру.

Мишљења се исказују различита. Међу верзијама помињу се, рецимо, покушај Брисела да удаљи Београд од Москве као и награда за појачање аутономије Војводине.

Ипак, мени се чини да разлози могу бити другачије природе. Као прво, у мају, након посете потпредседника САД Џоа Бајдена Балкану, Вашингтон је најзад дао сигнал и однос према Србији одмах је постао некако топлији. Као друго, ускоро напушта свој положај комесар ЕУ за проширење Оли Рен и он треба некако да реферише о обављеном раду. И треће – Србијом у својству чланице ЕУ далеко је лакше управљати. Јер, како год окренеш, унутар ове организације сви се мање више придржавају исте линије. А проблем Косова пре или касније мора да се реши — не може се оставити црна рупа насред континента. А кад је већ тако, онда Србију, непредвидљиву и склону побунама, треба држати на кратком ланцу. Добро, нек буде ланчићу. Лепом, декорисаном златним звездицама на плавој подлози.

23.12.2009

Глас Русије

[Guest Оливера]

АКО И ДО БЕЛИХ МЕДВЕДА МОЖЕ ДА СЕ ДОГУРА

„И, Боже Вас сачувај, не читајте пре ручка совјетске новине“ – овај савет јунака Булгакова, професора Преображенског, први ми је пао на памет након упознавања са још једним ремек делом српског новинарства, објављењим ових дана у „Прессу“.

Морам да читам из службених разлога, и читам свашта. Али ову колумну било је немогуће не приметити. Међу друштвено-политичким темама, каратеристичним за колумнисте издања, њен се наслов некако сувише издвајао, неком лирском димензијом, ваљда – „Зашто кажеш љубав, а мислиш на секс“. Испоставило се, све иста прича – о Русији.

О томе како понеки српски политичари „само што нису заплакали од страха и поштовања према 163 центиметара високом историчару из Кремља“, који, иначе, није историчар, већ је правник. И о томе, како је Медведев обећао милијарду долара, а кредит дали у износу од 200 милиона. А у закључку, Русијо ми те волимо – на лошем руском – а ти нас… Класична гадост, достојна једног таблоида.

Ипак, не могу да прођем поред и да не приметим. И не зато што један момак, чим његово име почну људи да заборављају, проспе помије по Русији, схватајући да ће се друштво, подељено на русофиле и русофобе, обавезно купити на ту причу. Већ зато што међу коментарима читалаца има таквих да постаје јасно – нит'људи шта знају о кредиту, нит' о самој Русији. Страшно.

Да почнем онда од кредита. Као што је и требало очекивати, Русија се, издвајући паре за кредитирање Србије, подвргла разноразној и веома креативној критици. Некоме је мало, а неком скупо. И што да се онда не обратимо ММФ-у?

Па да пробамо причу да анализирамо. Ових 200 милиона треба да се употребе за крпљење рупа у буџету. ММФ-у исто тако можете да се обратите, и он вас највероватније неће одбити. Али, за разлику од Русије, Фонд ће сам да вас „пријатељски“ посаветује где и како да те паре употребите, коме да дате, а коме, богами, и да одузмете. Речју, заједно са парама Србија добија и активно мешање у унутрашње послове. Шта ћете, то су вам правила игре.

Сад да видимо шта је са оних осталих обећаних 800 милиона. Око њих — предвиђених за реализацију инфраструктурних пројеката – још се воде преговори. Односно, прецизира се списак радова и могућност учешча руских компанија у њиховом извођењу.

Да пређемо на коментаре уз текст. Неко је у покушају да „опере“ Русију невешто поменуо косовско питање, које са парама нема ама баш никакве везе. Али то је нормално – чим се помене Русија тема текста се некао губи под теретом многобројних „за“ и „против“. Дакле, неколико људи, одговарајући на коментар о косовском питању, без трунке сумње изјављују какао је Русија дала Чеченију, па што не би и Косово!?!

Коме дала? Кад је дала? И где су то прочитали? Не знам, вероватно код оваквих колумниста као што је овај из „Пресса“.

Треба ли демантовати овакве глупости? Вероватно не треба. Али обратићу пажњу на то да је Русија заиста допустила један озбиљан пропуст. Ради се о присутству Русије у локалним медијима и на медијском тржишту Србије. Јер овакве идеје цветају тамо где је информативни простор непопуњен. А изградња конструкција, попут ове чеченско-кредитне, дирекно нас води до верзије о леглима белих медведа на Црвеном тргу Москве. Има о чему да се размисли.

21.12.2009

Глас Русије

[Guest Оливера]

Русија и Балкан: резултати године

Сарадња Русије са балканским државама је 2009. године подигнута на нови ниво. Споразум о реализацији пројекта изградње гасовода „Јужни поток“ постао је сигуран темељ за развој односа у другим областима. А октобарска посета председника Дмитрија Медведева Србији приморала је многе конкуренте да са забринутошћу говоре о тријумфалном повратку Русије на Балкан. Колико су основане такве оцене? – пита се наш коментатор Петар Искендеров и износи своје мишљење.

У речима да се Русија враћа у регион са којим има вишевековне историјске везе има знатног дела истине. Претходних година став руског руководства према проблемима региона био је превише пасиван, а понекад и споразумашки. О томе сведочи, на пример, неславно повлачење руских мировњака са Косова у лето 2003. – Напуштамо покрајину са основаном надом да ће овде завладати мир и спокој, да ће доћи до демократизације друштва – изјавио је том приликом командант контингента, генерал-мајор Николај Кривенцов. Али биља је јавна тајна да се руски мировњаци повлаче због неспособности да осигурају безбедност локалних Срба. А мира на Косови није било и нема.

Међутим, за последњих пар година Москва је почела приметно активније да брани своје интересе у региону. Очити пример тога је реализација енергетских пројеката. Колико је само снага потрошили опоненти Русије у Бриселу за осујећење међувладиног руско-српског споразума потписаног у јануару 2008.! Али све је било узалудно. Иначе, закономерно је то што су се ЕУ и друге институције које су се навикле да користе економију за мешање у унутрашње послове балканских земаља суочиле са проблемима. Услови које је ММФ поставио Србији за давање кредита били су кудикамо неповољнији од руског предлога. Као резултат, искрсавају нови и нови проблеми код „Набука“ који конкурише са „Јужним потоком“. Штавише, антитурски курс низа земаља ЕУ, колапс Грузије који је припремио сам Запад и све активнија улога Азербејџана могу довести до ситуацији у којој ће пројекат „Набуко“ бити не европски, већ руски. У сваком случају, са гледишта његовог пуњења гасом.

Уједно, Москва има и доста проблема у односима са Балканом – рекао је посланик Државне думе и члан Парламентарне скупштине Црноморске економске заједнице Јемељанов.

- Наравно да је Балкан традиционално био важан за Русију. То је била и остаје традиционална сфера њених интереса и Русија је имала и треба да има тамо утицај. Али изгубили смо врло важне позиције на овој територији. Сада практично само Србија остаје земља која спроводи пријатељску политику према Русији. А рецимо, наши бугарски пријатељи и браћа спроводе умногоме антируску политику и чињеница да је управо Бугарска подржавала Грузију и да је снабдевала оружјем просто је увредљива за РФ – сматра посланик.

01.01.2010.

Глас Русије

[Guest Оливера]

Логични резултат председничких избора у Абхазији

Централна изборна комисија Абхазије је званично објавила данашњег председника Абхазије Сергеја Багапша победником на одржаним у суботу изборима за шефа републике. За њега је гласало око 60 одсто бирача. Дакле, други круг избора неће бити одржан.

Подсетимо да се за положај шефа државе поред Сергеја Багапша борило још 4 кандидата. Међутим, нико од њих према резултатима гласања није могао да се упореди са 60-годишњим данашњим председником, при којем је Абхазија не само учврстила своју независност од Грузије, већ и добила признање од стране Русије, Никарагве и Венецуеле. Зато је резултат председничких избора у тој републици био очекивани и логични, — истакао је у интервјуу нашој радиостаници шеф оделења за послове Закавказја Института ЗНД Феликс Стањевски.

"Мислим да је то повезано пре свега с тиме, што је данас Абхазија независна држава, коју су већ признале Русија, Никарагва и Венецуела, а која има право да се нада на признање од стране других чланица међународне заједнице. Мислим да нико више не сумња да је то права држава, осим неких западних земаља, које су без икаквих основа признале Косово, а не желе да признају чињеницу да Абхазија има много већа права за независно постојање као држава, која је у току неколико ратова одбранила своје право да буде самостална. Та чињеница за абхаско становништво игра искључиво велику улогу. Абхазија се суочава с тешкоћама, и то великим. Животни стандард је још увек ниски. Степен развоја демократије још увек није довољан. Међутим, током последње године је дошло до очитог побољшања. Мислим да су бирачи то оценили. Поред критичног односа једног дела становништва према данашњем руководству већина ипак подржава председника Багапша. Логично је што је он добио у тим изборима, — закључио је руски експерт".

Бројни страни посматрачи, који су присуствовали председничким изборима у Абхазији, признали су да они одговарају међународним демократским стандардима, они су били слободни, отворени и легитимни. То се говори у изјави, коју су усвојили посматрачи, међу којима су били и незванични представници земаља, које нису признале независност Абхазије. Између осталих, из САД, Немачке и Француске. Они су позитивно оценили све етапе гласања. Није било примећено никаквих прекршаја који би утицали на слободан избор грађана.

Одмах после објављивања резултата избора Сергеј Багапш је изјавио да су бирачи подржали његов курс на тесне односе с Русијом, као и стабилност и развој економије Абхазије. Са своје стране је представник МИП РФ Игор Љакин-Фролов у вези са победом Сергеја Багапша на председничким изборима изјавио да ће РФ наставити сарадњу с Абхазијом у свим правцима.

13.12.2009

[Guest Оливера]

Москва рачуна на континуитет дијалога са новим хрватским председником

Москва рачуна на континуитет отвореног и пријатељског политичког дијалога са новим хрватским председником. Расположени смо за даље увећање билатералне сарадње са Хрватском, пре свега у трогинско-економској сфери, рекао је званични представник МИП Андреј Нестеренко. По његовим речима, тесна сарадња Москве и Загреба доприноси јачању мира и безбедности у Југоисточној Европи. Изјава је дата поводом председничких избора у Хрватској, на којима је победио социјал-демократа Иво Јосиповић.

15.01.2010

[Guest Оливера]

Србија у НАТО: зашто да да?

Интервју са министром одбране Србије Драганом Шутановцем листу Прес под речитим насловом „Србија у НАТО, зашто да не“ на нашу молбу коментаришу руски и српски експерти.

На питање издања „шта Србија губи у случају да уђе у НАТО“, министар одбране Србије је одговорио: Ни видим ни једну негативну појаву по Србију. Мишљење српског политиколога Гостимира Поповића:

А како се Русија односи према евроатлантским тежњама Србије? Говори заменик председника Државне думе РФ Александар Бабаков:

Изјава, макар и високог чиновника, ипак је лична изјава и не бих рекао да је то став читаве Србије. То што Србија тежи интеграцији у све европске институције не значи да ће она у првостепеном поретку донети одлуку да ускоро ступи у НАТО.

Русија се увек опрезно односила према ширењу НАТО-а на Исток: питамо се колико је то сврсисходно и сматрамо да постоје друге могућности за спречавање могућих претњи по Европу и читав свет. Зато рачунам да Србија неће постављати као прворазредни задатак ступање у НАТО. Управо зато што је Србија стратешки партнер Русије, не видим сврсисходност убрзаног уласка у Североатлантску алијансу.

12.01.2010

[Guest Оливера]

Руски кредит за конкретне пројекте

Од укупно милијарду долара руског кредита, 800 милиона ће бити коришћено за конкретне инфраструктурне пројекте аутопутева и пруга, поручио руски амбасадор Конузин. Неки од пројеката се разматрају, рекао Конузин.

Амбасадор Русије у Београду Александар Конузин изјавио је да ће од милијарду долара предвиђеног кредита те државе Србији, 800 милиона ићи на конкретне инфраструктурне пројекте аутопутева и пруга.

Амбасадор Русије је навео да су неки пројекти већ предати, да се разматрају и да ће након тога бити одређена средства за њихову реализацију.

"Када ти пројекти буду усаглашени, онда ће бити одређене суме кредита које ће се издвојити за њихову реализацију", рекао је Конузин после сусрета са замеником градоначелника Београда Миланом Кркобабићем.

Истичући да ће реализација кредита зависити од сарадње две стране, Конузин је рекао да сматра да ће се врло брзо постићи сагласност о наредним корацима.

Конузин је подсетио да је већ остварена принципијелна сагласност две стране да 200 милиона долара кредита иде за стабилизацију буџета Србије.

Кркобабић и Конузин су се сложили да велике компаније две земље треба убудуће да шире сарадњу на основу међудржавних уговора и договорили су конкретне мере помоћи у циљу постизања сарадње малих и средњих предузећима.

Руски амбасадор је, говорећи о својој иницијативи да се у Београду врате називи улица руских генерала и маршала који су предводили јединице Црвене армије у борбама за ослобођење главног града Србије, нагласио да у амбасаду стиже велики број обраћања ратних ветерана и грађана који то подржавају.

Иницијативу је, додао је он, подржало и руководство Србије и Београда, као и политичке партије и зато је са Кркобабићем разговарао како питање враћања имена улицама решити на обострано задовољство.

Кркобабић је рекао да се са Конузином сагласио да је неспорно да грађани Београда и Србије имају снажан однос поштовања према људима који су учествовали у ослобођењу и да верује да ће се до 9. маја пронаћи конкретна решења за то, која су прихватљива и руској страни и Београђанима.

Разговарано је и о конкретним могућностима сарадње привреда Београда и Москве, као и о предлогу да Русија буде специјални гост Сајма књига 2011. године.

ртс

[Guest Оливера]

Русија ће помоћи Србији

Москва сматра неприхватљивим смањење бројности Мисије УН на Косову, пошто се то одражава на испуњење обавеза, положених на њу од стране СБ УН и провоцира напетост у покрајини. Неопходно је одлучно пресећи покушаје провлачења штетних концепција за Косово, тачније, да се српско становништво северних региона Косова натера да пристане на једнострано проглашену независност покрајине. Министар за културу Србије Небојша Брадић је саопштио да ће Русија дати два милиона долара за рестаурацију манастира у српској покрајини Косово и Метохија.

30.01.2010.

Глас Русије

[мирођија]

Русија и Србија позвале СБ УН да конструктивније решава проблем Косова

Русија и Србија су позвале СБ УН да конструктивније решава проблем Косова и и изјасниле се уважавање водеће улоге мисије УН у тој покрајини у односу на друге међународне структуре. Овај став изнет је на заседању СБ у петак на којем је саслушан извештај генералног секретара УН Бан Ки Муна.

Чињеница да изве3штај није садржао очекиване конструктивне предлоге за побољшање ситуације у покрајини разочарала је низ земаља. Јер сама ситуација прилично се променила од проглашења независности наовамо. Раскол између српске и албанске заједнице је као и пре огроман. За ово време долазило је до инцидената који су чак захтевали интервенцију међународне заједнице. Поред тога, Срби редовно бојкотују албанске изборе и не пристају да раде у албанској администрацији.

Без обзира на овако забрињавајућу ситуацију генерални секретар УН позива Београд и Приштину да одложе решавање питања статуса покрајине ради, како он каже, регионалне сарадње. Шта више, Бан Ки Мун сматра да треба испољити флексибилност када је у питању учешће Косова у различитим међународним форумима. Флексибилност се наравно тражи од Београда. Српска делегација је овај став подвргла критици и изјавила да је наставак дијалога једини начин да се постигне узајамно прихватљиво решење.

Ових дана је премијер Косова Хашим Тачи изјавио да његова администрација разрађује нову стратегију за север покрајине. Главни циљ, по његовим речима јесте учвршћивање суверенитета и територијалне целовитости Косова ради консолидације косовске државе у 2010. години. Наравно, активну помоћ Приштини у томе пружа структура састављена од спонзора косовске независности на челу са Питером Фејтом која нема никаквог правног статуса са гледишта УН. Борис Тадић је ову намеру назвао непотребном и опасном провокацијом. По његовом мишљењу, ове једностране схеме усмерене су на насилну примену Ахтисаријевог плана и грубо крше резолуцију 1244. Ова стратегија може да буде реализована само насилном применом низа драконских недемократских мера против српске општине на Северу Косова, рекао је Тадић.

О неприхватљивости таквих идеја изјаснио се и заменик сталног представника Русије у УН Игор Шчербак. Он је позвао на одлучно ескивирање покушаја да се прогурају штетне за Косово концепције, које не само што грубо крше резолуцију 1244, већ и провоцирају напетост у покрајини. УНМИК као и пре остаје приритетан у односу на друге међународне механизме, присутне у покрајини. Мисија УН је гарант безбедности у покрајини, изјавио је руски дипломата.

- Ми пажљиво пратимо ситуацију на Косову која у фундаменталној сфери међуетничких оноса остаје нерешива као и пре. Очигледно је да је прогрес у превазилажењу дубоких противречности између српске и албанске заједнице сасвим незнатан.

Косовска администрација, међутим, инсистира да је независност покрајине већ решено питање и да ће преговори о њеном статусу водити новим сукобима. У овом контексту Београд рачуна на Међународни суд правде који треба да изнесе коначно мишљење о легитимности проглашења независности. Решење суда се не очекује пре априла.

23.01.2010

  Глас  Русије

[мирођија]

Srbija je jedina prijateljska zemlja na Blakanu

Petar Iskenderov

Koliko su samo snaga potrosili oponenti Rusije u Briselu za osujecenje medjuvladinog rusko-srpskog sporazuma potpisanog u januaru 2008. Ali sve je bilo uzaludno

Saradnja Rusije sa balkanskim drzavama je 2009. godine podignuta na novi nivo. Sporazum o realizaciji projekta izgradnje gasovoda „Juzni potok“ postao je siguran temelj za razvoj odnosa u drugim oblastima. A oktobarska poseta predsednika Dmitrija Medvedeva Srbiji primorala je mnoge konkurente da sa zabrinutoscu govore o trijumfalnom povratku Rusije na Balkan. Koliko su osnovane takve ocene? – pita se nas komentator Petar Iskenderov i iznosi svoje misljenje.

U recima da se Rusija vraca u region sa kojim ima visevekovne istorijske veze ima znatnog dela istine. Prethodnih godina stav ruskog rukovodstva prema problemima regiona bio je previse pasivan, a ponekad i sporazumaski. O tome svedoci, na primer, neslavno povlacenje ruskih mirovnjaka sa Kosova u leto 2003.

„Napustamo pokrajinu sa osnovanom nadom da ce ovde zavladati mir i spokoj, da ce doci do demokratizacije drustva“, izjavio je tom prilikom komandant kontingenta general-major Nikolaj Krivencov. Ali bila je javna tajna da se ruski mirovnjaci povlace zbog nesposobnosti da osiguraju bezbednost lokalnih Srba. A mira na Kosovi nije bilo i nema.

Medjutim, za poslednjih par godina Moskva je pocela primetno aktivnije da brani svoje interese u regionu. Ociti primer toga je realizacija energetskih projekata. Koliko su samo snaga potrosili oponenti Rusije u Briselu za osujecenje medjuvladinog rusko-srpskog sporazuma potpisanog u januaru 2008. Ali sve je bilo uzaludno. Inace, zakonomerno je to sto su se EU i druge institucije koje su se navikle da koriste ekonomiju za mesanje u unutrasnje poslove balkanskih zemalja suocile sa problemima. Uslovi koje je MMF postavio Srbiji za davanje kredita bili su kudikamo nepovoljniji od ruskog predloga. Kao rezultat, iskrsavaju novi i novi problemi kod „Nabuka“, koji konkurise „Juznom potoku“. Štavise, antiturski kurs niza zemalja EU, kolaps Gruzije koji je pripremio sam Zapad i sve aktivnija uloga Azerbejdzana mogu dovesti do situaciji u kojoj ce projekat „Nabuko“ biti ne evropski, vec ruski. U svakom slucaju, sa gledista njegovog punjenja gasom.

Ujedno, Moskva ima i dosta problema u odnosima sa Balkanom, rekao je poslanik Drzavne dume i clan Parlamentarne skupstine Crnomorske ekonomske zajednice Jemeljanov.

„Naravno da je Balkan tradicionalno bio vazan za Rusiju. To je bila i ostaje tradicionalna sfera njenih interesa i Rusija je imala i treba da ima tamo uticaj. Ali izgubili smo vrlo vazne pozicije na ovoj teritoriji. Sada prakticno samo Srbija ostaje zemlja koja sprovodi prijateljsku politiku prema Rusiji. A recimo, nasi bugarski prijatelji i braca sprovode umnogome antirusku politiku i cinjenica da je upravo Bugarska podrzavala Gruziju i da je snabdevala oruzjem prosto je uvredljiva za Rusku Federaciju“, smatra poslanik.

Izvor: RUVR

4. januar 2010. godine

    Глас Русије