Свети свештеномученик Теодот Киринејски

[Владан]

уторак 15. март (2.мар)

Свештеномученик Теодот Киринејски , епископ киринијски, на острву Кипру



За епископа у Киринеји, на Кипру, изабран je због своје мудрости и добродетељи. Када наста гоњење хришћана у време цара Ликинија, изведоше га на суд. Мучитељ Савин га је саветовао да се одрекне Христа и да се поклони идолима. Када је он то одбио, ставили су га на муке. Ударали су му клинце у тело, а он се молио Богу са захвалношћу. Мислећи да му је крај близу, захвалан Богу што га је удостојио мученичког венца, он подучаваше хришћане који су били око њега. Али, промислом Божијим, цар Константин објави слободу хришћанима и нареди да се пусте сви заточеници Христа ради. Онако измучен, Свети Теодот се поврати на свој трон и поживе још две године. Свој земни живот је скончао 302. године.





Свети мученик Троадије

Као младић пострада за Христа. Григорије Неокесаријски виде га у визији како храбро подношаше муке за Христа све док не би убијен. И виде му душу, која кад се растави од тела, радосно хиташе к небу. Пострада и прослави се свети Троадије у III веку.



Четири стотине и четрдесет мученика

Четири стотине и четрдесет мученика, који бише убијени од Лонгобарда у Италији око 579. године. О њима пише свети Григорије Двојеслов. На једном месту бише посечени њих четрдесет, а на другом других четири стотине, сви због тога што нису хтели јести од идолске жртве, а осим тога ових четири стотине још и зато што нису хтели, по обичају незнабожних Лонгобарда, играти око козје главе, принете демонима на жртву од стране незнабожаца.



Преподобни Агатон

Преподобни Агатон, велики мисирски подвижник из V века. Савременик светог Макарија и ученик светог Лота. Старао се испунити све заповести Божје. Неко од братије похвали му један ножић, којим је секао пруће за котарице. Чувши похвалу светитељ с радошћу пружи томе брату ножић на дар. Још је говорио свети Агатон: "За мене би било задовољство кад бих могао узети себи тело некога губавца, а њему дати моје". Није ли то савршена љубав?



Света мученица Евталија




Ова Евталија света беше девица из Сицилије, и имаше мајку с истим именом, и брата Сермилијана. Сви беху некрштени и незнабожни. Стара Евталија боловаше од течења крви. У сну јаве јој се свети мученици Агфеј, Филаделф и Кирил (в. 10. мај) и рекну јој да ће оздравити, само и једино ако се крсти у име Господа Исуса Христа. Евталија поверује у Христа, крсти се и, ваистину, оздрави. Видећи то чудо, и њена се ћерка крсти. Сермилијан, пак, поче исмевати мајку и сестру због вере Христове, потом и претити. Мајка се уплаши и побеже од куће. Тада брат поче гонити сестру. Но сестра се не уплаши, јер јој милији беше Христос од брата, и рече Сермилијану: "Хришћанка сам и не бојим се умрети". Опаки брат посла к њој једнога слугу да је оскрнави. Но када слуга нападе св. Евталију, он изгуби очни вид. Зли брат виде то чудо, но оста тврда срца. Он појури за сестром, ухвати је и главу јој одсече, слично Каину. Тако света девица Евталија овенча се венцем вечне славе. И тако се и овом приликом обистини реч Христа Господа, да је Он донео мач међу људе, који дели сродне крвљу но не и сродне вером (Мт 10, 34-35).

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Guest]

РАСУЂИВАЊЕ

Ако неко изгуби веру у Бога, у накнаду му се даје глупост. А од свих глупости тешко да има веће од ове, да се неко назива хришћанином, а да иде и пабирчи бедне доказе Бога и бесмртног живота по другим верама и философијама. Ко не нађе злата код богаташа, како ће га наћи код сиромаха? Откровења бесмртнога живота, факта, докази, покази, реалне појаве духовнога света — све то не само да сачињава темељ вере хришћанске, него то сачињава и зидове, и спратове, и украсе, и сав намештај, и кров, и кубета величанственог здања вере хришћанске. Кроз сваку реч јеванђелску светли по један зрак из онога духовнога света, да и не говоримо о чудесним догађајима, и јеванђелским и појеванђелским, кроз сву историју цркве за 2000 година. Хришћанство је отворило широм капије онога света у тако великој мери, да њега не би требало готово ни звати религијом — због забуне, да се не би мешало са осталим верама и реалигијама — него Откровењем, Откровењем Божјим.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам Господа Исуса на Тајној Вечери и то:

1. како мораде казати ученицима, да ће га један од њих издати,

2. како и после свега што Он учини за Јуду, и после прања ногу и наговештаја да Он зна његове издајничке намере, Јуда остаде упоран у својим мислима о продаји за сребро и свога Учитеља и своје душе,

3. како Господу жао беше пропасти Јудине као и пропасти других издајника Њега и Његове цркве кроз све време до краја, што све Он прозираше Својим свевидећим духом.

БЕСЕДА

о Оцу и Сину

Ко види мене види онога који ме посла (Јов. 12, 45)

Ко види светлост, види и сунце с друге стране: зар може неко видети сунце не видећи светлости? Да нам сунце не шаље своју светлост, нико од нас не би знао за сунце. Све наше знање о сунцу ми смо добили помоћу светлости која је од сунца. Никад нико није видео сунце помоћу неке друте светлости а не оне која је од сунца.

Тако је и са нашим познањем Оца помоћу Сина. Ко не зна за Сина, не може знати за Оца. Ко позна Сина, позна и Оца. Ко види Сина, види и Оца. Бог се не може познати без светлости Своје, која дође међу људе. Светлост Очева јесте Син. Ја сам видело, рекао је Христос. И видело се свијетли у тами. Физички свет био би сав тама да није светлости од сунца. А духовни и морални свет, и сав живот људски, био би тама, да није светлости која је од Оца. А та светлост јесте Христос Господ.

Ваистину, браћо, нема праве светлости која осветљава биће Божје као што је Христос Господ. Ко Њега види. види Бога. Ко Њега не види, тај је у тами.

Господе Сине Божји, помози увек духу нашем да Тебе види, и кроз Тебе Оца Твог небссног и Духа Светога утешитеља. Тројицу једнобитну и неразделну, којој нека је слава и хвала вавек. Амин.

[Guest]

http://days.pravoslavie.ru//Days/20130302.htm

[Драгана Милошевић]

Агатон ћутљиви три године учи

Са кам'ном под језиком да мучи, и мучи,

Да језиком својим не послужи греху, 

Но да збори речи људма на утеху,

И да слави Бога који га сотвори.

Једном када светац поче да говори

Он о гневу рече: киме гнев овлада

Не угађа Богу ни сада ни никада,

Ми имамо силу васкрсават'  мртве, 

Од гневног никакве Бог не прима жртве. - 

Кад се смрт наднесе и над Агатона

Скупише се браћа да га виде бо'на.

Он молитву шапта са великим страхом,

Из груди му навре уздах за уздахом.

Питаху га браћа: зар се и ти бојиш,

О предобри оче, кад пред Богом стојиш?

Предобар си био, свима је познато,

Међ камење људско блист'о си к'о злато!- 

Тад им старац рече са лицем светлијим,

- Ја сад, децо, стојим пред судом Божјим.

Суд је људски једно, а друго Божји - 

И уздах се старцу оте још силнији.

[Драгана Милошевић]

https://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/1346440445/%D0%BF%D0%BE%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B8/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D1%82%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%82-%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8-r5895