Свети мученици у Евгенији

[Владан]

понедељак 7. март (22.феб)

Свети мученици у Евгенији



У вpeмe нечестивих царева римских беху многа гоњења на хришћане; безбројни исповедници имена Христова и мученици беху на разне начине убијани, а света тела њихова, бацана зверовима и птицама да их разнесу, била су потајно од стране верних скупљана и по скровитим местима, по кућама и по градинама чесно сахрањивана. Тако су и у Евгенији, близу Цариграда, биле сахрањене мошти многобројних светих мученика, за Христа пострадалих, и много се година није знало за њих. А када идолопоклоничко незнабоштво преста, и мучитеља неста, и под хришћанским царевима се просвети васељена светлошћу свете вере и Црква беше на миру, тада божанским откривењем на чудесан начин показаше себе из недара земље, као светилници испод поклопца, и свете мошти мученика у Евгенији. Јер на месту, где беху сахрањене, стадоше се исцељивати од различитих болести, пошто је Бог на тај начин хтео да открије и прослави слуге Своје. И дође тамо епископ са црквеним клиром и, кад раскопаше то место, нађоше многе мошти светих мученика, чија имена зна само Господ, који их је записао у Књигу Живота на небесима. Све те свете мошти беху читаве и нетрулежне, јер се на њима испуни реч Светога Писма: Чува Господ све кости њихове, и ни једна се од њих неће сломити (Пс. 33, 21). Усто оне и велики мирис пуштаху из себе, и чудеса твораху, исцељујући сваку болест, и изгонећи зле духове из људи. И бише свечано пренесене у цркву, при чему је учествовало огромно мноштво всрних, певајућн псалме и песме духовне. Потом би откривено једном клирику, Николи Калиграфу, мужу врлинском, да се међу тим моштима налазе и мошти светог апостола Андроника, једног од Седамдесеторице, и помоћнице му Јуније, о којима свети апостол Павле у Посланици Римљанима говори ово: Поздравите Андроника и Јунију, моје рођаке и другаре у сужањству, који су знаменити међу апостолима (Рм. 16, 7).

Тропар (глас 4):

Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше.




Свети мученик Маврикије и седамдесет војника



У време цара Максимијана би велико гоњење хришћана. У граду Апамији сирској Маврикије беше старешина месне војске. Незнабошци га тужише цару као хришћанина и као сејача вере хришћанске међу војницима. Сам цар дође и поведе истрагу. С Маврикијем би изведено пред цара и седамдесет војника хришћана, међу којима и син Маврикијев Фотин. Ни ласка ни претња царева не може поколебати ове јунаке. На претње цареве одговорише: "О царе, нема страха у доброумној и моћној души оних који љубе Господа!" Када цар нареди те свукоше с њих војничке појасе и хаљине, они му рекоше: "Бог наш обући ће нас хаљинама и појасима нетрулежним, и вечном славом!" Када их цар укореваше што су презрели част војничку, дату им од њега, они одговорише: "Чест твоја је бешчешће, јер си заборавио Бога који ти је дао царску власт!" Тада цар нареди, те пред очима Маврикијевим посекоше му сина Фотина, да би тиме устрашио оца и остале. Но Маврикије рече: "Испунио си нашу жељу, о мучитељу, и послао си напред пред нама Фотина, војника Христова". Тада их цар осуди на најнечовечнију смрт: одведоше их у неко блато, обнажише, привезаше за дрвеће и намазаше медом, да их комарци, осе и стршљенови изуједају. У страшним мукама предадоше душе Богу тек десетог дана и одоше да се вечно радује с ангелима светим на небу. Хришћани тајно узеше тела њихова и чесно погребоше. Ови храбри Христови војини пострадаше око 305. године.



Преподобни Таласије и Лимније


Преподобни Таласије

Преподобни Таласије сазида једно подвизавалиште (испосницу) на брежуљку званом Тилимас, у близини града Кира. И он простотом живота и смерношћу ума превазиђе све ондашње преподобне оце. А Лимније, пошто силно вољаше подвижнички живот, као врло млад оде код овог великог Таласија. И овај га упути у подвижнички живот. Касније, када се преподобни Таласије престави (око 440 г.), Лимније отиде код славног преподобног Марона, и живљаше поред њега подражавајући живот његов. Но пошто божанствени Лимније вољаше да проводи живот без крова и склоништа, он се повуче на врх једне планине у околини Таргале. Ту не направи ни колибу, него само огради каменим зидом једно место, а небо му беше кров. И ту живљаше подвижнички. Због својих подвига блажени Лимније доби од Бога благодат да изгони ђаволе и да исцељује болести. Једном га уједе змија. Он прекрсти место где га беше ујела, и помоли се Богу, и ништа му не би. Другом приликом доби страшну болест стомачну. И призва име Божје, и оздрави. Овај преподобни покупи све слепце који су од прошње живели, сазида им келије, и смести их. И даваше им потребну храну, коју је добијао од хришћана који су долазили к њему по благослов. Пошто проживе тридесет и осам година без крова и склоништа, блажени Лимније у миру предаде душу своју у руке Божје.



Свети Папије Јерапољски

Ученик светих апостола и патролошки писац. Био епископ у Јерапољу. Од њега имамо сведочанство о Еванђељу Матејевом и Марковом, о четири Марије и о браћи Господњој, као и један непотпуно сачуван спис: Изјашњење Речи Господњих. Скончао мирно у другом веку.

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Guest]

РАСУЂИВАЊЕ

О непрестаном пребивању с Богом св. Антоније учи: "Душа твоја нека буде с Господом у свако доба, а тело нека ти је на земљи, као нека статуа. Стој увек пред лицем Господњим право. Страх од Бога нека ти је непрестано пред очима; исто тако и сећање смрти и одвратност од свега светскога. — Умири сваки дан, да би живео; јер ко се боји Бога, тај ће живети ва веки. Буди бодар непрестано, да не би пао у леност и беспослицу. — Омрзни све, светско и удаљи од себе, иначе ће оно тебе удаљити од Бога. Омрзни све, што ти доноси штету души. — Не одступај од Бога ради пролазних ствари. Нека ти послуже обрасцем и примером они, који су љубили Господа свим срцем својим и творили добра дела. — Пре свега непрестано изливај молитву и одаји Богу благодарност за све што би се случило с тобом. — Будеш ли испуњавао све што је заповеђено, то ћеш примити наследство, које око није видело, ни ухо чуло, нити срце човечје помислило" (Кор. 2, 9).

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам Господа Исуса у разговору са Мартом и Маријом и то:

1. како обе сестре срдачно примају Господа и желе чути Његову реч,

2. како се Марија више брине о духовном а Марта о телесном угошћењу божанскога Госта,

3. како се Господ више радује да Он некога угости духовном храном него ли неко Њега телесном.

БЕСЕДА

о будалама мудријим од света

Ми смо будале Христа ради (I Кор. 4, 10)

Тако говори велики апостол Павле, који се најпре руководио светском мудрошћу, која је против Христа, док није познао лаж и гнилост мудрости светске и светлост и постојаност мудрости Христове. Тада се свети апостол није срдио на свет, што га назива будалом Христа ради, нити је се пак, пркосећи свету, сам либио да се назове тим именом.

Није ни од какве вредности за нас како ће нас свет сматрати и називати. Важно је пак и преважно, како ће нас ангели свети на небесима сматрати и назвати, кад се после смрти сретнемо с њима. То је од судбоносне важности, а остало је све ништа.

Или смо ми будале за свет због Христа, или смо будале за Христа због света. Но, о како је малотрајан звук речи светске! Ако нам свет каже: будала! свет ће умрети, и реч његова ће умрети. Шта онда вреди реч његова? Но ако нам бесмртници небески кажу: будала!, то нити мре, нити се скида с нас као вечна осуда.

Ко не верује у Живога Бога, ни у бесмртан живот, ни у ваплоћење Господа Христа, ни у Христово васкрсење, ни у истину јеванђелску, ни у вечну Божју милост и правду — је ли чудо ако он сматра будалом онога ко у све то верује?

О нека би свак од нас, који се крстом крстимо, не само лако подносио него са задовољством примао назив будале Христа ради! Радујмо се и веселимо се, ако нас неверници тако назову, јер то значи да смо близу Христа а далеко од неверника. Радујмо се и веселимо се, и поновимо силним ехом свету у уши: да, да, заиста ми смо будале Христа ради!

Господе премудри, крепи нас силом Твојом, да се не страшимо невернога света ни кад нас шиба бичевима нити погрдним речима Тебе ради. Теби слава и хвала вавек. Амин.

[Guest]

http://days.pravoslavie.ru//Days/20130222.htm

[Драгана Милошевић]

Од корена благородна - лоза благородна

Фотин млади - жртва Богу красна и угодна!

Отац виде где му сину главу одсекоше,

И млазеве рујне крви како потекоше.

Маврикије, отац бодар, срцу свом одоли,

Нити викну, нит' зажали, нити сузу проли.

 

Ти си ми га,драги Боже, рече, даровао,

За сву љубав твоју, Боже, шта бих боље дао?

Удостој и мене смрти као и Фотина,

Ти што за нас пожртвова Јединог Сина! -

Маврикије, војник славан небескога цара,

Од земаљских поглавара он не прима дара,

Но он бодри своју чету, поносну легију,

Пред бездушним идолима да се не повију,

У смрт води своју чету, и кроз смрт животу -

Слаб је језик да искаже ту ретку красоту ...

 

 

Нек се нашим месом хране осе и стршљени,

Ипак нисмо, о војници, нисмо побеђени.

Нек комарци крв нам сишу,нека се нахране,

Скоро ћемо, браћо моја, бити с оне стране.

Где царују сви који су за Крст војевали,

Рећи ћемо Христу Богу: нисмо те издали!

[Драгана Милошевић]

https://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/1346440445/%D0%BF%D0%BE%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B8/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%BC%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8-%D1%83-%D0%B5%D0%B2%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B8-r5870