Jump to content

Сећамо ли се свог детињства?

Оцени ову тему


Баба

Препоручена порука

Управо сада, Josip Broz Tito рече

Joška nije pravi komunist. No ja mu opraštam, kao i ostalim srbima. 

 

E jbg...što kaže naš Željko

Srećom ti si bio...skromna kuća....malo nameštaja...letovanje u Sutomoru

 

obrazov_zpsdsretmxk.jpg

"Верујем Господе, помози мом неверју"

"О жено, велика је вера твоја, нека ти буде како хоћеш"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Драшко рече

E jbg...što kaže naš Željko

Srećom ti si bio...skromna kuća....malo nameštaja...letovanje u Sutomoru

 

Ovo bi trebalo biti kao neka šala, doskočica, pošalica, jeli? 

Predsjednik mora pokazati da ima moć. To nema ništa s komunizmom. To je stvar politike. A te kuće i ljetovališta...to su drugovi tako izabrali i odredili. Malo sam se ja tu šta pitao. 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ja bila mirno dete sa bujnom maštom. Osim dečijih igrica,volela sam kad onako posedamo u kanalu ispred nečije kuće i diskutujemo. Jednom pala diskusija na temu gde se nalazi kraj sveta. Zamišljala sam Zemlju kao veliku ravnu ploču,a na kraju bezdan. I palo je "ajde-ajmo" i najhrabrije Mira i ja prošle smo kroz dvorište Janičića,pa kroz veliku šupu kroz koju se ulazilo u baštu,a kako su velike i beskonačne te vojvođanske bašte..u očima deteta beskraj. Zapucale kroz luk,krastavce,paradajz,pa zašle u džunglu tj. kukuruz,bio prilično velik,znači da je to bilo jedne avgustovske večeri. I išle smo,malo trčale pa hodale,i srećne-idemo na kraj sveta! Nismo pomišljale da odemo zauvek,taman posla,samo da vidimo i da se vratimo. Spuštala se noć,ali videle smo,oči navikle na mrak. I sve je išlo baš kako smo htele dok u daljini nismo čule dozivanje naših majki. Uhvatila nas panika i dale smo se u sprint,znale smo da će nas prebiti ako nas uhvate. I ne bi nas stigle da nije u pomoć pritekla jedna Seka,starija devojčica,brza k`o gepard. Locirale su nas po tome,kako smo trčale,drmao se kukuruz,to nam bila taktička greška,trebalo je da se sćućurimo dok ne odu da nas traže u drugom pravcu. Seka je prvo dohvatila Miru,a potom mene. Mogu slobodno da kažem da smo krvarile,oštri su listovi kukuruza i nemilice su nas sekli dok smo bežale,nije bilo vremena da se sklanja lišće. Dobile smo batine...i tako... Osećala sam se poraženo,razočarano,ali šta da se radi.... Da,imale smo 4,5 godina....

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Са 4 године(можда и мало мање) сам се бициклом возао по Берну :) Били смо у неком тржном центру, мама ме оставила на игрчкама и ја кренем вани ка бициклу, продавачице ме узму и ставе на пулт, ја кренем оне опет, и јављају на разглас да се дијете изгубило, други пут сам им побјегао :), сјео на бицикл и возао се центром Берна, кад сам исћеифио, дошао оцу на посао.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

За вријеме рата знали смо као клинци да одемо на оближњу стрељану Војске РС. Ту смо скупљали чахуре разноразних калибара и малокалибарске метке који су остајали послије војних вјежби.

Догађају који ћу да опишем нисам присуствовала. Знам га из прича. Зашто? Па, питала сам маму да идем на стрељану. Претпостављате који је био одговор.

Елем,
Руља из улице је на стрељани нашла неексплодирани тромблон. "Капиталац", сине! Најстарији дјечаци су имали привилегију да га наизмјенично носе до улице и нашег дворишта. У дворишту им је баба конфисковала "улов".

Убрзо нетом пође баба да припне краву на испашу. Понијела са собом и тромблон. Утом наилази комшија Роки. Добио одсуство, иде са линије, па да се јави баби и упита за ћалета.
- Баба, ОДАКЛЕ ТИ ТО??!
- Донијела дјеца, синко.
- ШТО ЋЕ КОД ТЕБЕ?!
- Узела, синко. Они ће то развалит, а згодан кочић за припет краве...

Да није наишао комшија Роки, полетиле би и баба и крава.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Сећам се да сам волео да седнем у крило чим дође нека старија жена из фамилије. Баке су обично носиле вунене прслуке са дугмадима, а мени је као малом било интересантно да откопчам дугме, па да га закопчам. Уопште ми није било досадно, могао сам тако да се играм и играм. Досађивао сам тим женама. :) Вадило ме то што сам био умиљат. Тако је морала да ме трпи и једна бака која је чувала брата и мене. Бог да прости слушкињу своју Ангелину! 

 

 

 

Не брините се, дакле, за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свога.

(Мт.6, 34)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 12 часа, Tavita рече

Узела, синко. Они ће то развалит, а згодан кочић за припет краве...

Да није наишао комшија Роки, полетиле би и баба и крава.

Баш трагикомично.

Помозимо слабим и немоћним и људима у невољи јер добро се добрим враћа. :mazenje:

Наше писмо   је старо преко 1000 година . Чувајмо то наше благо .

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 13 минута, Ненад Р. рече

Баш трагикомично.

Живот у свим његовим нијансама :)

Најбитније је да је највећа трагедија избјегнута.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 year later...

Sećam se, evo baš skoro sam bila na jednom vidikovcu u KG-u. Celo moje detinjstvo mi je prošlo kroz glavu i mogu reći da mi najviše nedostaju baba i deda i njihovi ,,drugari", koje smo sretali prilikom šetnji ka pijaci, pri kupovini... :(

Послато са HUAWEI Y625-U21 користећи Pouke.org мобилну апликацију

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...