Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'ловћена'.
Found 7 results
-
Сваког тренутка хиљаде телефона снима све што се догађа. Снимају доушнике на зградама, снимају себе и своје, снимају полицију и истог трена хиљаде људи из хиљаду углова прати и бележи сваки покрет Литија, Подгорица 29. фебруар 2020. године Грачаница – Ослободи се Црна Гора! А кад ћемо ми, каже Дејан Крстић из Грачанице. После два месеца протеста, њихове снаге и изненађујуће жилавости, већини у региону, нарочито укључујући оне који су угрожени, чини се да је Црна Гора слободна. „Ови људи у литијама не пристају на друштво у коме су понижени и означени као грађани другог реда. У ствари литије личе на побуну робова, а да је реч о наводној слободи вероисповести, робови се не би бунили, пре ће бити да је овај закон требало да означи потврду тог робовласничког права”, сматра књижевник из Подгорице Радомир Уљаревић. Тај осећај је исти овог четвртака на улицама црногорских градова. Он је супротан већинском искуству у односу са Црном Гором, које је наметнуо Мило Ђукановић и његов апарат. Доживљај земље је постао комбинација лежања на плажи и хипертрофиране локалне историје. Све понижавајуће одлуке, сигурно и без компромиса, доносио је аутократа с подршком Запада: референдум, промена имена језика, признање независности Косова, улазак у НАТО... „Преко 85 одсто грађана је било против одлуке владе да призна Косово. Али ми смо ипак признали Косово”, изјавио је пре две године уочи посете Приштини председник Владе Црне Горе Душко Марковић. Омакло му се интерно истраживање јавног мњења, вероватно и због сигурности и брзине којом су разбили демонстрације у Подгорици, организоване 2008. након признавања косовске независности. Иза те ноћи пуне сузавца остала је слика свештеника раширених руку између полиције која испаљује сузавце и демонстраната што зграду парламента и полицију засипају каменицама. Из једних и других је избијао бес, само је свештеник Јован Пламенац, налик крсту, мирно стајао између њих. Шта га је погодило, то само он зна. Знао је да су провокатори и наивни демонстранти донели вреће камења с обале Мораче испод Немањиног града, знао је да су му негде у облацима сузавца отац Митар и син Крсто. Три генерације познате породице Пламенац биле су на подгоричкој улици. С искуством стеченим у београдским протестима, унук Крсто је свом ђеду навукао џемпер преко главе и извлачио га из сузавца и масе, док је куљао гнев и док су од државе Црне Горе бранили Косово. Одбрану светиња у Црној Гори започео је давне 1972. Исо Махмутовић, који је изведен с групом својих радника да сруши Његошеву капелу на Ловћену. „Ја нећу да рушим светињу!”, рекао је и одложио пијук. Тим чином се овај Муслиман готово уписао у „Горски вијенац”, а постоје најаве да би ускоро могао добити и улицу у неком од црногорских градова. У то време је, противећи се скрнављењу Његошевог завета, велики српски сликар Петар Лубарда насликао „Сумрак Ловћена”. Драму која ће да расте око обезглављеног Ловћена и саму слику Мића Поповић је објаснио речима: „Гнев расте у тишини. Застрашујуће.” Деветнаест година касније у духовно потпуно разорену Црну Гору дошао је митрополит Амфилохије. Тајна служба је сматрала да се црква никада неће опоравити и њени штури извештаји о његовом раду изгледали су овако: „Амфилохије с групицом следбеника био у Никшићу; после „Олује” 1994. – Амфилохије с групицом следбеника и избеглицама из Хрватске служио у Херцег Новом; после бомбардовања 1999. – Амфилохије с групицом следбеника, избеглицама из Хрватске и с Косова, почео да гради цркву у Бару; после Закона о слободи вероисповести 2020. – Амфилохије и педесет хиљада људи на улицама Подгорице!” Када су га 2018. у Бару, током градње црквице по узору на Његошеву капелу, више у шали питали: „Кад ћемо подизати ону праву на Ловћену?” Кратко је одговорио: „2020 године”. Нико му није веровао, а данас се на улицама градова у Црној Гори види да је капела обновљена у људима, да је одбрањен Његошев завет и да је сасвим извесна њена физичка обнова. Колико се може овако и шта власт спречава да направи тешке инциденте као што је то чинила раније? Једним делом демократичности покрета у Црној Гори доприноси и технологија. Сваког тренутка хиљаде телефона снима све што се догађа. Снимају доушнике на зградама, снимају себе и своје, снимају полицију и истог трена хиљаде људи из хиљаду углова прати и бележи сваки покрет. Технологија је победила страх јер је Миливоје Брковић Брџа Црној Гори показао како му свемоћна Милова полиција не може ништа и да их је надиграо. Покрет наде у који су интегрисани слобода, демократија, вера и нација дао је своје практичне и идејне одговоре. Посткомунистички лидери су лако одузимали енергију националним и националистичким покретима и хватали снагу њихових најјачих таласа за своју ствар. С грађанским покретима је ствар мало компликованија због ширине критичког мишљења и масе појединаца која размишља својом главом. Хришћанско-грађански покрет и протест је тек потпуна непознаница. Како изазвати бес, како направити довољно велику провокацију према људима који се радују? Толико насмејаних људи на једном месту и бриге за друге и другачије није видела историја овог простора. „Радује се и старо и младо јер нашим литијама дише дух слободе. Стари су се ђаволи бојали од крста, а ови се данашњи боје од слободе”, рекао је у четвртак на литији Миодраг Тодоровић, никшићки свештеник. Ђукановић нема методологију, нема капацитет, нема чуло да преузме снагу покрета у Црној Гори. До децембра је био власник ове земље, а за два месеца је већински она заувек отишла од њега. Остао му је само гнев. Политика Online - Свитање Ловћена WWW.POLITIKA.RS Грачаница – Ослободи се Црна Гора! А кад ћемо ми, каже Дејан Крстић из Грачанице. После два месеца протеста, њихове снаге и изненађујуће жилавости, већини у региону...
-
Приказ 278. броја "Светигоре": Сумрак Ловћена
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
Као онда кад је прије више од четири деценије засјео црни бик на мјесто завјетне Његошеве капеле, као кад је прије двадесет година дивљао НАТО над нашим небом, опет се надвио сумрак над Ловћеном, над Црном Гором и њеним светињама. Како би га Лубарда данас насликао? Историјског дана 15. јуна 2019. на Тројичинданском црквено-народном сабору Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије позвао је на разумијевање и љубав, којом „Кроз вјекове ратујемо против зла, безбожништва и нечовјештва“, како је у новој Светигори насловљена бесједа коју је владика тада упутио читавој Црној Гори. „Не пожели ништа што је туђе“, том девизом је позвао на одбрану светиња, како и гласи интервју који је владика дао за РТС, а Светигора га преузела. Они који тога историјског дана нису били испред храма Христовог васкрсења у Подгорици, и нису чули поруку Тројичинданског сабора, коју је прочитао Његово преосвештенство епископ Јоаникије, могу је прочитати у новом образнику за вјеру, културу и васпитање Митрополије Црногорско-приморске, који је недавно изашао из штампе. У вези са сабором, тј са предложеним Нацртом закона о слободи вјероисповијести, јесте и писмо патријарха Вартоломеја предсједнику Црне Горе, које се такође у Светигори нашло уз остале актуелне теме. Сумрак Ловћена као сумрак разума, есеј Комнена Бећировића који је публикован у Светигори, својим насловом представља осовину на коју се наслањају остале Светигорине јулске теме, почев од осврта протојереја-ставрофора Гојка Перовића „Цивилизацијски пад“. Цивилизацијским падом се на свој начин бави и књига „Крвава пространства од Црног до Балтичког мора“ Тимотија Снајдера, за коју приказ даје Његово преосвештенство епископ пакрачко-славонски Јован (Ћулибрк). Цивилизацијско посрнуће је и криза идентитета, чиме се бави проф др Богољуб Шијаковић у есеју „Стигматизација идентитета, историјска одговорност“. „Рушењем Његошевог храма на Ловћену и његовим обурдавањем низ Ловћен, стао је да се убрзано урушава и обурдава идентитет Црне Горе“, записао је Бећировић у свом есеју, надахнут прогнаном сликом Сумрак Ловћена Петра Лубарде, који је рођен у јулским данима прије 112 година. Пред читаоцима је познато Лубардино писмо „Поводом изложбе у Паризу“, гдје славни сликар говори о себи. А о њему је најоригиналније казивала Љубица Миљковић, чије надахнуте импресије употпуњују сликарев комплексни лик. О њему заправо најљепше говоре његове слике, чије су репродукције украсиле јулско издање Светигоре.Миљковић „Ова је драма почела на Косову“, започиње свој чувени есеј о Његошу Иво Андрић. Тај есеј „Његош као трагични јунак косовске мисли“ природно се надовезао на тему броја Сумрак ловћена. Ловћена – који је као врховна планина црногорских племена носио живу слику косовске традиције, оне што је, према ријечима Љуба Ненадовића, кога Андрић цитира на почетку есеја, била изузетно видна у црногорским брдима. Затим су се на тај есеј природно надовезали стихови Слободана Ристовића „Прасак човека“, па јеванђелска етика „Синови царства“ владике Николаја. Постојање свијета и ових тема је на граници мита и стварности, чији се истоимени есеј наше велике Исидоре Секулић усидрио у Светигори, поред есеја Штефана Цвајга „Сећања једног Европејца“, исповиједног писма Ван Гога „Тамо где се поново рађа љубав, поново се роди и живот“. Централна личност је свакако Петар Лубарда, који се борио с мраком, као што предстоји борба сваком човјеку, ако је човјек. Један од непоколебивих и великих бораца нашег времена био је бивши предсједник Црне Горе Момир Булатовић, у чији спомен Светигора публикује његове рефлексије поводом двадесет година агресије НАТО-а, помахниталог бика новога доба – „Двије поносне слике из албума НАТО злочина“. Борац против мрака на физичком и духовном фронту борбе био је и прота Митар Лопушина, чију херојску судбину пише Томаш Ћоровић. С мраком овога свијета борила се и грчка старица Амвросија, а њену вјеру и духовну снагу осјетићете у њеном богоугодном житију. А о вјери, љубави, болу за човјеком и снази пријатељства казује Богић Булатовић у „Есеју о шетачима“. Последње стране Светигоре информисаће вас о протеклим најзначајним дешавањима из Митрополије црногорско-приморске. Ту је и скандинавка. А уз богат, на преко деведесет страна, садржај Светигоре, читаоци добијају на дар „Службу и тропар преподобном оцу Исаији од Оногошта“. Извор: Митрополија црногорско-приморска -
Протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић: Тројички вијенац подно Ловћена
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Поучни
-
- протопрезвитер-ставрофор
- гојко
- (и још 5 )
-
Митрополит Амфилохије: Обурдавањем цркве са Ловћена обурдана је Црна Гора
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
„Тим злочином, извршеним над Светим Петром Другим на Ловћену, врхунило је оно зло, богоубилачко и братоубилачко, послијератно, код нас. Морам да кажем да је обурдавањем цркве са Ловћена обурдана Црна Гора. И све дубље и дубље, ево до данашњега дана Црна Гора иде у провалију“, казао је Митрополит црногорско-приморски синоћ у Даниловграду говорећи на културно-духовној вечери посвећеној попу Луки Ђуровићу. Он је подсјетио да је, ипак, из те обурдане ловћенске цркве већ никло шеснаест истих таквих храмова широм свијета. „Ево једна се сад гради у Америци, једна у Словачкој. Тамо сам био недавно, а Георгије, епископ михаловско-кошицки ме је замолио да урадимо пројекат да се тамо сагради црква са Ловћена. Слетјела је, ено, и у Бар, код храма Светог Јована Владимира. А и у Крушевцу је подигнута једна таква црква“, казао је Владика Амфилохије и нагласио да је све то свједочанство да је оно што је Божје неуништиво и да не могу бити заборављени они који су дјелали Божје и народно дјело. Митрополит Амфилохије је рекао да је свака власт од данас до сјутра. „А народ остаје. И он зна да је ова Митрополија још од Светог Јована Владимира коријен и темељ свеукупног бића Црне Горе. И не само Црне Горе него и свеукупног нашег народа. Свети Јован није жртвовао друге себи и своме властољубљу него се на христолики начин жртвовао за друге, као и сви они послије њега који су жртвовали себе за ближње своје, за правду Божју, за истину Божју, за љубав Божју. И ова Црква, нема друге, она мора да настави тако“, нагласио је Владика. Владика је подсјетио на народну мудрост да је свака сила до времена, а да је Божја сила свевремена. „То треба да схвате и савремени моћници, па и ови наши домаћи. Свака њима част, али нека не мисле да су непролазни“, поручио је Митрополит Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска-
- митрополит
- амфилохије:
-
(и још 6 )
Таговано са:
-
Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије рекао је да је обурдавањем цркве Светог Петра Цетињског са Ловћена седамдесетих година прошлог вијека обурдана Црна Гора. „Тим злочином, извршеним над Светим Петром Другим на Ловћену, врхунило је оно зло, богоубилачко и братоубилачко, послијератно, код нас. Морам да кажем да је обурдавањем цркве са Ловћена обурдана Црна Гора. И све дубље и дубље, ево до данашњега дана Црна Гора иде у провалију“, казао је Митрополит црногорско-приморски синоћ у Даниловграду говорећи на културно-духовној вечери посвећеној попу Луки Ђуровићу. Он је подсјетио да је, ипак, из те обурдане ловћенске цркве већ никло шеснаест истих таквих храмова широм свијета. „Ево једна се сад гради у Америци, једна у Словачкој. Тамо сам био недавно, а Георгије, епископ михаловско-кошицки ме је замолио да урадимо пројекат да се тамо сагради црква са Ловћена. Слетјела је, ено, и у Бар, код храма Светог Јована Владимира. А и у Крушевцу је подигнута једна таква црква“, казао је Владика Амфилохије и нагласио да је све то свједочанство да је оно што је Божје неуништиво и да не могу бити заборављени они који су дјелали Божје и народно дјело. Митрополит Амфилохије је рекао да је свака власт од данас до сјутра. „А народ остаје. И он зна да је ова Митрополија још од Светог Јована Владимира коријен и темељ свеукупног бића Црне Горе. И не само Црне Горе него и свеукупног нашег народа. Свети Јован није жртвовао друге себи и своме властољубљу него се на христолики начин жртвовао за друге, као и сви они послије њега који су жртвовали себе за ближње своје, за правду Божју, за истину Божју, за љубав Божју. И ова Црква, нема друге, она мора да настави тако“, нагласио је Владика. Владика је подсјетио на народну мудрост да је свака сила до времена, а да је Божја сила свевремена. „То треба да схвате и савремени моћници, па и ови наши домаћи. Свака њима част, али нека не мисле да су непролазни“, поручио је Митрополит Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
-
- митрополит
- амфилохије:
-
(и још 6 )
Таговано са:
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.