Претражи Живе Речи Утехе

Као онда кад је прије више од четири деценије засјео црни бик на мјесто завјетне Његошеве капеле, као кад је прије двадесет година дивљао НАТО над нашим небом, опет се надвио сумрак над Ловћеном, над Црном Гором и њеним светињама. Како би га Лубарда данас насликао? Историјског дана 15. јуна 2019. на Тројичинданском црквено-народном сабору Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије позвао је на разумијевање и љубав, којом „Кроз вјекове ратујемо против зла, безбожништва и нечовјештва“, како је у новој Светигори насловљена бесједа коју је владика тада упутио читавој Црној Гори. „Не пожели ништа што је туђе“, том девизом је позвао на одбрану светиња, како и гласи интервју који је владика дао за РТС, а Светигора га преузела. Они који тога историјског дана нису били испред храма Христовог васкрсења у Подгорици, и нису чули поруку Тројичинданског сабора, коју је прочитао Његово преосвештенство епископ Јоаникије, могу је прочитати у новом образнику за вјеру, културу и васпитање Митрополије Црногорско-приморске, који је недавно изашао из штампе. У вези са сабором, тј са предложеним Нацртом закона о слободи вјероисповијести, јесте и писмо патријарха Вартоломеја предсједнику Црне Горе, које се такође у Светигори нашло уз остале актуелне теме. Сумрак Ловћена као сумрак разума, есеј Комнена Бећировића који је публикован у Светигори, својим насловом представља осовину на коју се наслањају остале Светигорине јулске теме, почев од осврта протојереја-ставрофора Гојка Перовића „Цивилизацијски пад“. Цивилизацијским падом се на свој начин бави и књига „Крвава пространства од Црног до Балтичког мора“ Тимотија Снајдера, за коју приказ даје Његово преосвештенство епископ пакрачко-славонски Јован (Ћулибрк). Цивилизацијско посрнуће је и криза идентитета, чиме се бави проф др Богољуб Шијаковић у есеју „Стигматизација идентитета, историјска одговорност“. „Рушењем Његошевог храма на Ловћену и његовим обурдавањем низ Ловћен, стао је да се убрзано урушава и обурдава идентитет Црне Горе“, записао је Бећировић у свом есеју, надахнут прогнаном сликом Сумрак Ловћена Петра Лубарде, који је рођен у јулским данима прије 112 година. Пред читаоцима је познато Лубардино писмо „Поводом изложбе у Паризу“, гдје славни сликар говори о себи. А о њему је најоригиналније казивала Љубица Миљковић, чије надахнуте импресије употпуњују сликарев комплексни лик. О њему заправо најљепше говоре његове слике, чије су репродукције украсиле јулско издање Светигоре.Миљковић „Ова је драма почела на Косову“, започиње свој чувени есеј о Његошу Иво Андрић. Тај есеј „Његош као трагични јунак косовске мисли“ природно се надовезао на тему броја Сумрак ловћена. Ловћена – који је као врховна планина црногорских племена носио живу слику косовске традиције, оне што је, према ријечима Љуба Ненадовића, кога Андрић цитира на почетку есеја, била изузетно видна у црногорским брдима. Затим су се на тај есеј природно надовезали стихови Слободана Ристовића „Прасак човека“, па јеванђелска етика „Синови царства“ владике Николаја. Постојање свијета и ових тема је на граници мита и стварности, чији се истоимени есеј наше велике Исидоре Секулић усидрио у Светигори, поред есеја Штефана Цвајга „Сећања једног Европејца“, исповиједног писма Ван Гога „Тамо где се поново рађа љубав, поново се роди и живот“. Централна личност је свакако Петар Лубарда, који се борио с мраком, као што предстоји борба сваком човјеку, ако је човјек. Један од непоколебивих и великих бораца нашег времена био је бивши предсједник Црне Горе Момир Булатовић, у чији спомен Светигора публикује његове рефлексије поводом двадесет година агресије НАТО-а, помахниталог бика новога доба – „Двије поносне слике из албума НАТО злочина“. Борац против мрака на физичком и духовном фронту борбе био је и прота Митар Лопушина, чију херојску судбину пише Томаш Ћоровић. С мраком овога свијета борила се и грчка старица Амвросија, а њену вјеру и духовну снагу осјетићете у њеном богоугодном житију. А о вјери, љубави, болу за човјеком и снази пријатељства казује Богић Булатовић у „Есеју о шетачима“. Последње стране Светигоре информисаће вас о протеклим најзначајним дешавањима из Митрополије црногорско-приморске. Ту је и скандинавка. А уз богат, на преко деведесет страна, садржај Светигоре, читаоци добијају на дар „Службу и тропар преподобном оцу Исаији од Оногошта“. Извор: Митрополија црногорско-приморска