Претражи Живе Речи Утехе

Зато је и долазак верника у храмове, посебно на Свету Литургију, наш и ваш улазак у небо, браћо и сесте. То говорим и себи и вама, да би имали, када улазимо у храм, осећања да се тамо свршава најсветија Тајна, Тајна неба и земље, Тајна Цркве, Тајна Свете Литургије. Све што бих вам могао рећи о данашњем дану и за овај свети чин и свети тренутак, јесте да безусловно прихватите ону поруку коју смо чули данас из Јеванђеља – када је онај младић упитао Господа како да буде савршен и спасен и добио одговор: љуби Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свом снагом својом; и ближњега свога као себе самога. Нека вам то буде поука данашњег освећења, да долазећи у овај храм љубите Бога и да волите једни друге. Само тако, преко Бога, препознаћемо и другог човека, а преко човека препознаћемо Бога. А и Бога и човека, кажем човека, браћо и сестре, најпре ћемо пронаћи у храму, у храму Божијем јер нечовеку није место у светом храму. Нека вас овај храм уједињује, братими, мири, сложи, обожи и умножи – што би рекао Свети Николај Жички. Све нам је то потребно. Сваки је храм леп, без обзира колики он био по величини. Али, он је највећи и најлепши онда када народа Божијега има у њему када се свршава Света Литургија. Ви дајете својим присуством, својим молитвама, својим смирењем, својом жртвом лепоту, ви улепшавате и овако украшен и леп храм. Храм вам, браћо и сестре, могу представити као лађу, то је лађа која плови морем и док је море мирно она плови мирно, спокојно и путници су у њој мирни и спокојни, а како је море ћудљиво и не знамо када ће наићи таласи, тако и ми не знамо када ће бура наших слабости, искушења, невоља, патњи и мука да наиђе на нас – и зато имамо храм да у њега улазимо, да се у њему видамо, да у њему кажемо свуда присутном Господу – Господе, у искушењима сам, у невољама сам, помози! Помошће и теби и мени, по вери мојој и твојој, брате и сестро. Није без основа она народна изрека у којој је речено Марку Краљевићу – беж' у цркву Марко, зар не видиш да ћеш да погинеш? Сви који смо у Цркви, који слушамо Цркву, сви смо на путу спасења, ми смо ограђени од ових видљивих и невидљивих непријатеља. Зато је Свети Јован Златоусти упоређивао Цркву са одбрамбеним зидом јер је она заштитни зид. Ако смо ми у том заштитном зиду, шта могу да нам науде они тамо који су изван зида, било да су животиње или непријатељи? Не могу нам ништа док смо унутра у Цркви, али ако изађемо, не дај Боже, из Цркве, онда се ми заиста излажемо опасностима којих није мало у животу и овоме свету. Као што мирна и заштићена лука пружа велику сигурност усидреним бродовима, тако и храм Божији све оне који у њега улазе са вером и страхом Божијим издиже из световних неприлика, даје им могућност да у миру са Богом и са собом, кроз молитву, разговарају. То је оно шта вам желим, то је оно што нам поручује данашњи празник, данашња света недеља и овај храм који смо осветили. Богу хвала, Света Петка-Параскева заиста је присутна у свести целог православног рода нашег, па и у српском народу. Због тога будите срећни и благословени што је овај храм њој посвећен. Ја данас имам посебно задовољство и радост, да поред ове благодати за коју смо се молили да сиђе на овај храм у који смо положили честице моштију Светог великомученика Лазара Косовског, што овде остављам и делове одеће која је била на телу Свете Петке-Преподобне матере наше Параскеве, које, као што знате, пребива у Јашију у Румунији. Када сам био пре неког времена тамо, онда ми је митрополит Теофан, са великом љубављу, подарио ове делове одеће, које ја данас дарујем вама. Ови делови одеће Свете Петке од сада ће овде бити, целивајте их, молите се пред њима, а онда молитве Свете Параскеве неће изостати. Нека сте срећни и Богом и Светом Петком благословени! Извор текста и слике: Епархија шумадијска