Претражи Живе Речи Утехе

Обећање да ће ГМ производња хране смањити употребу пестицида уз повећање приноса је неиспуњено. Напротив. Пише: Дени Хаким Лондон- Расправа о генетски модификованим усевима дуго је била усресређена на углавном недоказане страхове да нису безбедни за јело. Но истраживање Њујорк Тајмса показује да је та расправа пропустила други суштински проблем - генетска модификација у САД и Канади није увећала увећање приноса усева, нити је довела до мањег уноса хемијских пестицида. Потенцијал генетске модификације био је двострук: ако усеви постану отпорни на последице средстава против корова и урођено отпорни на многе штеточине, биће тако робусни да ће постати нужни у исхрани растуће планетарне популације, а уз то ће им бити потребно мање прскање пестицидима. Пре двадесет година Европа је у великој мери одбила генетско модификовање, док су га истовремено Сједињене државе и Канада оберучке прихватиле. Ако поредимо резултате на ова два континента, користећи податке независних истраживача. као и оне из академских и научних истраживања, долазимо до закључка да ова технологија није испунила своја изворна обећања. Анализа показује да САД и Канада нису добиле никакву приметну предност у приносима по хектару у поређењу са Западном Европом у којој се налазе прилично модернизовани пољопривредни произвођачи попут Француске и Немачке. Такође, у недавном извештају Националне академије наука наводи се да "постоји мало доказа" да је увођење ГМ усева у САДводило напретку у приносима у поређењу са конвенционалним културама.. Истовремено, употреба хербицида је порасла у Сједињеним Државама, иако су главни усеви попут кукуруза и соје преобраћени у своје модификоване варијанте. Осим тога, Америка је почела да изостаје иза највећег европског произвођача, Француске, у смањењу коришћења пестицида, у шта су урачунати хербициди и инсектициди. Једно мерило које се може пронаћи у подацима Геолошког топографског института САД показује значајну разлику у употреби пестицида. Откад су ГМ усеви уведени у Америку пре две деценије, у случају усева као што су кукуруз и соја, употреба токсина који убијају инсекте и гљивице опала је за трећину, али је употреба хербицида, који се много више користе у производњи, порасла је за двадесет један одсто.. У Француској је употреба инсектицида и фунгицида смањена за далеко већи проценат, 65%, а смањена је и употреба хербицида, и то за 36 одсто. Суштинске разлике у ставовима према генетском инжењерингу поделиле су Американце и Европљане. Иако су амерички демонстранти још 1987. чупали прототипове кромпира, гнев се код Европљана одржао много дуже. Протеклих неколико година "Марш против Монсанта" привукао је хиљаде демонстраната на улице градова попута Париза и Базела у Швајцарској, а отпор ГМ храни једна је од основа политичког покрета Зелених. Ипак, Европљани једу ту храну када купују ону која је увезена из САД и са других меридијана. Доказано је да су страхови због штетних последица коришћења ГМ хране у исхрани углавном без научног основа. Међутим, могућа штета коју наносе пестициди привукла је пажњу научника. Пестициди су отровни сами по себи - верзије које се употребљавају као оружје, на пример сарин, користила је нацистичка Немачка - и повезани су са сметњама у развоју и појавом рака. "Ове хемикалије углавном су непознате", рекао је Дејвид Белинџер, професор на Харварду. "Ми вршимо природне експерименте на становништву", каже он, мислећи на излагање хемикалијама у пољопривреди, "и чекамо док се не покажу као лоше". Индустрија побеђује на оба краја ланца - зато што исте компаније производе и продају обоје, и генетски модификоване биљке и отрове. Укупна тржишна капитализација Монсанта, највеће компаније за производњу семена, и Сингенте, швајцарског гиганта у производњипестицида, порасла је за више од шест пута у претходних петнаест година. Роберт Т. Фрејли, званичник Монсанта, казао је да је Њујорк тајмс селективно бирао податке да би индустрија изгледала лоше. "Сваки пољопривредник је паметан бизнисмен, и он неће платити неку технологију ако не сматра да му она пружа велике предности", рекао је он. Бројке показују да је употреба хербицида вртоглаво порасла у производњи соје, водећег ГМ усева, и то за два ипо пута у прошле две деценије, током којих су засађени хектари културе порасли за мање од једне трећине. Употреба у производњи кукуруза била је у благом опадању, чак и пре почетка употребе ГМ усева, али се скоро удвостручила од 2002. до 2010. пре него што се опет вратила у равнотежу. Проблеми са отпорношћу на коров код тих усева су повећали укупну употребу. Некима је овај резултат био очекиван. Цела поента стварања биљака отпорних на бубе била је "да се смањи употреба инсектицида, у чему су успели", каже Џозеф Ковач, пензионисани истраживач са Државног универзитета Охаја. Али циљ семенки отпорних на на хербициде био је да се "прода више производа", тврди он - дакле више хербицида. Становништво наше планете ће према проценама нарасти на 10 милијарди до 2050. године, а Монсанто је дуго наглашавао да су њихови производи начин да се "задовољи потражња за храном тих додатних милијарди", како су навели у саопштењу из 1995. године. Али та велика предност у приносима се једноставно није остварила. Њујорк тајмс је прегледао регионалне податке Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација, и упоредио најбитније генетски модификоване усеве у САД и Канади са сортама које се узгајају у Западној Европи. Канада је велики произвођач уљане репице, али подаци показују да се линија тренда у релативним приносима није померила у њихову корист увођењем ГМ усева. Прихватљивост ГМО је "изузетно ниска у Европи", каже Лијам Кондон, званичник Бајера (фирме која је откупила Монсанто -А.Ж.) Он додаје: "Али постоје многи простори широм света где је потреба већа". The New York Times - International Report, издање на српском, децембар 2016., стр. 4