Претражи Живе Речи Утехе

„Предавање овог предмета не би довело до раста конфликтних ситуација у школама“, изјавио је патријарх Кирил. У оквиру комплексног предмета „Основе религиозних култура и светске етике“, од 1.09.2012. у већини руских школа ученицима четвртог разреда саветују избор један од шест модула: Основе православне културе“, „Основе исламске културе“, „Основе будистичке културе“, „Основе јудејске културе“, „Основе светских религиозних култура“ или „Основе светске етике“. „Упркос прогнозама скептика, није дошло до раста конфликтног расположења и поделе деце по религиозној припадности, што је постигнуто захваљујући активној међурелигијској сарадњи, нарочито по питањима припреме педагога и експертизе начина учења религиозних култура“, изјавио је патријарх на Архијерејском сабору Руске Православне Цркве у храму Христа Спаситеља. „Принципијална питања, као што је припрема и атестирање педагога и начина учења, обезбеђивање слободе избора предмета религиозне културе, ширење предавања по степенима и годинама општеобразовних школа, морају се решавати са учешћем представника Цркве и православног педагошког друштва“, додао је патријарх. Према његовим речима, као и раније поставља се питање подједнаких права за децу која уче у православним школама а које не припадају држави у односу на ученике државних школа. Приметио је да су у садашњем тренутку многе православне школе лишене државне подршке, подједнаке са подршком других образовних установа. Превела: Оливера Голубовић РИА Новости Извор: Русија.рс

Ако је активност црквених заједница на Интернету добро организована, маса најчешћих питања, који се тичу пре свега свакодневице, па можда и катихизације или црквене просвете, може бити решена већ на овом нивоу. То значи следеће: ако је сајт информативан, лице црквене заједнице биће видљиво већ на први поглед. Ако сајт изазове интересовање нецрквених људи, из тог чиниоца као из тачке раста моћи ће да се развија једна грана мисионарског рада. Ако је удобан за комуникацију, сајт може постати привлачна платформа за неформалне контакте унутар црквених заједница, нарочито када је у питању православна омладина." Извор: ORTOX хостинг Превод: Поуке.орг

Послије богослужења, Његова светост Патријарх Кирил обратио се сабранима кратким словом: „Данас обиљежавамо четврту годишњицу од блажене кончине Његове светости Патријарха московског и све Русије. Године брзо лете, и нас већ од тог догађаја дијели доста времена, које је испуњено новим проблемима, тешкоћама и искуствима. А што су временске околности јасније, тим се боље види да свака епоха има своје невоље, своје тешкоће, своја искуства. Све оно што се дешава са Црквом и народом, има директне везе са поглаваром Цркве – Патријархом. Ми знамо да је покојни Патријарх примао срцу и радости и невоље нашег народа и наше Цркве. Господ му је дао да буде поглавар у вријеме када се Црква ослобађала од ропства, које је трајало више од седамдесет година, када је Црква постајала слободна, када су се у Цркви појавиле нове могућности за организацију свог сопственог живота, као и за сарадњу са свијетом који је окружује. То је било вријеме судбоносних одлука, које су постављале нову традицију, што је за Цркву изузетно важан и дуговјечан моменат. Када споменемо Патријарха Алексија, онда се сјећамо и осталих важних судбоносних момената, као што су: освећење Храма Христа Спаса, освећење Казањске иконе Мајке Божје на Црвеном тргу, пренос Тихвинске иконе Мајке Божје у Москву. Могу се набрајати и многи други догађаји повезани са препородом живота манастира, наших дивних историјских обитељи и појавом нових храмова и обитељи…“ Радио Светигора

„У Вашој личности још једном захваљујемо благочестивом свештенству и народу Руске цркве за тако великодушну помоћ указану са великом усрдношћу, која свједочи о Вашој великој љубави и дугогодишњим духовним и братским везама међу нашим светим Црквама“, каже се у писму. Архиепископ Јероним је саопштио да су средства која је сакупила Руска православна црква расподјељена на 81 митрополију и Грчке цркве, сразмјерно њиховим величинама. По његовим ријечима, новац је намијењен народним кухињама и добротворним пројектима за помоћ жртвама економске кризе. Његово Блаженство је нагласио да ће централна економска служба Грчке цркве припремити детаљан извјештај о свим трошковима добијених средстава. Кампања сакупљања средстава за народ Грчке погођен економском кризом отпочела је у јануару 2012. у црквама и манастирима Руске православне цркве са благословом Патријарха Кирила. Извор: Радио Светигора

Ваша Светости, љубљени у Господу брате! Од свег срца поздрављам Вашу Светост и Вама и пуноћи братске Руске цркве желим мир и изобиље милости од Господа. Сву пуноћу наше свете Цркве огорчили су и узнемирили извјештаји о богохулним акцијама извршеним у московском саборном храму Христа Спаса. Такође, и то што су други безумници у Русији и Украјини подигли руку на храмове Божије и часни и животворни Крст, пружајући подршку овим богохуљењима. Категорично осуђујемо ове подле, богопротивне поступке, који се не могу оправдати никаквим политичким или другим разлозима. Они су живо подсјећање на страшне преступе безбожних људи прошлог вијека. Покушаји неких медија да оправдају ова дјела огорчава срца вјерујућих људи српског народа. Али ми знамо да се Бог „не да обмањивати; јер што човјек посије оно ће и пожњети“ (Гал. 6,7), и да „као што прашти трње под лонцем тако је смијех безумников“ (Проп. 7,6). Свим вјернима у цијелом свијету, као и свима који уважавају вјеровања других, мора бити јасно да су таква дјела недопустива. Сва пуноћа наше Српске цркве је забринута и моли се Богу и Његовој Пречистој Мајци, да Он пошаље мир руском друштву и просвети наш братски руски народ. Нека свемилостиви Господ дарује Вашој Светости, архипастирима, часном свештенству, монаштву и свим вјернима Ваше свете Цркве свесилну, непобједиву помоћ и мудрост у овом тешком времену. Ваше Светости сабрат и саслужитељ пред престолом Божијим, +Иринеј, Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки, Патријарх српски Радио Светигора

„Када нам говоре о европском путу развоја, као по правилу, имају у виду имитирање и репродукцију западних политичких и културних модела. Копија је увијек лошија од оригинала, јер у њој нема изворног начела, аутентичног ауторства“, казао је Патријарх у петак на међународној научној конференцији посвећеној историји Русије, одржаној на Московском државном универзитету. По његовим ријечима, онај који копира, ставља себе у потчињен однос према аутору оригинала. „Стога, ако будемо градили цивилизацију на основу имитације, увијек ћемо у развоју бити иза оних који су створили оригинал. Бити вођен од другога је опасно, макар за одрасле“,истакао је Патријарх. Он је подсјетио да је руска историја више пута пролазила кроз „безумно, понекад агресивно позападњачење“ . По Патријарховом мишљењу, истински европски пут подразумијева „не имитирање другога, већ упознавање сопствених корјена и повратак њима у оквиру конкретних културних и историјских околности“. Он је указао на то да је темељ европске цивилизације, којој припада и Русија, основан на два крајеугаона камена: грчко-римској традицији и библијском откривењу. Патријарх је казао да је Православље и образовање које је њиме распрострањено, укључило Русију у културну традицију Римске империје. „Као наследници Византије, ми смо се, истовремено, вјековима трудили да сачувамо свој словенски идентитет. Цивилизација, чији су темељи основани трудом и генијалношћу светих равноапостолних Кирила и Методија, и данас је плодна и придружује се европском културном и интелектуалном наслеђу својом православном духовношћу и словенским погледом на свијет“, додао је он. Извор: Радио Светигора

У граду Хакодата патријарх Кирил је посетио цркву Светог Васкрсења. У овом граду је свети Никола започео своју мисију на јапанским острвима. Поглавар Руске Православне Цркве посетио је Сендаи, град који је највише страдао прошле године у разорном земљотресу и цунамију, а онда је присуствовао парастосу жртвама те природне катастрофе. Петнаесте недеље после Педесетнице, Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил служио је свету архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Васкрсења у Токију уз саслужење Митрополита токијског г. Данила, поглавара Јапанске Аутономне Православне Цркве, Митрополита саранског и мордованског г. Варсонофија, Митрополита волоколамског г. Илариона, Архиепископа ровноског и острошког г. Вартоломеја, Архиепископа сендајског г. Серафима, Епископа солнечногорског г. Сергија, протојереја Николаја Балашова, протојереја Николаја Кацубана, настојатеља подворја Руске Православне Цркве у Токију, и јапанског свештенства. Светој Литургији, која је служена на јапанском и црквенословенском језику, присуствововао је многобројни верни народ Јапанске Аутономне Православне Цркве, као и Руси који живе у Јапану. Овом приликом патријарх Кирил је поклонио Јапанској Цркви портрет светог Николе и икону Богородице Тиквинске. Саборна црква Светог Васкрсења позната је у Јапану као Николај-до. Прва црква саграђена је 1871. године када је православну мисију у Токију водио архимандрит Николај (Касаткин). С обзиром да је капела светог Николе била мала, одмах након епископске хиротоније, владика Николај је почео скупљање средстава за изградњу саборне цркве у Токију. Марта 1884. године положени су темељи Саборног храма на брду Суругадаи одмах поред Православне мисије. Саборна црква Светог Васкрсења је освештана фебруара 1891. године. Велики земљотрес 1. септембра 1923. направио је много штете на храму. Током ванредног заседања црквеног савета октобра 1923. одлучено је да се обнови црква упркос паду бројс парохијана. Обновљена саборна црква је освештана децембра 1929. године. Између 1946. и 1949. године црква није радила. 1950. године одлучено је да се црквени живот обнови. Саборна црква Светог Васкрсења добила је званични статус споменика од високог значаја у Јапану. Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил сусрео се 18. септембра 2012. године са Његовим Височанством царем Јапана Акихитом у Царској палати у Токију. Руски Патријарх и јапански цар су разговарали о различитим аспектима који се тичу духовних и културних веза народа две земље. Истог дана, 18. септембра 2012. године, у току своје посете Јапану, Патријарх Кирил сусрео се са Јошихико Нодом, премијером јапанске владе. Састанку су присуствовали Митрополит Иларион, протојереј Николај Балашов, амбасадор Руске Федерације у Јапану г. Јевгениј Афанасијев и г. Коичиро Гемба, министар иностраних послова Јапана. Извор: mospat.ru

У оквиру петодневне посете Патријарх је обишао гробове својих сународника који су сахрањени на Гробљу за странце у граду Хакодате. Испред спомен-крста који је био постављен у централном делу руског гробља, Његова светост одслужио је парастос упокојенима, након чега је освештао крст. Поред тога, патријарх је одслужио и Свету литургију у токијској саборној цркви Николај-до, посвећеној Васкрсењу Господњем. Ова црква је уједно и главни православни храм у Јапану. Посета поглавара РПЦ Јапану уприличена је поводом стогодишњице упокојења оснивача Јапанске православне цркве, светог равноапостолног архиепископа Николаја, у чију част је и названа ова црква. Извор: Руска реч