Света преподобномученица Евдокија, Преподобни Агапије, Св мученица Антонина

[Владан]

петак 14. март (1.мар)

Света преподобномученица Евдокија



Преподобномученица Евдокија је живела у Илиопољу граду Феничанском за време царовања Трајанова. Најпре велика развратница, а потом покајница, испосница и најзад мученица. Развратом је била сабрала огромно богатство. Преокрет у њеном животу направио је, Промислом Божјим, неки стари монах Герман, и то нехотично. Дошав послом у град, он одседне код једног хришћанина, чија се кућа додиривала са кућом ове Евдокије. Када је он ноћу почео по обичају монашком читати Псалтир и неку књигу о Страшноме Суду, Евдокија га чује и с пажњом стане ослушкивати његове речи све до краја. Страх и ужас обузме је, тако да је остала будна до сванућа. А чим сване, она пошаље слуге да умоле тога монаха да дође к њој. Герман дође, и међу њима се отпочне дуг разговор о ономе што је старац монах прошле ноћи читао, и уопште о вери и спасењу. Резултат тих разговора буде да Евдокија замоли месног епископа да је крсти. После крштења она предаде све своје имање цркви, да се разда сиромасима, отпусти своје слуге и робове, а она се повуче у неки женски манастир. И тако се одлучно посвети сва монашком животу, послушању, трпљењу, бдењу, молитви и посту, да буде после тринаест месеци изабрана за игуманију. Проживе у манастиру педесетшест година, и удостоји се пред Богом да јој Бог даде толику благодат, те и мртве васкрсаваше. Када наста гоњење хришћана од некога кнеза Викентија, света Евдокија би посечена мачем. Ево дивног примера, како један суд нечистоће може да се очисти, освети и испуни скупоценим небеским мирисом, благодаћу Духа Светога.

Тропар (глас 8):

Истинском духовношћу свезала си своју душу за љубав Божију, а пропадљивост, красоту и пролазне лепоте заборавом си претекла, као ученица Христова. Прво си постом страсти умирила, затим си страдањем ђавола посрамила. Зато те је Христос дуплог венца удостојио, славна Евдокијо, света мученице: Моли Христа Бога да спасе душе наше.



Преподобни Агапије


Преподобни Агапије беше послушник једног врлинског старца при манастиру Ватопеду у Светој Гори. Једном оде на море да опере своју одећу, и тамо би ухваћен од морских разбојника, одведен и продан као роб у Магнезији једном агарјанину. Код овога он проведе дванаест година у оковима, и свакодневно радећи усрдно. Са великом вером и пламеним сузама Агапије се дан и ноћ мољаше Пресветој Богородици, брзој помоћници, да га Она, како зна, ослободи овог горког ропства и тешког рада. Најзад Свемилостива услиши молитве слуге Свога. Једне ноћи Она му се јави у сну и рече му да без икаквог страха иде к своме старцу. О чуда! - пробудивши се Агапије виде где су с њега спали окови и да су врата отворена. Тада свети разумеде, да је то чудо учинила Пресвета Богородица. Стога он тог часа без икакве сметње напусти агарјанинов дом и отпутова к своме старцу у Свету Гору. Али, кад га старац угледа, ожалости се, мислећи да је Агапије тајно побегао од свога господара, па му рече: Чедо, ти си обмануо агарјанина, но Бога нико никада обманути не може; у час Свеопштег Суда ти ћеш морати дати одговор за новце које је твој господар утрошио купивши те, да би му био од помоћи у његовим потребама. Стога, ако истински желиш себи спасење, врати се назад к своме господару и служи му. Поступивши тако, ти ћеш бити истински слуга Божји и верни служитељ Његов. А кад Бог буде просветио господара твог, он ће те сам пустити. Богољубиви и богољубљени Агапије, примивши ове речи свога старца као од Бога, врати се натраг к своме господару. Угледавши га неочекивано, агарјанин се зачуди. И упита га, како је отишао од њега и зашто се вратио. Светитељ му подробно исприча све. Агарјанина задиви, па и запрепасти, врлина Агапијева старца и узвишеност хришћанске вере. Но у исто време он тиме би тронут до дна душе. И ускоро, узевши са собом Агапија, и два сина своја, он оде у Свету Гору к Агапијевом старцу, и замоли овога да крсти њега и децу његову. И, поучени како треба у вери Христовој, они бише крштени. После тога примише ангелски образ. И поживевши богоугодно у врлинској покорности најпре Агапијевом старцу, а по смрти овога Агапију, они одоше у Царство Небеско да се радују са осталим преподобним оцима у Христу Исусу, коме приличи част и поклоњење вавек. Амин.


Света мученица Антонина



Рођена у граду Никеји, света Антонина пострада за владе цара Максимијана. Изведена дред цара Максимијана, она смело исповеди Христа. Зато је најпре ставише на разне муке, па у тамницу вргоше. Затим је изведоше из тамнице, и пошто је не могаше наговорити да принесе жртву идолима, они је обесише и ребра јој секоше. Трпећи то, блажена исмеваше богове незнабожачке и цареву обману. Због тога је предаде цар нарочитим крвницима, да је свуку и бију што јаче могу. А када се крвници приближише да је обнаже, мноштво Анђела сиђоше с неба, силно избише крвнике, и светитељку сачуваше неповређеном. После тога је положише на усијану лесу. Но пошто благодаћу Христовом она остаде неповређена и у овим мукама, они је најзад зашише у врећу и бацише у језеро Никејско, 302 године. И тако ова славна светитељка прими венац мучеништва.

[Guest]

РАСУЂИВАЊЕ

Верност и покорност вољи Божјој треба да красе живот свакога хришћанина. Бог прославља верне и покорне, као што се то види и на животу св. Агапија. Овога светитеља као младића ухватише разбојници, одведоше у Азију и продадоше неком Арапину. Пуних 12 година Агапије робоваше код овога Арапина ћутљиво и послушно; и пуних 12 година мољаше се он Пресветој Богородици да га ослободи ропства. Једне ноћи јави му се Богородица и рече му да устане и иде без страха своме старцу. Агапије устаде и дође у Свету Гору своме старцу. Када старац виде Агапија, ожалости се, мислећи да је сам побегао од свог господара. Агапије, веран и покоран вољи Божјој, одмах се врати у Азију, јави се своме господару, и исприча му све, шта се с њим догодило. Чувши Арапин све, задиви се добродетељи хришћана, па пожели видети старца Агапијева. Узме дакле два своја сина и дође у Свету Гору. Ту се крсти са синовима својим, сва тројица замонаше и остану до смрти подвизавајући се најпре под руководством старца Агапијевог а по том самог Агапија. И тако негдашњи сурови господари постану послушни ученици свога бившег роба, верног и вољи Божјој покорног Агапија.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам Господа Исуса на Тајној Вечери и то:

1. како пере ноге ученицима, и тиме их нарочито учи смерности и међусобној љубави,

2. како се Петар. један од највернијих, стиди и брани да му Господ опере ноге,

3. како се Јуда, неверник и издајник, не стиди и не брани да му Господ опере ноге.

4. како и данас верни примају безбројна доброчинства Божја са узбуђењем и стидом, а неверни примају исто то без узбуђења, без стида, и још са роптањем на Бога.

БЕСЕДА

о знању и творењу

Кад ово знате, благо вама ако га извршујете (Јов. 13, Ј7)

Најважније у овој изреци Господњој, драга браћо, јесте то, да Господ не блажи знање него извршивање. Он не каже апостолима: благо вама кад ово знате. Тако су говорили неки незнабожаки учитељи, који су само у знању гледали спасење. Не. него Господ вели: благо вама ако га извршујете. Знање о спасењу донео је сам Господ Исус. До тога знања нико није могао доћи својим трудом. Неки од старих грчких философа говорили су, да род човечји не може ни доћи до истине нити се спасти, док сам Бог не дође на земљу. Господ је дошао међу људе и открио је људима знање. Ко год прима ово знање, прима и обавезу да га извршује. О колико ће лакше бити на Суду ономе, ко ово знање никад није примио па, следствено, није га ни извршивао, неголи ономе ко је ово знање примио и пренебрегао његово извршење! О колико ће лакше бити на Суду неуким незнабошцима него ученим хришћанима!

Сам Господ показао се не само као зналац него и као извршилац. Његовом савршеном знању одговарало је и савршено извршивање. Он је сам лично, пред очима ученика својих. извршио све заповести Своје. И ову заповест дао им је после извршеног дела смерности и љубави. Кад је опрао ноге ученицима, онда им је заповедио да и они тако чине један другом.

Није Господ дошао међу људе да прља људе, него да их пере. Он никога ннје упрљао, а опрао је свакога ко је хтео да се опере. Какав стид за многе од нас, који се трудимо да само себе оперемо, а двапут више трудимо се да друге упрљамо! О браћо моја, то ми браћу рођену прљамо! И Христос плаче кад види како ми блатом клевете прљамо оне које је Он крвљу својом опрао.

Господе, опрости нам. Грешимо сваки дан против браће своје. И учини Господе, браћу нашу, коју смо ми упрљали, светлијим од нас у царсту Твоме. Ти си праведан и све видиш. Теби слава и хвала вавек. Амин.

[Guest]

http://days.pravoslavie.ru//Days/20130301.htm

[Драгана Милошевић]

Некад жена грехом испуњена,

А напокон кротка покајница

Евдокија Богу се мољаше,

Све клечећи сузе пролеваше.

То разгори јарост у сатани,

Па јаросан к небесима викну:

- Михаиле, небесни војводо,

Правду збориш, неправду ми твориш,

Мој тор смераш сасвим испразнити,

Последњу ми овцу уграбити,

Зашто ову грешницу узимаш?

Греси су јој тежи него моји!

Ја за мало неко преслушање

У ад падох и у вечне муке,

Њени греси као смрадно море

Све окружи што јој се приближи.

Тако злоба на добро се злоби,

Покајнику свакоме злокоби,

Док Михаил, чувар покајника,

С ангелима Евдокији приђе

И узе је под своје окриље,

Дахом својим растера демоне.

У том песма с неба се разлеже:

- Милост Божја тако благоволи, 

Да се сваки покајник прихвати,

Да се сваком покајнику прости,

Покајање - људима спасење,

То је Божја и милост и воља - 

Божја воља - сатани зловоља.