Претражи Живе Речи Утехе

Tango Six danas u celosti prenosi istraživanje novinarke Centra za istraživačko novinarstvo Srbije i nekadašnje zamenice glavnog i odgovornog urednika portala Tango Six Dine Đorđević. Kako je država Srbija u aljkavo sprovedenoj privatizaciji ugrozila nekadašnji vazduhoplovno-industrijski kapacitet i time dovela u pitanje sposobnosti održavanja letelica RV i PVO / Foto: CINS Rezervni delovi i oprema za vojne helikoptere gazele koji se nalaze u fabrici 21. maj, stavljeni su van upotrebe nakon što je lanac drogerija Lilly privatizovao fabriku 2012. godine. Vrednost opreme je označena kao „poverljiva“, a u međuvremenu je fabrika prešla u ruke preduzeća Treća petoletka. Vlasnik oba preduzeća je narodni poslanik Mladen Grujić. U fabrici 21. maj u beogradskom naselju Rakovica nalaze se oprema i alati za proizvodnju mehaničkih komponenti i rezervnih delova za vojne helikoptere gazele, ali Vojska Srbije ne može da ih koristi otkako je država fabriku prodala lancu drogerija Lilly. Prodaja se dogodila u julu 2012., a Ministarstvo odbrane i Lilly su od oktobra te godine bez uspeha pokušavali da se dogovore kako da reše status sporne vojne imovine. U Ministarstvu navode da bi upotrebom ove opreme i alata, odnosno, remontom gazela u zemlji umesto kod inostranih ponuđača, moglo značajno da se uštedi. O problemu sa rezervnim delovima za borbene helikoptere, među kojima su i gazele, govorio je polovinom 2016. godine i sadašnji predsednik Srbije, tada premijer, Aleksandar Vučić. Ministarstvo odbrane je više puta ukazivalo Agenciji da je privatizacija u odnosu na vojnu imovinu sporna, „odnosno da do promene statusa tih sredstava, kao i njihovog otuđenja nije moglo da dođe“ bez saglasnosti Ministarstva. Agenciji su novembra 2015. godine predložili da raskine privatizaciju. To se ipak nije desilo, uprkos kontrolama Ministarstva privrede i Saveta za borbu protiv korupcije, kao i policijskoj istrazi. U međuvremenu je 21. maj prešao u vlasništvo firme Treća petoletka, čija je delatnost iznajmljivanje i upravljanje nekretninama. Njen vlasnik je Mladen Grujić, koji je ujedno i jedan od suvlasnika drogerije Lilly. Grujić je samostalni poslanik u Skupštini Srbije, a u sazivu od aprila 2014. godine bio je poslanik Nove Srbije Velimira Ilića. Grujić nije pristao na razgovor niti je odgovorio na većinu pitanja koja mu je Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) poslao, uz objašnjenje da je Ministarstvo odbrane najveći broj dokumenata koji se odnose na privatizaciju označilo tajnim, zbog čega je njegov stav da se ceo postupak pregovora tretira kao takav. Dodao je da bi pristao na razgovor ukoliko Ministarstvo odbrane ukloni oznake “službena tajna” i “poverljivo”. Sudski spor koji je Grujićeva kompanija Lilly pokrenula protiv Agencije za privatizaciju, zbog odbijanja Agencije da im izda potvrdu o ispunjenosti ugovornih obaveza posle privatizacije, okončan je 20. jula 2017. godine. Grujić je povukao tužbu u oktobru 2016, a Privredni apelacioni sud je prekoredno rešavanje spora pokrenuo nakon što je dobio CINS-ov zahtev za pristup informacijama o ovom slučaju. Parfemi ili turbine? Pare. / Foto: CINS Ministarstvo odbrane nije odgovorilo na najveći broj pitanja CINS-a poslatih marta ove godine, uz objašnjenje da je reč o poverljivim informacijama. U odgovoru CINS-u ovo Ministarstvo navodi da je stupilo u kontakt sa Trećom petoletkom, kao novim vlasnikom 21. maja, kako bi rešili sporna pitanja, ali do objavljivanja ovog teksta nisu zvanično potvrdili da li se u međuvremenu nešto promenilo. Uprkos zahtevu novinara CINS-a, Ministarstvo odbrane im nije obezbedilo ni razgovor sa tadašnjim državnim sekretarom, a kasnije i resornim ministrom Zoranom Đorđevićem, koji je bio uključen u pregovore o rešavanju ovog pitanja. Oprema možda i skuplja od sporne privatizacije Osnovna delatnost Fabrike turbomotora i transmisija 21. maj, prema podacima Agencije za privredne registre, jeste proizvodnja ostalih delova i dodatne opreme za motorna vozila. Preduzeće je osnovano 1948. godine i nalazi se u beogradskom naselju Rakovica. Fabrika je pravila motore za avione i helikoptere, a sredinom osamdesetih počinju da proizvode i remontuju motore, kvačila i transmisije za helikoptere gazele za Jugoslovensku narodnu armiju, po licenci francuskog proizvođača Aerospatiale. Za te potrebe instalirani su oprema i specijalni alati koje se i danas nalaze u fabrici. Fabrika je sve do privatizacije bila zadužena za remontovanje gazela Vojske Srbije. Nakon nekoliko neuspelih aukcija preduzeće 21. maj prodato je lancu drogerija Lilly 2012. godine, za 1,4 miliona evra, iako je procenjena vrednost prema kupoprodajnom ugovoru bila skoro šest puta veća – oko 8,26 miliona evra. Kupovinom fabrike 21. maj, Lilly je došao u posed opreme i specijalnih alata za remont kvačila i transmisije helikoptera gazela. Mešovita komisija iz Ministarstva odbrane i Vojske Srbije je tokom 2014. i 2015. godine izvršila uvid u spiskove delova i opreme u skladištima fabrike i „identifikovala konačan spisak mašina, alata, opreme i rezervnih delova, nakon čega je utvrđeno da oprema nakon privatizacije nije korišćena ni otuđena od strane novog vlasnika“. Kolika je vrednost opreme koja se nalazi u fabrici novinari CINS-a nisu uspeli da utvrde. Na pitanja o tome iz Ministarstva su odbili da odgovore, rekavši da su ti podaci „poverljivi“. Sa istim obrazloženjem je i vlasnik drogerije Lilly, Mladen Grujić, odbio da odgovori na pitanje o vrednosti opreme. Ipak, podatak o tome je izneo na jednom od sastanaka sa tadašnjim državnim sekretarom, a kasnije ministrom odbrane, Zoranom Đorđevićem, sredinom 2013. godine. Grujić je tada rekao da rezervni delovi po knjigama vrede 7,2 miliona evra kao i da će svim zakonskim sredstvima pokušati da spreči poništenje privatizacije. Ministarstvo odbrane i Lilly su od 2012. godine u više navrata pregovarali o rešavanju statusa ove imovine, ali nisu postigli nikakav dogovor. U junu 2014. godine Vojska i vazduhoplovni zavod Moma Stanojlović, koji je takođe remontovao gazele, pre i posle privatizacije, od 21. maja su kupili deo rezervnih delova, po ceni od nešto više od 50 hiljada evra. Posle nešto više od mesec dana, Lilly je Ministarstvu odbrane ponudio da imovinu iz 21. maja za koju je Ministarstvo zainteresovano otkupi po ceni starog gvožđa, za 10 hiljada evra. Ministarstvo je ovu ponudu odbilo uz objašnjenje da bi to značilo da otkupljuje sopstvenu imovinu. Nikada nije realizovan ni pokušaj dogovora iz marta 2015. godine, kada je Ministarstvo odbrane predložilo da izvrši uvid u dokumentaciju svoje imovine nakon čega bi zaključilo spisak rezervnih delova, opreme, alata i rezervnih delova. Ta imovina bi bez naknade bila ustupljena Ministarstvu, a ono bi zauzvrat izdalo potvrdu da nema drugih potraživanja od preduzeća 21 maj. Uslovi iz ugovora ispunjeni – pregovori u toku Navodeći da je oprema u fabrici 21. maj od posebne važnosti za sistem odbrane, Ministarstvo odbrane se u dopisu Agenciji za privatizaciju poziva na odredbe Zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme po kojima preduzeće koje se bavi tom proizvodnjom treba kontinuirano da radi, a promena delatnosti može da se izvrši samo uz saglasnost Ministarstva. U slučаju 21. maja, Ministаrstvo nije dаlo bilo kаkvu sаglаsnost, niti im je ona tražena. Ministarstvo je 2014. godine tražilo od Agencije za privatizaciju da joj se oprema i specijalni alati za remont transmisija i kvačila što hitnije vrate. Takođe, pod oznakom hitno, naveli su da će predložiti čak i poništenje privatizacije, a pre toga i da sumnjaju da je fabrika privatizovana protivzakonito, za šta su tvrdili da imaju dokaze. U jednom od dopisa Agenciji kao rešenje pominju i raskid ugovora, a razlog za to su videli u upotrebnoj vrednosti vojne imovine, zaštiti državnog interesa i uštedi novca koju bi omogućio remont gazela u zemlji umesto u inostranstvu. Agencija je u julu 2014. sprovela kontrolu ugovornih obaveza kompanije Lilly za drugu godinu poslovanja u 21. maju, nakon koje je zaključila da ne može da zauzme stav jer joj iz ove firme tom prilikom nisu dostavili kompletnu dokumentaciju. Ugovor o prodaji 21. maja predviđao je da Lilly mora da otpočne pregovore sa Ministarstvom odbrane o rešavanju pitanja sporne imovine, ali nigde se ne navodi da je za okončavanje privatizacije nužno da do dogovora i dođe. Uprkos tome što su pregovori otpočeli u roku, Agencija je odbila da kompaniji Lilly izda potvrdu da su ispunjeni svi uslovi iz ugovora, uključujući i taj oko koga je spor nastao. U aprilu 2015. godine, Lilly je zbog toga tužio Agenciju Privrednom sudu. Sud je odbacio tužbu u septembru iste godine, a slučaj se nakon žalbe našao pred Privrednim apelacionim sudom. U februaru prošle godine postupak po žalbi je prekinut jer se u međuvremenu Agencija za privatizaciju ugasila. Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije, predložila je nastavak postupka sredinom oktobra 2016. godine, ali je dve nedelje nakon toga Lilly povukao tužbu. U odgovoru Ministarstva privrede CINS-u stoji da je Komisija za kontrolu izvršenja ugovornih obaveza kupaca usvojila mišljenje revizorske kuće KPMG iz 2014. godine, koje Agencija za privatizaciju nije želela da usvoji u celosti, a kojim je zaključeno da je Lilly ispunio i tu ugovornu obavezu. Od tada Ministarstvo privrede ne kontroliše poštovanje ugovora u slučaju ove privatizacije. Istrage o privatizaciji bez rezultata Prema rečima nekadašnjeg ministra privrede Saše Radulovića, zbog sumnje da je došlo do korupcije, istragu nad radom Agencije za privatizaciju pokrenulo je i Ministarstvo privrede u januaru 2014. godine, na osnovu dopisa Ministarstva odbrane: „Ja nisam učestvovao u pregovorima, ali mislim da je stanovište Ministarstva odbrane, koje je podržalo Ministarstvo privrede, bilo da ta oprema nije ni bila predmet privatizacije jer nije bila procenjena, dakle nije bila deo prospekta nego je otišla kao staro gvožđe, te da kupac nema pravo na tu opremu“, kaže Radulović. Nadzor je obustavljen početkom avgusta 2016. jer je pre toga donet zakon kojim je Agencija ugašena. Privatizacijom se jedno vreme bavio i Savet za borbu protiv korupcije, koji novinarima nije obezbedio sagovornika na ovu temu, iako im je tražen intervju. Istragu o slučaju privatizacije 21. maja vodila je i policija. Oni su aprila 2015. godine svu dokumentaciju koju su prikupili tokom istrage dostavili Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu na dalje postupanje. Iz ovog tužilaštva navode da je na osnovu predatih spisa formiran predmet o eventualnim nepravilnostima u poslovanju preduzeća Lilly Drogerie, Fap Famos i 21. maj, kao i da je, u vezi sa njim, u toku predistražni postupak. Petar VOJINOVIĆ

Plivajući zamajac je među vozačima toliko omražen, da se u oglasima za prodaju automobila često u opisu kao prednost stavlja „nema plivajući“. Stvar je u tome što njegova zamena može da bude vrlo skupa, a mnogima se pokvari relativno brzo nakon kupovine vozila. Objasnimo stoga čemu služi, kako radi, zašto se kvari i zašto je zamena toliko skupa? Da bismo stigli do plivajućeg zamajca, krenimo od samog motora. Smeša goriva i vazduha koja eksplodira u cilindru gurne klip na dole. Klip zatim gura klipnjaču, a ona zahvaljujući tome što je vezana za posebno koleno na kolenastom vratilu, okreće kolenasto vratilo, koje nazivamo i radilicom. Isto to naizmenično rade svi klipovi, kao što možete da vidite na ovoj animaciji ispod: Dakle, na radilicu ne deluje konstantna sila koja je tera da se okreće, već praktično dobija udare koje nakon eksplozije u cilindru sa klipa prenosi klipnjača. Stoga se javljaju vibracije i nemiran rad motora. Da bi se dobilo ravnomernije okretanje radilice, tj. da bi se „ispeglali“ udari klipova, na kraj radilice se postavlja zamajac. On praktično funkcioniše kao teg koji svojom masom ne dozvoljava nagle promene u brzini okretanja radilice. Što je zamajac teži, to bolje obavlja svoj zadatak, ali ni tu ne sme da se preteruje zato što se onda javljaju drugi problemi - npr. motor bi imao više muke prilikom ubrzavanja. Lamela Na zamajac se naslanja frikcioni disk – lamela, koju možete da vidite na slici ispod. Spoljašnji prsten (sivi deo), tj. frikcioni deo lamele naslanja se na zamajac - on konstantno ostvaruje pun kontakt sa zamajcem, bez obzira da li je menjač u nekom stepenu prenosa ili u neutralnom položaju i dok motor radi vrte se istom brzinom. Kada pritisnemo papučicu kvačila, mi u stvari razdvajamo lamelu i zamajac, što nam omogućava da promenimo stepen prenosa u menjaču. Kada puštamo papučicu kvačila, dolazi do ponovnog kontakta frikcione površine lamele i zamajca. Da bi se uspostavljanje kontakta i izjednačavanje brzine njihovog okretanja obavilo što mirnije, dolazi do određenog proklizavanja između frikcione površine lamele i zamajca, a i sam frikcioni prsten ima dva sloja između kojih se nalaze amortizacioni elementi. Kako bi se ovaj proces obavio uz još manje vibracija ili trzanja, sama lamela ima posebnu konstrukciju. Vidite li zelene opruge u središnjem delu lamele na gornjoj slici lamele? Te opruge služe da ublaže vibracije prilikom rada u leru (prazan hod), prilikom oštrog ubrzavanja ili kočenja motorom. Naime, lamelu čine dve celine: Spoljašnji prsten, tj. deo sa frikcionom površinom koja naleže na zamajac Manji deo u sredini, sa otvorom sa zupcima kroz koji prolazi osovina koja ide u menjač Ove dve celine mogu u određenoj meri da se pomeraju jedna u odnosu na drugu, a pomeranje ide upravo preko tih opruga. Dakle, opruge nisu tu samo za ukras, već se u stvari preko njih posredno prenosi sila sa frikcione površine na osovinu koja ide ka menjaču. Kakve ovo veze ima sa plivajućim zamajcem? Razvojem novih tehnologija koje su omogućile da motori mogu da, što je naročito slučaj kod savremenih turbo dizel motora, veoma brzo i „oštro“ razviju veliki obrtni moment pri malom broju obrtaja, došlo je do potrebe da se nađe način za obuzdavanje navale tolikog obrtnog momenta, pošto dolazi do ogromnog opterećenja svih komponenti u sistemu prenosa snage/obrtnog momenta iz motora na točkove. Stoga su konstruktori razvili zamajac sastavljen iz dva dela, međusobno povezana oprugama, slično sistemu koji se koristi kod lamele. Naziva se plivajući ili dvomaseni zamajac, pošto ima dve „mase“ (na engleskom „dual-mass flywheel“. Primarni deo plivajućeg zamajca je veliki disk sa zupcima na spoljašnjem delu (kao na klasičnom zamajcu). Sa njegove unutrašnje strane nalaze se kružni kanali u kojima su dve opruge. Preko te dve opruge sila se sa primarnog prenosi na sekundarni disk plivajućeg zamajca, na koji se naslanja lamela. Upravo zahvaljujući oprugama amortizuju se vibracije prilikom startovanja i zaustavljanja motora, prilikom njegovog rada, ali se i ublažavaju sile koje nastaju kod oštrog davanja gasa ili usporavanja motorom. Uprošćeno rečeno, imamo dva zamajca, pri čemu se sila sa jednog na drugi prenosi oprugama koje amortizuju vibracije i udare. Ova animacija može to mnogo bolje da objasni: Postoje i komplikovanije verzije Pošto su zahtevi vozača za što tišim i „mirnijim“ automobilima sve veći, proizvođači plivajućih zamajaca konstantno rade na unapređenju ovog sistema. Tako danas imamo naprednije vrste plivajućih zamajaca, ali objašnjavanje njihovog funkcionisanja bi oduzelo mnogo prostora. Koliko može da traje plivajući zamajac? Od 150 do 200 hiljada kilometara, ali to u velikoj meri zavisi i od načina vožnje. Po nepisanom pravilu, originalni plivajući zamajac trebalo bi da traje mnogo duže od zamenskih verzija. Zbog niže cene, uglavnom se ugrađuju zamenski. Kao i kod svih drugih skupih delova na automobilu, postoje razne predrasude o njegovom roku trajanja, pošto ne znate koliko je u stvari kilometara automobil prešao (skidanje kilometraže), ne znate kada je zamenjen plivajući, kako je auto vožen pre nego što ste ga vi kupili, itd. Na njegovu trajnost može da utiče čak i nepravilan rad motora, pa plivajući zamajac trpi veći stres, tj. mora da amortizuje više vibracija. Nenamerno gašenje motora prilikom kretanja iz mesta takođe izaziva snažne udare na zamajac. „Potapanje“ papučice gasa, kada pri malom broju obrtaja pritisnete papučicu gasa „do daske“ nikako mu ne prija i ukoliko to često radite, naročito ako je reč o snažnom motoru sa velikim obrtnim momentom, plivajućem zamajcu će brzo doći kraj. Dakle, ako vozite normalno i sve komponente vezane za plivajući zamajac su ispravne, on može da traje zaista dugo. Međutim, ukoliko ga zlostavljate, životni vek može da mu bude izuzetno kratak. Koji su simptomi pokvarenog plivajućeg zamajca? U zavisnosti od toga koliko je istrošen i u kakvom su stanju razne komponente u njemu, naročito opruge, na kvar plivajućeg zamajca mogu da ukažu sledeći simptomi: zveckanje, pojačane vibracije i lupanje u leru stresanje i udari prilikom startovanja i gašenja motora trzanje i lupanje prilikom kretanja ili jačeg dodavanja gasa Nivo buke i stresanja se menja sa različitim brojem obrtaja prilikom dodavanja i puštanja gasa, pritiskanja i puštanja kvačila: „Lažni“ simptomi Neretko se slični simptomi javljaju kada „ode“ nosač motora, pa prvo treba proveriti nosače motora. I kvar nekih drugih delova može da navede vozača da pomisli da je reč o kvaru plivajućeg, iako je on sasvim ispravan. Stoga je možda pametno posetiti dva ili tri servisa pre odluke da se menja zamajac, kako se ne bi desilo da plaćate nepotrebnu popravku. Kako sačuvati plivajući zamajac? Ne „potapajte“ papučicu gasa pri malom broju obrtaja. Ako nekoga pretičete, obavezno ubacite menjač u niži stepen prenosa i obavite to u višim obrtajima, iako znate da on sasvim lepo „povlači“ i sa malog broja obrtaja. Nemojte ni generalno da vozite na suviše malom broju obrtaja – drugim rečima, ako vam se pojavljuju one strelice (na instrument tabli) da prebacite u viši stepen prenosa zbog ekonomičnije vožnje, ne morate baš slepo da ih pratite. Ne držite pritisnuto kvačilo dok čekate zeleno na semaforu, u koloni, na usponu i u sličnim situacijama. Ne „potpisujte“ auto, ne driftujte i slično. Ne kočite motorom pri visokim obrtajima pred krivinu kao da vozite trke. Da li i benzinci imaju plivajući zamajac? Neki imaju, i to već dugo, a sve ih je više i više. Naime, zbog trenda da se smanjuje radna zapremina motora bez žrtvovanja performansi, turbo benzinci polako ali sigurno potiskuju atmosferske benzince. Gde je turbo punjač, tu je i veći obrtni moment na nižem broju obrtaja, pa se javljaju isti problemi kao kod dizelaša, mada u mnogo manjoj meri; bar tako pokazuju dosadašnja iskustva. Da li je neophodno menjati plivajući čim se primete prvi simptomi kvara? Ako su simptomi blagi, neki majstori će vam reći da može još tako da se vozi dok se ne pogoršaju, a tada više ne treba čekati. Sa druge strane, čim počnu blagi simptomi, navodno neće proći mnogo vremena dok mu definitivno ne dođe kraj, mada i to u velikoj meri zavisi od načina vožnje. Stoga je najbolje ne odlagati zamenu, pošto neispravan plivajući zamajac utiče negativno i na druge delove, a u ekstremnim slučajevima može da pukne radilica, što sa sobom nosi čitav niz drugih delova koji stradaju... Koliko košta zamena plivajućeg zamajca? Uglavnom „mnogo“ stotina evra, sve do hiljadu i više, u zavisnosti od toga da li ugrađujete originalan deo u ovlašćenom servisu ili zamenski u neovlašćenom. Nećemo navoditi konkretne primere, pošto cene mogu da se razlikuju i po više stotina evra za određeni model. Da li plivajući zamajac može da se remontuje? Može. Postoje dve opcije. Prva je da odete u ovlašćeni servis i pitate da li postoji mogućnost da kupite polovan, remontovan plivajući zamajac, pri čemu biste ostavili svoj stari i koliko bi to koštalo. Za neke marke automobila to može da se uradi, za neke ne može... Druga opcija je da odete u neki servis koji se bavi remontom. Recimo da je cena oko 200 evra, u zavisnosti od toga gde se radi, šta treba da se uradi i slično. Treba uzeti u obzir i garanciju koja se daje na remontovan plivajući zamajac. Naravno, osnovno pitanje je u kakvom je stanju zamajac i može li uopšte da se remontuje. Ugradnja običnog zamajca umesto plivajućeg? Ovu temu ćemo obraditi u sledećem tekstu, pošto je sve više vozača koji umesto plivajućeg zamajca ugrađuju poseban fiksni, koji svojom konstrukcijom „imitira“ plivajući. Dragan Romčević Извор: https://beta.polovniautomobili.com/auto-vesti/saveti/kako-radi-plivajuci-zamajac-najveci-neprijatelj-vlasnika-dizelasa.php