Спољна политика Русије

[Guest Оливера]

Медведев и Лукашенко заобишли спорна питања

Председник Белорусије сматра да су односи две земље братски, а „проблема нема само тамо где се ништа не ради”

Од нашег дописника

Москва, 28. августа – Белорусија ће ступити у Колективне снаге за оперативно реаговање, изјавио је данас белоруски председник Александар Лукашенко истичући да је Белорусија, заједно с Русијом, активно радила на формирању Колективних снага. Он је подсетио да Минск никад није рекао ништа што би се могло тумачити као неслагање са тим плановима, па „просто не може да не прихвати оснивачки документ”.

Изјава белоруског председника уследила је након јучерашњег трочасовног разговора са руским колегом Дмитријем Медведевом у Сочију. И то је, колико је за сада познато, једино о чему су два председника успела да се договоре.

Од сусрета у Сочију, петог од почетка године, обе стране су очекивале да учини крај неспоразумима којих је у последње време све више. Кремљ је најављивао да ће, између осталог, бити речи о сарадњи у енергетској сфери, о царинском савезу, о заједничком учешћу у разним регионалним организацијама, а Лукашенко није пропустио да подсети да се мора успоставити ред и да се оно што је договорено на највишем нивоу – мора спровести. Алузија је била јасна – две владе и два председника одлучили су да Русија обезбеди кредит од две милијарде долара Белорусији, али је министар финансија Алексеј Кудрин решио да (бар) одложи исплату последње транше од 500 милиона долара, што је послужило као окидач за низ неспоразума који су уследили.

Као што је „Политика” писала, био је забрањен увоз белоруског млека у Русију, потом Лукашенко није дошао на московски самит ОДКБ, није преузео председавање организацији иако је то било планирано, а „неформалном” састанку у Исик-Кули (Казахстан) присуствовао је, али није потписао документ о формирању Колективних снага. Негативно су на односе две земље утицали и проблеми са снабдевањем гасом – испоставило се да Белорусија има велике дугове за које „Гаспром” има све мање стрпљења.

Уз то, све чешће се помиње да је време да се и са Белорусијом пређе на формирање цена гаса по тржишном принципу, уместо садашњих, бенефицираних. Русија, уз то, очекује да Белорусија призна Јужну Осетију и Абхазију што Лукашенко стално одлаже како не би иритирао Запад који у последње време посвећује све већу пажњу Минску и полако заборавља да је до јуче Лукашенка сматрао „последњим европским диктатором”.

Ипак, белоруски председник је истакао да су односи две земље братски, да има проблема, али да је то нормално јер „проблема нема само тамо где се ништа не ради”.

Након трочасовних преговора оба председника су изјавила да су задовољни али није било конференције за новинаре, нити је потписан икакав документ. Све што се данас о састанку зна, потиче од „поузданих извора” који тврде да на састанку уопште није било речи о најважнијим спорним питањима.

„Питање руског кредита Белорусији, о забрани увоза млека и начину плаћања гаса није било покренуто”, потврђује и Прихотко, који истиче да су се председници договорили да обавежу две владе „да реше питање финансијске и економске сарадње”. Договорено је и да се интензивирају припреме за изградњу атомске електране у Белорусији које су до сада текле споро јер је Белорусија тражила од Русије да јој „хитно” одобри кредит за припрему изградње, а Кудрин није желео да то учини пре потписивања уговора о изградњи.

У односима две земље, који са стране понекад изгледају лоше, карактеристично је да све области у којима постоји заиста обострани интерес – одлично функционишу. Такав је пример транзита руске робе преко Белорусије на Запад. Русија годишње извезе око сто милиона тона робе, на чему ради око милион белоруских грађана. И сви су задовољни. Проблеме који настају у другим областима обе стране не доживљавају нарочито озбиљно.

Устаљена је пракса, још из доба Јељцина, да Лукашенко, кад жели да нешто добије од Москве, најпре „нападне” Кремљ, затим се покаје и објасни да је за пријатељство и савез, а да су за неспоразум криви или новинари или неко трећи, онда долази до компромисног решења које је заправо од почетка било оптимално. У последње време у игру је укључио и флерт са Западом, али је свима јасно да су две земље једна другој неопходне и везане заједничком историјом, географијом, економијом, културом… И да никаквог разлаза неће и не може бити. Медведев и Лукашенко срешће се поново за месец дана у Минску где ће присуствовати војним вежбама „Запад 2009”.

Љубинка Милинчић

[објављено: 29/08/2009]

[Guest Оливера]

Медведев: Запад занемарује улогу СССР-а

Изједначавање одговорности нацистичке Немачке и СССР-а у Другом светском рату је "цинична лаж", рекао председник Русије Медведев. У интервјуу, који ће вечерас емитовати руска државна телевизија, Медведев оптужио Запад да занемарује улогу Совјетског Савеза у Другом светском рату.

http://medvedev1.jpg

Руски председник Медведев је изјавио да свако ко тврди да једнаку одговорност у Другом светском рату имају Совјетски Савез и нацистичка Немачка говори "циничну лаж".

У интервјуу који ће руска државна телевизија емитовати вечерас, поводом 70. годишњице почетка Другог светског рата, Медведев је нагласио да нико не би требало да пита "ко је започео рат, ко је убио људе и ко је спасао милионе живота и ко је, на крају, спасао Европу".

"Не можете означити агресором некога ко се бранио", рекао је Медведев у интервјуу.

Руски председник оптужио је Запад да намерно "жмури" пред чињеницом да Украјина и бивше балтичке совјетске републике третирају некадашње колаборационе власти као националне хероје.

Он је додао да је током Хладног рата била већа сагласност о моралним аспектима Другог светског рата него што је то данас и оптужио Запад да покушава да поново пише историју, занемарујући улогу Совјетског Савеза који је у Другом светском рату изгубио 27 милиона људи.

У уторак ће бити обележена годишњица напада нацистичке Немачке на Пољску, којом је почео Други светски рат.

Пољаци замерају Совјетском Савезу потписивање пакта Рибентроп-Молотов пред почетак рата, чиме је, наводно, подељена интересна сфера у источној Европи.

С друге стране, на руској телевизији недавно је приказан докуметарни филм у којем се доводи у питање улога Пољске у Другом светском рату и наводи да је још пре потписивања спорног споразума између СССР-а и Немачке потписан сличан споразум између пољских и немачких власти.

Политика 30.08.2009

[Guest Оливера]

Путин се извинио Пољацима

Руски премијер осудио немачко-совјетски пакт о нeнападању из 1939. и изразио жаљење због масакра пољских официра у Катинској шуми

Од нашег дописника

Праг, 31.  августа – Руски премијер Владимир Путин, у жељи да смири пољско-руске спорове поводом Другог светског рата, осудио је данас немачко-совјетски пакт о ненападању из 1939. и изразио жаљење због масакра Пољака у Катинској шуми који је 1940. извршила тајна совјетска служба НКВД.

Први септембар 1939, дан када је започео Други светски рат, био је, према Путину, „најтрагичнији датум у историји Европе и света”. Путин, који ће сутра учествовати на полуострву Вестерплате, код Гдањска, на великом међународном скупу у оквиру обележавања годишњице избијања рата, који је почео нападом Немачке на Пољску, написао је то у писму Пољацима а данас га објављује најугледнији и најтиражнији пољски лист „Газета виборча”. Немачки напад и хероизам 182 пољска браниоца Вестерплата у борби против многоструко премоћнијег непријатеља симболишу почетак рата и отпор Пољака нацистичкој агресији. На овом скупу главни гост из иностранства биће, поред Путина, немачка канцеларка Ангела Меркел.

Путин је у писму експлицитно осудио пакт Рибентроп-Молотов из августа 1939. у коме су се СССР и нацистичка Немачка договорили о међусобном ненападању. У тајном додатку пакта подељене су области у средњој и источној Европи и на основу тога је Црвена армија 17. септембра 1939. напала на Пољску и заузела њен источни део.

Ипак, према Путину, не могу се почеци овог најубиственијег и најразорнијег рата у историји човечанства тражити само у овом пакту. Он их види, такође, у Минхенском споразуму којим је судетска област у Чехословачкој припојена хитлеровској Немачкој и у Версајском уговору о миру из 1919. који је био наметнут земљама пораженим у Првом светском рату.

Путин пише да „руски народ, чију је судбину деформисао тоталитарни режим, добро разуме осетљивост Пољака у погледу Катина где почивају хиљаде пољских војника”. У Катннској шуми совјетска тајна служба НКВД, према пољским изворима, побила је више од 15.000 пољских официра и војника и тај злочин приписала нацистима. Тај масакр Путин квалификује као злочин.

Руски премијер још износи: „Дубоко смо захвални за то што се у Пољској, у земљи за чију је слободу пало више од 600.000 војника Црвене армије, са пажњом и уважавањем односе према њиховим гробницама.”

Путин у свом писму позива на „ослобађање од неповерења и предрасуда” у односима између Пољске и Русије. Овај апел долази у време када се управо у вези са Другим светским ратом разгорео нови спор око тумачења догађаја из заједничке тешке и трауматичне историје. А за Пољаке то није уопште далека историја – чак 72 одсто њих сматра да је то још увек живи део пољске историје.

Политика

Милан Лазаревић

[објављено: 01/09/2009]

[Guest Оливера]

Украјинска премијерка понудила одређени попуст за транспорт природног гаса кроз Украјину у замену за смањење обима увоза енергента

Москва, 2. септембра – Јучерашњи договор премијера Русије и Украјине, у Пољској, да ставе тачку на енергетске спорове, уместо задовољства изазвао је у Украјини праву буру негативних реакција.

„Ми разумемо да украјинска економија користи онолико енергената колико јој је потребно, и то ће бити наша почетна позиција”, рекао је руски премијер додавши да постоје перспективе развоја сарадње двеју држава у многим областима, а не само у енергетској сфери.

Обраћајући се новинарима након разговора с Путином Јулија Тимошенко је изјавила да су „према њеном мишљењу”, сви проблеми у вези са гасом решени.

Овај договор је, у условима кризе, за Украјину веома важан јер је договорено да Русији плаћа само потрошени гас. Према постојећем уговору са „Гаспромом”, Украјина мора да плаћа укупну количину гаса која је договорена на почетку године. Обично се уговарало више да би се напунили резервоари за зиму. Ове године, први пут, ти резервоари неће бити напуњени.

Украјински политиколози и политичари оценили су јучерашњи договор двоје премијера као Путинову подршку Јулији Тимошенко. У томе се слажу и традиционални противници – садашњи председник Виктор Јушченко, који никако не може да нађе пут до (бројних) проруских гласача, и Виктор Јанукович, „главни опозиционар”, лидер руског становништва Украјине, коме председница владе тако директно одузима гласаче. У оба табора истиче се да је Јулија Тимошенко, да би се уклопила у згуснути дневни ред Путинових контаката у Гдањску, жртвовала сусрет са домаћином Доналдом Туском. На округлом столу организованом данас тим поводом, политички аналитичар Валериј Чалиј изјавио је да договор Јулије Тимошенко са Владимиром Путином представља претњу за суверенитет Украјине. Он сматра да Путиново обећање „није ништа више од показивања политичке воље која правно није ничим поткрепљена. Очигледно је да је то ненормална ситуација, још једна полуга политичког утицаја на Украјину“.

Изражавајући сумњу да ће до краја године Украјина успети да добије правну потврду тих договора, он поставља питање којим је уступцима председница владе успела да издејствује смањење обима плаћеног гаса и претпоставља да је то давање руском капиталу статуса привилегованог.

Анатолиј Гриценко, председник Комитета за националну безбедност Врховне раде Украјине, изјавио је да је „сада премијер Русије рекао великодушно да Русија разуме ситуацију у Украјини и да нам неће наплаћивати казне. А та ће бити кад се Јулија Тимошенко другачије буде понашала?” Он не искључује могућност да Русија кроз годину-две, или 2017. „кад се накупе камате од 50-70 милијарди долара” затражи да се све то плати. „Тако могу да купе целу Украјину”, закључује Гриценко, док Јушченков блиски сарадник Степан Хмара тврди да се председница украјинске владе нашла „на удици” Кремља.

Михаил Чечетов, депутат Раде из „Партије региона” Виктора Јануковича, наглашава да је поступак Јулије Тимошенко изазван жељом „да нађе подршку у руководству Русије”, због чега је, чак, „спремна да жртвује односе с нашим нормалним суседом – Пољском”. Он подсећа да се председница владе није срела са Туском и закључује да је њој „потребно само једно – да добије подршку Кремља на председничким изборима”. Јанукович, који је на ранијим изборима играо управо на ту карту, сада се одлучио за другу тактику. „Ми имамо два проамеричка политичара: Јушченка и Јацењука, једног прокремаљског – Тимошенко која стално тражи подршку Москве и једног проукрајинског политичара који се неће клањати ни Западу ни Истоку, већ ће водити политику у интересу државе. То је Јанукович” – рекао је Чечетов.

Према руским изворима у Министарству енергетике, Јулија Тимошенко је понудила одређени попуст за транспорт природног гаса кроз Украјину у замену за смањење обима увоза гаса и обуставу судског процеса који се води у Стокхолму због неблаговремених исплата „Гаспрому” у 2008. години. Извор у влади Русије тврди да је све то правно регулисано документима и да је судски поступак у Стокхолму прекинут.

Љубинка Милинчић

[објављено: 03/09/2009

Политика

[Guest Оливера]

Путин рачуна на војно-техничку сарадњу са Индијом

Премијер Русије Владимир Путин је изразио наду да ће преговори с председником Индије омогућити решење проблема у осетној сфери сарадње као што је војно-техничка. Познато је да је у центру тих проблема продаја руског носача авиона Адмирал Горшков чија се реализација више пута одлагала. Током сусрета у Москви с Пратибхом Патил руски премијер је рекао да је иначе задовољан билатералном сарадњом, нарочито у трговини. Он је подсетио да је у првом полугодишту успело повећати робни промет што је у условима светске финансијско-економске кризе доста тешко. Са своје стране је Пратибха Патил високо оценила стратешко партнерство с Русијом, засновано на поверењу и заједничкој визији светског поретка.

04.09.2009

Глас Русије

[Guest Оливера]

Американци ревидирају планове размештања система ПРО у Европи

САД су одустале од размештања радиолокационе станице на територији Чешке. О томе је председник Барака Обама информисао чешког премијера Јана Фишера у телефонском разговору одржаном данас.

У светлу ових дешавања може се говорити од ревидирању планова Вашингтона за размештање система ПРО у Европи. Њих је израдила претходна америчка администрација крајем 2006, почетком 2007. године и предвиђали су постављање радара на територији Чешке и ракета-пресретача у Пољској. Без чешког радара губи смисао и присуство противракета у Пољској. У ексклузивном интервјуу за Глас Русије експерт Института за међународну економију и односе Александар Пикајев овако је оценио одлуку америчке администрације:

- Одлука Обамине администрације, ако је заиста донета, представља несумњиво победу здравог разума. Она не само да доприноси ликвидацији веома важног раздражујућег фактора у руско-америчким односима, већ и омогућава да се очува она јединствена ситуација безбедности која је у Европи настала после окончања хладног рата.

Постављање компонената ПРО у Источној Европи тим Џорџа Буша оправдавао је потребом супротстављања ракетним опасностима које тобоже потичу од стране Ирана. Али слична мотивација не трпи критику, макар из тог разлога што Техеран не поседује балистичке ракете. Сама чињеница појаве система ПРО у непосредној близини руских граница пружала је основе да се сматра да она има антируско усмерење. Намена ПРО, по мишљењу војни стручњака јесте промена успостављеног баланса снага и осигурање предности САД са свим последицама које из тога проистичу.

Руско руководство није крило негативан однос према плану Пентагона. При томе је подвлачено да ће од стране Русије бити предузете узвратне мере, које могу да неутралишу претње везане за појаву елемената ПРО. Па и европски лидери негативно су се однели према дејствима САД. Према анкетирању јавног мњења, већина становника Чешке и Пољске залагала се против америчког војног присуства.

Промена власти у Вашингтону убрзо се одразила на поновну оцену политике у низу праваца. То се тицало и планова постављања ПРО. Они су били оцењени као несврсисходни. Администрација Обаме није хтела да буде талац одлука донетих пре ње. Тако данашњи телефонски позив Барака Обаме Прагу испуњава конкретним садржајем рестартовање односа САД и Русије.

17.09.2009., Глас Русије

[Guest Оливера]

ИПАК СЕ НЕШТО У ОВОМ СВЕТУ МЕЊА

Главну вест јучерашњег дана – одустајање Америке од ракетног штита у Пољској и Чешкој — нису могли да не прокоментаришу гости блога Ксеније Тошић. Па нек она о томе и исприча.

Тошић: Све је почело честитком од Максимовића: „Б-92 јавља да је Обама одустао од противракетног штита — свака част. Поздравите Путина, Медведева, Руски и све наше народе!“. Ипак, велико је неповерење према Американцима у српском народу: „Драги господине Максимовићу, немојте да будете толико радосни око аамеричке одлуке о ПВО систему који неће бити постављен у Пољској. Сигуран сам да се ради о некој ПРЕВАРИ, али не могу да прозрем о чему се ради“, пише Ненад. И најзад главно питање – не, пре ће бити да је то претпоставка – „Бојим се да пентаговнов ракетни штит не заврши у Србији“, рече Петар.

Као што знате ништа мање скептичан поводом Обамине одлуке био је и амбасадор Русије у НАТО Дмитриј Рогозин. Изјавивши да не подржава баш превише одушевљење руских експерата тим поводом, Рогозин је конкретизовао свој став: „бродови, на којима САД намеравају да разместе своје нове елементе противракетне одбране могу да доплове и до Русије у случају заоштравања односа имеђу Москве и Вашингтона“.

Могу. Шта више један од аутора плана размештања ракета и радара у Чешкој и Пољској, бивши и садашњи шеф Пентагона Роберт Гејтс брзо је исправио грешке свог председника, не остављајући простор за лирска одступања: „Ми можемо да у најкраћем року разместимо системе за откривање и ракете-пресретаче у Северној и Јужној Европи, који могу да обезбеде заштиту од Ирана и (sic!) других потенцијалнох противника“.

Заиста у Јужној Европи постоји већ одавно припремљен терен на територији отетој од Србије уз ангажовање целокупне натовске армаде. То је оно место које косовски Албанци из нејасних разлога називају својом, па још и независном државом. А у бити, најважнијим „културним“ спомеником ових предела с пуним правом можемо сматрати америчку базу Бондстил. База, која заузима површину од 775 хектара и у коју су Американци већ уложили преко 500 милиона долара, сасвим се лепо може употребити за премештање америчких антиракетних планова из Централне и Јужну Европу. Плус, ако се уједини Косово и Албанија ето вам и излаз на море… Даље ову стратегију можемо да не градимо – нека се тиме играју у Пентагону.

Шта онда испада — да је Обама саопштио како намерава да узме у обзир интересе и забринутост Русије тек да би замаглио истинске циљеве? Ја тако не мислим. И ево из којих разлога: одлука америчког председника да одустане од постављања антиракетног штита у Пољској и Чешкој, ако се посматра са финансијске и политичке, а не војне тачке гледишта, може се оценити мал те не као револуционарна.

Да почнемо од економског аспекта. Замислите само снагу ударца који је Обама нанео финансијским интересима одбрамбеног лобија. Лобија који је годинама провлачио кроз Конгрес потпуно неупотребљив по мишљењу бројних експерата антиракетни ситем САД у Европи. И Конгрес, мада је периодично смањивао обим финансирања, ипак је редовно ове одбрамбене лобисте снабдевао парама. Ако говоримо у цифрама, изградња објеката у Пољској и Чешкој требало би да кошта око милијарду долара. И ако неко одједном покуша да изврши атентат на Барака Обаму, ја бих лично наручиоца тражила негде у том миљеу. Мада и без њих Обама има доста непријатеља…

А сад ће их бити још више. Источноевропски политички мешетари који су правили своје карјере на страху од Русије никада му неће опростити ни своје понизно отворено писмо, чија је основна идеја била „Не остављајте нас насамо са руским медведом!“, ни то што је једноставно прегазио антируски кордон који је Буш тако темељно градио на нашим границама. Лекцију ће схватити не само у Балтичким земљама, у Пољској и Чешкој. Одустајање од штита отрезниће и наше пријатеље у Кијеву и Тбилисију. Шта ћете, пре или касније у свим овим земљама морали су да схвате да велики момци имају своје интересе и да у кризна времена заборављају на своје већином имагинарне сукобе. А они који мисле да на том супротстављању нешто за себе ућаре обично попуњавају редове лузера.

Али, вратимо се одлукама Барака Обаме. Америка се од њиховог усвајања сигурно није променила. Колико јуче америчка обавештајна служба уврстила је Русију у своје потенцијалне непријатеље, САД и даље активно „модернизују“ отворено непријатељску, па још и дислоцирану на нашим границама војску Грузије… И сличне ствари могу да се набрајају у недоглед.

Али без обзира на све то, нешто се у овом нашем свету мења. Можда зато што је одрасла генерација политичара који су се у јеку хладног рата више занимали за испите, девојке и провод.

Глас Русије, 18.09.2009.

[Guest Оливера]

Независна комисија ЕУ: Грузија је одговорна за почетак агресије против Јужне Осетије

Независна међународна комисија под окриљем ЕУ сматра Грузију одговорном за почетак рата против Јужне Осетије у Августу прошле године. Такав закључак садржи, по подацима немачког листа Шпигел, реферат експерата који је требало да буде објављен до краја септембра.

Специјално сазвана комисија бавила се утврђивањем узрока и околности конфликта. Он се разбуктао у ноћи између 7. и 8. августа 2008. године, када је Грузија извела масовни војни упад у Јужну Осетију, како би силом успоставила власт над том територијом на којој компактно живе Осетини.

Агресија је започела гађањем положаја руских миротвораца на линији примирја, који су у то време били једина гаранција да Тбилиси неће напасти Цхинвал. Погинули су руски војници који су имали међународни мандат. Био је срушен велики део Цхинвала, главног града Јужне Осетије. Уништено је и спаљено на стотине кућа. Погинуло је преко 160 грађана републике. Преко 30 хиљада људи је било приморано да напусти куће и да избегне. Како би прекинула крвопролиће, Русија је увела своје трупе и приморала Тбилиси на мир.

Руске акције Саакашвилијев режим и његови западни покровитељи примили су као неправомерну примену силе. Упркос логици и здравом разуму Грузија је покушала да представи себе као жртву агресије. Закључци међународне комисиеј разобличавају ове шпекулације, сматра Константин Затулин, директор Института за земље ЗНД.

…

Несумњиво, одлука комисије крајње је непријатна за актуални грузијски режим. Али, у суштини, сумње у то да је Грузија напала Јужну Осетију требало је да отпадну још на јесен прошле године. Пошто је сам Саакашвили био проморан да пред комисијом грузијског парламента да одговор на то питање. И он га је дао, изјавивши да је управо он дао наредбу за напад на Јужну Осетију.

Сада Сакашвили говори другачије. Поводом закључака комисије ЕУ он се већ пожалио да некакви идиоти говоре да смо ми започели рат. Тактика одрицања има политичку позадину. Јер је грузијска агресија, на крају крајева, предодредила проглашење независности Јужне Осетије и Абхазије. А са тим не може да се помири ни Тбилиси, ни оне земље које су својим испорукама наоружања учиниле могућим грузијски упад. Државни секретар САД Хилари Клинтон у отку састанка одржаног у понедељак у Њујорку са Саакашвилијем, обећала је грузијском председнику да ће предузети све напоре да друге земље не признају независност Јужне Осетије и Абхазије. Наредне недеље са рефератом комисије упознаће се 27 држава чланица ЕУ, као и владе Русије и Грузије.

22.09.2009, Глас Русије

[Guest Оливера]

Izveštaj EU o sukobu na Kavkazu

Gruzija počela rat, Rusija ga isprovocirala

01.10.2009.

Rat u Gruziji oko Južne Osetije avgusta prošle godine počeo je gruzijskim napadom koji se ne može opravdati sa stanovišta međunarodnog prava, ocenila je nezavisna komisija Evropske unije. U juče objavljenom izveštaju napominje se, međutim, da je napad usledio posle višemesečnih provokacija Rusije, koja je potom uzvratila primenom neproporcionalne sile.

Rusija je ocenila da izveštaj daje „nedvosmislen odgovor“ na pitanje ko je počeo rat. Ali Tbilisi ističe da je istraga dokazala da se Rusija za taj sukob pripremala.

Izveštaj je rezultat rada Međunarodne nezavisne komisije predvođene veteranom švajcarske diplomatije Hajdi Taljavini. U pripremi dokumenta učestvovalo je 30 evropskih vojnih i civilnih eksperata.

U izveštaju se navodi da je u sukobu poginulo 850 ljudi, a više od 100.000 je moralo da napusti svoja ognjišta, od čega je 35.000 još raseljeno.

I dok Rusija pozdravlja izveštaj kao dokaz da ona nije počela rat, u Gruziji ga iščitavaju na svoj način. „U izveštaju koji još nismo do kraja proučili ističe se da rat nije počeo 7. avgusta nego ranije. U zaključcima nigde nije rečeno da je rat počela Gruzija“, izjavio je Temur Jakobašvili, gruzijski ministar za pitanja reintegracije. On je dodao da gruzijska strana nije saglasna sa svim nalazima misije. Sukob je izbio 7. avgusta 2008, a nakon pet dana postignuto je primirje. Rusija se povukla, ali je prethodno ojačala svoje vojno prisustvo u Južnoj Osetiji i u Abhaziji. 

Izvor: Blic

[Guest Оливера]

Грузија је отпочела у агусту 2008. године рат против Јужне Осетије

Управо Грузија је отпочела у агусту 2008. године рат против Јужне Осетије, — изјавила је у свом реферату група независних експерата ЕУ на челу са припадницом МИП Швајцарске Хаоди Таљавини. Грузија је опалила први хитац, — цитира ТВ компанија ВВС главни закључак тог реферата. Званична његова промоција ће бити одржана у Бриселу у среду. Према мишлењу сталног представника РФ при ЕУ Владимира Чижова, реферат ни за кога није изненађење. Људи, који одлучују у европским престоницама, доста добро знају шта се десило у августу протекле године. Није нам потребан проруски реферат, надамо се на објективност јер добро знамо шта се десило, — истакао је Чижов. – Реферат мора да одреди реалну одговорност режима Саакашвилија.

30.09.2009

Глас Русије

[Guest Оливера]

Rusija smatra da se ugovor o strateškom ofanzivnom naoružanju može potpisati do decembra

Novi rusko-američki ugovor u oblasti strateškog ofanzivnog naoružanja može se potpisati već u decembru o. g. nadu u to izrazio je zamenik ministra inostranih poslova Rusije Sergej Rjapkov.

Prema njegovim rečima, rusko-američke konsultacije o problemima pripremanja sporazuma vode se punom parom. U tekućoj etapi izrađuju se konkretne formulacije – saopštio je diplomata. To govori o ulasku pregovaračkog procesa u fazu neposrednog pripremanja dokumenta istakao je on.

Pa ipak, ostaju pitanja u pogledu kojih još nije nađeno obostrano prihvatljivo rešenje – priznao je gn Rjapkov. To je, pre svega, međusobna povezanost strateškog ofanzivnog i strateškog defanzivnog naoružanja, kao i uticaj strateškog ofanzivnog naoružanja bez nuklearnih bojnih glava na stratešku stabilnost. Komplikacije oko usaglašavanja spornih pitanja vezane su za skori istek roka trajanja starog sporazuma — smatra naš ekspert Aleksandar Pikajev. – Pregovori o njemu vođeni su 9 godina, dok novi treba izraditi za 9 meseci.

- Smatram da će biti dosta teško usaglasiti sve. Tim pre što postoji čitav niz problema, pre svega, metode ograničavanja. Dok bi Rusija htela da se ograničavanje vrši putem fizičke likvidacije strateških raketa-nosača, dotle Amerikanci se trude da ne pribegavaju fizičkom uništavanju, već da ograničavaju naoružanje na druge načine. Ima i drugih problema, posebno korišćenje strateških raketa-nosača bez nuklearnih bojnih glava. I najzad, neophodno je razraditi režim proveravanja koji bi bio efikasan. Ali ne i toliko komplikovan kao u ugovoru Start 1. Pa ipak, nesumnjiv je napredak pregovaračkog procesa.

Sporni momenti podstiču radne grupe da što brže nađu obostrano prihvatljiva rešenja. Zato se pregovori vode intenzivnije, nego ranije –saopštio je Sergej Rjapkov. Prema njegovim rečima, šanse da će dokument biti pripremljen za u predviđenom roku veoma su velike. A naš ekspert je ubeđen da će se novi ugovor bitno razlikovati od starog, čak i po obimu.

- Start-1 – to je prava enciklopedija. Ima više od hiljadu stranica. A novi ugovor će, svakako, biti kompaktniji. Ne mislim da će imati više od 100 ili 200 stranica.

U poslednje vreme predsednici Rusije i SAD ulažu zajedničke napore da se dokument potpiše u decembru. Političari su sigurni da će, i pored postojećih neslaganja, ugovor Start-2 omogućiti pravu proveru najavljenog pretovara u odnosima između 2 zemlje.

02.10.2009

Glas Rusije

[Guest Оливера]

Belorusija je završila sve procedure za potpisivanje dokumenata o svom učešću u Kolektivnim snagama za operativno reagovanje

Belorusija je završila sve procedure neophodne za potpisivanje dokumenata o svom učešću u Kolektivnim snagama za operativno reagovanje je u okviru Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti – saopštio je predsednik republike Aleksandar Lukašenko na današnjoj konferenciji za štampu. Zemlje-članice Organizacije – Rusija, Belorusija, Jermenija, Kazahstan, Kirgizija, Tadžikistan i Uzbekistan – dogovorile su se o formiranju Kolektivnih snaga za operativno reagovanje u februaru o. g.

02.10.2009

Glas Rusije

[Guest Оливера]

Rusija insistira da Gruzija potpiše pravno obavezan dokument o neprimeni sile

Ugovor o nenapadanju između Gruzije i Abhazije, Gruzije i Južne Osetije treba da bude pravno obavezan – izjavio je ministar inostranih poslova RF Sergej Lavrov prema rezultatima pregovora sa predsednikom Abhazije Sergejom Bagapšom i šefom njene diplomatije Sergejom Šambom. Detaljnije o tome javlja iz Suhuma naš izveštač Jelisaveta Isakova

Komentarišući svoju izjavu, šef ruske diplomatije podsetio je da Rusija nije napala Gruziju, već je Gruzija napala Južnu Osetiju i, kao što potvrđuju dokumenti nađeni u Kodorskoj klisuri, pripremala analognu akciju u pogledu Abhazije. Zato agresivni instinkti Gruzije i odsutnost pravno obaveznog dokumenta o neprimeni sile mogu izazvati recidiv kavkaske krize 2008. godine – naglasio je ruski ministar.

Kada ovo pitanje pokrećemo u ženevskim diskusijama i našim kontaktima sa zapadnim partnerima koji imaju neki uticaj na Tbilisi, govore nam da je dovoljan plan Medvedeva-Sarkozija, gde je zabeležen jedan od principa o neprimeni sile. Ali plan Medvedeva-Sarkozija, uza svu njegovu važnost, uza svu onu pozitivnu ulogu koju je odigrao u stabilizaciji situacije po završetku operacije za prekid gruzijskog napada, to je ipak politički sporazum. Da, u 2 dokumenta koje su potpisali predsednici Rusije i Francuske, Dmitrij Medvedev i Nikola Sarkozi, potpisali 12. avgusta i 8. septembra prošle godine, predviđena je obaveza EU da bude garant neprimene sile. Naravno da mi, zajedno sa abhaskim i južnoosetinskim kolegama, polazimo od stava da će EU striktno ispunjavati ove garancije. Pa ipak, znajući navike aktuelnih lidera Tbilisija, smatramo da se apsolutno neophodno isposlovati potpisivanje pravno obaveznih dokumenata o neprimeni sile između Gruzije i Južne Osetije, između Gruzije i Abhazije – istakao je Sergej Lavrov.

Sa svoje strane, šef abhaske diplomatije Sergej Šamba rekao je da ima malo optimizma u pogledu eventualnog potpisivanja ovakvog dokumenta je Tbilisi smatra da pravno obavezan mirovni dokument davati legitimnost nezavisnosti Suhuma.

Takva izjava je još jedna potvrda aktuelnosti pitanja bezbednosti Abhazije. Tim pre što Tbilisi i dalje pokušava da se revanšira. Upravo zato ruski graničari, zajedno sa abhaskim partnerima, već danas pažljivo paze da ne bude narušavanja državne granice Abhazije, posebno iz pravca Crnog mora. Štaviše, Sergej Lavrov je posle sastanka sa Sergejom Bagapšem izjavio da Ratna mornarica RF koja čuva akvatoriju Abhazije namerava da, u slučaju potrebe, pratio brodovi sa humanitarnom pomoću koja se upućuje u republiku. Pripremaju se i drugi sporazumi koji treba da ispune prazna mesta u našoj vojno-tehničkoj saradnji – saopštio je ministar. – sve to ne samo učvršćuju zajedničko delovanje zemalja, već i pogoduje stabilizaciji situacije u celom regionu.

Predsednik Abhazije Sergej Bagapš je na početku susreta sa ministrom inostranih poslova RF izjavio: — Nemamo države bliže od Rusije. Moskva, se po svoj prilici, rukovodi upravo ovom činjenicom u nastojanju da zaštiti mlade republike od očito neuravnoteženog suseda.

03.10.2009

[Guest Оливера]

РАЗУМ И ОСЕЋАЊА, ИЛИ КОМЕ ДАТИ ПАРЕ ДА БАР НЕШТО ДОБИЈЕШ НАЗАД

Министри финансија, као људи који могу да процене последице својих изјава, редко меркају за себе славу главних њусмејкера. Ипак, потпредседник руске Владе Алексеј Кудрин, најавивши да Русија неће издвојити новац за Белорусију и Украјину, али је истовремено спремна да кредитира Бугарску и Србију, обезбедио је новинаре послом за целу предстојећу седмицу.

Већ сами наслови злата вреде: „Србија: за покриће дефицита и нови метро“; „Руски атом бугарским грађанима“; „Александру Лукашенку покварили кредитну историју“… Једино што није изазвало превелико изненађење јесте одбијање Русије да издвоји пет милијарди долара Украјини за пуњење резервоара гасом – ту је и без новинара све јасно.

Министар Кудрин се наравно није упуштао у разјашњавање разлога, само је упутио Кијев на ММФ, којем Русија издаваја солидна средства и пред којим је спремна да заступа интересе најближих суседа. Али су разлози у овом случају на површини. Као прво, потпуно је нејасно у чије ће руке ове паре доспети и од кога после треба да се наплате – много анархично делује у овом тренутку потичка структура у Украјини. Као друго, у Кијеву нема чак ни руског амбасадора — толико о нивоу међудржавних односа на данашњи дан.

Прича са Белорусијом је нешто компликованија, али је зато са новинарске тачке гледишта права посластица. Ради се о томе да је председник братске и савезне државе прошлог петка наступио са разорном критиком на рачун руског премјера Владимира Путина, који су колеге из листа „Комерсант“ оценили као „Говор који кошта 500 милиона“.

Да наведемо основне тезе ове „оптужнице“: „Путин је угрозио безбедност двеју земаља“; „Путин спречава испоруке јефтиних и квалитетних белоруских намирница у Русију“; „Путин покушава да спречи интеграционе процесе између Русије и Белорусије“.

Шта ли је навело белоруског председника да да ове скандалозне изјаве? Ништа посебно – такође овог петка сазнало се да питање признавања Јужне Осетије и Абхазије није укуључено у план јесењег заседања белоруског парламента. „За то што ми још увек нисмо признали Јужну Осетију и Абхазију крив је нажалост сам наш савезник… Почели су по централним медијима које контролише држава да нас нападају. Као, ми им нисмо дали 500 милиона, и они нису признали независност. Као да ја за паре треба да признајем или не признајем“ – тако је Лукашенко објаснио свој потез.

Тешко је оспорити исправност овог става белоруског председника – стварно, што би морао да признаје за паре? Многима се овде у Русији чинило да то треба да уради само зато што је то сасвим природно за савезну државу.

Уосталом, без обзира што премјеров секретар за штампу изјавио да „Владимир Путин зна за изјаве председника Белорусије, али не намерава да реагује на њих“, последњу траншу кредита од две милијарде Белорусија за сада неће добити.

Али ће зато паре да добију Бугарска – најављено је издвајање 3,8 милијарди евра за изградњу атомске електране Белене – и Србија – милијарду долара за метро и крпљење буџетских рупа.

Неко ће помислити да је Русија трампила браћу Словене за такође браћу и такође Словене. Није наравно. Једноставно је Кудрин сео и израчунао колико кошта помоћ ближим, а колико даљим земљама. Или, како то рече на страницама „Комсомољске правде“ пуковник ФСБ у оставци и сарадник службе економске безбедности Андреј Адамов — „стручњаци, који одговарају за издвајање ових кредита су установили: новац из Србије и Бугарске ће се вратити са процентима. У виду новца, а не у виду политичких изјава, уцена и пријатељских обећања“.

Чак и ако Русија у једном тренутку буде морала да отпише дуг Србији и Бугарској – ништа се, нажалост, не сме искључити – енергетски споразуми са овим земљама вреде тога да се подупру још неким ништа мање значајним пројектима. Уз то, своји људи у Европи увек могу да затребају.

Откуда таква убеђеност да је овај пут у рачуници руског Министарства финансија разум превладао осећања? Све је једноставно. Бугари, отакада су изабрали нову власт, одмах су се бацили на ревизију енергетских споразума са Русијом. Али, уместо да се осете повређеним и изјаве како је Бугарима место на енергетској маргини Европе, наши министри су размислили и одлучили да дају паре.

Што се тиче Србије, ту Русија такође не гаји илузије. Наш амбасадор у Београду већ отвореним текстом говори о постојању антируског лобија у Влади Србије. Сем тога, људима који доносе важне одлуке у Русији редовно стижу прегледи штампе из земаља на чијим питањима раде. Несумњиво су већ упознати и са следећим „експертним“ коментаром, изнетим поводом руског кредита на „Б-92“: „Део кредита је за буџетски дефицит што је у реду, али за други део би требало видети за шта би се користио и под којим условима се добија“.

Али без обзира на све Русија ће дати паре – и за метро, и за рупе у буџету, и за још понешто. Зашто? Ма све из истих разлога – превладавања разума над осећањима. Што би се, онако узгред, могло пожелети и нашој браћи Словенима. Свима, без изузетка.

06.10.2009

Глас Русије

[Guest Оливера]

Uz posetu ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića Moskvi

Na pragu predstojeće 20. oktobra posete predsednika RF Dmitrija Medvedeva Srbiji šef srpske diplomatije ispričao je dopisniku dnevnika „Komersant“ o tome šta Beograd očekuje i kao ocenjuje ovu posetu. Podsećamo da gn Jeremić boravi u Moskvi, gde zajedno sa ruskim kolegama priprema ovu posetu.

Po mišljenju Vuka Jeremića, poseta Dmitrija Medvedeva biće istorijska. Sticajem istorijskih prilika, to je prva državna poseta predsednika RF Republici Srbiji. Sa tim u vezi smatramo ovaj događaj istorijskim. Odnose ruskog i srpskog naroda tokom mnogih godina karakterišu bliskost, razumevanje, uzajamna podrška i bratske veze – smatra ministar. – I pored toga što je integracija u EU strateški prioritet Srbije, Rusija je u prošlosti bila i danas ostaje naš najbolji prijatelj – naglasio je Jeremić.

To što predsednik Medvedev dolazi u Beograd na proslavu 65. godišnjice oslobođenja našeg glavnog grada od fašističkih okupatora pridaje ovo događaju poseban značaj, to je naša velika opšta pobeda, jubilej koje treba proslaviti zajedno – smatra šef srpske diplomatije.

Sa tim u vezi on je saopštio da će prilikom posete ruskog lidera biti pokrenuto pitanje o vraćanju starih naziva, imena ruskih vojskovođa, nekim beogradskim ulicama. Oslobodioci Beograda su heroji naše zemlje, pa je sasvim prirodno da postoji spomen-obeležje koje bi podsećalo buduće generacije na njihove podvige. Neke ulice nisu menjale svoje nazive, kao što, na primer, Ulica maršala Birjuzova u centru Beograda. Smatram da i nazivi kao što su Ulica Crvene armije i Ulica generala Ždanova treba da ponovo dobiju svoje adrese. Zakonodavni postupak u okviru odgovarajućih organa grada Beograda u ovom smislu će uskoro biti pokrenut saopštio je ministar spoljnih poslova Srbije. – već ima podrške od strane rukovodstva Srbije – istakao je Jeremić.

Prelazeći sa istorijskih pitanja na pitanja savremenosti ministar je podsetio: — Srbija se u borbi za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta, protiv daljeg priznanja nezavisnosti Kosova opredelila za diplomatski put i na ovom putu ima ogromnu podršku Rusije, pre svega u SB UN. Srbija očekuje od Moskve da će ova podrška biti isto tako snažna, kao i u prošlosti i da će Moskva na najaktivniji način uzreti učešća u našim naporima za sprečavanje jednostranog priznanja nezavisnosti Kosova širom sveta. U svakom slučaju, veoma smo zahvalni Rusiji na tome šta ona čini na ovom planu – naglasio je Vuk Jeremić.

MIP RF slaže se sa mišljenjem da očekivanja Srbije nisu uzaludna.

Zvanični predstavnik spoljnopolitičkog resora Andrej Nesterenko izjavio je da je jedan od ključnih pravaca rusko-srpske saradnje u spoljnopolitičkoj sferi zalaganje za prilaze regulisanju kosovskog problema koji odgovaraju međunarodnom pravu. Polazeći od protivzakonitosti jednostranog proglašenja nezavisnosti od strane lokalnih albanskih organa vlasti u Pristini u februaru 2008., Rusija podržava legitimna dejstva Beograda sa ciljem zaštite suvereniteta i teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije – rekao je ruski diplomata.

Pored političke, Beograd računa i na ekonomsku podršku Moskve.

Srbija računa da će tokom predstojeće 230. Oktobra posete predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva Beogradu biti razmotreni konkretni oblici realizacije finansijske pomoći, uključujući i investicije u infrastrukturu Srbije. Očekujemo da će posle posete predsednika Medvedeva naša saradnja na ekonomskom planu ući u novu fazu koja će obuhvatiti sve grne rekao je Vuk Jeremić.

Uzgred rečeno, obim robnog prometa između Rusije i Srbije realizovanog od početka januara do kraja jula o. g. smanjio se za 45 odsto prema istom periodu 2008. O tome je saopštila Privredna komora Srbije po čijem je mišljenju glavni razlog opadanja nepovoljne posledice svetske finansijsko-ekonomske krize. Pri tome, debalans koji se odavno beleži u sferi rusko-srpske trgovine povećao se: spoljnotrgovinski deficit sa Rusijom za Srbiju izneo je od početka godine 945,7 miliona dolara. Kao rezultat, Rusija je o. g. pala na 2. mesto na rang-listi spoljnoekonomskih partnera Srbije.

Uostalom, sudeći po izjavi MIP RF, sve ove komplikacije imaju privremeni karakter.

Govoreći o bilateralnoj saradnji u trgovinsko-ekonomskoj sferi, zvanični predstavnik MIP-a Andrej Nesterenko saopštio je da je Srbija najveći trgovinsko-ekonomski partner Rusije među zemljama na tlu bivše Jugoslavije. 2008. godine rusko-srpski robni promet premašio je 4 milijarde dolara. Ruske investicije u srpsku ekonomiju premašile su milijardu dolara – podsetio je diplomata. – u toku je rad na realizaciji zamašnih energetskih projekata, kao i na novim perspektivnim projektima u energetskoj i saobraćajnoj sferi.

A vicepremijer i ministar finansija RF Aleksej Kudrin je u razgovoru sa novinarima o rezultatima susreta sa ministrom finansija Srbije ove zemlje u okviru posete Istambulu radu učešća u poduhvatima u okviru godišnjeg zasedanja MMF-a i Svetske banke najavio spremnost Moskve za davanje kredita ovoj zemlji.

Srbija nam je podnela molbu za kredit od milijardu evra od koje 350 miliona za podmirenje budžetskog deficit, a ostali iznos za investicione kredite. U naredne 2 nedelje ćemo se opredeliti u pogledu visine, roka, uslova i etapa – precizirao je ministar. On smatra da je izvestan iznos zajma može da se stavi na raspolaganje Beogradu već o. g. osim toga, razmatra se varijanta da će jedan deo kredita izdati ruske banke, i to kako državnih, tako i prihvatnih, a neophodne garancije će, u slučaju potrebe dati vlade RF i Srbije. Kudrin je ukazao takođe da će u prvom redu biti izdvojen budžetski kredit i tek potom zajmovi za investicione projekte uz učešće ruskih kompanija, pre svega, za izgradnju puteva i metroa.

05.10.2009

Glas Rusije