Претражи Живе Речи Утехе

Празник – (назив потиче од старославенске речи празно, празан – што значи „незапослен“ или „докон“) у најширем смислу представљају дане када се „празнује“, односно не ради. Реч празник у ужем смислу означава дан који је у некој држави, друштвеној групи или верској заједници одређен за прославлање неког важног догађаја или личности. Уколико је реч о празнику који је одређеним државним законима или неким другим прописима, реч је о државном празнику. Уколико је реч о празнику који се слави у складу с прописима неке верске заједнице, реч је о верском празнику. У многим државама су одређени верски празници истовремено и државни празници, при чему је најраширенији пример Божић. (wikipedia.org) Уобичајена представа код људи о празновању (стереотип) – породично окупљање око заједничке трпезе и народна окупљања. Неки људи се боје празника. Узроци тог страха су многи, на пример: Страх усамљености – у празничне дане се може изоштрити осећање усамљености (као контраст на туђе весеље); Страх општења – људи зависни од туђег мишљења се често боје општења у неформалним околностима с непрописаним правилима понашања: „сигурно ћу рећи нешто што не треба, урадићу нешто погрешно, осудиће ме, понизити, смејаће ми се“; Разноликост страха општења – страх конфликта: «вероватно ћу се посвађати с неким, неко ће ме увредити, или ћу ја неког увредити и нећемо се више моћи дружити»; Страх да ће ми бити досадно (често под себом скрива друге страхове): «А шта ћу ја тамо радити? Ја са њима немам о чему разговарати! Мене то не занима»; Страх губитака везаних с празником (физичке снаге и материјалних ресурса, времена) – представа је многих људи да празник обавезно захтева велике трошкове; Страх од поклона, изазван неумећем (или нежељењем) изабирати и даривати поклоне, неки такође не воле да примају поклоне (непријатно им је, не желе да се осећају обавезни или дужни некоме);

Da li ste ikada pomislili kako ovo vreme nije za vas i da bi sve bilo mnogo bolje da ste se rodili koju deceniju ili vek ranije? Mislite li da su ljudi tada bili baš onakvi kakvi bi trebalo, cenile su se prave vrednosti, muzika je bila bolja i, uopšte, život nije bio ovako težak? Da li (jugo)nostalgično gledate u žućkaste fotografije vaših roditelja, baka i deka obučenih po tadašnjoj modi i mislite kako su ti prohujali dani bili lepši i jednostavniji, što potvrđuju i njihove priče iz mladosti? Postoji više naziva za to – optimizam sećanja, idealizacija prošlosti, ružičasta retrospekcija, gorepomenuta nostalgija… Ali, krenimo od početka.