Претражи Живе Речи Утехе

Празник – (назив потиче од старославенске речи празно, празан – што значи „незапослен“ или „докон“) у најширем смислу представљају дане када се „празнује“, односно не ради. Реч празник у ужем смислу означава дан који је у некој држави, друштвеној групи или верској заједници одређен за прославлање неког важног догађаја или личности. Уколико је реч о празнику који је одређеним државним законима или неким другим прописима, реч је о државном празнику. Уколико је реч о празнику који се слави у складу с прописима неке верске заједнице, реч је о верском празнику. У многим државама су одређени верски празници истовремено и државни празници, при чему је најраширенији пример Божић. (wikipedia.org) Уобичајена представа код људи о празновању (стереотип) – породично окупљање око заједничке трпезе и народна окупљања. Неки људи се боје празника. Узроци тог страха су многи, на пример: Страх усамљености – у празничне дане се може изоштрити осећање усамљености (као контраст на туђе весеље); Страх општења – људи зависни од туђег мишљења се често боје општења у неформалним околностима с непрописаним правилима понашања: „сигурно ћу рећи нешто што не треба, урадићу нешто погрешно, осудиће ме, понизити, смејаће ми се“; Разноликост страха општења – страх конфликта: «вероватно ћу се посвађати с неким, неко ће ме увредити, или ћу ја неког увредити и нећемо се више моћи дружити»; Страх да ће ми бити досадно (често под себом скрива друге страхове): «А шта ћу ја тамо радити? Ја са њима немам о чему разговарати! Мене то не занима»; Страх губитака везаних с празником (физичке снаге и материјалних ресурса, времена) – представа је многих људи да празник обавезно захтева велике трошкове; Страх од поклона, изазван неумећем (или нежељењем) изабирати и даривати поклоне, неки такође не воле да примају поклоне (непријатно им је, не желе да се осећају обавезни или дужни некоме);