Претражи Живе Речи Утехе

Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву и чула речи Божанског Јеванђеља: "Ко хоће за мном да иде, нека се одрече себе и узме крст свој, и за мном да иде" (Мк. 8,34), она свим срцем припаде Господу и када одрасте придружи се плејади благочестивих угодника Божијих. Након смрти својих родитеља, жељна подвижничког живота она напусти родитељски дом и оде у Цариград, а затим се запути у пустињу Јорданску, живећи строгим отшеличким животом, где се Христа ради подвизавала све до старости своје. У доба позне старости послуша глас Анђела Божијег, остави пустињу и врати се у свој родни град, Епиват. Ту она поживе још две године у непрестаном посту и молитви, па се представи Богу у 11. столећу. Њено тело би од стране верних сахрањено по хришћанским обичајима, али не на градском гробљу већ издвојено од других. Богоугодни хришћани из тог места после јављања светитељке у сну неком Георгију и Јефимији пронашли су место где су биле закопане њене мошти, извадили су их из земље и положили у храм светог Петра и Павла у Епивату. Њене чудотворне мошти преношене су у току времена много пута. Најпре у Цариград, па одатле у Трново, да би опет биле враћене у Цариград, а из Цариграда у Београд. Сада се свете и чудесне мошти, Свете Петке налазе у румунском граду Јашију. Широм наше земље налази се и велики број лековитих извора, који су посвећени св. Петки. Један од њих је извор св. Петке у Калемегданској тврђави у Београду где су њене мошти дуго времена почивале. Тропар, глас 4: Пустиноје и безмолвноје житије возљубивши, и во сљед Христа жениха твојего усердно потекши, и того благоје иго во јуности твојеј вземши, крестним знаменијем к мисленим врагом мужески вооружившисја, постническими подвиги постом и молитвамии слезними капљами, углије страстеј угасила јеси достославнаја Параскево, и ниње в небесњем чертозје с мудрими дјевами предстојашчи Христу,моли о нас почитајушчих честнују памјат твоју. Кондак, глас 6: Свјатују вси заступницу сушчим в бједах, благочестно воспојим Параскеву всечестнују: та бо, житије оставлши тљенное и нетљеное пријат во вјеки, сего ради славу обрјете, чудес благодат Божијим вељенијем. Тропар, гл. 4. Заволевши миран пустињски живот и пошавши добровољно за Христом, Твојим Жеником, узела си од своје младости Његов лаки јарам, наоружавши се знамењем Крста против духовних непријатеља. Испосничким подвизима, постом, молитвама и сузним капима, угасила си углевље страсти. Параскево, достојна похвале, која и сада са мудрим девојкама стојиш пред Христом у Небеском дворцу: Моли се за нас који поштујемо Твоју часну успомену. Кондак, гл. 6. Прославимо сви побожно најчаснију Параскеву, свету заштитницу у невољама, јер она оставивши пропадљиви живот, прими вечни непропадљиви. Због тога, по Божијој заповести, нађе славу благодат да чини чуда.

При повратку владика Давид је посетио цркву Свете Тројице у Трстенику. Извор: Епархија крушевачка Фото: Миљан Милетић Беседа Eпископа крушевачког Г. Давида по Јеванђељу 9:08 мин. Беседа Eпископа крушевачког Г. Давида на крају Литургије 4:34 мин. » Упутство за преузимање аудио фајла

Дан раније, Владика канадски г. Георгије, у пратњи оца Радована из Риџајне и подпредседника Управног одбора парохије Вивијаном Бабић, обишао је потенцијална земљишта која Црква планира да купи где би се у скоријој будућности градио храм свете Петке у овом граду. Прослава је почела у суботу светом архијерејском Литургијом, којом је началствовао Његово Преосвештенство Георгије уз саслужење проте Радована Марића и одговарање црквеног хора из Риџајне, а у присутству већине парохијана који живе у овом граду. Дивно је било и ове године видети вредне Србе из Саскатуна како побожно и благочестиво прослављају своју покровитељку свету Петку. На крају свете Литургије и причешћа немалог броја Србчади, Владика Георгије се обратио народу пригодном беседом. И ове године је поучавао своје епархиоте да следују путем српских светитеља и своје покровитељке, свете Петке, и да и на овим просторима достојанствено представљају наш народ и својим животима проповедају православну веру. Затим се парохијанима обратио отац Радован честитајући им славу и изразивши благодарност Владици Георгију што је нашао времена да парохију посети и ове године и поучи верне.Честитке поводом црквене славе присутнима су пренели отац Роман у име Украјинске Цркве, председница Милена Периш у име парохије свете Петке, и отац Радован у име ЦШО Свете Тројице из Риџајне. Културно-уметнички програм отворили су чланови хора цркве из Риџајне духовном песмом ,,Говори, Господе, слуга твој Те слуша“. У пнаставку је сестра Данијела Видовић говорила о књижевном и пјесничком раду брата Љубана Клобућара који живи и ради у Саскатуну. Брат Љубан је, на молбу присутних, прочитао неколико својих пјесама. У наставку сабрања расправљано је о плановима парохије за будућност. Главна тема је била куповина земље за будућу српску цркву у Саскатуну. Тренутно постоје три могуће локације, где је потребно испитати услове градње како би се у што скоријем времену један од тих плацева купио. Акција прикупљања материјалних средстава за куповину земљишта траје већ неколико мјесеци. У свету недељу, Владика Георгије, уз саслужење оца Радована и уз одговарање црквеног хора, у пуној цркви у Риџајну одслужио свету службу Божју, којом приликом се обратио Србима у Риџајни. Потписани је у име парохије заблагодарио Владици Георгију што пуних 28 година посећује Србе у Риџајни. Велика радост је била за све нас у вечерњим сатима када је Владика, уз саслужење проте Радована, обавио свету тајну крштења петоро Српчади Горана и Мирјане Станимировић. Ово је био историјски догађај како за родитеље, тако и за све присутне Цркву Божју. У овој цркви - у којој су крштене многе душе почев од 1916. године када је саграђена до данас - није забележено да је крштено одједном петоро деце од истих родитеља. Владика канадски Георгије је истакао да је до примања владичанског чина и доласка у Канаду крстио 1054 душе, а да по доласку у Канаду више и не броји, мада му је ово прво крштење петоро Српчади од истих родитеља. Кума на крштењу била је вредна и благочестива Српкиња Драгана Перушиновић. прота Радован Марић Извор: Епархија канадска

Прошле, 2011. године, благословом Преосвећеног владике Хризостома и митрополита молдавског г. Теофана, донесен је плашт св. Петке из Јашија из Молдавије и положен у храму преподобне - свете Петке у Подбрду. Био је то уистину историјски и чудесан догађај саме св. Петке, која је услишила вишедеценијске молитве и мољења хиљада вјерних, који су са стрпљењем чекали да се оствари жеља (из тестамента) благочестивог донатора земљишта овога храма. А његова жеља била је да се ''на брду у Подбрду'' подигне храм св. Петке и у њега пренесе њен плашт из цркве у Мркоњић Граду који је он донио из Јашија. Храм је давно подигнут на брду у Подбрду, али плашт свете Петке до скоро није био пренесен из цркве у Мркоњић Граду. Овакво стање деценијама и година оптерећивало је односе не само односних црквених јединица, већ и саме људске односе. Видећи то и осјетивши тај дамар унутарцрквених односа, Преосвећени владика Хризостом је одлучио да се усрдније молимо Богу и св. Петки како би љубав побједила. И управо то се и десило. Једног лијепог дана прошле, 2011. године отац Клеопа из Јашија јавио је како је црква у Подбрду благословом митрополита из Јашија добила на благослов нов плашт свете Петке. У први мах та вијест је све изненадила, али и одушевила све људе који су знали за поменуту историју. И тако је 2011. године нови плашт свете Петке донесен у Подбрдо. Овогодишњи сабор св. Петке у Подбрду је био наставак прошлогодишњег славља. Ка светој Петки похрлили су многи вјерници из Крајине, али и из Србије и Хрватске. Храм свете у Подбрду, иако се убраја међу највеће храмове не само у Бихаћко-петровачкој епархији, већ и у цијелој Крајини и Републици Српској био је ове године премален да под своје сводове прими хиљаде вјерника, који су дошли да се моле Богу и поклоне плашту св. Петке. Свету архијерејску Литургију је служио Преосвећени владика Хризостом уз саслужење високопреподобних игумана Сергија Карановића из манастира Рмња и Василија Рожића, настојатеља манастира Клисине, протојереја-ставрофора Милоша Миловановића из Подрашнице и јереја Бошка Максимовића из Чађавице, као и епархијског ђакона Николе Перковића. Послије Литургије и причешћа многобројних вјерника благословено је славско жито и преломљен славски колач. Кум славе био је г. Душан Видеканић са породицом. Потом је извршена трократна литија око светог храма и одслужен помен погинулим парохијанима ове парохије у отаџбинско-ослободилачком рату 1992-1995. године. У бесједи је Преосвећени владика Хризостом позвао вјернике да се вјером, љубављу и достојним живљењем угледају на свету Петку која је, ''попут свете Марије Египћанке, прије ње отишла у најсуровију Јорданску пустињу ради подвига. А прије њих – свете Марије Египћанке и свете Петке - у истој пустињи подвизавали су се многи свети, а опет прије свих треба поменути св. пророка Илију, св. Јована Крститеља и самог Господа Исуса Христа! ... Нека би дао Бог да и ми, молитвама свете матере Параскеве, постанемо Његови свједоци у овоме свијету. Није довољно само прослављати свете и светитеље Божије, већ треба и угледати се на њих... Нашу вјеру и наше ревновање за вјеру морамо оплеменити љубављу не само према Богу, него и, прије свега и изнад свега, према ближњему, јер они ће нам бити судије и свједоци на Последњем суду Христа Господа... Даље је Владика говорио о потреби указивања доброчинства сваком ближњем. Извор: Епархија бихаћко-петровачка

Велики број верног народа се окупио на Светој Литургији да молитвено прослави празник посвећен Светој Петки, нашој великој заштитници и молитвеници пред Господом. Свету Архијерејску Литургију је служио Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслуживање Епископа рашко-призренског г. Теодосија и великог броја свештенства како из Архиепископије београдско-карловачке, тако и из других епархија наше свете Цркве. http://www.spc.rs/sr/proslava_svete_petke_na_chukarici_0

Не мали храм био је испуњен верницима Трешњевице и околине, који су се сакупили да са својим Епископом и свештенством прославе Бога Живога и Његову угодницу Свету Петку. Честитајући сабраном народу храмовну славу, Владика Јован је истакао значај светиње живота, и то не било каквог, већ хришћанског живота, који се у Цркви и кроз Цркву остварује. Осврнувши се на прочитано Јеванђеље о мудрим и лудим девојкама, Владика је нагласио да смо позвани и дужни пред Богом, али и пред ближњима, да се трудимо да одржавамо светиљке своје, тј. душе наше. Морамо целог живота доливати уља да би те светиљке гореле, а то значи да морамо имати и показивати хришћанске врлине и одбацивати страсти којима гасимо душе своје. На крају ће свако - и цар и владика, и свештеник и монах и сваки човек, морати Богу дати одговор зашто је дозволио да се угаси светиљка душе његове. Беседа епископа шумадијског Г. Јована Током свете Литургије, Владика Јован је произвео у чин протонамесника надлежног пароха Новицу Ескића. На крају Литургије извршен је опход око храма и пререзан славски колач, а потом је уприличена заједничка трпеза, коју је припремио домаћин славе Иван Михаиловић из Доње Трешњевице. јереј Александар Миловановић Извор: Епархија шумадијска

Након резања славског колача, Митрополит Јован се обратио присутнима говорећи о лику и богоугодном животу Свете Петке, о поштовању које она као молитвена заступница има у српском народу, и о историји манастира на Светом Духу у Загребу, ктитору Ђури Авировићу, оснивачу манастирске обитељи Митрополиту Доситеју и обновитељу Митрополиту Дамаскину. Након Литургије, за све присутне послужен је ручак у трпезарији Духовног центра и Гимназије, где је настављено дружење и разговор, све до вечерњег богослужења на које су дошли и они верници који су били спречени у јутарњим сатима. Митрополит Јован је рекао да је у наредном периоду у плану организовање поклоничког путовања у румунски град Јаши где се чувају мошти светитељке, будући да је управо то молба и жеља коју су присутни у разговору изразили. И ове године, прослављању манастирске славе придужило се много народа из Загреба, Бјеловара и других места, који су својим присуством и учествовањем у богослужењима потврдили да радо походе ову манастирску светињу, духовну оазу у граду Загребу. Извор

Зато је и долазак верника у храмове, посебно на Свету Литургију, наш и ваш улазак у небо, браћо и сесте. То говорим и себи и вама, да би имали, када улазимо у храм, осећања да се тамо свршава најсветија Тајна, Тајна неба и земље, Тајна Цркве, Тајна Свете Литургије. Све што бих вам могао рећи о данашњем дану и за овај свети чин и свети тренутак, јесте да безусловно прихватите ону поруку коју смо чули данас из Јеванђеља – када је онај младић упитао Господа како да буде савршен и спасен и добио одговор: љуби Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свом снагом својом; и ближњега свога као себе самога. Нека вам то буде поука данашњег освећења, да долазећи у овај храм љубите Бога и да волите једни друге. Само тако, преко Бога, препознаћемо и другог човека, а преко човека препознаћемо Бога. А и Бога и човека, кажем човека, браћо и сестре, најпре ћемо пронаћи у храму, у храму Божијем јер нечовеку није место у светом храму. Нека вас овај храм уједињује, братими, мири, сложи, обожи и умножи – што би рекао Свети Николај Жички. Све нам је то потребно. Сваки је храм леп, без обзира колики он био по величини. Али, он је највећи и најлепши онда када народа Божијега има у њему када се свршава Света Литургија. Ви дајете својим присуством, својим молитвама, својим смирењем, својом жртвом лепоту, ви улепшавате и овако украшен и леп храм. Храм вам, браћо и сестре, могу представити као лађу, то је лађа која плови морем и док је море мирно она плови мирно, спокојно и путници су у њој мирни и спокојни, а како је море ћудљиво и не знамо када ће наићи таласи, тако и ми не знамо када ће бура наших слабости, искушења, невоља, патњи и мука да наиђе на нас – и зато имамо храм да у њега улазимо, да се у њему видамо, да у њему кажемо свуда присутном Господу – Господе, у искушењима сам, у невољама сам, помози! Помошће и теби и мени, по вери мојој и твојој, брате и сестро. Није без основа она народна изрека у којој је речено Марку Краљевићу – беж' у цркву Марко, зар не видиш да ћеш да погинеш? Сви који смо у Цркви, који слушамо Цркву, сви смо на путу спасења, ми смо ограђени од ових видљивих и невидљивих непријатеља. Зато је Свети Јован Златоусти упоређивао Цркву са одбрамбеним зидом јер је она заштитни зид. Ако смо ми у том заштитном зиду, шта могу да нам науде они тамо који су изван зида, било да су животиње или непријатељи? Не могу нам ништа док смо унутра у Цркви, али ако изађемо, не дај Боже, из Цркве, онда се ми заиста излажемо опасностима којих није мало у животу и овоме свету. Као што мирна и заштићена лука пружа велику сигурност усидреним бродовима, тако и храм Божији све оне који у њега улазе са вером и страхом Божијим издиже из световних неприлика, даје им могућност да у миру са Богом и са собом, кроз молитву, разговарају. То је оно шта вам желим, то је оно што нам поручује данашњи празник, данашња света недеља и овај храм који смо осветили. Богу хвала, Света Петка-Параскева заиста је присутна у свести целог православног рода нашег, па и у српском народу. Због тога будите срећни и благословени што је овај храм њој посвећен. Ја данас имам посебно задовољство и радост, да поред ове благодати за коју смо се молили да сиђе на овај храм у који смо положили честице моштију Светог великомученика Лазара Косовског, што овде остављам и делове одеће која је била на телу Свете Петке-Преподобне матере наше Параскеве, које, као што знате, пребива у Јашију у Румунији. Када сам био пре неког времена тамо, онда ми је митрополит Теофан, са великом љубављу, подарио ове делове одеће, које ја данас дарујем вама. Ови делови одеће Свете Петке од сада ће овде бити, целивајте их, молите се пред њима, а онда молитве Свете Параскеве неће изостати. Нека сте срећни и Богом и Светом Петком благословени! Извор текста и слике: Епархија шумадијска