Претражи Живе Речи Утехе

Истог дана, Патријарх српски је примио у Патријаршијској капели светог Симеона Мироточивог чланове Феријалног савеза Републике Српске. Његова Светост је бираним речима пожелео добродошлицу студентима из свих крајева Републике Српске, који нису крили радост због сусрета са српским Првојерархом. Речи захвалности Патријарху Иринеју упутио је председник Феријалног савеза Републкике Српске г. Дубравко Сувара. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 29. октобра 2012. г. у Патријаршији српској у Београду ученике и професоре обновљене Призренске богословије предвођене Његовим Преосвештенством Епископом рашко-призренским г. Теодосијем. Дан раније, призренски богослови уприличили су несвакидашњи културни догађај у крипти цркве Светог Марка, где су наступили заједно са више истакнутих уметника српске престонице. Извор: СПЦ

Екскурзија се изводи у сврху продубљеног упознавања са великим мартиријумом православних Срба, Јевреја и Рома, са логорима смрти у циљу свеколиког праштања и подсећања на велика и срамна људска посрнућа. Током путовања ученици су били примљени на благослов код Преосвећеног Епископа бањалучког г. Јефрема у његовом седишту у Бањалуци. Двадесети век ће се „дичити међу свијема вијековима“ управо по својој историји логора у којима је страдало више људи него на фронтовима и борбеним стратиштима. Извор: СПЦ

У својству председника Међународне хуманитарне Фондације за очување хришћанских светиња на Косову и Метохији "Свети Сава Освећени" лично је уручио стипендије за 25 ученика Богословије у присуству Ректора Богословије, Епископа Рашко-призренског Теодосија, и професора ове школе. Истовремено г. Торшин је предао новчани прилог Владики Теодосију за наставак обнове Богословије. Благодарећи г. Торшину и народу Русије на помоћи Богословији, Владика Теодосије је посебно указао на улогу руског конзула Ивана Степановича Јастребова који се нарочито залагао за отварање Богословије у Призрену 1871. године и традиционалну помоћ и подршку коју је верни народ братске Русије одувек пружао Србима на Косову и Метохији. Г. Торшин допутовао је у Призрен у пратњи: г. Андреја Шугурова, шефа канцеларије Руске канцеларије у Приштини, г. Александра Конанјкина саветника Амбасадер Руске Федерације у Београду, г. Игора Матвејева, заменика шефа Директората за међународне односе Руске Федерације и г. Андреја Туљајева, заменика шефа кабинета г. Торшина. Овај догађај пропратили су и новинари Гласа Русије који су такође допутовали са г. Торшином. САЈТ Међународне фондације Св. Сава Освећени http://saintsabbas.com/ РАЗГОВОР СА АЛЕКСАНДРОМ ТОРШИНОМ - ГЛАС РУСИЈЕ http://serbian.ruvr.ru/2012_10_07/aleksandar-torsin-brtske-veze-ne-mogu-da-budu-strateske/ Како је дошло до идеје формирања Фонда, чиме је она условљена? Веома је тешко одговорити на то питање. Главно је, што нас је подстакло да формирамо тај фонд, била је велика љубав према Србији. Братска осећања према тој земљи. Међутим, то је само укратко. Када се то узме конкретно, ми смо били присутни устоличењу Српског Патријарха Иринеја у Печкој патријаршијим, видели, у колико сложеној ситуацији се налази СПЦ. Највише духовно лице Србије је реално морало да се устоличи на окупираној територији, и то окупираној не само од стране људи, који су пожелели ту лепу покрајину, већ људи друге вере, који не цене вредности других народа. Стално је било видљиво да те светиње траже заштиту, подршку. Данас су православне светиње Косова или у изолацији, или под притичком месних власти. Данас само међународне снаге некако помажу да успоставе систем безбедности и мање-више миран живот. Међутим, међународне снаге одлазе, па ће ускоро светиње бити незаштићене. Ми смо одлучили са мојом супругом, која је завршила економски факултет МДУ и бавила се Србијом, добро зна српско-хрватски језик: зашто се не би формирао међунаролдни фонд, који би присуствовао овде и помагао. Не желим да оптужујем власти, оне су се промениле. Био је рат, али се рат завршио. Данас је неопходна брига о светињама. Фонд није против некога, Фонд је за Православље, за очување јединствених цркава. У чему видите перспективу руско-српских односа? Братске везе не могу а да не буду стратешке. Руски народ и грађани Русије живели су заједно са српским народом и у тешким тренуцима су били заједно. То је велика перспектива. Економско и политичко стање Србије се стабилизовало. Плодно земљиште није главно, Срби и други народи је велико богатство, које треба стручно искористити. Како се односите према техничким преговорима Београд-Приштина? Пре свега бих хтео да кажем да су било који лоши преговори бољи од рата. Не требају конфликти. Живимо у 21. веку, те морамо да улажемо напоре у цивилизовано решење питања. Једна од гаранција је заштита српског становништва и економска интеграција. Косово је било део Југославије, зато има много интеграционих веза, које нису прекинуте. То је јединствени енергетски систем, јединствени транспортни систем. Прошло је време, када су мостове рушили и дизали у ваздух, треба их градити. Имам утисак да су косовске власти почеле да долазе на такву идеју. Из контаката с њима је разумљиво да је могуће се договорити о конкретним корацима, који неће кардинално променити ситуацију, али могу да омогуће кораке усусрет једни другима. Циљ нашег фонда, с обзиром на то да је православље религија добра, религија среће – зашто да не саградимо духовни мост? Каква осећања имате као Рус, када посетите Корсово? То је осећај дубоког бола и жалења. Ходамо улицама Призрена, говоримо руски, осећамо се сасвим мирно. Зашто је била потребна огорчена борба? Зашто је била спаљена богословија, саграђена 1996. године? Који је она имала стратешки интерес? Шта су хтели људи, који су срушили споменик Јастребову, то није тврђава. Та бесмисленост просто пренеражује. Међутим, видимо да овде уче лепи млади момци. Уверен сам да је с њима повезана будућност. Мора да се учини све да би будућа генерација имала могућности да скупи оно камење, које смо разбацали, сагради балканску кућу, где није тесно. Тај храм заједничког живљења почиње од образованих људи. Образовање је пут ка мирном животу. То је све трагедија, али оптимистичка. Од 8 хиљада Срба је у Призрену остало само 18 људи. Погледајте размере те несреће. Као Фонд ћемо чинити све да би та духовна установа била обновљена и радила за добробит не само Србије, већ и читавог Балкана, као и Косова. Извор и фотографије

Душан Ђаковић од ове године је предавач у Призренској богословији. Ђаковић је и сам завршио Богословију у Призрену, а потом и мастер студије на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Душанова супруга Соња дошла је за својим супругом у Призрен и први је пут на Косову и Метохији. Радује се што ће свој заједнички живот почети баш у царском граду. Прво српско венчање након 13 година у Призрену било је повод за велику радост свих преосталих Призренаца и ученика Богословије. Звуци хармонике и српског кола поново су одјекнули центром Призрена. У коло се поред призренских богословаца укључила и мала Милица Ђорђевић, најмлађа Призренка. Извор: Епархија рашко-призренска Фотографије

Кратак историјат Манастир Светог Архангела Михаила на ријеци Крки је духовни центар православне Далмације. Основан је 1345.г. од стране кнегиње Јелене Шубић сестре цара Душана Српског. У току своје историје више пута је страдао заједно са српским народом Сјеверне Далмације. У вријеме Митрополита кир Теодора у манастиру је 1615.г. основана богословија. Ова богословија је уједно и најстарија богословско-просвјетна установа у Српској Цркви. Благословом Светог Архијерејског Сабора након II свјетског рата богословија је 1964.г. почела са радом и до 90.-их година прошлог вијека школу је завршило око 700 свештеника и свештеномонаха Српске Цркве. Са поносом можемо истаћи да је наша богословија дала Српској Цркви 14 епископа. Након августа 1995.г. монаштво манастира Крке као и богословија Света Три Јерарха дијеле судбину са својим народом и манастир остаје пуст за три године. Први монаси се у манастир враћају 1998.г. и одмах приступају обнови највеће светиње православне Далмације. Када се испунила пуноћа времена Свети Архијерејски Сабор на свом мајском засједању 2001.г. одлучује да се богословија врати у манастир Крку. Иако је богословија за ове четири године радила у веома тешким условима успјех је изнад свих очекивања. Прва генерација (7 матураната) је матурирала са изнадпросјечним резултатом. Петорица ученика су богословију завршили одличним успјехом а двојица врло добрим. Тренутно богословију похађа око 50 ученика. Апелујемо на све православне хришћане а нарочито православне Далматинце да се укључе у акцију помоћи нашем манастиру и нашој богословији и тиме постану достојни насљедници својих великих предака. Ваше прилоге можете уплатити на рачуне Богословије Света Три Јерарха: Kunski Žiro račun: 2484008 – 1101075158 IBAN: HR34 2484 0081 1010 7515 8 Raiffeisenbank Austria .d.d. Zagreb; Swift RZBHHR2X СПИСАК ДОНАЦИЈА Свим приложницима желимо свако добро од Господа, Управа БогословијеСвета Три Јерарха