Спољна политика Русије

[Guest Оливера]

Руске подморнице код америчке обале

Две руске нуклеарне подморнице примећене уз америчку источну обалу, први пут у последњих петнаест година. Пентагон оценио да нема разлога за бригу. Москва поручује да је реч о редовној патроли.

Руске нуклеарне подморнице су близу источне обале Америке. Америчка војска прати њихово кретање у међународним водама и каже да не чине ништа забрињавајуће. Коментаришу, ипак, да таква мисија није уобичајена и да подсећа на време хладног рата.

Две руске нуклеарне подморнице примећене су уз америчку источну обалу, први пут у последњих петнаест година.

Америчка војска каже да су већ неколико дана у међународним водама, око 320 километара од америчког копна. Северна команда саопштава да морнарице, укључујући и америчку, дејствују широм света и да безбедна пловидба у међународним водама не треба никог да забрињава.

Руске подморнице не чине ништа провокативно, кажу у Пентагону. Незванично, међутим, коментаришу да је све што руска морнарица ради, а да није уобичајено, разлог за бригу.

У Москви кажу да је реч о редовној патроли какву изводе и америчке подморнице близу руских обала.  Руско ваздухопловство је пре две године обновило и летове стратешких бомбардера над Атлантиком, уобичајене у време хладног рата.

"Заморили смо се да вртимо кругове на нашим унутрашњим рутама. Сећате ли се колико је то бриге изазвало пре две године. Од тада је значајно порасла борбена готовост наше стратешке авијације. Исто тако морнарица не треба да дангуби у пристаништима", рекао је генерал пуковник Анатолиј Ноговицин заменик начелника Генералштаба руске војске.

Подморницe класе Акула

Њујорк тајмс, који је први пут известио о руским пловилима у близини америчке обале, објашњава да је реч о подморницама класе "Акула", што је шифровано име за руске подморнице класе "Нерпа", које се користе од средине осамдесетих година. Обично су наоружане торпедима, крстарећим ракетама, а могу да преносе и подводне пројектиле.

Амерички званичници неће да спекулишу о томе да ли примећене руске подморнице превозе оружје.

За време хладног рата било је уобичајено да се совјетске и америчке подморнице играју мачке и миша у близини једне или друге обале.

Амерички медији указују на то да се приближавање руских подморница обали Америке поклапа са незадовољством Москве око америчке војне помоћи Грузији, уочи годишњице руско-грузијског рата, који је захладио њихове односе, међутим нова администрација каже да жели да стави тачку на хладноратовско неповерење.

06.08.2009.

Извор: РТС

[Guest Оливера]

Povećan nivo borbene gotovosti ruske vojske u Južnoj Osetiji

04.08.2009.

Zbog provokacija sa gruzijske strane nivo borbene gotovosti ruskih vojnih jedinica i graničara u Južnoj Osetiji je povećana, a organi bezbednosti Južne Osetije pojačali su režim rada povodom godišnjice događaja iz avgusta prošle godine, saopštili su danas predstavnici Moskve i Činvalija.

Zvanični predstavnik ruskog Ministarstva inostranih poslova Andrej Nesterenko rekao je da je "situacija zaista zabranjavajuća" i da "provokacije sa gruzijske strane uoči godišnjice avgustovskih događaja ne prestaju".

"Zbog toga je pojačana borbena gotovost ruskih vojnika i graničara, koji se nalaze u Južnoj Osetiji", rekao je Nesterenko.

Prema njegovim rečima, trenutno je najvažnije ne dopustiti eskalaciju i prerastanje pucnjave u veće sukobe.

Nesterenko je dodao da Rusija "pažljivo prati sve što se dešava na gruzijsko-južnoosetijskoj granici", prenela je agencija Itar-Tas.

"Pažljivo registrujemo izjave južnoosetijskih i gruzijskih predstavnika, koje su, kako je to ne jednom bilo i u prošlosti, protivrečnog karaktera, prepune uzajamnih optužbi", kazao je on, dodajući da se svaki od slučajeva pucnjave analizira uz učešće ruskih službi, kao i južnoosetijskih vlasti, radi utvrđivanja pravog stanja stvari.

Agencija RIA Novosti je prenela izjavu ambasadora Južne Osetije u Rusiji Dmitrija Medojeva da su organi bezbednosti pojačali režim rada uoči godišnjice sukoba sa gruzijskim snagama i praznovanja dana ruskog priznanja nezavisnosti.

Evropska unija je juče izrazila zabrinutost zbog tenzija između Gruzije i Južne Osetije i incidenata u graničnom pojasu sa Južnom Osetijom

http://www.blic.rs/svet.php?id=104716

[Guest Оливера]

Русија не да Украјини кредит за гас

Иако је Кијев тражио од Москве кредит за куповину залиха гаса за зимску сезону, Русија више не разматра одобравање било каквог кредита Украјини. Јулија Тимошенко ипак очекује помоћ од Путина.

Русија не намерава да Украјини обезбеди кредит који би Кијев користио за плаћање руског гаса, објављено је у Москви.

Украјина је почетком године затражила од Русије кредит у вредности четири до пет милијарди долара за куповину гаса, који би сместила у подземна складишта уочи зимске сезоне.

Руски премијер Владимир Путин у мају је рекао да је Русија спремна да размотри такву могућност уколико половину новца обезбеди Европска унија, пише московски дневник "Ведомости".

Европска банка за обнову и развој и друге западне финансијске организације су почетком августа пристале да Кијеву дозначе 1,7 милијарди долара у периоду од 2009. до 2010. године, углавном за инвестиције украјинске компаније "Нафтогас" у транспорт и реформу гасног сектора, док ће од те суме у куповину гаса моћи да се усмери само 300 милиона долара.

"Москва је упозната са одлуком ЕУ и сада је анализира", рекао је за "Ведомости" руски вицепремијер Игор Сечин, додавши да је у суштини Русија већ дала Украјини кредит авансирајући транзит гаса за Европу са две милијарде долара до фебруара 2010. године.

Руски званичници више не разматрају могућности за одобравање било каквог кредита Украјини, сматрајући да је то поглавље завршено, пише московски пословни дневник.

Тимошенко тражи помоћ од Путина

Помоћник украјинског премијера Александар Гудима је рекао, међутим, да кредитни захтев Кијева и даље остаје на снази и да се сада очекује одговор из Москве.

Гудима је рекао да је украјинска премијерка Јулија Тимошенко, "одређеним каналима" пренела Путину да очекује конкретну помоћ Москве.

ЕУ је за куповину гаса дала свега 300 милиона долара, иако је само за поуздан транзит неопходно две милијарде долара, указао је Гудима.

Украјински званичник је напоменуо да би Русија могла да придода суму, кад је реч о набавци гаса, најмање једнаку оној коју је већ одобрила и ЕУ, мада би било "пријатније" када би се радило о износу од пола милијарде долара.

То није први случај размимоилажења Кијева и Москве око тога ко је колико и шта обећао, а до таквих спорења по правилу долази када је реч о пословима са гасом, пишу "Ведомости".

Тимошенко је, тако, прошле јесени говорила да "Нафтогас" има рекордне резерве гаса у подземним складиштима, и у случају да се не постигне договор са "Гаспромом" ништа се страшно неће догодити, јер горива има до пролећа.

Украјина је, међутим, на самом почетку 2009. године, одмах након избијања гасног рата Кијева и Москве, почела да узима гас из транзитних цевовода, на уштрб европских потрошача, тврди руски лист.

Спор је решен када су "Гаспром" и "Нафтогас" потписали два нова десетогодишња уговора, а Тимошенко је поново обећала да проблема са транзитом неће бити до 2019. године.

Ситуација око извоза руског гаса у Европу, а преко украјинске територије, могла би додатно да се искомпликује и због тога што је "Нафтогас" већ наговестио "Гаспрому" да жели ревизију уговора склопљеног почетком ове године, потврдили су менаџери обе компаније.

Извор: РТС 10.08.2009.

[Guest Оливера]

Председник Медведев објавио на свом видео блогу

Отрытое письмо президента

Отворено писмо упућено је Виктору Јушченку.

Долазак руског амбасадора у Украјину се одлаже. Михајил Зурабов, предвиђен за амбасадора у Кијеву, према речима Медведева, приступиће послу так онда , када дође до побољшања односа.

http://www.vesti.ru/

[Guest Оливера]

Медведев критикује украјинску власт

Председник Русије Дмитриј Медведев оптужио председника Украјине Виктора Јушченка за вођење антируске политике, што је разлог због којег Кремљ за сада неће послати новог амбасадора у Кијев.

Шеф руске државе Дмитриј Медведев упутио је отворену поруку председнику Украјине Виктору Јушченку у којој је изразио забринутост због садашње кризе у билатералним односима и саопштио да у садашњој ситуацији неће упутити новог амбасадора у Украјину.

Разјашњавајући своју поруку Јушченку, Медведев је у обраћању преко свог видео-блога на Интернету, навео да је тешко не сложити се са оценама да је садашњи ниво односа низак као никада пре.

"Имамо утисак да власти у Кијеву стално теже да прекину традиционалне економске везе са Русијом, пре свега у енергетском сектору. Као резултат тога, угрожено је стабилно коришћење гасовода који је у функцији енергетске безбедности Русије, Украјине и многих европских земаља", истакао је председник Русије Дмитриј Медведев.

Медведев је оптужио је Украјину да је у време напада Грузије на Јужну Осетију заузела антируску позицију и наоружавала власти у Тбилисију.

"Званични Кијев заузео је отворено антируску позицију у вези са војним нападом режима (грузијској предсендика Михаила) Сакашвилија на Јужну Осетију", навео је Медведев, додајући да је "управо из украјинског оружја убијано цивилно становништво и руски мировњаци", пренеле су руске агенције.

Руски председник је рекао да је, уз кршење темељних билатералних споразума, настављено свакодневно прављење препрека активностима Црноморске флоте Русије, а не ублажавају се ни кампање у вези са потискивањем руског језика из украјинских медија, из области образовања, културе и науке.

"Споља пригодна реторика украјинског руководства не слаже се са отовреним искривљивањем сложених, тешких епизода наше заједничке историје, трагичних страница велике глади у Совјетском Савезу, са тумачењем Великог отаџбинског рата као некаквог сукоба међу тоталитарним системима", истакао је шеф руске државе.

Говорећи о економским питањима, Медведев је истакао да се економски односи развијају, али да се не успевају достићи њихови пуни потенцијали.

"Разлог је увек исти - руске компаније морају редовно да се сударају са отвореним супротстављањем украјинских власти", рекао је Медведев и додао да се највише политичко руководство Украјине мимо Русије договара са Европском унијом о испорукама "нашег, руског гаса" у Еворпу и потписује документ који није компатибилан са јануарским руско-украјинским договорима.

Русија жели братске односе

Руски председник је подсетио да је више пута наводио да Русија тежи да буде предвидив, снажан и угодан партнер својим суседима, тим пре земљи са којом има заједничке историјске и културне корене.

"Не просто суседски већ, како се обично сматра, братски односи", рекао је председник Русије, најављујући намеру јачања хуманитарне сарадње и планове отварање у неколико украјинских градова одељења Руског центра науке и културе.

"На сваки начин подржаваћемо Украјинце који живе у нашој земљи, у њиховој тежњи да развијају своју националну културу", истакао је Медведев, изражавајући уверење да ће односи са Украјином преживети све проблеме, а да ће вишестране везе две земље, за не тако дуг период, поново бити подигнуте на квалитативно нови ниво стратешког партнерства.

"Уверен сам да треба да наступе нова времена. Међутим, у садашњој ситуацији донео сам одлуку да не упућујем у Украјину нашег амбасадора. Он ће почети рад касније", рекао је Медведев и додао да ће конкренти рокови бити одређени уз узимање у обзир "реалне динамике наших односа".

"Надам се да ће ново украјинско руководство бити спремно за то. Ми ћемо, такође, учинити све што од нас зависи", рекао је руски председник.

11. 08. 2009.

Извор РТС

[ja II]

slovenski narodi i trebaju da cuvaju bratske veze i da ih stalno jacaju, ali cim se neki brat ojaca i osmeli, pokusava da nadvlada nad drugim, rusi su divan narod,ucim i znam njihov jezik,stalni iznova i iznova ponavljam sto vise mogu ono st o sam naucio,jer ponavljanje je majka znanja, posecujem njihove sajtove sto pravoslavne , sto ove zemaljske, gledam divne slike i prirode i manastira i istorije i civilizacije .... itd, da ne nabrajam sada....

ali tesko da ce ijedna vlast imati bratske odnose sa nekim drugim,tesko da ce i jedna vlast da samu sebe zrtvuje za neku drugu ko brat za brata, tako da mi ovo deluje vrlo licemerno ko i kad na zapadu kazu mi hocemo prijateljske odnose... vlast je vlast... drugo, i sam putin cesto citira blazenopocivseg imperatora sveruskog aleksandra III romanova, koji je govorio da rusija ima samo dva saveznika-vojsku i mornaricu... deluje,sa gledista vlasi,potpuno tacno to...

ukrajina hoce isto sto i srbija,da je niko ne maltretira i ponizava,nece da bude mladji poslusni brat,nego ravnopravni clan porodice,pa i po cenu da se usprotivi starijem bratu..

drugo je kad zapad hoce prijateljstvo, oni stalno imaju neke cudne inicijacije u ovo ono, te ove i one stupnjeve,a sve su to interesna udruzenja onih koji hoce malo vise novca i moci nego sto trenutno imaju...

[Guest Оливера]

Brate, vidim da ćemo ti i ja malo da poričamo. Za početak, vidi malo ovo pisanije moje, pošto se raspisah na podforumu, a naročito odeljak Ruska duhovna reč (Mitropolit Donski govori o raskolu). Pogledaj i ostale političke vesti, razmisli malo, pa ćemo razgovarati.  crvenilo

[ja II]

vazi,sutra cu,ne mogu sad da buljim vise u ekran,oci me zabolele...  https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/0703_read.gif  doduse, moram priznati, krenucu to citati sa pozamasnom rezervom, jer mi je tesko poverovati u postojanje nimalo licemerne vlasti... ti politicki odnosi su uvek uslovljeni i bez ljubavi, a ruska centralisticka vlast...hm... crvenilo ali dobro,dok ne procitam tekstove,necu vise ni rec reci... 0110_hahaha

pozdrav, i jedva cekam konstruktivne rasprave i dijaloge  )  https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/slikanje.gif  dada

[Guest Оливера]

Овде су добродошла различита мишљења! Где бисмо били да сви мислимо исто, каква глупост. Током живота паметни људи истражују и често сами увиде неке своје грешке. Чак и онда, наш суд је наш, само то и ништа више. То не значи да нешто нисмо превидели. Можда ме баш ти или неко други упути да размислим и научим нешто. Само упутно је аргументовано разговарати. Једва чекам, брате 

[shalom777]

Hvala Bogu te Crkva(=Hristos) prevazilazi drzave,narode,nacije,politiku, te u Njemu nema ''ni Judejina, ni Grka''.

[Guest Оливера]

Годину дана после драматичних догађаја на Кавказу свет наставља да извлачи лекције из оног што се десило

О детаљима наш аналитичар Вјачеслав Соловјов.

Подсетимо да су у ноћи између 7. и 8. августа прошле године грузијске трупе вероломно напале Јужну Осетију: званично у циљу обнове територијалног интегритета земље, а у суштини ради уништавања и избацивања са ових територија локалног становништва. У току агресије били су убијени многи цивили, као и руски миротворци. Русија је притекла у помоћ жртвама агресије и увела своје трупе на територију републике. После 5 дана операције принуђивања на мир, грузијски војници су били разбијени и у потпуности истиснути из региона. Сећајући се догађаја тих дана, руски председник Дмитриј Медведев је рекао:

"До последњег тренутка смо рачунали у том периоду на то да ће грузијски режим имати довољно части, макар некакву унутрашњу честитост, разум, и да на крају крајева неће предузети фаталне грешке, које ће, као прво, довести до погибије људи, а као друго до врло озбиљних геополитичких последица. Нажалост, погрешили смо. Ао ове грешке, у првом реду, извео је Саакашвилијев режим. И ове грешке су се одмах претвориле у злочине. Погинули су људи, велики број људи. И РФ је морала да предузме строге узвратне мере у току којих су биле очуване стотине, хиљаде живота, и био је обновљен мир на Кавказу, мир који се налазио у опасности".

После ових догађаја Русија је признала независност Јужне Осетије, као и друге самопроглашене републике Абхазије, са циљем избегавања даљих покушаја грузијског руководства да посегне на слободу и живот њихових народа. Како је са тим у вези подвукао руски министар иностраних послова, мислили смо пре свега на то да спасемо људе, пошто у оквиру Грузије при таквом председнику ове две републике једнозначно би се налазиле под сталном претњом. Тек сада, годину дана после грузијске агресије у Јужној Осетији, међународна заједница почела је да разуме шта се у суштини дешава на Кавказу и да признаје реалност – изјвио је Сергеј Лавров.

То по његовим речима није једноставан процес за оне који су за време агресије на Јужну Осетију стали не на страну правде и праведности, не на страну интересовања за ствар, на крају крајева, већ на страну идеологије, блоковске политике. И међу њима су се нашли чланови НАТО-а. НАТО као организација нашла се управо на страни иних који су на све начине негирали чињенице, који су потхрањивали лаж која се чула из Тбилисија, који су бранили човека који је једноставно све изневерио, извршивши неопростиву авантуру. Она је коштала на стотине живота и постала трагедија за саму Грузију, за грузијски народ, који ми врло поштујемо и са којим нас никада неће посвађани ни Саакашвили, ни они који су му суфлирали.

Али већ пре годину дана на Западу се се нашли одговорни политички посленици који су испољили праву храброст и чинили све како се не би поновили трагични догађаји. То су у првом реду председник Француске Никола Саркози, који је, тада у својству председавајућег ЕУ, допутовао у Москву већ 12. августа и потписао са председником Дмитријом Медведевом споразум о регулисању ситуације у региону. Фактички они договори који су добили назив „план Медведев-Саркози“ и даље остају једини кодекс понашања, подвлачи се у телеграму шефа државе свом француском колеги поводом прве годишњице трагичних догађаја у Јужној Осетији. Нажалост, како Грузија, тако и низ њених прећутних и јавних покровитеља за сада не испуњава свој део обавеза за нормализацију стања у региону. Тим поводом Дмитриј Медведев је позвао на скоро склапање обавезујућих споразума о непримењивању силе између Грузије, Јужне Осетије и Абхазије, као и о предику испорука наоружања и војне технике актуалном грузијском режиму. Међународна заједница мора да испољи по том питању слидарну одговорност како грузијско руководство не би гајило илузије поводом могућности да некажњено решава своје проблеме војни

[Guest Оливера]

Јужна Осетија - годину дана касније

Ксенија Тошич осврће се на догађаје од пре годину дана, на онај брзи, жестоки и у многоме поучни рат у Јужној Осетији. Као повод послужила су обраћања неколико сталних коментатора њеног блога, поред осталих ово: „Ускоро ће се навршити годину дана од америчко-НАТО-грузијске агресије на ЈО и Абхазију као и геноцида од стране истих над руским мировњацима и народом Јужне Осетије, пише Топољ. Замолио бих вас Ксенија да напишете један ауторски текст на ту тему као и о онима који су наоружавали Грузију. Међу њима је на жалост била и Србија“. Дајемо реч Ксенији Тошић.

Тошић: Од оних трагичних догађаја у Јужној Осетији прошло је годину дана. Да ли је то довољно да би се извлачили некакви озбиљни закључци? Ипак, да покушамо.

Прво питање – може ли све то да се понови? Може. У свом недавном интервјуу за Вашингтон Пост председник Грузије Михаил Сакашвили позвао је САД да му што пре испоруче одбрамбене системе. „Ми желимо да земља још увек постоји кад све то стигне до нас“ – рекао је Сакашвили. А 5. августа у свом обраћању сенаторима Александар Вершбоу – заменик министра одбране за међународну безбедност — изајвио је како САД нису пружале Грузији директну војну помоћ од августа прошле године. Међутим — “свака суверена држава има право на одбрамбени потенцијал за заштиту својих граница, и Грузија ту није изузетак“, истиче Вершбоу. И зато ће део средстава која Конгрес издваја за Грузију бити упућен баш у ту сферу. Е, то заправо и јесте сос под којим ће се служити наоружавање Грузије. Москва је све правилно разумела и већ је оптужила САД за наставак испорука наоружања агресивном режиму Сакашвилија.

Уосталом, САД ни издалека нису једини његов лиферант. У том списку у разно време могле су се запазити Бугарска, Грчка, Летонија, Естонија, Литванија, Турска, Чешка, Босна и Херцеговина, Украјина, Израел и Србија. Признаћете, тешко да би се све ове земље могле сматрати непријатељима Русије. У чему је онда ствар? Највероватније у природи формирања Влада већине ових земаља, које су често коалиционе, састављене од веома различитих странака. Кабинети балансирају на тананим компромисима, на подели утицајних сфера, а често и на подршци споља. И ту спољну подршку свака странка, а понекад и цела Влада, мора нечим да плати. Поред осталог, и обавезом испоручивања Грузији наоружања. Ова прича има доста лобиста по целој Европи. А ако је неко и помислио да можда не треба чачкати мечку, све сумње би се развејале причом да овај шармантни љубитељ вина, ружа и фонтана није толико луд да зарати са Русијом. Испоставило се да јесте.

А могли су и раније да схвате да нешто у целој овој причи не штима. Рецимо, тачно је установљено да су грузијску армију тренирали амерички и израелски инструктори. И они нису могли да не виде кога и за шта спремају. Не мислим да су озбиљни војни стручњаци били поносни на ону подивљалу полупијану и разуздану руљу, која је уз смех и подврискивања снимала своје подвиге мобилним телефонима. Подвиге, попут спаљивања аутомобила са четворочланом породицом усред Цхинвала, или директног стрељања миротвораца, неспремних да одговоре без одговарајућег мандата. Такве не припремају за „учвршћивање одбрамбеног потенцијала“. Узгред, руско тужилаштво је све те мобилне пажљиво покупило и снимке укључило у доказни материјал о злочинима Сакашвилијевог режима. Даљи разговор водиће се у Европском суду за људска права.

И још један парадокс. Чак и удруженим напорима, све ове земље тешко да би могле да испоруче Грузији довољно наоружања за реалну војну конфронтацију са Русијом. Као прво, за толики број војних складишта не била довољна и цела територија већ добрано очерупане земље. Као друго – реалан рат са Русијом, а не са 58. армијом њеног Северно-Кавкаског војног округа, Тбилиси не би могао никада да изгура.

И што је најважније, тешко да ће иједна од земаља које тако активно наоружавају Грузију бити спремна да се умеша у прави конфликт. Јер за све, укључујући САД, очигледно је да је само добра воља Кремља зауставила армију која је већ била спремна да се устоличи у Тбилисију. Следећи пут те добре воље може и да не буде. Зашто? Зато што Русија због низа историјских, па и географских разлога не може себи да дозволи луксуз да виче „упомоћ“ док убијају њене миротворце. Она је обавезна да заустави непријатеља, иначе ће се ти непријатељи страшно намножити и биће то далеко озбиљнији играчи.

Москва то зна, знају то и њени партнери из НАТО-а, наши амерички пријатељи, па чак европски парламентарци који тако воде да дигну дреку сваким поводом. Управо зато су се све санкције свеле на вербалну осуду и привремено заустављање неких мање важних контаката и заједничких програма. Управо зато је Москва све те санкције једноставно игнорисала.

На тај начин, они који данас настављају да се играју игре „наоружајте Сакашвилија“, играју се ватром. Јер јасно је да судбину новог рата може да одреди сезонска депресија једног човека. Такође је јасно да му Русија више неће дозволити да млатара песницама по ближој околини. И још је јасније да се такозвана међународна заједница неће мешати. И коме онда треба цела ова прича? Западно-украјинским националистима? Источноевропским и балтичким политичарима, чија карјера почива на антируским фрустрацијама? Лобистима америчке војне индустрије? Не, они заиста нису вредни новог рата. Време је да се више прекине та нездрава инреција наоружавања Сакашвилија.

Ксенија Тошић

[Зоран]

ЈУШЧЕНКО РАЗОЧАРАН ОПТУЖБАМА МЕДВЕДЕВА

КИЈЕВ – Председник Украјине Виктор Јушченко одбацио је данас оштру критику свог руског колеге Дмитрија Медведева због „антируске” политике Кијева и рекао да је „врло разочаран” због „непријатељских” изјава.

„Јако сам разочаран отворено непријатељском природом” Медведевљеве изјаве рекао је Јушченко у писму упућеном руском председнику које је објављено на вебсајту украјинског председништва.

Медведев је у уторак оптужио Кијев да продаје оружје Грузији, да настоји да приступи НАТО-у и да води одвојене преговоре са Европском унијом о транзиту руског гаса до Европе. Он је тада одложио на неодређено време слање руског амбасадора у Кијев.

Јушченко је позвао Кремљ да призна свој део одговорности у погоршању односа између две земље.

„Наша држава је увек поштовала принципе пријатељства и партнерства” са Русијом, рекао је Јушченку и одбацио све Медведевљеве оптужбе.

Он је позвао Русију да поштује суверено право Којева да потане члан НАТО.

Бета

[Guest Оливера]

Путин први пут у Абхазији

Први пут након што је Русија признала независност Абхазије, премијер Путин посетио град Сухуми и обећао тамошњим лидерима да ће Москва и даље пружати економску и политичку помоћ.

Руски премијер Владимир Путин боравио је у Абхазији, први пут пошто је Русија признала њену независност.

Обећао је да ће Москва и даље пружати економску и политичку помоћ, а ако затреба, и војно подржати Абхазију.

Иzненадан долазак у град Сухуми и разговори са званичницима Абхазије потврдили су да две земље имају једнаке ставове.

Путин каже да економска криза неће утицати на руске планове. У наредних годину дана Москва ће уложити око 500 милиона долара у војне базе у Абхазији и на обезбеђење њене границе са Грузијом.

"У Абхазији је народ вредан и храбар и ако је успео да се одржи у време блокаде и рата успеће и да обнови привреду, када Русија пружа сваку врсту помоћи и војну ако затреба.Искрено нико други осим Русије не мора да вас призна", изјавио је премијер Русије.

Путин каже да не искључује нови сукоб са Грузијом, јер је са тамошњим руководством све могуће.

Председник Абхазије Сергеј Багапш сагласан је са Путином да нема повратка на ситуацију од пре.

Каже да за слање посматрачких мисија Уједињених Нација и Оебса постоји само један услов.

"Можемо да говоримо о тој теми, али само пошто признају нашу независност, наш суверенитет", изјавио је Багапш.

Руски премијер обишао је ново породилиште, у којем су непоредно пре његовог доласка рођена два дечака близанца. Колектив их је назвао Владимир и Дмитриј.

Грузија осуђује Путинову посету као провокацију и оптужује Москву за подстицање тензија у кавкаском региону.

Izvor: RTS

[Guest Оливера]

Evropa  | 16.07.2009

Merkel - Medvedev: Zajedno smo "jači"

Merkelova i Medvedev

Poslednjeg dana peterburškg dijaloga Nemačke i Rusije u Minhenu, predviđen je i susret nemačke kancelarke Angele Merkel i ruskog predsednika Medvedeva. Razgovorima će se pridružiti i brojni resorni ministri.

U zamku Šlajshajm kod Minhena kancelarka Angela Merkel i ruski predsednik Dmitrij Medvedev prvo razgovaraju u četiri oka, a zatim će im se pridružiti više ministara. Konferencija za novinare predviđena je za tri posle podne, zatim sledi susret sa bavarskim premijerom Horstom Zehoferom i posle toga Merkelova i Medvedev učestvovaće u takozvanom Petersburškom dijalogu o civilnom društvu.

Osnovne teme nemačko–ruskog dijaloga su privredna saradnja, snabdevanje energijom i krize u svetu. Kako je Nemačka najveći kupac ruskog gasa to će svakako biti jedna od dominantnih tema pri čemu će kancelarka nastojati da dobije garancije da se ne ponovi kriza u snabdevanju iz januara ove godine. Osim toga, tri dana pre susreta potpisan je sporazum o izgradnji gasovoda Nabuko koji je konkurencija gasovodu Severni tok ispod Baltičkog mora koji će direktno povezati Nemačku i Rusiju, tako da bi i to mogla biti tema razgovora.

Obezbeđeni i krediti

Očekuje se potpisivanje kredita od pola milijarde evra za osiguranje izvoza nemačkih firmi u Rusiju, Simens planira izgradnju zajedničke fabrike lokomiotiva, frankfurtski aerodorm učestvovaće u proširenju aerodorma u Sankt Petersburgu. Moskva podržava i preuzimanje Opela od strane austrijsko-kanadskog konzorcijuma Magna i ruske Sperbanke.

Teme su i zaštita klime, uključujući pripreme za svetsku konferenciju o klimi krajem godine u Kopenhagenu, Iran, Severna Koreja i Bliski istok.

Povodom današnjeg susreta kancelarke Angele Merkel i ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva u Bavarskoj list Hanoverše algemajne piše: „Samo nafta i gas i zastarela teška industrija ne mogu obezbediti budućnost Rusije. Zemlji su potrebni sveobuhvatna modernizacija, snažan srednji sloj, nove tehnologije i bolje profesionalno obrazovanje.

Prema svemu sudeći Medvedev to shvata. Čini se takođe da, za razliku od Putina, shvata da insistiranje na patriotizmu nije dovoljno da se prevlada kriza i obezbedi vlast Kremlja i u 21. veku. Ljudi žele da vide uspehe i da njihove rezultate osete u novčaniku. Nemci, i to naslućuje Medvedev, pri tom bi mogli biti od pomoći. Nova saradnja i jednoj i drugoj strani otvara neslućene mogućnosti“, piše list „Hanoverše algemajne“.

http://www.goethe-bytes.de/dw/article/0,,4492631,00.html