Свети Лав Римски, Свети Флавијан Цариградски

[Владан]

понедељак 3. март (18.феб)

 

Свети Лав Римски



Рођен у Италији од родитеља благочестивих. Би најпре архиђакон код папе Сикста III, а по смрти овога узведен, и преко своје воље, на престо папе римскога. Кад је Атила са Хунима дошао близу Рима и спремао се већ да разори и сагори овај град, Лав изађе пред њега у архијерејском одјејању, укроти гнев хунског вође и отклони пропаст Рима. Колико се Атила дао усаветовати од светога човека, толико се морао устрашити од визије апостола Петра и Павла, који стајаху поред Лава, и пламеним мачевима прећаху Атили. И не само да је Лав спасао Рим, него је он помогао много спасењу Православља од јереси Евтихијеве и Диоскорове. Јерес ова састојала се у сливању божанске и човечанске природе Христове у једну и, следствено, у одрицању две воље у личности Господа Спаситеља. Због тога би сазван IV васељенски сабор у Халкидону, на коме се прочита посланица Лава, коју Лав беше написао и положио на гроб светог Петра, а свети Петар исправио. Пред смрт провео је четрдесет дана у посту и молитви на гробу апостола Петра, молећи овога да му јави да ли су му греси опроштени. Апостол му се јави и рече да су му сви греси опроштени, осим грехова у рукополагању свештеника (из чега се види колико је тежак грех недостојног рукополагати). Светитељ поново припадне на молитву док није био извештен да су му и ти греси изглађени. Тад мирно преда душу Господу. Свети Лав упокојио се 461. године.

Свети Флавијан Цариградски



Свети Флавијан, патријарх цариградски после светог Прокла. Савременик светог Лава папе. Борио се одлучно против Евтихија и Диоскора, но жив не дочека тријумф Православља на IV васељенском сабору, јер пре тога на једном јеретичком сабору у Ефесу буде бијен и гажен тако бездушно да ту и умре. Верни војник Христов, храбри бранилац и исповедник вере православне. Упокојио се 449. године.

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Михајло]

лепша икона..Св.Лава Великог..

О животу светога Лава I, епископа града Рима, имамо врло мало поузданих података. Несхватљива је чињеница да на Западу дуго није постојао никакав живопис овог великог светитеља и пастира Цркве православне.

Породица св. Лава потиче из Тоскане, па се у складу с тим она сматрала местом његовог рођења. Међутим, светитељ у једном свом писму Рим назива својом „домовином“; тако да је место његовог рођења за сада једноставно нерешив проблем. Није нам познат ни датум његовог рођења, предпоставља се да је у питању последња деценија четвртог столећа.

Зна се да је био веома угледна и утицајна личност у црквеном, али и јавном животу Рима. Био је ђакон и теолошки саветник папе Сикста III (432. - 440.), кога ће наследити на епископској катедри; такође и саветник на двору цара Валентинијана II.

У пролеће 440. године, Лав бива послан у Галију у чисто политичкој мисији измирења, поводом сукоба римских генерала Аеција и Албина. Баш за време ове мисије, тачније 19. августа 440, умире папа Сикст. Римски хришћани, заједно са клиром, једнодушно су изабрали св. Лава за његовог наследника. По повратку из Галије архиђакон Лав је хиротонисан 29. септембра 440. године.

ИСТОРИЈСКЕ ПРИЛИКЕ

Не треба заборавити да је св. Лав живео у једном веома бурном периоду у историји цивилизације, стари свет се рушио а нови рађао. Запад је био преплављен варварима, који су пред собом уништавали све културне вредности римског света; а византијски Исток је био малаксао од непрестаних веома жучних богословских расправа, јереси попут аријанства, несторијанства, аполинаријевства и читав низ других хетеродоксалних учења претиле су не само јединству Цркве, него и чистоти хришћанске вере од апостола предане.

А када се на историјску сцену појавио архимандрит једног цариградског манастира, Евтихије, „човек ограничена ума“ (како га је називао о. Јустин Ћелијски), ширећи учење монофизитско, које је порицало људску природу у Христу, а самим тим порицало и искупитељску улогу Христа-Бога и Човека, папа Лав, као један од најмоћнијих људи тога доба, схвата своју улогу и постаје „стуб и тврђава“ истините вере. Године 449. светитељ пише посланицу цариградском патријарху Флавијану, у којој на потпуно јасан начин исповеда православну веру у богочовечанску Личност Исуса Христа. Ова посланица (Epistola dogmatica) ће касније пресудно утицати на формулисање догматских истина на Четвртом Васељенском сабору у Халкидону 451. године.

СУСРЕТ СВ. ЛАВА

И АТИЛЕ ХУНСКОГ

Папа Лав је у великој мери утицао на повлачење варвара из Италије. Наиме, Атила, кнез Хуна, назван „бич Божји“, провалио је у Италију почетком 452. године и кренуо да заузме Рим. Цар Валентинијан II је на преговоре са Атилом послао три своја најугледнија сарадника, међу којима је свакако био и папа Лав. Цареви посланици се сусретоше са вођом Хуна у Мантови, негде у јесен 452. године. Преговори су успели и Атила је напустио Италију.

Хагиографско предање православне Цркве чува врло сликовит опис сусрета светитеља са Атилом и његове одлуке да се повуче. У житију св. Лава су записане следеће речи: „А када Атилини доглавници и војводе, зачуђени његовом необичном и брзом променом од гнева на кротост, питаху Атилу, зашто се уплашио и послушао једног римског човека који је без оружија изашао пред њега, те се повукао из Италије, остављајући у њој толико блага, Атила им одговори: Зар ви не видесте што ја видех? Јер ја видех два ангеловидна мужа (свете врховне апостоле Петра и Павла), који стајаху поред папе, са исуканим мачевима, и смрћу ми прећаху, ако не послушам архијереја Божијег“.

ЛИЧНОСТ СВ. ЛАВА

Св. Лав је прозван Велики управо због тога што је његова архипастирска делатност била веома значајна за јединство Цркве. Он је као „пастир добри“ бринуо о повереному стаду сматрајући да сваки човек заслужује утеху и љубав уколико је човек, јер је у свим људима једна те иста природа. У складу с тим св. Лав је учио да треба љубити (волети) све људе и тако се уподобити Богу.

О РУКОПОЛОЖЕЊУ

Живопис светог Лава Великог доноси и једну дидактичку епизоду о предострожности или укору у случају нехатног односа према хиротонији (рукоположењу) кандидата у презвитерски или епископски чин: „Пошто пресвети папа Лав зађе у дубоку старост, и приближи се својој кончини, он би обавештен да су му греси опроштени. Јер је четрдесет дана провео у посту и молитви на гробу светог апостола Петра, молећи светог апостола да умоли Бога да му грехе опрости. И пошто се наврши четрдесет дана, јави му се свети апостол Петар, и рече: Молих за тебе, и опроштени су ти сви греси осим грехова у рукополагању свештеника, јер ћеш о томе одговарати да ли си по закону и достојне рукополагао, или ниси“, у наставку свети хагиограф Јустин наводи да „после овог обавештења свети Лав удвостручи своје молитве, пошћење и милостиње, скрушеним срцем вапијући, док не би извештен да су му и ти греси опроштени“. Нису велики учитељи Цркве, попут св. Јован Златоустог, св. Григорија Богослова, св. Амвросија Миланског, и др. узалуд тражили од оних који се рукополажу искуство не само у побожности, већ и у учености, тј. књишкој мудрости и философији, првенствено због пораста опасности од јеретичког учења које каља чисту веру хришћанску. Међутим, грех олаког рукоположења је, поред многих примера из историје Цркве и упозорења светих Отаца, данас веома актуелан и као никада до сада слаби и онако пољуљану веру народа. Тако да нам се речи св. Јована Златоустог: „...рукополажу незналице за свештенике (и епископе) и поверавају им надзор над имањем за које је Син Божији платио Својом крвљу! Ми извргавамо руглу само свештенство тиме што га предајемо у руке неискусним људима“, чине невероватно савременим; и св. Јероним Стридонски је оштро критиковао овај преступ; говорећи о његовим последицама он наводи: „необразовани и припрости свештеници сматрају себе за свете јер они сами ништа не знају“.

КОНЧИНА СВЕТИТЕЉА

Последње године светитељевог живота историја слабо познаје. Узрок томе је вероватно његово повлачење из света пред крај живота да би се у блаженој исихији (тишини) припремио себе за сусрет са Сладчајшим Господом коме је служио читавог живота. Као датум упокојење обично се узима 10. октобар 461. године; убрзо након смрти народ је почео да га поштује као светог, и на Истоку, и на Западу. Његове свете мошти данас почивају у Ватиканској саборној цркви светог апостола Петра у Риму. Православна Црква његов помен слави 18. фебруара. 

[Guest]

РАСУЂИВАЊЕ

С тешком и претешком муком и пожртвовањем требљен је кукољ јереси из пшенице православне истине. Јеретици су се од увек служили нирким средствима и ниским особама у подривању Православља. Архимандрит цариградски Евтихије и патријарх александријски Диоскор, који су проносили јеретичко учење да у Христу нису биле две природе: божанска и човечанска, него једна, имали су за свога савезника у царском двору ниског евнуха Хрисафија. Уз њих је потајно била и царица Евдокија. Правослаље је лавовски бранио неустрашиви патријарх Флавијан, у чему га је помагала царева сестра, св. Пулхерија. Евнух је доносио цару Теодосију најгнусније клевете против Флавијана, само да би цар овога отерао с престола и довео за патријарха јеретика Евтихија. Када ни ово ни све друго не успе, јеретици се реше да убију Флавијана. И заиста, на разбојничком сабору у Ефесу они га толико избију и изгазе да је св. Флавијан трећи дан предао Богу душу. Шта се догодило на крају? На IV Васељенском сабору Евтихије и Диоскор буду проклети. Евнух избачен из двора са срамом изгуби свој живот. Царица Евдокија протерана из Цариграда у Палестину. Флавијан и Пулхерија проглашени за светитеље. И вера православна победоносно утврђена.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам Господа Исуса посред фарисеја и књижевника и то:

1. како се Он труди да дигне фарисеје и књижевнике и да их спасе, а како се они труде да Њега оборе и убију,

2. како Он жели да исправи сваку њихову помисао и реч, а како они желе да искриве сваку Његову помисао и реч.

3. како је Он жалостан што не може да их оживи, а како су они жалосни што не могу Њега да умртве.

БЕСЕДА

о борби немоћних са Свемоћним

А главари свешшенички договорше се

да и Лазара убију (Јов. 12, 10)

Договорише се прво да убију Делатеља,па онда и дело Његово. Јер васкрсли Лазар беше дело Христово. Шта вреди. помишљали су они лукаво, убити Чудотворца а оставити жива сведока Његовог највећег чуда? Тек онда би се народ распалио на њих као на злочинце! Па ипак се догодило, да су убили Христа а промашили Лазара. Па онда? Па онда су они —или њихови једномишљеници — поубијали десетину Његових апостола, а промашили стотине. Па онда су поубијали хиљаде, а промашили стотине хиљада. Па онда су поубијали стотине хиљада, а промашили милионе. Најзад се показало да су и побијени иза њихових леђа васкрсавали у живот као покошена трава а намењени убиству пред лицем убица расли као посејана трава. Узалуд је мудри Гамалил говорио: ако је ово дјело од Бога, не можете га покварити (Дела Ап. 5, 39). Богоборци су кроз све векове узалуд оштрили своју немоћ, да посеку усев Божји. Но што су га они више секли, то је усев Божји бујније растао.

О безумни христоборци, и ондашњи и садашњи! Ваш топуз одбија се од града Христовога, и удара у вашу сопствену колибу, и руши је у прах и пепео. Кроз све векове имали сте довољно савезника: осим ђавола уз вас су били јеретици, идолопоклоници, фанатици, гатари и врачари, развратни кнежеви и богаташи, насилници и сви отупели грешници. Побеђени сте до сада, и без сваке сумње сви савезници ваши са вама заједно биће побеђени до на крај времена.

Нека је за то Теби, свемоћни и неодољиви Господе, слава и хвала вавек. Амин.

[Guest]

Святитель Лев I Великий, папа Римский

[Guest]

Святитель Агапит исповедник, епископ Синадский

[Guest]

Святитель Флавиан исповедник, Патриарх Цареградский

[Guest]

Преподобный Косма Яхромский

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/1346440445/%D0%BF%D0%BE%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B8/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%BB%D0%B0%D0%B2-%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D1%84%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD-%D1%86%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8-r1206

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/topic/17512-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D1%98%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D1%9B%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B1%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%B5-%D0%BD%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%99%D0%B0-%D0%BE-%D0%B1%D0%BB%D1%83/

 

https://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/1346440445/%D0%BF%D0%BE%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B8/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D1%98%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D1%9B%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B1%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%B5-%D0%BD%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%99-r1207

[Драгана Милошевић]

"Кад охолост дође, дође и срамота"

То је реч Божја то наук живота.

Јеретици ко су? Деца охолости,

Деца охолости, очеви лудости.

Шта хтедоше они? Срамоту нанети,

Зато морадоше срамоту понети.

Евтих се поузда у помоћ евнуха,

Флавијан у помоћ Божјега Духа.

Охолости увек и погиб'о следи:

Евтихиј пропаде, Флавијан победи.

Диоскору нада у песници беше,

Зато сви векови и њега презреше.

Флавијан избијен и ногама згажен -

Сад на земљи слављен, а на небу блажен.

Он истину брани без стра'   и застоја,

Истину одстоја, ништа с' не убоја.

Лав римски му помоћ лавовску указа

У одбрани светлог Христовог образа.

Ова два јерарха и Евлогиј - трећи

Упутише цркву победи и срећи.

Без  'ваких духова црква шта би била?

Устрељена птица саломљених крила.