Претражи Живе Речи Утехе

Ове речи светог Силуана Атонског показале су се истинитим на Литургијским сабрањима у Епархији ваљевској у Недељу XVI по Духовима у Убу, 23. септембра 2012. године, где се на годишњицу освећења цркве Вазнесења Христовог сабрало мноштво верника из свих крајева Србије уз појање хорова из Атине, Београда и Ваљева, као и у манастиру Пустиња на празник светог Силуана Атонског, 24. септембра 2012. године. Сабрање у Убу је било само први део прославе дана Епархије ваљевске која ће се наставити сабором свештенства у Обреновцу. Доказ да је сваки дан Дан Гоподњи, а посебно ако се у том дану служи света Литургија био је и 24. септембар 2012. године када се слави велики светитељ цркве Христове Свети Силуан Атонски. На овај дан Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Милутин служио је свету архијерејску Литургију у древном српском манастиру Пустиња уз саслужење архимандрита Арсенија - игумана манастира Каона, архмандрита Доротеја - настојатеља манастира Свете Тројице у Шведској, архимандрита Никодима - игумана манастира Рибница, игумана манастира Јовања оца Михаила, архијерејског намесника тамнавског протојереја-ставрофора Митра Миловановића и јерођакона Силуана, сабрата манастира Григоријат на Светој Гори. Још је преподобни Јустин Ћелијски говорио: „Ко није видео Свету Гору нека дође у манастир Пустињу“, а блаженопочивши проигуман манастира Хиландара архимандрит Никанор: „Дођох у манастир Пустињу у врт Пресвете Богородице Свето Ваведење, где сам осетио велику љубав Божју као део Свете Горе Атонске.“ Света Гора је и данас била присутна у манастиру Пустиња у прослави великог старца Светог Силуана атонског. Повод сабрања у светој обитељи Пустињској била је и шестогодишњица устоличења Епископа Милутина у трон Епископа ваљевских и деветогодишњица његове хиротоније за Епископа. Ово сабрање било је и прилика да епископ Милутин уз сагласност Епископа британско-скандинавског г. Доситеја одликује архимандрита Доротеја настојатеља манастира Свете Тројице у Шведској највишим одликовањем Епархије ваљевске - орденом светог Владике Николаја за велики труд на Њиви Господњој за време његовог монашког живота у манастирима Каона и Лелић. Игуман Доротеј је дошао у манастир Каону сада већ давне 1993. године, у најтеже време за српски народ. По рођењу Швеђанин, протестант, сусревши се са Христом кроз дела светог владике Николаја, пожелео је да дође у Србију и постане православни хришћанин. Убрзо је замонашен у манастиру Каона, где је тада игуман манастира био садашњи Епископ ваљевски г. Милутин. Као чувар кивота светог владике Николаја живео је две године у тадашњем метоху манастира Каоне – Лелићу. После седам година боравка у Србији враћа се у Шведску да шири Православље и оснива мушки општежитељни манастир у коме се сада налази неолико монаха и искушеника шведске националности. Игуман Доротеј је овом приликом најискреније захвалио епископу Милутину на додељеном одликовању и на свему учињеном за њега од доласка у манастир Каону до данашњег дана. На позив Епископа Милутина у данашњој Литургијској прослави Светог Силуана Атонског учествовао је и јерођакон Силуан сабрат манастира Григоријата на Светој Гори. Овом приликом отац Силуан је прославио свој имендан у манастиру Пустиња, а славски колач и жито из хришћанске – братске љубави припремио је Игуман манастира Јовања отац Михаило (Биковић). Он је за ову прилику припремио и Трпезу Љубави у манастиру Јовања, а уочи празника са оцем Силуаном, братијом манастира и верницима из Ваљева, међу којима су били и познати доктори Ваљевске болнице, иначе чести поклоници Свете Горе, служио је празнично бденије. Јерођкон Силуан је овом приликом заблагодарио Господу и Епископу Милутину на позиву да служи у Епархији ваљевској и да свој имендан прослави у манастиру Пустиња на најсвечанији начин. Он је истакао да увек воли да дође у Епархију ваљевску, јер ту осећа дух љубави, монашки дух, православни дух, т.ј. да се овде испуњавају речи апостола Павла да љубав не тражи своје и да је љубав једини смисао човековог живота, јер се она даје подвигом односно Крстом. На Светој Литургији Епископ Милутин је у чин ђакона рукоположио дипломираног уметника Игора Илића, који ће по благослову Епископа Милутина, а по рукоположењу у чин презвитера служити као војни свештеник у касарни "Војвода Живојин Мишић" у Ваљеву. За трпезом љубави, у манастиру Јовања ђакон Игор Илић је изразио речи благодарности Епископу што га је рукоположио у чин ђакона и што ће служити као војни свештеник. Ђакон Игор је истакао да ни један аплауз, који је добијао као глумац, не може да се пореди са једним Амин на светој Литургији коју народ изговара на свештеникове прозбе и да има велику жељу да шири хришћанску љубав међу војницима. протођакон Дејан Трипковић Извор: Епархија ваљевска