Претражи Живе Речи Утехе

Evidenta je razlika, složićete se? Žene su nežnije i toplije prema svojim prijateljicama, vole da tepaju, pričaju skoro sve tajne jedna drugoj. Komunikacija među ženama je dosta otvoren zasniva se na intimnim razgovorima koji zahtevaju dosta detalja, pa su obično višesatni. Najčešće teme o kojima muškarci pričaju su: sport, posao, neki zanimljivi događaji, igrice, izlasci, zasnivaju se na zajedničkim aktivnostima, uzvraćanju usluga, dok osećanja međusobno ređe dele. Manje pričaju i, u proseku, kraća su im viđanja. Iako tako ne izgleda, istraživanja su pokazala da su dosta posvećenije i dublje odnose prema svojim prijteljima, nego što to izgleda na prvi pogled, a lojalnost pokazuju kroz dela. Pošto muška prijateljstva imaju tu tendenciju da budu manje intimna, zato oni neretko i uzmu čašicu alkoholnog pića, kako bi uspeli da se opuste. Međusobna lojalnost kod muškaraca je prisutna, iako se duži vremenski period, usled raznih okolnosti, nisu viđali često. Kod žena je više prisutno osuđivanje i kritički stav jedne prema drugoj. Često imaju potrebu sa se stalno viđaju sa svojim prijateljicama, ali ukoliko nisu u mogućnosti da se vide uživo, razgovori preko telefona su neizostavni. Više im vremena treba da kažu šta im smeta kod osobe sa kojom se druže, ukoliko tako nešto postoji, dok su muškarci dosta direktniji i rešavaju sve u nekoliko reči. Način na koji se šale jedni sa drugima, kod muškaraca je mnogo banalniji. Njima nije problem da psuju i na, samo njihov način, „spuštaju“ jedni druge. Dok žene to ne rade, bar u većini slučajeva. Svađe su, takođe, potpuno različite. Muškarac će se sa svojim prijateljem posvađati, bez mnogo uvreda, ali će se, takođe, brzo ohladiti i zaboraviti svađu. Žene, sa druge strane, obično zadaju niske udarce, dolazi do „emocionalnog rata“, detaljno analizirajući situaciju i rečenice koje su upućene. Generalno, muškarci su manje sujetni i manje zavidi, potpuno drugačije se nose sa ljubomorom i odlučniji su da radom nadoknade ono prema čemu je osećaju. U suštini, svako prijateljstvo je priča za sebe i svako daje najbolje od sebe. Postoje razlike između ženskih i muških prijateljstava, ali nijedna od njih ne umanjuje vrednost onog drugog. https://odknjigedoduse.com/2019/06/04/postoji-li-razlika-izmedu-muskih-i-zenskih-prijateljstava/#more-47448

Jedno od češće postavljanih pitanja u vezi sa psihopatijom i kriminalom jeste: da li se čovek kao takav rađa, ili to postaje tokom odrastanja. Istraživanja sada kažu da imaju odgovor na ovo pitanje. Prema najnovijim studijama, takozvani ekstremni stilovi roditeljstva povezani su sa kasnijim nastankom psihopata kriminalaca. Intevjui sa kriminalcima pokazali su da je kod većine njih postojala istorija potpunog roditeljskog zanemarivanja ili pak rigidnog, kontrolišućeg i autortitarnog roditeljstva. Sve psihopate kriminalci doživele su užasavajuće fizičko i/ili psihičko zlostavljanje u detinjstvu. Naravno ne bi trebalo roditelje kriviti za sve – ipak postoje osobe koje su imale užasno vaspitanje, a nisu postale psihopate kriminalci. Međutim, dr Ajna Gulagen, vodeći autor istraživanja koje je proučavalo razvoj psihopata kriminalaca, kaže da se ovakav obrazac ne može ignorisati: „Bez izuzetaka, ove osobe povređivane su u društvu svojih staratelja/roditelja. Jedan od mnogih opisa jasno je pokazao da je njihova kasnija nemilosrdnost zapravo bila pokušaj da se prevlada šteta načinjena tom prilikom, ali, naravno, na neprimeren ili loš način.“